Dodatno angažovanje SAD i EU zbog krize u BiH
Inače ne baš stabilna situacija u Bosni i Hercegovini, poslednjih meseci je dodatno zaoštrena, a rezultat tih napetosti je i pojačano angažovanje predstavnika SAD, ali i najave mogućih sankcije ne samo iz SAD već i iz Evropske unije.
Predstavnici američke administracije koji su posetili BiH u prethodnom periodu nosili su poruke mira, ali su istovremeno isticali da će nepoštovanje Dejtona ili istupanje iz institucija dovesti do sankcija. Takođe, sankcije prema BiH, bile su i tema sastanka ministara Evropske unije koji je održan 15. novembra, kada je nekoliko zemalja članica zatražilo da se razmotre sankcije protiv "zvaničnika koji podrivaju integritet BiH".
Najglasniji u EU, kada su zahtevi za sankcije u pitanju, bio je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, koje tokom sastanka imao i verbalnu debatu sa Peterom Sijartom, ministrom spoljnih poslova Mađarske, koja se oštro protiv ovakvim merama.
Prema mišljenju analitičara, sagovornika Euronews Srbija, takav potez je sa jedne strane zakasnela reakcija, a sa druge bi izazvao novu destabilizaciju i ne bi doprineo rešenju tekućih problema.
Šta je poručio Blinken?
Državni sekretar Entoni Blinken je u pismu članovima Predsedništva BiH napisao da će "svako jednostrano povlačenje iz državnih institucija Bosne i Hercegovine biti sankcionisano", objavilo je sarajevsko Oslobođenje.
Pismo je adresirano na sva tri člana Predsedništva BiH, odnosno na predsedavajućeg Željka Komšića i na članove Šefika Džaferovića i Milorada Dodika, a pismo im je na sastanku uručio savetnik u Stejt departmentu Derek Šolet.
"Kao svedok potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Sjedinjene Države ponavljaju da će potezi jednostranog povlačenje iz institucija na državnom nivou ili bilo kojeg drugog pokušaja destabilizacije Dejtonskog sporazuma biti suočeni s odgovarajućim merama, uključujući i razmatranje sankcija", napisao je Blinken.
Koraci ka podrivanju institucija BiH, napisao je Blinken u pismu, ugrozili bi ne samo evropsku perspektivu BiH, već i stabilnost i garancije neophodne za privredni oporavak i strana ulaganja.
Blinken je pozvao članove Predsedništva BiH da reše trenutnu političku krizu. Ipak, ovaj apel teško da će biti uslišen, a problemi se svakodnevno produbljuju.
Da li su jednostrane sankcije rešenje?
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović reagovali su na ovo pismo SAD. Dodik je rekao da su se u pismu "pominjale sankcije" i da "nije isključeno da ih neke zemlje jednostrano uvedu", ali je naveo i da sankcije nisu rešenje problema.
I Cvijanović smatra slično - ona je ocenila da "slanje pisma i pretnje nisu formula za uspeh", i da bi međunarodni faktori trebalo da uzmu u obzir da u BiH postoje silni problemi, a da je RS spremna da se ti problemi prevaziđu.
Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je za Euronews Srbija da je sada, kao i ranije, prisutna retorika Vašingtona o sankcijama, kao što se i neki političari u EU zalažu za to, ali ističe da bi, ukoliko do njih dođe, to dodatno stvorilo probleme koji bi dalje potpirili raspad BiH.
Najpre, Milivojević je ukazao da su sankcije protiv srpskog člana Predsedništva BiH, kao pojedinca, uvedene na kraju mandata Baraka Obame i nisu ukinute do danas, iako su se administracije menjale.
"Unilateralno uvođenje sankcija bi bilo kontraproduktivno za one koji to zagovaraju. Posebno u ovoj situaciji kada imate nepriznatog visokog predstavnika i različito ponašanje međunarodne zajednice", kaže Milivojević.
On dodaje da bi uvođenje sankcija samo jednom entitetu, odnosno Republici Srpskoj, dovelo do situacije koja bi više išla ka raspadu države.
