Београдски избори још нису ни расписани, а власт и део опозиције су у живој политичкој борби која увелико превазилази локалне теме. Представници власти покушавају кроз обраћање СБ УН о агресији НАТО-а и активном дипломатијом да спрече да тзв. Косово уђе у међународне организације и да на сваки други начин ослабе позиције Приштине, као и да укажу на кршење међународног права у случају Србије. Истовремено, челници дела опозиције протекле недеље време су проводили у Берлину и Бриселу, оптужујући власт за наводну крађу децембарских избора и тражећи отворено мешање ових западних центара у изборни процес у Србији.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић требало би до
прекосутра да распише нове изборе за Скупштину града Београда за 2. јун.
Изборна кампања трајаће максималних 57 дана, а са још три дана изборне тишине
то ће бити најдужи период између расписивања и одржавања избора од доласка
Српске напредне странке на власт 2012. године. Да би избори за одборнике
Скупштине града Београда били одржани 2. јуна, морају да буду расписани 3.
априла, што је уједно и последњи дан за њихово расписивање. С обзиром на то да
ће у јуну или јулу бити и редовни локални избори у 17 градских општина у
Београду, није искључена могућност да се изборна кампања у главном граду Србије
продужи и на више од три месеца.
У само пола године Београђани ће по други пут на гласање, а
предстојећа кампања могла би да постане права референдумска. А то би могло да
води додатном заоштравању политичких тензија, у тренуцима док се европска и
глобална геополитичка ситуација све више компликује. И власт и опозиција
најављују укрупњавање. Каква нас изборна кампања у Београду очекује? Политички
аналитичари кажу да ће бити мирнија, али не и мање прљава, јер је то, нажалост,
постала уобичајена појава и поларизација се само погоршава. Очекује се да ће и
једна и друга страна више таргетирати своје гласачко тело путем кампање од
врата до врата и преко штандова на улици. Могуће је да ће се „ужарити”
друштвене мреже, а да ће бити мање страначких скупова.
То се ипак не би могло закључити када су напредњаци трећег
марта у Спортском центру „Шумице” организовали митинг. Тада је председник
Србије Александар Вучић обраћајући се присталицама истакао: „Борба почиње! Нека
буде борба непрестана, до победе, до коначне победе.” Овај скуп је суштински
означио почетак још једне изборне кампање. Вучић је поново понудио помоћ
партијским колегама на предстојећим изборима, уколико буду хтели његово име у
називу листе. „Ми смо целе прошле године имали безброј проблема због Куртијевог
организованог погрома над српским живљем на Косову и Метохији, прогона српског
становништва на Косову и Метохији. Није случајно да су се тако умножавали и
убрзавали и усложњавали притисци и око наше спољне политике – уведите санкције,
оградите се од пријатељства с Кином, урадите све што ми од вас тражимо”, рекао
је Вучић напредњацима окупљеним у Спортском центру „Шумице”.
Политички аналитичар Бранко Радун каже да београдски избори
нису само локални. За наш лист наводи да је у пословном смислу престоница
готово половина прихода Србије, али се с друге стране не може рећи да су баш
национални. Управо због тога имају велику важност – симболичну и реалну
политичку и за власт и за опозицију. „Битка за Београд има велику важност за
обе стране у политичкој арени. Ако би опозиција успела да победи, они би на том
таласу тражили ванредне парламентарне изборе, јер они сматрају да би то био
почетак краја ове владајуће коалиције. С друге стране, ако би СНС и СПС добили
изборе, очекивано је да би опао морал у опозиционим круговима и не би имали
неку енергију да покушавају да победе власт у другим локалним срединама, где се
нешто касније очекују редовни локални избори. У том смислу је велики значај
београдских избора, поред тога што је Београд сам по себи битан”, каже Радун.
Управо због тога он очекује да ће се изборна кампања водити
тако што се неће говорити о комуналним проблемима, већ о великим политичким
темама. Биће нешто слично као за републичке изборе. Грађанска опозиција
окупљена око Драгана Ђиласа ће говорити да хоће да склоне власт у главном
граду, која је лоша, док ће власт подсећати да је тај део опозиције ишао у
Брисел и Берлин по мишљење. Неколико дана пре расписивања београдских избора
тешко је говорити о било каквој кампањи када још није јасно да ли ће опозиција
учествовати на њима.
Консултант за односе
с јавношћу Цвијетин Миливојевић каже за „Политику” да се из првих изјава које
је могао да чује од представника власти може закључити да је циљ да се направи
референдумска атмосфера, али да за представнике локалне самоуправе најважнији
задатак мора да буде да ли ће завршити канализацију на левој обали Дунава, јер
је то надлежност градске власти. „Није у њеној надлежности хоћемо ли увести
санкције Русији или можда ратовати с НАТО-ом”, каже Миливојевић.
Наводи да опозиција
гута „мамац” и могуће је да ће да улети у референдумску атмосферу. Додаје да
они никако да схвате да београдски избори нису за и против Вучића и подсећа да
су ти избори били пре две године године, када су грађани одлучивали о
председнику Србије. Очекује да ће власт инсистирати на томе да буду такви да се
расправља о Вучићевој политици и да ће сви кандидати с локала, не само из
Београда, моћи да се „огребу” и да се прошверцују на темељу тог рејтинга. С
друге стране, каже Миливојевић, опозиција невешто прихвата такву врсту утакмице
јер кажу да су то избори против Вучића и мисли да ако не промене тактику,
немају велике шансе ни у местима и градовима где би евентуално јединствена
листа опозиције имала велике шансе да победи.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже за „Политику”
да је приметно да опозиција инсистира на фер условима и да стварају
претпоставке за учешће на изборима. Каже да су тим поводом позвали власт да
разговарају о изборним условима, али да до 2. јуна постоји мали простор да се у
једном временском оквиру неки услови промене колико је то могуће.
