БАЊАЛУКА, БЕОГРАД - Отворен дијалог свих страна које су
директно, путем Дејтона, повезане са БиХ је једини пут за излазак из политичке
кризе у коју је она запала, а свако ко јој жели добро и да опстане у неком
облику мора да пође од онога што спаја три народа и два ентитета.
Став је то саговорника “Гласа Српске” у вези са проблемом у БиХ и новом потврдом да је Србија, односно њен предсједник Александар Вучић спреман да се нађе за истим столом са лидером СДА Бакиром Изетбеговићем и разговара отворено свему. Вучић је, наиме, у свјетлу све чешћих помињања санкција за српске представнике у БиХ због посљедњих потеза које су повукли да би вратили земљу на дејтонске принципе, истакао да би се тај вид казне прелио на цијелу на БиХ, па и регион. Уз то је истакао да је спреман да се нађе са Изетбеговићем и у дијелу Сарајева, иако је лидер СДА недавно усмено пристао на састанак у Београду, али накнадно те ријечи повукао.
Упућени у односе у БиХ истичу да је веома важно да се разговара и да то стално треба понављати, спустити тензије и отворити реалне карте, ако се жели сачувати БиХ као земља, односно државна заједница.
Политички аналитичар из Београда Цвијетин Миливојевић каже да у разговоре треба укључити све стране, јер је свима познато ко има какав утицај на народе у БиХ.
- Игра жмурке је пролазила кроз ове деценије. Противници разговора беже од тога да се ствари назову правим именом, а то је да у БиХ постоје три конститутивна народа, два ентитета, земље потписнице Дејтона. Да би се ствари покренуле ка неком решењу, односно разрешењу политичке кризе треба потпуно оголити све, а не играти се, као на пример у институцијама БиХ, тачније Уставном суду у коме је нацртана формула и где су три странца из оних земаља који су љути противници ставова Срба и Србије на међународној политичкој сцени - истакао је Миливојевић.
Логично је, додаје, да ако неко жели договор тежи ка компромису.
- Полази се од онога што спаја, а не раздваја. Већини Срба је ближа репрезентација Србије него БиХ, већини Хрвата Хрватска него БиХ, а Бошњацима најближа БиХ, јер су већински народ у БиХ, али истовремено када играју Србија и Хрватска против Турске, за кога ће Бошњаци навијати? Потребно је кренути од оног што спаја, а не на силу стварати бошњачки национални идентитет, и истовремено државни идентитет БиХ. То никада неће проћи код Срба и Хрвата. Мора се градити политичка пракса у којој ће неговати оно што је неспорно. То су, на пример, путеви. Турска је кренула са неким инвестицијама, мостови... Треба видети од чега имају користи сва три народа и од те љуштуре градити даље институције. Није без разлога Дејтон предвидео Савет министара БиХ са три министарства, као помоћни орган Предсједништва. Све друге ствари које се потенцирају, као што су НАТО, нису реалне јер један народ то неће, али ту је ЕУ за коју су сви. Нека и ЕУ начини корак напред - истакао је Миливојевић.
Професор и стручњак за међународне односе Милош Шолаја сматра да је разговор једини излаз из политичке кризе у коју је запала БиХ, уз жељу да се постигне договор између страна у процесима.
- Уз три унутрашња партнера, треба да се чују и други који су важни за БиХ, посебно они који су задужени за суштинску реализацију Дејтонског споразума. То су Србија и Хрватска. Само на тај начин се може довести до одрживог рјешења - каже Шолаја који дијели став и оних који сматрају да некима одговара стална политичка криза у БиХ јер, како каже, неко из тога црпи енергију и своје интересе.