"To bi definitivno značilo da bi se aklamativno građani tog područja okrenuli od Vašingtona i Zapada i gledali ka onima koji hoće da im pomognu da prežive. To nije ni kratkoročno, a kamoli dugoročno rešenje", objašnjava Milivojević.
"Odavno prošlo vreme pretnji bez posledica"
Kada su u pitanju sankcije koje bi nametnula Evropska unija, o njima je bilo reči na sastanku ministara EU, 15. novembra, nakon kojeg je saopšteno da su, kada je reč o BiH "sve opcije na stolu".
Iako u EU trenutno nema konsenzusa o podizanju sankcija, još od 2011. godine postoji "pravni okvir" za sankcije protiv onih pravnih i fizičkih lica koja detabilizuju BiH i podrivaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH koji predviđa da sankcijama budu obuhvaćene i osobe koje "ozbiljno ugrožavaju sigurnosnu situaciju" ili podrivaju Dejtonski sporazum.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenjuje da je "odavno prošlo vreme kada se samo preti, bez uvođenja stvarnih sankcija", kao i da je u pitanju zakasnela reakcija međunarodne zajednice.
"Tolerisanje ovakve situacije, odnosno stanja truljenja, dovelo je do toga da su lideri u BiH razna upozorenja, ali su videli da mogu da idu dotle da prete raspadom Bosne i Hercegovine - ovaj put ne kolokvijalno, već postoji ozbiljan strah kod ljudi da može da dođe do loše situacije, čak i do nečega što smo videli devedesetih", rekao je Popov za Eruonews Srbija.
Odgovornost na međunarodnoj zajednici
On dodaje da je međunarodna zajednica i dalje odgovorna za BiH, jer je ustav te zemlje baziran na mirovnom sporazumu.
"Odgovornost međunarodne zajednice je apsolutna. Videlo se još pre pet godina da BiH, ovako dizajnirana, neće moći da funkcioniše. Njihova odgovornost je u tome što su dozvolili prvo da se osile lideri u BiH, a došlo je i do promena u svetu. Nemamo više Jeljcinovu Rusiju, već Putinovu, koja je sad stala iza Republike Srpske i došlo se do nemoguće situacije, da se rešava 'kvadratura kruga'", ističe Popov.
Kada je reč o mogućem rešenju krize i uticaju međunarodnog faktora, Milivojević navodi da bi pre svega trebalo na razgovor da budu spremni predstavnici sva tri naroda, a onda i predstavnici međunarodne zajednice koji imaju uticaja na tom području - EU, SAD, Turska i Rusija.
"To bi trebalo da podrže i susedne zemlje, garanti i potpisnici Dejtonskog sporazuma", kaže Milivojević.
"Teško da će sve zemlje pristati na sankcije"
U slučaju postizanja konsenzusa, EU bi trebalo samo da doda u već postojeći okvir imena onih protiv kojih se sankcije uvode.
Nemačka je tražila da se pitanje potencijalnih sankcija konkretizuje već u decembru, kroz ministarske zaključke o BiH, a ovom predlogu se direktno suprotstavila jedino Mađarska, koja je tražila "isti angažman i za Sarajevo i za Banjaluku".
Milivojević ističe da se Nemačka, kao najjača zemlja EU zalaže za sankcije, ali je naglasio da EU mora da ima podršku svih članica za to, što je teško izvodljivo.
"Prvo, tu je pet zemalja koje ne priznaju Kosovo, koje bi bile protiv, kao i druge koje ne bi podržale sankcije protiv Republike Srpske - Mađarska, Slovenija, pa i Poljska", kaže Milivojević.
Popov ocenjuje da se sankcijama BiH protive "svi autoritarni režimi u Evropi".
"Imate celu Višegradsku grupu, i Janšu u Sloveniji. Orban je tu najglasniji - čak je išao i u privatnu posetu Dodiku u Laktaše. Na taj način žele da pokažu da Evropska unija ne može zapravo ništa da uradi", kaže Popov.
Dodaje da bi odlučivanje konsenzusom moglo da dovede do stvarne krize u Evropskoj uniji, i da bi bolje bilo kada bi 12 zemalja osnivača imale kontrolni paket, kako bi se ovakve situacije izbegle. (www.euronews.rs, portal, Tijana Krnjaić, Jovan Đurić, 22.11.2021)
Inače ne baš stabilna situacija u Bosni i Hercegovini, poslednjih meseci je dodatno zaoštrena, a rezultat tih napetosti je i pojačano angažovanje predstavnika SAD, ali i najave mogućih sankcije ne samo iz SAD već i iz Evropske unije.
