петак, 7. октобар 2022.

Život u ringu: Kosovo - između mitova i manipulacija

 


Šta je nama danas Kosovo, pitanje je na koje odgovori idu od - “temelj na kome stojimo” do “teg koga treba da se rešimo”. Da li Kosovo doživljavamo kao deo teritorije izgubljene u ratu ili kao deo zemlje odakle smo potekli? Kako se snalazimo u stalnim tenzijama, upozorenjima, dramskim zapletima, različitim tumačenjima istih pojmova, neke su od tema emisije „Život u ringu”.
Na pitanje kako na naše emocije utiču rečenice kao što su "Kosovo je najskuplja srpska reč", "Kosovo je srce Srbije" i  razmišljamo li o suštinskom ili simboličnom značenju tih reči, psihoterapeutkinja, dr Nevena Čalovska Hercog odgovara: „Mislim da uzimamo simbolička značenja zdravo za gotovo bez razmišljanja o tome, i nekako takav redukovani, pojednostavljen način mišljenja, ustvari gura u jednu krutu pozicioniranost kao element konflikta koji se neguje, traje i komplikuje”.
Ona objašnjava da u teškim situacijama, kao što je trenutna, civilizacije imaju tendenciju da se polarizuju. „U toj polarizaciji, opterećeni strahovima, uplašeni ljudi se redukuju na ono što mogu da razumeju. To je najčešće nešto što je simbolično i o čemu ne razmišljaju i samo se emocionalno vežu i spremni su da se ponašaju bez razmišljanja, da budu nekritični. To je teren za teorije zavere, to je teren za raznorazne kampanje koje su destruktivne, i mi smo svedoci toga svuda u svetu, a nažalost čini mi se da to živimo ove dve decenije", reči su gošće emisije  „Život u ringu”. Detaljnije je objasnila i da mitovi jesu neophodni za negovanje identiteta i pormociju određenih vrednosti, ali je i istakla “da smo mi danas taoci kosovske mitologije".
Kosovo - srpski Jerusalim ili albanski Pijemont?
Govoreći o simbolici Kosova, politikolog Cvijetin Milivojević je podvukao pitanje koje postavlja i u svojoj knjizi: „Da li je Kosovo srpski Jerusalim, i otuda danas čujete ono "dogodine u Prizrenu" (po uzoru na "dogodine u Jerusalimu") ili je ono zapravo albanski Pijemont?" Detaljnije je govorio o ovim poređenjima podsećajući na NATO bombardovanje '99. godine, kao i na brojne detalje o kojima se ne govori često u javnosti. On je dao svoje viđenje tih događanja. „Suma sumarum, mi danas imamo situaciju u kojoj zapadni deo međunarodne zajednice pre svega, '99. godine konstatuje stanje da su pobedili u ratu sa Srbijom, proteruje faktički sve ono što su simboli srpske države na Kosovu, ekspresno priznaje Kosovo kao nezavisnu državu", te je detaljno poredio ta dešavanja sa svim današnjim u Ukrajini.
Milivojević osim simbolike Kosova, ukazuje na po njemu najvažniji problem, a to je pitanje imovine koja na Kosovu ni posle 10 godina još uvek nije tema pregovora. „Danas nemate zaštićenu imovinu Srba, Albanaca i drugih građana koji žive na Kosovu i Metohiji, i to izgleda ne zanima one koji arbitriraju pregovorima u Briselu, između Prištine i Beograda", rekao je Milivojević.
Kako izgleda 16. mart 2004. na Kosovu i dokle traje?
Kako bi nam približili realan život Srba na Kosovu, za Život u ringu govorila su i dvojica ljudi koji tamo žive, jedan na severu Kosova, a drugi južno od Ibra. Isak Vorgučić i Milija Biševac ispričali su šta je njima doneo Briselski sporazum i etape u kojima se sprovodi.
„Moja matična država jeste Republika Srbija i to je de facto.To što je nas naša država uvela u to da smo bili primorani da izvadimo kosovska dokumenta jer nam je bez toga sve bilo onemogućeno i nažalost time smo  došli do toga da sad nama ljudi u Srbiji kažu - vi ste priznali Kosovo, i to jeste veliki problem. Naša država jeste Republika Srbija i tako će ostati”, insistira Milija Biševac iz Zubinog Potoka. 
„Mi na Kosovu sve vreme nakon 2004. godine živimo 16. mart. Dakle, tada je iskustvo pokazalo da jedan dan koji je bio sasvim normalan, jedan period koji je bio, koji je delovao kao da je nešto krenulo nabolje, da se smirilo, sledećeg dana jedna lažna vest i sve je gorelo na Kosovu. Dakle, može da se kaže kao eto nešto je stabilnije, mirnije, ali nikad se ne zna šta može sledeći dan da donese”, rekao je Isak Vorgučić, koji živi u Gračanici. Oba sagovornika saglasni su da najveći nedostatak proizvoda iz Srbije osećaju kada je reč o lekovima. Ispričali su i šta za njih znače promene registarskih tablica na automobilima i koliko im to stvara probleme. Biševac priznaje da je u poslednje vreme strah stalno prisutan, posebno od kako je pojačano prisustvo snaga KFOR-a i Rosu specijalaca. „Kroz medije možemo svakodnevno da čujemo da se sprema rat, ljudi su veoma zabrinuti i mnogo se plaše za svoju budućnost jer svakodnevno u okruženju vidimo naoružane ljude", rekao je Biševac.
Sagovornici „Života u ringu” sa Kosova govorili su o tome šta šta im je doneo Briselski sporazum.  „Nema tu naročito nekih promena. Do mnogo promena koje su dijalogom dogovorene nije došlo i nažalost ne vidim poboljšanje za građane u tom dijalogu. Bilo bi dobro kada bi u svakodnevnom životu bar neke promena osetili ali trenutno to je vrlo malo", kaže Vorgučić.
Ipak, Biševac kaže da je samo potpisivanje Briselskog sporazuma mnogo uticalo na ljude, kako na severu tako i na jugu Kosova i Metohije. „Ukinute su mnoge institucije Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, počevši od policije, preko suda, zatim socijalnih službi i ostalog. To je znatno uticalo na ljude na Kosovu i Metohiji. Danas, posle potpisivanja sporazuma o telekomunikacijama mi smo prinuđeni da račune plaćamo u evrima, takođe imamo probleme u vezi sa slobodom kretanja, jer Priština svojim jednostavnim odlukama ne priznaje srpska dokumenta koja smo do nedavno koristili", istakao je Biševac.
Gosti „Života u ringu" Nevena Čalovska Hercog i Cvijetin Milivojević su konstatovali da neizvesnost života Srba na Kosovu ostavlja velike posledice na njih, ali utiče i na sve građane, bez obzira da li se radi o emocijama ili o relanoj poziciji Srbije koja je zarobljena u kosovskom čvoru, u kojem se insistira samo na konačnim rešenjima i različitim tumačenjima pojma kompromis. (www.insajder.net, Insajder TV, voditelj Tamara Pupovac, 7.10.2022)


Нема коментара:

Постави коментар