Историја пропаганде може се, поједностављено речено, свести
на две доминантне технике за пренос промиџбених порука. Друга је коришћење
страха и сличних јаких емоција и узбуђења, а прва, увек – стално понављање
једних те истих порука.
Римски квестор, едил, претор, цензор и конзул Марко Катон Порције Старији (234 – 149 п.н.е) своје је говоре у римском сенату редовно завршавао речима: „Уосталом, мислим да Картагину треба разорити!“ Верује се да је баш он, овом упорном ораторском репетицијом, и иницирао Трећи пунски рат у коме су Римљани, после трогодишње опсаде, уистину и разорили Картагину.
У свом програмском делу „Мајн кампф“ Адолф Хитлер је закључио да је „фундаментални принцип“ успешне пропаганде „ограничити се на мало и то вечито понављати“.
Фирерови „оперативци“ пропаганде упростили су то у: „Лажи, лажи и лажи, од лажи ће нешто и да остане.“ А предводник ове школе мишљења и делања, доктор Гебелс, приметио је да „Католичка црква влада зато што стално понавља исту ствар, већ две хиљаде година“, па стога и „националсоцијалистичка држава мора да делује исто тако“.
Данас се то, преведено на ововременски режимски српски, чита, види и чује као: „Ђилас, Шолак. Шолак, Ђилас.“ И тако, до бесконачно...
„Какав је човек Оливер Ивановић, кандидат за градоначелника Северне Митровице? Свега неколико сати након што је изашао из седишта његове странке, рођени брат Игора Рајчића, кандидата са Ивановићеве изборне листе, брутално је избо ножем младића Милоша Шћепановића који је потом преминуо. Оливер Ивановић није заплакао над овим убиством, али је зато умео да 15 дана плаче за својим „фолксваген пасатом“. Да ли је Оливеру Ивановићу члан породице „фолксваген“ важнији од чланова породице Шћепановић? Да ли желимо да овакви људи заступају интересе српског народа на Косову и Метохији? Да ли желимо да нас воде људи којима је више стало до свог аутомобила него до живота свог суграђанина - непоштени људи који су издали наше поверење, људи који имају подршку Приштине? 22. октобра ти бираш – направи паметан избор!“
Погромашки видео спот ове садржине, са кадровима разливене крви на плочи и снајперског нишана, емитован је 16. октобра 2017. Године, током изборне кампање за локалне изборе на КиМ, у више наврата, на ТВ Мост из Звечана и ТВ Пинк са београдског Дедиња.
Оливер Ивановић је убијен три месеца касније, 16. јануара 2018, усред белог дана, усред Северне (српске) Митровице.
Сетих се тога у дану када је Врховникова Тајница (нелегитимна председница октроисане Владе) своје црно-беле „видео-уратке“ контра „тајкуна Ђилаша“ (аут. онај проф. др Атлага) завртела и на ружичастој, националној ТВ фреквенцији, а Јавна кућа медијска, истодобно, одговорила удружењу „Крени - промени“ да неће емитовати њихов спот о фаталној учинковитости „Рио-Тинта“ по животну средину Србије – због недостајуће „прописане огласне декларације“!
Рукопис опскурних спотова против „Ђилаша“ који су кружили по друштвеним мрежама и јутјубу, а у међувремену, део њих, „завредио пажњу“ и најгледаније Ти-Ви са националном фреквенцијом, и без вештачења полиграфисте, личи као јаје јајету „тјералици“ за покојним Ивановићем.
„Ђилаш“ се оптужује за „последице политике“ коју је „жути олош“ водио на нивоу државе, иако је негативац Брнабићкине монтаже, у то време, био „само“ градоначелник Београда. Врховникова Тајница му замера и то што је, „док је ДЂ био на власти“, Србија „имала 25 одсто незапослених“, те што је, тада, „Косово прогласило независност“. А све је, на крају, пригодно зачињено, како и приличи премијеркином речнику, реторским питањем: „А шта је са обичним људима – ј'бе му се за њих“!
Најновијој напредној „адвертајзинг“ продукцији, претходиле су – подсетимо – епизоде са питањима „Какав је човек Оливер Ивановић?“, па „Какав је то владика Григорије“ (наводно, „тражио да се патријарх Павле жив сахрани“?!), „Какав је човек (сам упиши име)...?“ и томе слично.
