Knjigu “Destrukcija rekonstrukcije” (izdanje: Catena mundi, oktobar 2025) završio sam podsećanjem na tri Njutnova zakona.
Prvi: Telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog
pravolinijskog kretanja dok ga neka spoljna sila ne primora da ga promeni.
Drugi: Ubrzanje tela je direktno proporcionalno rezultanti
sila koje na njega deluju, a obrnuto proporcionalno njegovoj masi.
I treći - zakon akcije i reakcije – obelodanjen još 1867, a koji
mi najneposrednije “živimo” u Srbiji 2025: Na svaku akciju (silu) uvek postoji
jednaka i suprotna reakcija (kontra-sila), odnosno svaka akcija izaziva jednaku
i suprotnu reakciju.
U tom tekstu pod naslovom “Preobraženje ili kako je
Poglavica porazio sopstveni narod” išla je i konstatacija: “Na Preobraženje
gledano, Poglavičnim rečnikom kazano: Država je pobedila – jer su njena deca,
njena budućnost, prebijena ili u zatvoru, a ako nisu, isterana su na ulice.
Država je pobedila tako što je Poglavica porazio sopstveni narod.”
Gledajući danas paravan opoziciju u Poglavičinom parlamentu
kako udarnički legitimiše aktuelnu vlast, pomislih da bi adekvatan naslov ove
kolumne, daleko bilo, mogao da bude: “Sveti Jovan Bogoslov ili kako je
Poglavica, uz saučestvovanje većeg dela opozicije, pokušao da razori mladost i
budućnost ove zemlje”...
Jer, danas je praznik svetog apostola i omiljenog Hristovog
učenika Jovana Bogoslova, a verovanje je da na ovaj dan seljaci treba da
odmaraju svoju stoku, žene da ne diraju ni pletivo, ni makaze, ni igle da ne bi
miševi izgrizli rublje, dok u mnogim krajevima, u ove dane počinju, svadbe koje
traju po tri dana.
A opozicija, baš kao da se, u pravom svadbarskom rahatluku,
uživela u ulogu dece iz Ršumove pesmice: “Cveće je ukras bašte, leptir je ukras
cveta, a deca puna mašte, deca su ukras sveta”... S tim da je opozicija, ovde i
ovih dana, ukras (Poglavičine) Narodne skupštine u stanju državnog udara.
Međutim, može biti da u još jednom grmu leži zec. Jer, sve
do ranog popodneva “živi bili nismo”, sve
cupkajući od slatke neizvesnosti, šta će nam to danas Poglavica da saopšti u
najvanrednijem od svih vanrednih obraćanja ove nedelje; nagađajući da će na sva
neprijatna pitanja kojih, naravno, neće ni da bude odgovarati u stilu nekih
svojih prethodnika “gde ste našli sad to da me pitate kad Hilandar gori”, kad
mi jaran Erdoan prodaje dronove vojsci nezavisnog Kosova, kad su uvedene
sankcije NIS-u, kad će za koji dan izbori na KiM, sad kad smo konačno otkrili
da za smrt 16 ljudi ispod nadstrešnice nisu krivi korupcija i donosioci
političkih odluka već onaj diverzant Bačulov, a vama je, izrodi nijedni, sad do
nekakvih vanrednih parlamentarnih izbora, sada kada nam je najbitnija
“stabilokratija” kojom su me, za vjek’ vjekova, miropomazali moji zapadni
prijatelji, sad kad sam napadnut ja, što znači, država i narod; nije fer da to
radite sada kada mi se gase moje preskupo plaćene kontrablokade, kada ne možemo
više, zbog vas takvih i takvih, na miru da sazidamo ni novi red grudobran
čadora Age Hasanage, u našem večitom paravojnom bivaku ispred Dvorskog, tj. mog
porodičnog parka...
A ispalo je da mu je, u najvanrednijem od svih vanrednih
obraćanja, bilo najvažnije da konstatuje kako američke sankcije NIS-u nipošto
nisu usmerene protiv, ne daj Bože, Najvišeg Državnog Rukovodstva (NDR), e da
slučajno neka “ovčica usput ne zanese” i ne pomisli da su Ameri njega lično
pustili niz vodu.
Zato je u sankcije NIS-u udrobio svašta još ponešto – od
toga kako su nas “blokaderi (čitaj: studenti koji u vreme prvog gasnog
aranžmana sa Rusima bili tek prohodali) ostavili bez gasovoda” do izričite
tvrdnje da su CRTA (i opet, “blokaderi”) direktno upleteni u “izvođenje obojene
revolucije”.