Predstavnici američke administracije koji su posetili BiH u prethodnom periodu nosili su poruke mira, ali su istovremeno isticali da će nepoštovanje Dejtona ili istupanje iz institucija dovesti do sankcija. Takođe, sankcije prema BiH, bile su i tema sastanka ministara Evropske unije koji je održan 15. novembra, kada je nekoliko zemalja članica zatražilo da se razmotre sankcije protiv "zvaničnika koji podrivaju integritet BiH".
Najglasniji u EU, kada su zahtevi za sankcije u pitanju, bio je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, koje tokom sastanka imao i verbalnu debatu sa Peterom Sijartom, ministrom spoljnih poslova Mađarske, koja se oštro protiv ovakvim merama.
Prema mišljenju analitičara, sagovornika Euronews Srbija, takav potez je sa jedne strane zakasnela reakcija, a sa druge bi izazvao novu destabilizaciju i ne bi doprineo rešenju tekućih problema.
Šta je poručio Blinken?
Državni sekretar Entoni Blinken je u pismu članovima Predsedništva BiH napisao da će "svako jednostrano povlačenje iz državnih institucija Bosne i Hercegovine biti sankcionisano", objavilo je sarajevsko Oslobođenje.
Pismo je adresirano na sva tri člana Predsedništva BiH, odnosno na predsedavajućeg Željka Komšića i na članove Šefika Džaferovića i Milorada Dodika, a pismo im je na sastanku uručio savetnik u Stejt departmentu Derek Šolet.
"Kao svedok potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Sjedinjene Države ponavljaju da će potezi jednostranog povlačenje iz institucija na državnom nivou ili bilo kojeg drugog pokušaja destabilizacije Dejtonskog sporazuma biti suočeni s odgovarajućim merama, uključujući i razmatranje sankcija", napisao je Blinken.
Koraci ka podrivanju institucija BiH, napisao je Blinken u pismu, ugrozili bi ne samo evropsku perspektivu BiH, već i stabilnost i garancije neophodne za privredni oporavak i strana ulaganja.
Blinken je pozvao članove Predsedništva BiH da reše trenutnu političku krizu. Ipak, ovaj apel teško da će biti uslišen, a problemi se svakodnevno produbljuju.
Da li su jednostrane sankcije rešenje?
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović reagovali su na ovo pismo SAD. Dodik je rekao da su se u pismu "pominjale sankcije" i da "nije isključeno da ih neke zemlje jednostrano uvedu", ali je naveo i da sankcije nisu rešenje problema.
I Cvijanović smatra slično - ona je ocenila da "slanje pisma i pretnje nisu formula za uspeh", i da bi međunarodni faktori trebalo da uzmu u obzir da u BiH postoje silni problemi, a da je RS spremna da se ti problemi prevaziđu.
Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je za Euronews Srbija da je sada, kao i ranije, prisutna retorika Vašingtona o sankcijama, kao što se i neki političari u EU zalažu za to, ali ističe da bi, ukoliko do njih dođe, to dodatno stvorilo probleme koji bi dalje potpirili raspad BiH.
Najpre, Milivojević je ukazao da su sankcije protiv srpskog člana Predsedništva BiH, kao pojedinca, uvedene na kraju mandata Baraka Obame i nisu ukinute do danas, iako su se administracije menjale.
"Unilateralno uvođenje sankcija bi bilo kontraproduktivno za one koji to zagovaraju. Posebno u ovoj situaciji kada imate nepriznatog visokog predstavnika i različito ponašanje međunarodne zajednice", kaže Milivojević.
On dodaje da bi uvođenje sankcija samo jednom entitetu, odnosno Republici Srpskoj, dovelo do situacije koja bi više išla ka raspadu države.
"To bi definitivno značilo da bi se aklamativno građani tog područja okrenuli od Vašingtona i Zapada i gledali ka onima koji hoće da im pomognu da prežive. To nije ni kratkoročno, a kamoli dugoročno rešenje", objašnjava Milivojević.