Паралелно, Јавна кућа медијска објављује пропагандни спот Рио Тинта, али одбија да емитује видео спот „Србија није на продају“ о компанији Рио Тинто удружења „Крени-Промени“, уз образложење да, уз огласну поруку, није достављена „уредно попуњена огласна декларација“, како је предвиђено чланом 19 Закона о оглашавању, због чега је „констатовано да нису испуњени формални услови за емитовање предметне огласне поруке“.
Па, да проверимо: Данашњи члан 19. Закона на који се РТВ позива је, додуше, нешто разводњен у односу на претходну, оштрију верзију овог закона (која је била актуелна у време Ес-Ен-Ес хајке на пок. Ивановића!), али и даље прецизан у погледу транспарентности декларације која мора да прати сваки емитовани спот. Један став каже да је огласна декларација исправа која садржи податке који идентификују оглашивача и преносиоца огласних порука, садржај огласне поруке, и предвиђени период и начин оглашавања, који оглашивач доставља преносиоцу огласне поруке. Следећи став објашњава да, уколико преносилац огласне поруке не поседује огласну декларацију са подацима из става 1. овог члана, он (дакле, медиј и његова одговорна лица!) ступа на место оглашивача у погледу обавеза и одговорности прописаних законом, осим ако се из огласне поруке могу поуздано утврдити ти подаци.
Хајде да овај и још неке чланове Закона о оглашавању покушамо да применимо на случај „спирале тишине“ у случају, до данас, четири пуне године, неразјашњене, енигме: ко је наручио, финансирао и креирао погромашки спот против Оливера Ивановића који је, тачно три месеца после емитовања те потернице, ликвидиран у по бела дана? Што се тиче одговорности преносиоца огласне поруке (медиј), члан 20 каже: „Преносилац огласне поруке одговоран је за оглашавање чија је огласна порука противна одредбама овог или другог закона или подзаконског акта којим се уређује садржај оглашавања, ако је знао или је на на основу редовне провере околности конкретног случаја (нпр. увидом у садржај) морао сам знати да је огласна порука против наведених прописа и ако не поседује огласну декларацију из члана 19. овог закона.“
И остала два става истог члана иду у том правцу: „Преносилац огласне поруке одговоран је солидарно са оглашивачем, за штету која настаје објављивањем или преношењем на други начин огласне поруке за коју се на основу редовног увида може утврдити да је очигледно супротна овом закону, ако није прибавио уредно попуњену декларацију”. Те: „Преносилац огласне поруке може уговором са оглашивачем преузети искључиву одговорност за обавезе и одговорности оглашивача прописане овим законом”. Дакле, ТВ Пинк може и тако, солидарно, ако хоће, да заштити мистериозног наручиоца ТВ потернице за Оливером...
Међутим, пошто одбија да обелодани име онога ко је наручио и платио спот, тој телевизији, према важећем члану 79, као правном лицу које крши чланове 7, 8 и 10. овог закона, следује и – „заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању од шест месеци до годину дана“, док се одговорном лицу у том медију „може изрећи заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању од шест месеци до годину дана“!
У делокругу рада Регулаторног тела за електронске медије (Регулатор, РЕМ) је, према Закону о електронским медијима, и да контролише рад пружалаца медијских услуга; изриче мере пружаоцима медијских услуга; прописује обавезујућа правила за пружаоце медијских услуга; одлучује о пријавама у вези са програмским деловањем пружалаца медијских услуга... Регулатор је (члан 51) обавезан и да се стара да програмски садржај пружаоца услуге не садржи говор мржње и информације којима се, на отворен или прикривен начин, подстиче мржња и насиље, између осталог, и због разлога политичких убеђења, али и да се (члан 50) „поштују људска права, а нарочито достојанство личности“. Но, упркос свакодневним прекршајима оваквог типа од стране више медија који користе националне фреквенције као јавно добро свих грађана – РЕМ нити једном (!) није изрекао привремену забрану објављивања програмског садржаја, а некмоли меру одузимања дозволе за емитовање неком медију, што, примера ради, предвиђају чланови 28 или 32 овог закона.