Na kraju je, reklo bi se namerno, otkrio i stvarne razloge
privremene kolaboracije sa “proevropski konstruktivnom opozicijom”, pozivajući
svoju Tajnicu koja je 25. novembra prošle godine izvršila državni udar, a i
dalje je “zadužena” za dogovaranje sa EU da im, “ispuni sve iz reformske agende,
sve što im padne na pamet, i biračke spiskove i preporuke ODIR-a, jer mi, tj.
on lično, nemamo strah od narodne volje, pa ćemo najkasnije za godinu i nešto
videti kakva je narodna volja”. Naravno, time je i tu opoziciju, na jednoj
strani, posramio pred opozicionim biračkim telom, a na drugoj strani joj, utehe
radi, poručio da može da nakrivi šešir još najmanje godinu dana što se njenih
poslaničkih mandata tiče.
E, ovde valja podsetiti da je i do prošlih, takođe vanrednih
parlamentarnih izbora iz decembra 2023, takođe došlo nenadano, na osnovu
“usluga dobre volje”, doduše tada ne evropskih nego američkog ambasadora, tako
što su predstavnici dela opozicije koji su organizovali proteste "Srbija
protiv nasilja", predali zahtev u kojem su od Poglavice tražili
raspisivanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora.
Bilo je to kucanje na otvorena vrata, pošto je isti nalog i
jednim i drugima – opoziciji da zatraži, a Poglavici da im udovolji i raspiše
izbore - prethodno stigao iz američke ambasade. Podrazumevalo se da do bilo kakvog
poboljšanja izbornih uslova nije došlo, jer to opozicija, ruku na srce, nije
ozbiljno ni iskala.
Iako, bar prema Ustavu, najviše predstavničko, zakonodavno i
ustavnotvorno telo, Narodna skupština kojoj je, i nakon državnog udara koji je,
25. novembra, izvela predsednica parlamenta i nakon što su studenti, 5. maja,
zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, veći deo parlamentarne
opozicije nastavio da daje legitimitet - postala je običan paravan za
svakodnevno poništavanje Ustava, najviših zakona i najvažnijih institucija iz
sve tri grane vlasti.
Svojim saučestvovanjem na prvoj sednici jesenjeg zasedanja
Skupštine, “konstruktivna opozicija”, legitimisala je i dva, u najmanju ruku,
sporna zakona – onog koji se tiče “Ekspo 2027” i onog o legalizaciji objekata.
Ovo izigravanje većinske volje antivučićevskog biračkog
tela, “konstruktivni opozicionari” obično brane velikim rečima, moćnim
parolama, najvišim “evropskim” interesima. Vele, “zato da se ne bi zaustavile ili da bi se
otkočile naše evropske integracije“. Neki od participatora u legitimisanju
nelegalnog i nelegitimnog saziva parlamenta, opravdavali su to time da su tu
“zbog građana, jer je to jedino mesto gde mogu da čuju šta se zaista događa u
Srbiji”. Drugi, da je isključivi razlog njihovog učešća “obraćanje ljudima koji
nemaju svakog dana šansu da čuju drugačije mišljenje, da vide da postoji
alternativa i da stvarnost nije onako ružičasta kako je predstavnici vlasti
predstavljaju“. Treći, zato da bi “pred građanima koji prate skupštinu
demaskirali laži koje plasiraju“. Četvrti, zato što misle da “ne mogu sada da
se povuku, jer su dobili mandat od građana”.
Kao da do tog dela opozicije ne dopire poziv narodne bune.
Da ne govorimo o tome da je ono što se u parlamentu dogodilo
25. novembra bio školski i teorijski primer klasičnog državnog udara. To je ona
situacija u kojoj najviši državni zvaničnik ili neka najviša državna
institucija poništava, uzurpira i okupira prava, obaveze i ovlašćenja neke druge
institucije, bilo zakonodavne, bilo izvršne, bilo sudske vlasti. Toga dana, u
samo tri i po minuta, Poglavičina Tajnica “objedinila” je raspravu u načelu i po
amandmanima, na budžet koji je najvažniji zakon koji jedna skupština donosi u
toku jedne godine. U toj “raspravi” nijedan od narodnih poslanika, koji je bio
prijavljen za raspravu, nije dobio reč. Sve se svelo na nekoliko Tajničinih usklika
i rukomlata – “ne damo Srbiju”, “Srbija, Srbija”, “usvojićemo budžet”, “Aco
Srbine” i dizanje, pa bacanje na pod srpske zastave.
