Dve struje, dve sednice, dva predsednika

Po objavljivanju kandidature za šefa DS, Lečić bi mogao da bude kandidat, ali I za izbacivanje

Nakon dve sednice Glavnog odbora, Demokratska stranka bi mogla da ima i dva predsednika pošto je deo stranke za 26. septembar zakazao predsedničke izbore na kojima će jedini kandidat biti glumac Branislav Lečić. S druge strane, aktuelni predsednik Zoran Lutovac i njegova struja ne priznaju te izbore.

DS je 28. juna imao istovremeno sednice Glavnog odbora u Beogradu i Šapcu kada je Lutovac pokrenuo postupak za isključenje iz stranke Balše Božovića, Radoslava Milojičića Kene, Slobodana Milosavljevića, Branislava Lečića i Gorana Jaića.

Raskol u stranci bi mogao da kulminira tri meseca kasnije kada bi krilo DS-a koje je organizovalo sednicu Glavnog odbora u prestonici trebalo da izglasa Lečića za predsednika stranke. Kandidati za potpredsednike stranke bi trebalo da budu Dragoslav Šumarac, Vojislav Janković, general Petar Radojičić i Jovana Jovanović.

Lečić je za "Blic" objasnio zbog čega je prihvatio da bude kandidat za predsednika DS-a.

- Apsolutno je jasno da su reforme u Srbiji stale, da zemlja stoji, ne radi i da nazadujemo. I to se vidi. Imamo na delu retro vlast, kič kulturu, društvo u kojem je ukinut dijalog i uspostavljen neprofesionalan odnos prema budućnosti. U stranci se oseća ponovo jaka veza sa osnivačkim nalogom DS-a, a to je preuzimanje odgovornosti za projekciju budućnosti Srbije – ističe Lečić.

Kako kaže, predsednički izbori su zakazani u skladu sa statutom stranke.

- Organizacioni odbor formiran na Glavnom odboru u "Madlenijanumu" proglasio je izbore za rukovodstvo DS-a koji uvek slede posle parlamentarnih izbora po statutu stranke. Na čelu tog odbora je Vida Ognjenović. Većina sa liste od 140 članova Glavnog odbora, potpisnika liste za inicijativu održavanja izborne skupštine, podržala me je kao kandidata za predsednika. Lično sam hteo da to bude Vida Ognjenović, ali je i ona smatrala da to treba u ovom političkom trenutku da budem ja. Rok za kandidaturu je istekao tako da sam ja jedini predsednički kandidat. Lutovac je imao šansu da se kandiduje i pruženu našu ruku da bude naš ujedinitelj, ali to nije učinio. Nije čak ni platio članarinu, što je dokaz da u potpunosti ignoriše stranku i ne interesuje ga njena budućnost - naglašava Lečić.

Politikolog Cvijetin Milivojević apostrofira za "Blic" da je DS jedina stranka u Srbiji koja je u prethodnih 30 godina održala kontinuitet sa strankom osnovanom pre 101 godinu u Sarajevu.

- To je, takođe, jedina stranka u Srbiji koja je otvorila sebe za kakvu-takvu demokratiju. Zato je kroz svoju istoriju na izborima za predsednika stranke uvek imala dva ili više kandidata. To je tradicija koju DS neguje u Srbiji i takvi izbori u stranci su bili za ponos pošto je svako ko je platio članarinu u stranci imao pravo glasa. Zato se nadam da će i ovi izbori, ako ih bude, biti takvi – podvlači Milivojević.

Ko god bude predsednik DS-a, neće biti u izglednoj situaciji, smatra naš sagovornik.

- DS je u ogromnim finansijskim problemima i bolje bi bilo da se svi u toj stranci bave temom kako da je očuvaju nego ko će biti prvi u stranci koja je na poslednjim beogradskim izborima osvojila dva-tri odsto glasova – ističe Milivojević.

Kako kaže, Lečić je na čudan način ušao u politiku.

- On je bio konferensije studentskih protesta 1991. godine, na žurkama kod Terazijske česme i od tad je nekoliko puta ulazio i izlazio iz politike i menjao stranke. Jedno vreme je bio i predsednik Demohrišćanske stranke Vladana Batića. S druge strane, Lutovac mi ne deluje kao čovek koji se pošto-poto bori za svoju poziciju. Da je takav, to bi radio ranije, a ne sada sa 56 godina – ocenjuje Milivojević.

Doktor političkih nauka Dušan Spasojević naglašava za "Blic" da sve što se događa u DS-u stvara konfuziju.

- Problem za Lutovca je taj što su nezadovoljni u stranci svakako poznatiji u javnosti od onih koji ga podržavaju. Čudno je i da se toliko žuri sa predsedničkim izborima i praktično stvaranjem paralelne organizacije u stranci. Mogli su i jedni i drugi da, nakon zemunskog neuspeha, pokušaju još jednom da se nađu na sednici Glavnog odbora ili na izbornoj skupštini i usaglase koliko-toliko stavove – kaže Spasojević.

Lečić već bio lider stranke

Ako bude izabran za predsednika DS-a, Branislavu Lečiću neće biti prvi put da bude lider stranke pošto je početkom 2011. godine bio na čelu i Demohrišćanske stranke nakon smrti Vladana Batića.

Inače, u politiku je ušao još početkom devedesetih godina kao vođa takozvane plišane revolucije ispred Terazijske česme. Nakon petooktobarskih promena bio je ministar kulture u vladi Zorana Đinđića. Zajedno sa Čedomirom Jovanovićem bio je jedan od osnivača LDP-a. Uz Sergeja Trifunovića i Velimira - Batu Živojinovića najpoznatiji je glumac u srpskoj politici.

DS: Disciplinske protiv organizatora lažnih izbora

U informativnoj službi DS tvrde da izbori u stranci nisu raspisani.

- Izbore raspisuje ili predsednik ili apsolutna većina članova Glavnog odbora, a kako se to nije desilo i izbori nisu raspisani, niti je formiran organizacioni odbor za izbore. Protiv svih pojedinaca koji se lažno predstavljaju i uzurpiraju resurse Demokratske stranke, organizatora pomenutih lažnih izbora i onih koji se budu "kandidovali" na tim lažnim izborima, biće pokrenuti disciplinski postupci – poručili su u DS-u.

Lutovac: Fokusirani smo na borbu protiv Vučića

Aktuelni predsednik DS-a Zoran Lutovac nije želeo previše da komentariše kandidaturu Lečića.

- Rukovodstvo i članstvo Demokratske stranke fokusirani su na borbu protiv režima Aleksandra Vučića i unutrašnje reforme stranke koje ne može da zaustavi mali broj pojedinaca zabrinutih za sopstvene funkcije, ma koliko bili glasni. Demokratska stranka postoji zbog građana, ne bivših i sadašnjih funkcionera – istakao je za "Blic" Lutovac. (Blic, www.blic.rs, Marko Tašković, 2.08.2020)