У најновијим спотовима (један емитован и на ТВ Пинк), председник ССП-а Драган Ђилас је оптужен да „жели да се врати на власт како би му фирме поново астрономски зарађивале“, те да је „постао милијардер захваљујући злоупотреби функције“, те да је иселио децу из Пионирског града, а уселио „Великог брата“...!
Када је реч о споту против „тајкуна Ђилаша“, вреди прочитати члан 7 Закона о оглашавању који „забрањује оглашавање којим се позива на недопуштене радње према другоме или на бојкотовање другог, односно прекидање или неуспостављање односа са њим“.
Апропо пропагандног спота Рио Тинта против грађана Србије који је емитован на националним фреквенцијама електронских медија, то је још један пример директног кршења члана 10 истог закона који каже да је „забрањено да се огласном поруком подстиче понашање које угрожава здравље или безбедност примаоца огласне поруке“!
Челница РЕМ-а (и копредседавајућа „вишестраначког надзорног тела за контролу медија у изборној кампањи“!), рецимо, промптно, „не види ништа спорно“ у поменутом споту против ДЂ. Упркос томе што, рецимо, члан 6 Закона о оглашавању, забрањује да се огласном поруком „изазива мржња или нетолеранција“ и налаже да „огласна порука мора да буде истинита, у складу са законом, и професионалном етиком“! И, унаточ томе што члан 8 забрањује подстицање дискриминације по било ком основу, а „посебно по основу уверења, националне, етничке, верске, родне или расне припадности, политичког и другог опредељења“, итд.
Али, зато, на другој страни, РЕМ се не изјашњава да ли је спорно нападно политичко оглашавање СНС-а и страначких функционера те партије изван изборне кампање. Иако оно траје од краја протеклог пролећа, а избора ће бити тек наредног травња!
Иако, Закон о избору народних посланика, члан 25, јасно каже да се „одлуком о расписивању избора одређује дан одржавања избора и дан од кога почињу тећи рокови за извршење изборних радњи“ – дакле, никакве изборне партијске пропаганде ван изборне кампање не би смело да буде!
Али, када имате председника Републике који, ево, завршава свој (први) петогодишњи мандат, опстајући, противно члану 115 Устава Србије, и на највишој државној и на партијскј функцији, онда је постало нормално као „добар дан“ да он и његови најближи сарадници у партији и држави, већ месецима, воде отворену страначку изборну кампању и на РТС-у, али и комерцијалним телевизијама које се емитују на јавним природнима ресурсима какве су националне фреквенције.
Закон о јавним медијским сервисима (ЈМУ Радио-телевизија Србије и ЈМУ Радио-телевизија Војводине), пак, „уређује начин“ на који би јавни сервиси требало да остварују јавни или општеграђански интерес, а у опису посла јавног медијског сервиса је, по члану 2, и „остваривање јавног интереса у области јавног информисања“. Према члану 4, рад јавног медијског сервиса би морао да се заснива на следећим начелима: „истинито, непристрасно, потпуно и благовремено информисање; независност уређивачке политике; независност од извора финансирања; забрана сваког облика цензуре и незаконитог утицаја на рад јавног медијског сервиса, редакције и новинара; примена међународно признатих норми и принципа, а нарочито поштовање људских права и слобода и демократских вредности...“
Али, кога је брига за то!?
Својевремено је одговорна особа ТВ станице Мост са севера Косова признала да је наручилац и финансијер погромашке потернице за покојним Оливером била косметска филијала СНС-а, Српска листа. Ружичастом ТВ мезимчету које је израсло у хидру не само да се „може“ да и даље не открива име наручиоца истог спота, већ чак да иде и корак даље, некажњено емитујући сличне уратке, овај пут против „тајкуна Ђилаша“. А Јавној кући медијској, „телевизији свих грађана Србије“, још се више „може“ да објављује огласе Рио Тинта против здравља грађана Србије, али јој, на другој страни, „закон не да“, да објави одговор грађана Рио Тинту.