"Odavno prošlo vreme pretnji bez posledica"
Kada su u pitanju sankcije koje bi nametnula Evropska unija, o njima je bilo reči na sastanku ministara EU, 15. novembra, nakon kojeg je saopšteno da su, kada je reč o BiH "sve opcije na stolu".
Iako u EU trenutno nema konsenzusa o podizanju sankcija, još od 2011. godine postoji "pravni okvir" za sankcije protiv onih pravnih i fizičkih lica koja detabilizuju BiH i podrivaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH koji predviđa da sankcijama budu obuhvaćene i osobe koje "ozbiljno ugrožavaju sigurnosnu situaciju" ili podrivaju Dejtonski sporazum.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenjuje da je "odavno prošlo vreme kada se samo preti, bez uvođenja stvarnih sankcija", kao i da je u pitanju zakasnela reakcija međunarodne zajednice.
"Tolerisanje ovakve situacije, odnosno stanja truljenja, dovelo je do toga da su lideri u BiH razna upozorenja, ali su videli da mogu da idu dotle da prete raspadom Bosne i Hercegovine - ovaj put ne kolokvijalno, već postoji ozbiljan strah kod ljudi da može da dođe do loše situacije, čak i do nečega što smo videli devedesetih", rekao je Popov za Eruonews Srbija.
Odgovornost na međunarodnoj zajednici
On dodaje da je međunarodna zajednica i dalje odgovorna za BiH, jer je ustav te zemlje baziran na mirovnom sporazumu.
"Odgovornost međunarodne zajednice je apsolutna. Videlo se još pre pet godina da BiH, ovako dizajnirana, neće moći da funkcioniše. Njihova odgovornost je u tome što su dozvolili prvo da se osile lideri u BiH, a došlo je i do promena u svetu. Nemamo više Jeljcinovu Rusiju, već Putinovu, koja je sad stala iza Republike Srpske i došlo se do nemoguće situacije, da se rešava 'kvadratura kruga'", ističe Popov.
Kada je reč o mogućem rešenju krize i uticaju međunarodnog faktora, Milivojević navodi da bi pre svega trebalo na razgovor da budu spremni predstavnici sva tri naroda, a onda i predstavnici međunarodne zajednice koji imaju uticaja na tom području - EU, SAD, Turska i Rusija.
"To bi trebalo da podrže i susedne zemlje, garanti i potpisnici Dejtonskog sporazuma", kaže Milivojević.
"Teško da će sve zemlje pristati na sankcije"
U slučaju postizanja konsenzusa, EU bi trebalo samo da doda u već postojeći okvir imena onih protiv kojih se sankcije uvode.
Nemačka je tražila da se pitanje potencijalnih sankcija konkretizuje već u decembru, kroz ministarske zaključke o BiH, a ovom predlogu se direktno suprotstavila jedino Mađarska, koja je tražila "isti angažman i za Sarajevo i za Banjaluku".
Milivojević ističe da se Nemačka, kao najjača zemlja EU zalaže za sankcije, ali je naglasio da EU mora da ima podršku svih članica za to, što je teško izvodljivo.
"Prvo, tu je pet zemalja koje ne priznaju Kosovo, koje bi bile protiv, kao i druge koje ne bi podržale sankcije protiv Republike Srpske - Mađarska, Slovenija, pa i Poljska", kaže Milivojević.
Popov ocenjuje da se sankcijama BiH protive "svi autoritarni režimi u Evropi".
"Imate celu Višegradsku grupu, i Janšu u Sloveniji. Orban je tu najglasniji - čak je išao i u privatnu posetu Dodiku u Laktaše. Na taj način žele da pokažu da Evropska unija ne može zapravo ništa da uradi", kaže Popov.
Dodaje da bi odlučivanje konsenzusom moglo da dovede do stvarne krize u Evropskoj uniji, i da bi bolje bilo kada bi 12 zemalja osnivača imale kontrolni paket, kako bi se ovakve situacije izbegle. (www.euronews.rs, portal, Tijana Krnjaić, Jovan Đurić, 22.11.2021)
Нема коментара:
Постави коментар