Pitanje koje će do nedelje uveče postavljati cela Crna Gora,
ali i region, je: Da li će pasti Milo Đukanović? Čoveku, koji je aktuelni
predsednik Crne Gore ali je u vlasti ove zemlje poslednje tri decenije, čini
se, na sutrašnjim izborima, prvi put će se zaklimati stolica.
Prema istraživanju koje je nedavno objavljeno od strane
CEDEM-a predsednik DPS-a, Milo Đukanović, sa manjinskim pridruženim strankama
može da dobije 40, a opozicija 38 mandata.
Socijaldemokratska partija (SDP) Crne Gore ima tri mandata,
a u prošlom sazivu ova stranka bila je opoziciona. Tom logikom celokupna
opozicija iz prošlog saziva imala bi 41 mandat, to jest većinu od 81 poslanika.
Problem je što se SDP više ne percipira kao opoziciona jer je vrlo nacionalisticki
nastrojena i protiv Crkve, pa postoje realne šanse da će prići Milu Đukanoviću
i DPS-u (Demokratska partija socijalista Crne Gore).
Pozivi da se glasa za opoziciju
Predviđena izlaznost, u vreme kada je CEDEM radio istraživanje
bila je 66 odsto, međutim sada se očekuje mnogo veća, jer je opozicija
motivisala birače. Naime, mitropolit Amfilohije i vladika Joanikije pozvali su
narod da glasa protiv vlasti, a Sveto Marović se čak javio iz Beograda i takođe
pozvao da se glasa za opoziciju. U međuvremenu su pale Interpolove poternice
protiv Duška Kneževića, što je dodatno degradiralo ugled države.
Opoziciona saradnja deluje pozitivno, a velika izlaznost
može da utiče da SD (Socijaldemokrate Crne Gore) ili SDP (Socijaldemokratska
partija Crne Gore) ne pređe cenzus, čime opozicija dobija po mandat. Sve u
svemu glasači opozicije su optimisti i nadaju se da će 30. avgusta tri
opozicione izborne liste: “Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i
“Crno na bijelo” dobiti zajedno 41 mandat, kako im za većinu ne bi bio potreban
SDP.
Milo neće “pasti” bez borbe, moguć državni udar
Od rezultata glasanja se, u Crnoj Gori međutim, strahuje,
jer je javna tajna da Milo Đukanović neće bez borbe predati tron.
“Što se tiče Milovih opcija, prva koja mi pada na pamet je
ona na koju se odlučio 2016. godine, a desila se na sam dan izbora. Onog
trenutka kada je po svim rezultatima zaostajao iza opozicionog bloka, Milo je
proglasio državni udar u koji je uveo svog prijatelja, tadašnjeg predsednika
Vlade Srbije, gospodina Aleksandra Vučića. Te izbore, tada, nisu presudili ni
glasači, ni narod Crne Gore, ni Milo Đukanović, već upravo Aleksandar Vučić. On
se tog dana, oko tri sata popodne, oglasio, i direktno i beskrupulozno umešao u
izbore u Crnoj Gori kao predsednik Vlade Srbije. Izjavio je tada da je u toku
pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, od strane nekih građana Srbije i Rusije.
On, kao čovek koji kaže da je bio među najboljim studentima Pravnog fakulteta,
trebalo bi valjda da zna, da državni udar nije moguće izvesti ni sa jedne druge
strane, osim iz vlasti i iz institucija, a može samo biti potpomognut spolja.
Suđenje koje traje četiri godine, pokazalo je naravno da ne samo da nije bilo
državnog udara, nego nije bilo ni pokušaja za tako nešto. Tog trenutka kada je
on, kao predsednik Vlade Srbije, tako nešto izjavio, automatski je zaplašio veći
deo naroda Crne Gore, među kojima su oni koji se izjašnjavaju kao Srbi i
pravoslavci. Njima je to bio direktan poziv da odustanu od glasanja do kraja
dana, jer su bili zaplašeni. Istovremeno je to bio i poziv pristalicama DPS-a
da izađu na ulice i proglase pobedu”, priča za Nova.rs Cvijetin Milivojević,
politički analitičar.
Postoji realna bojazan, smatra Milivojević, da se, ukoliko u
nedelju rezultati ne budu išli na ruku Milu Đukanoviću, ponovi sličan scenario.
“Ne verujem da će čekati zatvaranje biračkih mesta, već će
se neki sličan scenario desiti ranije u toku dana. Najveća mogućnost je da Milo
pre zatvaranja biračkih mesta proglasi pobedu, što je njegova druga opcija, pa
pozove svoje ljude na ulice i time spreči dalje brojanje glasova” upozorava
Milivojević.
Ujedinjena opozicija može da pobedi
Manjinske stranke u svim zemljama se nekako, na kraju
izbora, uvek priklone pobedniku.
“Tako je bilo i u Hrvatskoj, i svuda je isto. Kada je reč o
Crnoj Gori, osim tog glavnog motiva, postoji i drugi. Posebno za glasače
albanske i bosanske manjine. Oni po pravilu glasaju za neke odluke koje ističu
državnost Crne Gore, pa će verovatno podržati DPS, ali pod određenim uslovima.