Докле? Све док изнад свих закона ове земље, заштићени неким невидљивим имунитетом као пропагандне „свете краве“, буду, домаћи и страни, инспиратори, креатори и реализатори кампања дисквалификације, ниподаштавања и поништавања живих људи, произвођачи лажних ботовских налога по социјалним мрежама, пословође творница мржње и ловци на главе противника и критичара овог режима. (НИН, 25.11.2021, cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
Римски квестор, едил, претор, цензор и конзул Марко Катон Порције Старији (234 – 149 п.н.е) своје је говоре у римском сенату редовно завршавао речима: „Уосталом, мислим да Картагину треба разорити!“ Верује се да је баш он, овом упорном ораторском репетицијом, и иницирао Трећи пунски рат у коме су Римљани, после трогодишње опсаде, уистину и разорили Картагину.
У свом програмском делу „Мајн кампф“ Адолф Хитлер је закључио да је „фундаментални принцип“ успешне пропаганде „ограничити се на мало и то вечито понављати“.
Фирерови „оперативци“ пропаганде упростили су то у: „Лажи, лажи и лажи, од лажи ће нешто и да остане.“ А предводник ове школе мишљења и делања, доктор Гебелс, приметио је да „Католичка црква влада зато што стално понавља исту ствар, већ две хиљаде година“, па стога и „националсоцијалистичка држава мора да делује исто тако“.
Данас се то, преведено на ововременски режимски српски, чита, види и чује као: „Ђилас, Шолак. Шолак, Ђилас.“ И тако, до бесконачно...
„Какав је човек Оливер Ивановић, кандидат за градоначелника Северне Митровице? Свега неколико сати након што је изашао из седишта његове странке, рођени брат Игора Рајчића, кандидата са Ивановићеве изборне листе, брутално је избо ножем младића Милоша Шћепановића који је потом преминуо. Оливер Ивановић није заплакао над овим убиством, али је зато умео да 15 дана плаче за својим „фолксваген пасатом“. Да ли је Оливеру Ивановићу члан породице „фолксваген“ важнији од чланова породице Шћепановић? Да ли желимо да овакви људи заступају интересе српског народа на Косову и Метохији? Да ли желимо да нас воде људи којима је више стало до свог аутомобила него до живота свог суграђанина - непоштени људи који су издали наше поверење, људи који имају подршку Приштине? 22. октобра ти бираш – направи паметан избор!“
Погромашки видео спот ове садржине, са кадровима разливене крви на плочи и снајперског нишана, емитован је 16. октобра 2017. Године, током изборне кампање за локалне изборе на КиМ, у више наврата, на ТВ Мост из Звечана и ТВ Пинк са београдског Дедиња.
Оливер Ивановић је убијен три месеца касније, 16. јануара 2018, усред белог дана, усред Северне (српске) Митровице.
Сетих се тога у дану када је Врховникова Тајница (нелегитимна председница октроисане Владе) своје црно-беле „видео-уратке“ контра „тајкуна Ђилаша“ (аут. онај проф. др Атлага) завртела и на ружичастој, националној ТВ фреквенцији, а Јавна кућа медијска, истодобно, одговорила удружењу „Крени - промени“ да неће емитовати њихов спот о фаталној учинковитости „Рио-Тинта“ по животну средину Србије – због недостајуће „прописане огласне декларације“!
Рукопис опскурних спотова против „Ђилаша“ који су кружили по друштвеним мрежама и јутјубу, а у међувремену, део њих, „завредио пажњу“ и најгледаније Ти-Ви са националном фреквенцијом, и без вештачења полиграфисте, личи као јаје јајету „тјералици“ за покојним Ивановићем.
„Ђилаш“ се оптужује за „последице политике“ коју је „жути олош“ водио на нивоу државе, иако је негативац Брнабићкине монтаже, у то време, био „само“ градоначелник Београда. Врховникова Тајница му замера и то што је, „док је ДЂ био на власти“, Србија „имала 25 одсто незапослених“, те што је, тада, „Косово прогласило независност“. А све је, на крају, пригодно зачињено, како и приличи премијеркином речнику, реторским питањем: „А шта је са обичним људима – ј'бе му се за њих“!
Најновијој напредној „адвертајзинг“ продукцији, претходиле су – подсетимо – епизоде са питањима „Какав је човек Оливер Ивановић?“, па „Какав је то владика Григорије“ (наводно, „тражио да се патријарх Павле жив сахрани“?!), „Какав је човек (сам упиши име)...?“ и томе слично.
