Uprkos tome što vlast i opozicija nisu postigli dogovor o poboljšanju izbornih uslova, politički analitičar Cvijetin Milivojević za Euronews kaže da vremena za sprovođenje zahteva opozicije i dalje ima ukoliko ima političke volje. Dodao je da je bojkot izbora 2020. godine dao rezultate jer su odmah najavljeni vanredni izbori za 2022, ali da je sada uspeh upitan pošto je ideja bojkota potrošena. Pored tri minimalna, Milivojević je istakao da je opozicija propustila da insistira na još dva važna zahteva, te da se previše usredsredila na javni servis.
Beogradski izbori raspisani: Koje su strategije u igri za vlast i opoziciju i da li je još moguć kompromis o uslovima?Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić juče je raspisala
izbore za Beograd za 2. jun. Juče je istekao poslednji dan zakonskog roka od 30
dana za raspisivanje izbora, nakon što se pokazalo da nema većine za formiranje
vlasti u prestonici. Nije jasno da li će opozicija izaći na izbore jer na
Kolegijumu skupštine nije bilo dogovora o uslovima koje je postavila. Naime,
oni su zahtevali da se i ostali lokalni izbori održe istovremeno sa
Beogradskim, na šta je predsednica skupštine odgovorila da bi to bilo kršenje
zakona i Ustava:
Prema zakonu o lokalnim izborima, od dana raspisivanja
izbora do njihovog održavanja ne može proći manje od 45 ni više od 60 dana.
Prema važećem zakonu odluka o raspisivanju lokalnih izbora donosi se najranije
120 dana pre isteka mandata odbornika, tako da bi za pojedine skupštine poput
Niša i Novog Sada izbori mogli da budu raspisani tek posle 20. aprila, ali u
tom slučaju do 2. juna i održavanja izbora bi ostalo manje od zakonom
propisanih 45 dana.
Iz koalicije Srbija protiv nasilja kao rešenje predlažu da
Narodna skupština promeni Zakon o lokalnim izborima i rok za odluku o
raspisivanju izbora produži sa 120 na 150 dana pre isteka mandata. To bi, kažu,
trebalo učiniti najkasnije do 18. aprila, kako bi svi izbori mogli da budu
održani 2. juna.
"Mi smo želeli da se izborimo za elementarne izborne
uslove kako bi izbori mogli da se održe, ali vlast nije pristala na to i
očiegledno da oni nemaju nameru da bilo šta promene po pitanju izbornih
uslova", rekao je juče narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Predsedica Skupštine Ana Brnabić je, sa druge strane,
poručila da opoziciji više nisu bitni birački spisak, mediji, ni preporuke
ODIHR-a, već da im je važan samo datum.
"I onda vidite koliko je to neozbiljno. I taj datum se
određuje po tome kada oni misle da mogu malo bolje ili lošije da prođu na
izborima. Prvo su govorili da sve mora u oktobru, sada sve mora u junu, a sutra
će morati nešto treće", istakla je Ana Brnabić.
Da li je još moguć
kompromis?
Na pitanje da li još
moguć kompromis, politikolog Cvijetin Milivojević za Euronews Srbija kaže da
jeste.
"Očekujem da će
se ponovo pojaviti neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar.
Nažalost, ona će ponovo biti u liku nekog ambasadora, što se desilo i kada su
bili u pitanju prošli izbori. Primetili ste da je iznenada opozicija, ničim
izazvana, zamolila Vučića da paralelno raspiše, osim vanrednih beogradskih i
vanredne parlamentarne izbore. Onda ih je Vučić častio sa lokalnim izborima u
još šezdesetak gradova i opština. Naravno da to nije bio autohtoni stav niti
vlasti, niti opozicije", rekao je MIlivojević i dodao da je to bila
sugesitja jednog stranog ambasadora, da bi postojala jaka grupacija u
republičkom parlamentu koja bi podržala francusko-nemački plan.
Povodom zahteva
opozicije da se izmeni zakon i da se promene rokovi, Milivojević je naveo da je
neka vrsta običajnog prava u normalnim zemljama da se lokalni izbori održavaju
u jednom danu u svim gradovima i opštinama, i da su razdvojeni od predsedničkih
i parlamentarnih najmanje dve godine.
"Zašto se prošle
godine taj deo opozicije nije setio, pa zahtevao to? Oni su odustali zbog nekih
svojih razloga", rekao je i naveo da smo samo jednom imali ozbiljne
lokalne izbore, i to 2004. godine.
Politikolog smatra da
vlast ima problem sa Beogradom, i kaže da je i na prošlim izborima izgubila,
ali da je tadašnja opozicija prihvatila da se formira vlast kakva se formirala.
S druge strane, ističe da opozicija ima strah da li će motivisati birače da izađu
na izbore "ako su im ti birači dvaput poklanjali poverenje, a oni nisu
hteli, umeli, znali - to uopšte nije bitno građaninu - da formiraju vlast".
Da li će biti bojkota?
Na pitanje da li je
bojkot izbora dobra opcija za opoziciju kaže da se on 2020. godine zalagao za
tu ideju, i da je to tada bilo dobro rešenje.
"Da li to sada
ima smisla, zaista ne znam. S obzirom da je na neki način opozicija tu ideju
bojkota malo potrošila. Već 2022. godine, i pre nego što su započeti okrugli
stolovi o pospešivanju izbornih uslova, deo opozicije je najavio da će izaći na
izbore bez obzira da li će biti nekog pomaka. I nije bilo. Prošle godine je
opozicija propustila da uradi jednu stvar koja je bila zaključak sa prethodnih
okruglih stolova. A to je da će se taj vid dijaloga nastaviti uoči narednih
izbora. Opozicija je tražila izbore, i nikakvog dijaloga o pospešivanju uslova
nije bilo pred prošle izbore", rekao je Milivojević.
Prema njegovim
rečima, jedino razumno za opoziciju je da izađe na jednoj listi, ali dodaje da
do toga verovanto neće doći. Ponavlja da se na lokalnim izborima biraju ljudi
koji će graditi ulicu, put i kanalizaciju, a da se ne bira neko ko će uvesti
sankcije Rusiji. (www.euronews.rs, TV Euronews
Srbija, 4.4.2024)
Нема коментара:
Постави коментар