Шеста је ово књига – како аутор каже у предговору - његовог
„дубоко необјективног, значи, субјективног животописа једног, сада већ, по
годинама, зрелог, а у стварности недозрелог, тридесетпетогодишњака крштеног као
српски политички плурализам“.
Књизи „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ; Поглавица који је поразио
сопствени народ 2023 – 2025“ (Catena mundi, октобар 2025) претходило је „Вучје
време 2021 – 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“. Њему:
„Нулта 2020 тачка“. Њој: „Духовна колаборација“. А њој: „Мостови и избори –
политичко колумницирање у Србији; 2009 - 2018“. А њима: „На прву лопту –
политичко комуницирање у Србији; 1990 - 2008“.
Све у свему, а сабрано у шестокњижју: три и по деценије
реинкарнираног вишестраначја; хроника рађања, одрастања, сазревања, првих
трагова поболевања, али и, сада потпуно очигледних, знакова одумирања и могућег
нестајања демократског политичког разногласја.
Свака сличност са називом књиге „Како сам победио обојену
револуцију“ коју је написао и, за Видовдан 2025, ваљда, објавио поглавица Лав
Који Седи На Две Хоклице је – тврди Цвијетин Миливојевић - случајна.
Из приказа са сајта издавачке куће catenamundi.rs:
Политика у доба
симулације
Књига Деструкција реконструкције Цвијетина Миливојевића је
документ и оптужница једног времена. То је хроника политичке стварности Србије
у којој је власт постала представа, а демократија празна форма без садржаја.
Аутор, познати политички аналитичар и новинар са више од три
деценије искуства, анализира механизме моћи, пропаганду и манипулацију којима
је уништена јавна свест. Његови текстови, настали у последњим годинама, пружају
прецизну и аргументовану слику друштва које се помирило са сопственом
деструкцијом.
Разарање система
изнутра
Миливојевић уводи термин „деструкција реконструкције“ као
метафору за процес у којем власт симулира промену да би избегла стварну обнову.
Свака реконструкција владе постаје нова фаза распада система, док грађани
остају заробљени у бескрајном циклусу обећања и разочарања.
Политички живот Србије описан је као театар моћи у којем
институције постоје само као сценографија. Парламент је претворен у
протоколарни декор, а избори у ритуал којим се потврђује већ одлучено. У том
систему, све се руши да би изгледало да се нешто гради.
Медијска машинерија и
култ вође
Посебно место у књизи има анализа медија као инструмента
политичке контроле. Миливојевић показује како су медији изгубили своју критичку
функцију и постали продужена рука власти.
Телевизијски студији су замена за парламент, насловне стране
за политичке програме, а „ексклузивни интервјуи“ за једносмерну пропаганду.
Кроз бројне примере аутор документује технике „спиновања“,
злоупотребе анкета, намерног прећуткивања и фабриковања стварности. Вест више
није информација, већ политички производ.
Друштво као жртва
самозаваравања
Књига указује да се деструкција не дешава само у врху
власти, већ и унутар самог друштва. Србија је, каже Миливојевић, постала земља
која свесно пристаје на обману.
Грађани више не траже истину, већ потврду сопствених
предрасуда. Уместо јавног дијалога, наметнут је монолог власти. Уместо
аргумената — празне фразе.
Аутор подсећа да је ћутање постало најчешћи вид политичког
учешћа, а равнодушност најјачи облик подршке систему.
Од Орвела до
Домановића
Миливојевић често повезује српску политичку стварност са
делима Џорџа Орвела и Радоја Домановића. Србија је описана као комбинација
„Океаније“ и „Страдије“ – земља апсурда у којој грађани знају да су преварени,
али ипак учествују у лажи.
Кроз иронију, сатиру и оштру аргументацију, аутор
разобличава механизме власти који се одржавају производњом страха, култом
личности и контролом јавног дискурса.
Између истине и
колективне амнезије
Кроз целу књигу провејава мисао Александра Солжењицина: „Наш
пут је – ни у чему свесно не подржавати лаж.“
Миливојевић позива читаоца да преузме личну одговорност и да
престане да учествује у колективној самообмани. Истина, ма колико непријатна,
постаје једини начин друштвене обнове.
Књига тиме прелази границу политичке анализе и постаје
морални позив на отпор – отпор према лажи, страху и добровољном ропству у коме
живимо.
Политички реализам и
грађанска храброст
Деструкција реконструкције није памфлет, већ студија о
друштву које је изгубило равнотежу између државе и грађана. Миливојевић писањем
подсећа да критика власти није непријатељство, већ основ демократије.
Сваки његов текст је покушај да се јавни простор врати
истини, а грађани подстакну на мисао, сумњу и реакцију.
Нема коментара:
Постави коментар