Паралелно, Јавна кућа медијска објављује пропагандни спот Рио Тинта, али одбија да емитује видео спот „Србија није на продају“ о компанији Рио Тинто удружења „Крени-Промени“, уз образложење да, уз огласну поруку, није достављена „уредно попуњена огласна декларација“, како је предвиђено чланом 19 Закона о оглашавању, због чега је „констатовано да нису испуњени формални услови за емитовање предметне огласне поруке“.
Па, да проверимо: Данашњи члан 19. Закона на који се РТВ позива је, додуше, нешто разводњен у односу на претходну, оштрију верзију овог закона (која је била актуелна у време Ес-Ен-Ес хајке на пок. Ивановића!), али и даље прецизан у погледу транспарентности декларације која мора да прати сваки емитовани спот. Један став каже да је огласна декларација исправа која садржи податке који идентификују оглашивача и преносиоца огласних порука, садржај огласне поруке, и предвиђени период и начин оглашавања, који оглашивач доставља преносиоцу огласне поруке. Следећи став објашњава да, уколико преносилац огласне поруке не поседује огласну декларацију са подацима из става 1. овог члана, он (дакле, медиј и његова одговорна лица!) ступа на место оглашивача у погледу обавеза и одговорности прописаних законом, осим ако се из огласне поруке могу поуздано утврдити ти подаци.
Хајде да овај и још неке чланове Закона о оглашавању покушамо да применимо на случај „спирале тишине“ у случају, до данас, четири пуне године, неразјашњене, енигме: ко је наручио, финансирао и креирао погромашки спот против Оливера Ивановића који је, тачно три месеца после емитовања те потернице, ликвидиран у по бела дана? Што се тиче одговорности преносиоца огласне поруке (медиј), члан 20 каже: „Преносилац огласне поруке одговоран је за оглашавање чија је огласна порука противна одредбама овог или другог закона или подзаконског акта којим се уређује садржај оглашавања, ако је знао или је на на основу редовне провере околности конкретног случаја (нпр. увидом у садржај) морао сам знати да је огласна порука против наведених прописа и ако не поседује огласну декларацију из члана 19. овог закона.“
И остала два става истог члана иду у том правцу: „Преносилац огласне поруке одговоран је солидарно са оглашивачем, за штету која настаје објављивањем или преношењем на други начин огласне поруке за коју се на основу редовног увида може утврдити да је очигледно супротна овом закону, ако није прибавио уредно попуњену декларацију”. Те: „Преносилац огласне поруке може уговором са оглашивачем преузети искључиву одговорност за обавезе и одговорности оглашивача прописане овим законом”. Дакле, ТВ Пинк може и тако, солидарно, ако хоће, да заштити мистериозног наручиоца ТВ потернице за Оливером...
Међутим, пошто одбија да обелодани име онога ко је наручио и платио спот, тој телевизији, према важећем члану 79, као правном лицу које крши чланове 7, 8 и 10. овог закона, следује и – „заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању од шест месеци до годину дана“, док се одговорном лицу у том медију „може изрећи заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању од шест месеци до годину дана“!
У делокругу рада Регулаторног тела за електронске медије (Регулатор, РЕМ) је, према Закону о електронским медијима, и да контролише рад пружалаца медијских услуга; изриче мере пружаоцима медијских услуга; прописује обавезујућа правила за пружаоце медијских услуга; одлучује о пријавама у вези са програмским деловањем пружалаца медијских услуга... Регулатор је (члан 51) обавезан и да се стара да програмски садржај пружаоца услуге не садржи говор мржње и информације којима се, на отворен или прикривен начин, подстиче мржња и насиље, између осталог, и због разлога политичких убеђења, али и да се (члан 50) „поштују људска права, а нарочито достојанство личности“. Но, упркос свакодневним прекршајима оваквог типа од стране више медија који користе националне фреквенције као јавно добро свих грађана – РЕМ нити једном (!) није изрекао привремену забрану објављивања програмског садржаја, а некмоли меру одузимања дозволе за емитовање неком медију, што, примера ради, предвиђају чланови 28 или 32 овог закона.
У најновијим спотовима (један емитован и на ТВ Пинк), председник ССП-а Драган Ђилас је оптужен да „жели да се врати на власт како би му фирме поново астрономски зарађивале“, те да је „постао милијардер захваљујући злоупотреби функције“, те да је иселио децу из Пионирског града, а уселио „Великог брата“...!