Ono što je bitno, je da od relevantnih grupacija imate za svakog po nešto.
Imate DF (Demokratski front), ali tu je samo deo članova prosrpski orjentisan,
a deo ne antisrpski. DPS međutim gradi svoje temelje na nesakrivenom
antisrpstvu. Dok u DF-u ima članova koji su crnogorske orjentacije, ali nisu
antisrpski orjentisani. Onda imate Demokratsku stranku Alekse Bečića, koja je
jedna građanska stranka i URU Dritana Abazovića. On je Albanac, ali je
orjentisan građanski i ne antisrpski. Te grupacije mogu da naprave savez koji
će svrgnuti Mila Đukanovića” objašnjava naš sagovornik.
On naglašava da bi, ako bi bile u poziciji ove tri stranke
da prave Vladu, i deo stranaka nacionalnih manjina prešao kod njih.
“Bitno je da ove tri
stranke ne pokazuju velikosrpske tendencije, već crnogorske tendencije, ali
onog pravog identiteta Crne Gore, koja je do 1918. godine bila samostalna
država. Oni ne pokazuju antisrpsku orjentaciju, već isključivo bratski odnos
prema Srbiji, kakav je nekada bio i kakav treba da bude. To je nova politika
kojom opozicija pobeđuje najjače oružje Mila Đukanovića do sada” kaže
Milivojević.
Mudra politika crkve
Veliku ulogu u kampanji pred ove, možda i najvažnije izbore
u istoriji Crne Gore, imala je crkva.
“Mislim da se
crnogorsko-primorska mitropolija Srpske Pravoslavne Crkve ponašala vrlo mudro
politički u svemu ovome. Ona je, osim što pokriva srpsku zajednicu u Crnoj
Gori, potpuno otvorena i za one građane Crne Gore koji su pravoslavci, ali se
izjašnjavaju kao Crnogorci. Ona nikada nije pravila gard po tom pitanju
pogotovo za vreme litija ovih godinu dana. Tu se otvara jedan novi deo biračkog
tela, koji je do sada glasao za DPS, verujući da su oni jedina brana za odbranu
nezavisnosti Crne Gore. Međutim, sada vidimo da čak i neki funkcioneri DPS-a
prave jedan iskorak i okreću se drugoj priči” analizira Milivojević.
Napetost u Crnoj Gori raste pred izbore, ali će i posle
proglašenja konačnih rezultata biti, čini se, sve veća.
“Ako rezultat bude jedak ili ako bi opozicija imala malu
prednost, tačnije ako bi bili veći izgledi da opozicija može da formira vlast
posle izbora, pre nego DPS, verujem da će doći do pokušaja izazivanja
incidenata u Crnoj Gori od strane vlasti. Verujem da je Amfilohije hteo da se
kandiduje i da je stao na čelo liste, da bi ta lista pobedila. On se ponaša kao
dovoljno dobar Crnogorac, politički mudro, a njegovo srpstvo se ne dovodi u
pitanje” smatra naš sagovornik.
Incidenti mogu doći s obe strane
Do spontanih incidenata, međutim, ističe on, može doći sa
obe strane.
“Situacija je vrlo osetljiva, a dovoljan je jedan incident
koji se lako izazove. Opet, verujem i dalje da u Crnoj Gori ima zdravog razuma
i da neće doći do većih sukoba. Imali smo mnogo opasniju situaciju 2006.
godine, kada je bio referendum o nezavisnosti. Naknadna istraživanja pokazala
su da su rezultati referenduma bili vrlo porblematični, pa ipak nije došlo do
građanskog rata. Međutim, Crna Gora je tada odlazila od Srbije sa nadom u bolje
sutra, ali i da neće postati antisrpska” kaže Milivojević.
Milovi autogolovi i izdaja birača
Međutim režim u Crnoj Gori izdao je svoje birače.
“Izdali su birače DPS-a, levičare koji nisu mogli da veruju
da će Crna Gora biti među prvim državama koje će priznati Kosovo, što je bilo u
najmanju ruku netaktično. Imajući u vidu da je Metohiju posle balkanskih ratova
dobila kraljevina Crna Gora, a ne Srbija. Režim Mila Đukanovića ima obavezu
prema svojim biračima, a to je da ne može na prvoj krivini da zabija nož u
leđa. Mogao je da sačeka bar da sve zemlje priznaju Kosovo, pa onda i on, a ne
da bude među prvima. To mu je bio prvi veliki autogol” smatra sagovornik
Nova.rs.
Drugi autogol ubrzo je usledio, a zove se – NATO.
“Milov režim zabio je drugi autogol kada je izdao vojnu
neutralnost koju su tražili njegovi birači. On je ušao u NATO, znajući da je
veći deo naroda protiv toga, pa zato i nije raspiso referendum. Tako da, posle
svega ovoga, treći autogol – Zakon o slobodi veroispovesti, mu dođe kao neki
šlag na tortu, da pokaže na kraju koliko je on neozbiljan državnik. Milo
Đukanović pokazao se kao državnik nedostojan poverenja svojih birača, a ne samo
onih koji glasaju za opoziciju” zaključuje Milivojević. (www.nova.rs,
Ana Vušović Marković,
29.8.2020)
Нема коментара:
Постави коментар