Санкције
Милош Шолаја наглашава и да евентуалне санкције не би само осјетила Република Српска, већ цијела БиХ. - Нема јасне идеје како би санкције требало да изгледају. Није то ни рјешење, посебно када су нејасни циљеви и циљане групе - истакао је Шолаја. (www.glassrpske.com, Glas Srpske, Ведрана Кулага Симић, 18.11.2021)
Став је то саговорника “Гласа Српске” у вези са проблемом у БиХ и новом потврдом да је Србија, односно њен предсједник Александар Вучић спреман да се нађе за истим столом са лидером СДА Бакиром Изетбеговићем и разговара отворено свему. Вучић је, наиме, у свјетлу све чешћих помињања санкција за српске представнике у БиХ због посљедњих потеза које су повукли да би вратили земљу на дејтонске принципе, истакао да би се тај вид казне прелио на цијелу на БиХ, па и регион. Уз то је истакао да је спреман да се нађе са Изетбеговићем и у дијелу Сарајева, иако је лидер СДА недавно усмено пристао на састанак у Београду, али накнадно те ријечи повукао.
Упућени у односе у БиХ истичу да је веома важно да се разговара и да то стално треба понављати, спустити тензије и отворити реалне карте, ако се жели сачувати БиХ као земља, односно државна заједница.
Политички аналитичар из Београда Цвијетин Миливојевић каже да у разговоре треба укључити све стране, јер је свима познато ко има какав утицај на народе у БиХ.
- Игра жмурке је пролазила кроз ове деценије. Противници разговора беже од тога да се ствари назову правим именом, а то је да у БиХ постоје три конститутивна народа, два ентитета, земље потписнице Дејтона. Да би се ствари покренуле ка неком решењу, односно разрешењу политичке кризе треба потпуно оголити све, а не играти се, као на пример у институцијама БиХ, тачније Уставном суду у коме је нацртана формула и где су три странца из оних земаља који су љути противници ставова Срба и Србије на међународној политичкој сцени - истакао је Миливојевић.
Логично је, додаје, да ако неко жели договор тежи ка компромису.
- Полази се од онога што спаја, а не раздваја. Већини Срба је ближа репрезентација Србије него БиХ, већини Хрвата Хрватска него БиХ, а Бошњацима најближа БиХ, јер су већински народ у БиХ, али истовремено када играју Србија и Хрватска против Турске, за кога ће Бошњаци навијати? Потребно је кренути од оног што спаја, а не на силу стварати бошњачки национални идентитет, и истовремено државни идентитет БиХ. То никада неће проћи код Срба и Хрвата. Мора се градити политичка пракса у којој ће неговати оно што је неспорно. То су, на пример, путеви. Турска је кренула са неким инвестицијама, мостови... Треба видети од чега имају користи сва три народа и од те љуштуре градити даље институције. Није без разлога Дејтон предвидео Савет министара БиХ са три министарства, као помоћни орган Предсједништва. Све друге ствари које се потенцирају, као што су НАТО, нису реалне јер један народ то неће, али ту је ЕУ за коју су сви. Нека и ЕУ начини корак напред - истакао је Миливојевић.
Професор и стручњак за међународне односе Милош Шолаја сматра да је разговор једини излаз из политичке кризе у коју је запала БиХ, уз жељу да се постигне договор између страна у процесима.
- Уз три унутрашња партнера, треба да се чују и други који су важни за БиХ, посебно они који су задужени за суштинску реализацију Дејтонског споразума. То су Србија и Хрватска. Само на тај начин се може довести до одрживог рјешења - каже Шолаја који дијели став и оних који сматрају да некима одговара стална политичка криза у БиХ јер, како каже, неко из тога црпи енергију и своје интересе.
Санкције
Милош Шолаја наглашава и да евентуалне санкције не би само осјетила Република Српска, већ цијела БиХ. - Нема јасне идеје како би санкције требало да изгледају. Није то ни рјешење, посебно када су нејасни циљеви и циљане групе - истакао је Шолаја. (www.glassrpske.com, Glas Srpske, Ведрана Кулага Симић, 18.11.2021)
Нема коментара:
Постави коментар