Skoro godinu potom, opozicija koja učestvuje u radu
parlamenta pod državnim udarom i u trenutku kada je Srbija u narodnoj bunu,
zapravo, izigrava Poglavičin „smokvin list“.
Samo što ovde nije reč o skrivanju seksualne, nego neke
druge, mnogo neukusnije, neprikladnije i neugodnije, golotinje od Evine i
Adamove. Pravilnije rečeno – sramote. Kao što je vlasnik “Ružičanstvene
imperije”, kad god su mu demonstranti pripretili bacanjem svežih jaja na njegov
nelegalni objekat, on svoju medijsku sramotu štitio “odevaući” celu zgradu u
nacionalnu zastavu, tako paravan opozicija služi Poglavici kao pozitivan ogled
i ugled pred našim EU mentorima. Po principu, ponovo radi – opozicioni, pa još
i proevropski – bioskop.
Tvrde da “građani od njih to očekuju”, iako ogromna većina
građana koji su glasali za parlamentarnu opziciju na izborima u decembru 2023.
godine, upravo traži suprotno - da svi opozicioni poslanici, imenom i
prezimenom, zatraže ono što su studenti već zatražili, a to je raspisivanje
vanrednih parlamentarnih izbora. I da, u međuvremenu, ti proklamovani
opozicionar, ne učestvuju u radu odbora i skupštinskog plenuma, ali i da
zvanično ne vraćaju poslaničke mandate.
Iz
Ekološkog ustanka koji, uz Demokratsku stranku, jedini delimično žrtvuje svoj
komoditet bojkotujući rad skupštinskog plenuma i resornih odbora, kao razlog za
to navode da je parlament „mesto gde hara kleptomanije, mesto izvora najvećeg
kriminala i rušenja svega što se zovu institucije“.
A studenti i građani u pobuni, ionako, niti su od
parlamentarne opozicije tražili da vrati poslaničke mandate već samo da izbojkotuju
rad skupštinskih tela, niti su opoziciji zabranili da izađe na buduće izbore,
već su samo zahtevali da, pošto prethodno opozicioni poslanici potpišu zahtev
za raspisivanje vanrednih izbora, opozicija na te izbore izađe na jednoj ili,
maksimalno, dve liste, a ne da rascepkana odigra još jednu utakmicu u korist
Poglavice i njegovih plutokrata, a dojučerašnjih gologuzana.
Zato opozicija, što pre, treba da bude isterana na čistac:
ili da posluša glas svojih birača sa prethodnih izbora i glas aktuelne većinske
antivučićevske Srbije ili da pošteno prizna da joj nije do izbora, makar do isteka
punog mandata sadašnjeg parlamentarnog saziva, pošto dobar deo poslanika tzv.
opozicije može samo da sanja da to i sutra (p)ostane.
Nastavi li se ovaj cirkus sa parlamentom i u njemu, to će
značiti samo jedno – da opozicija svesno pristaje da bude fingirani fikus normalnosti,
privid lažne demokratije pred “opservatorima” iz EU i paravan nepostojećeg legitimiteta
Narodnoj skupštini Srbije i susednom joj Ćacilendu.
Jer, prethodnih dana, opozicione “konstruktiviste” su,
naizmenično, malo prenaglašeno hvalili, a malo ih licemerno sažaljevali (“vi ste
bivši, vi ćete uskoro samo preko TV-a gledati skupštinu i promenu vlasti, ako
do nje dođe, vas student neće”) Poglavičina Tajnica i Vođa Naprednih Jezičkih
Patrola, a to može da znači samo jedno.
Da samoproglašeni Vrhovni paravojni zapovednik Ćacistana i ostalih
okupiranih bantustana Srbije, te opozicione poslanike, među kojima je i puno
časnih ljudi, namerava da iskoristi za razbijanje energije studentskih protesta
i otupljivanje narodne bune. Da, nakon toga, deo njih upregne u svoja kola, a ostatak
odbaci kao upotrebljenu papirnatu maramicu. A posle toga, te froncle
opozicionih ostataka ni Dunav ni Sava ne mogu da operu, a nekmoli busanje u
prsa junačka kako su oni tamo njima, u parlamentu, eto, u brk skresali da je
SNS “političko krilo organizovane kriminalne grupe koja vlada Srbijom”. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com,
9.10.2025)
Нема коментара:
Постави коментар