„На једној страни имате једну кохерентну организацију која
жели да одбрани власт у Београду и с друге стране ту је опозиција која као да
нема тему или инспирацију. Мислим да више немају кандидата који би све то носио
у Београду – Владета Јанковић и Владимир Обрадовић су ’потрошени’, а немају
неког трећег човека. Чак ми се чини да је касно да уђу у ту кампању с неким
новим, и да због тога траже разлог да не учествују на изборима”, истиче Дејан
Вук Станковић.
Очекује да, уколико опозиција не бојкотује изборе, изборне
теме буду пре свега локалне, али ће морати да се води рачуна о контексту у
којем се живи и због медијске културе и отворених питања која се тичу
безбедности и геополитике. Станковић сматра да ће се кроз те изборе провлачити
и велике теме које су саставни део политичког живота, али очекује да ће главне
теме бити – београдске. „Али чини ми се да је опозиција у неком стању које
подсећа на расуло и да не знају како да артикулишу социјално-психолошко незадовољство
које постоји код дела грађана”, наводи Станковић.
Када се анализира буџет Београда наспрам буџета Србије, може
се на прву лопту закључити да то и није тако спектакуларно што у београдској
каси има око 1,3 милијарди евра. Међутим, када се погледа структура тог буџета,
интересантно је да од свих инвестиција у Србији готово половина отпада на
главни град, а уз то се 40 одсто БДП-а креира у Београду.
И извршни директор Цесида Бојан Клачар наводи да му се чини
да још постоји могућност бојкота београдских избора од опозиције и да он за
сада не може ни да предвиди све сценарије у тој кампањи. За наш лист наводи да
ће, ако се пође од претпоставке да неће бити бојкота, читав фокус опозиције
бити на наводима о изборној крађи и на хомогенизацији њихових бирача око
вредности тог капитала који је настао на причи око наводне изборне крађе и
побољшању изборних услова. „Више је него јасно да то неће да буде обична
кампања за београдске изборе. Владајућа коалиција је оснажила свој десни бок
најављеним укључивањем Заветника и Здраве Србије и очекује се да ће они водити
једну врсту националне кампање уз неке важне теме и обећања која су локалног
карактера, попут Експа и неких инфраструктурних пројеката. Очекујем да ће
кампања бити уз тензије, емотивна, конфротирајућа, врло вероватно са оштром
реториком”, каже Клачар.
Једно од питања је и шта ће се десити уколико парламентарна
опозиција буде бојкотовала београдске изборе и каква се у том случају може
очекивати кампања. „У том сценарију за који ја и даље верујем да није искључен
– да буде бојкота избора, онда ће се та кампања свести на два нивоа – владајућа
коалиција ће водити кампању за излазност, јер у том случају неће бити никаквих
неизвесности. А тада ће опозиција водити кампању за активност бојкота који ће
вероватно укључити опструкцију на више нивоа пре свега током изборног дана”,
наводи Клачар.
Подсећа да ови београдски избори неће бити први који се неће
поклопити с републичким изборима и да је таква ситуација била 2018. године.
Ипак, ситуација није иста и тешко је очекивати да ће обе стране водити сличну
кампању. Тада је СНС водио једну веома фино дизајнирану локалну београдску
кампању, с тежиштем на изградњи метроа, а сада ће се националне теме осећати у
значајнијој мери, што ће допринети већој мобилизацији присталица СНС-а. Све то
ће се спровести уз финесе које ће се темељити на инфраструктурним темама битним
за главни град”, истиче Бојан Клачар.
Ратко Ристић нови члан
Несторовићевог покрета
Чланови покрета „Ми – снага из народа” прошле недеље су
одржали трибину „У сусрет предстојећим изборима”, на којој су, поред изношења
свог политичког програма, представили ново име и новог члана. Сала општине
Врачар је била тесна да прими све заинтересоване, а атмосфера је била доста
неформална, како међу самим говорницима, тако и у њиховом опхођењу према
публици. Говорници су се доста шалили, а шале су упућивали и на рачун једни
других, али неке од њих биле су упућене и онима који у сали нису били присутни.
Трибина покрета „Ми – снага из народа” почела је песмом
„Марш на Дрину”, публика је стајала, тапшала у ритму, тако да је по свему
судећи нови покрет на нашој политичкој сцени пронашао свој аутентичан звук. На
трибини се више пута могло чути да овај покрет у Београду очекује да ће после
избора 2. јуна имају чак 15 посланика, што је много више него што су имали
после децембарских избора. Званично им је приступио професор Ратко Ристић, који
је на протеклим изборима био кандидат за градоначелника Двери и Заветника и у
јавности се чују спекулације да би он могао да буде кандидат овог покрета за
градоначелника Београда.
Кандидат опозиције не
мора да буде из сфере политике
Бојан Клачар наводи да је сада велика непознаница ко ће бити
носилац опозиционе изборне листе. Наводи да би, уколико то буде јака и битна
личност која не мора да буде из сфере политике, могла да буде носилац изборне
кампање опозиције. „Ако они дођу до неког кандидата који би био другачији и био
из сфере јавног живота, онда би то могла да буде особа око које би могла да се
гради кампања. Ипак, велико је питање да ли ће се на крају до такве особе и
заиста доћи”, закључује Бојан Клачар. (www.politika.rs, Дејан
Спаловић, 1.4.2024)
Нема коментара:
Постави коментар