Када је реч о споту против „тајкуна Ђилаша“, вреди прочитати члан 7 Закона о оглашавању који „забрањује оглашавање којим се позива на недопуштене радње према другоме или на бојкотовање другог, односно прекидање или неуспостављање односа са њим“.
Апропо пропагандног спота Рио Тинта против грађана Србије који је емитован на националним фреквенцијама електронских медија, то је још један пример директног кршења члана 10 истог закона који каже да је „забрањено да се огласном поруком подстиче понашање које угрожава здравље или безбедност примаоца огласне поруке“!
Челница РЕМ-а (и копредседавајућа „вишестраначког надзорног тела за контролу медија у изборној кампањи“!), рецимо, промптно, „не види ништа спорно“ у поменутом споту против ДЂ. Упркос томе што, рецимо, члан 6 Закона о оглашавању, забрањује да се огласном поруком „изазива мржња или нетолеранција“ и налаже да „огласна порука мора да буде истинита, у складу са законом, и професионалном етиком“! И, унаточ томе што члан 8 забрањује подстицање дискриминације по било ком основу, а „посебно по основу уверења, националне, етничке, верске, родне или расне припадности, политичког и другог опредељења“, итд.
Али, зато, на другој страни, РЕМ се не изјашњава да ли је спорно нападно политичко оглашавање СНС-а и страначких функционера те партије изван изборне кампање. Иако оно траје од краја протеклог пролећа, а избора ће бити тек наредног травња!
Иако, Закон о избору народних посланика, члан 25, јасно каже да се „одлуком о расписивању избора одређује дан одржавања избора и дан од кога почињу тећи рокови за извршење изборних радњи“ – дакле, никакве изборне партијске пропаганде ван изборне кампање не би смело да буде!
Али, када имате председника Републике који, ево, завршава свој (први) петогодишњи мандат, опстајући, противно члану 115 Устава Србије, и на највишој државној и на партијскј функцији, онда је постало нормално као „добар дан“ да он и његови најближи сарадници у партији и држави, већ месецима, воде отворену страначку изборну кампању и на РТС-у, али и комерцијалним телевизијама које се емитују на јавним природнима ресурсима какве су националне фреквенције.
Закон о јавним медијским сервисима (ЈМУ Радио-телевизија Србије и ЈМУ Радио-телевизија Војводине), пак, „уређује начин“ на који би јавни сервиси требало да остварују јавни или општеграђански интерес, а у опису посла јавног медијског сервиса је, по члану 2, и „остваривање јавног интереса у области јавног информисања“. Према члану 4, рад јавног медијског сервиса би морао да се заснива на следећим начелима: „истинито, непристрасно, потпуно и благовремено информисање; независност уређивачке политике; независност од извора финансирања; забрана сваког облика цензуре и незаконитог утицаја на рад јавног медијског сервиса, редакције и новинара; примена међународно признатих норми и принципа, а нарочито поштовање људских права и слобода и демократских вредности...“
Али, кога је брига за то!?
Својевремено је одговорна особа ТВ станице Мост са севера Косова признала да је наручилац и финансијер погромашке потернице за покојним Оливером била косметска филијала СНС-а, Српска листа. Ружичастом ТВ мезимчету које је израсло у хидру не само да се „може“ да и даље не открива име наручиоца истог спота, већ чак да иде и корак даље, некажњено емитујући сличне уратке, овај пут против „тајкуна Ђилаша“. А Јавној кући медијској, „телевизији свих грађана Србије“, још се више „може“ да објављује огласе Рио Тинта против здравља грађана Србије, али јој, на другој страни, „закон не да“, да објави одговор грађана Рио Тинту.
Докле? Све док изнад свих закона ове земље, заштићени неким невидљивим имунитетом као пропагандне „свете краве“, буду, домаћи и страни, инспиратори, креатори и реализатори кампања дисквалификације, ниподаштавања и поништавања живих људи, произвођачи лажних ботовских налога по социјалним мрежама, пословође творница мржње и ловци на главе противника и критичара овог режима. (НИН, 25.11.2021, cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
Obratite pažnju:
ОдговориИзбришиhttps://twitter.com/CelavaMlada/status/1465014897868251136?s=20