Da li je opozicija trebalo da učestvuje na sednici ovakve Skupštine? Ovo su njihovi odgovori

Skupština Srbije u utorak je započela jesenje zasedanje, a na dnevnom redu su dva vrlo sporna zakona - zakon i izmena koji se tiču Ekspo 2027 i Predlog zakona o legalizaciji objekata. Sednica se održava uz bojkot jednog dela opozicije. A šta je sa onim delom opozicije koja je odlučila da učestvuje u radu parlamenta, uprkos dešavanjima u Srbiji u poslednjih 11 meseci? Ponovo su na meti kritika. Može li se svima udovoljiti? Nije tajna da se opoziciji čas osporava što bojkotuju, čas što učestvuju. Gledano iz tog ugla, nije zahvalno govoriti o tome da li opozicija treba da učestvuje u skupštinskim zasedanjima ili ne. Ipak, s druge strane, postavlja se pitanje - šta se postiže učešćem u radu republičkog parlamenta kada se nijedan predlog zakona, niti amandman koji opozicioni poslanici predlažu, već godinama gotovo nikad ne usvoje.

Od šefova poslaničkih grupa koji učestvuju u skupštinskom zasedanju pokušali smo da saznamo da li je početak jesenjeg rada parlamenta ispunio njihova očekivanja, te kako komentarišu ponašanje poslanika vlasti, kao i da li cela opozicija može da se usaglasi u vezi sa zahtevom za raspisivanje izbora.

Tepić: U skupštini smo zbog građana, ne zbog SNS-a

Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, kaže za Nova.rs da SSP od dana kada su održani prošli izbori traži nove, jer su prethodni bili pokradeni i podeća da je zbog toga pet poslanika štrajkovalo glađu.

„Naš zahtev su bili izmenjeni izborni uslovi, jer smo svesni da Aleksandar Vučić ima mašineriju kojom uvek može da ukrade izbore — što je, uostalom, konstatovao i Evropski parlament u svojoj Rezoluciji. Svi naši predlozi, poput prelazne tehničke vlade, išli su u pravcu stvaranja uslova za fer izbore“, objašnjava Tepić i dodaje:

„Danas smo u Skupštini ne zbog SNS-a, već zbog građana, jer je to jedino mesto gde mogu da čuju šta se zaista događa u Srbiji. Nacionalne frekvencije ne govore istinu o stvarnosti, a ko nema SBB može da čuje samo stavove vlasti. Verujemo da je važno da građani vide zbog čega su predlozi vlasti štetni, i Skupština je jedina prilika da to čuju, makar neki od njih“.

Tepić navodi da su besmislene optužbe da opozicija svojim prisustvom u Skupštini daje legitimitet vlasti, jer kako kaže, SNS je i bez prisustva opozicije prošli put usvojio na desetine zakona.

„Podsećam da je opozicija već probala sve metode: izlazak iz Skupštine, bojkot izbora, prekidanje sednica… Što se tiče ponašanja SNS-a i SPS-a, mi tu torturu trpimo već 13 godina, kao i svi građani. Ali to ne znači da treba da prestanemo da se borimo. SNS-u legitimitet ne daje niti oduzima opozicija sedeći u Skupštini, već građani — verovanjem ili neverovanjem u njihov režim. A građani u taj režim više ne veruju“, podvlači Tepić.

Grbović: Cilj pokazati ljudima da stvarnost nije onako ružičasta kako je predstavnici vlasti predstavljaju

Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana, ističe da od poslanika vlasti nije očekivao ništa novo, te da PSG učestvuje na sednicama zbog obraćanja ljudima koji nemaju svakog dana šansu da čuju drugačije mišljenje.

„Isključivi razlog našeg učešća na sednicama jeste obraćanje ljudima koji nemaju svakog dana šansu da čuju drugačije mišljenje, jer imamo televizije sa nacionalnim frekvencijama koje ignorišu stvarnost. Ti ljudi su juče i danas mogli da čuju drugačije mišljenje, da vide da postoji alternativa i da stvarnost nije onako ružičasta kako je predstavnici vlasti predstavljaju“, kaže Grbović.

Komentarišući to što se opozicija opet kritikuje zbog učešća u radu parlamenta, naš sagovornik pita – da nije bilo bolje i pristojnije dok su Šešelj, Vučić i Radeta bili opozicija?

„Neće biti mnogo bolje ni kad izgube vlast, samo što više neće biti Rističevića, Atlagića i Jovanova, ali će doći neki novi radikalski izdanci. Borba za demokratiju u Srbiji predstavlja neprekidnu borbu protiv radiklaštine, uvek i na svakom mestu. Tako da je ta argumentacija kako ne treba učestvovati sa njima u bilo čemu možda moralno superiorna, ali je na svaki drugi način pogubna i neefikasna“.

On naglašava i da je PSG podržao raspisivanje izbora, te podseća da su i na jučerašnjoj sednici tražili raspisivanje izbora na svim nivoima.

Lazović: Zeleno-levi front speman da se na svakom koraku suprotstavi SNS

Radomir Lazović za Novu ističe da je potpuno jasno da je glavni fokus i glavna borba za smenu vlasti na protestima, ali da dok traju protesti i dok je pažnja građana opravdano okrenuta tom vidu borbe, da u Narodnoj skupštini režim gura svoje korupcionaške projekte i izmene zakona.

„Koje će nas sve mnogo koštati, bukvalno milijarde. Ne vidim ni jedan razlog zašto bi mi na to ćutali i dozvolili im da danima lažu i obmanjuju građane bez otpora i bez kritike ovih katastrofalnih zakona. Ponašanje SNS-a je očekivano. Oni od argumenata beže, odgovore nemaju, ponašaju se prostački, ali nismo mi tu da njima nešto objašnjavamo, nismo tu da komuniciramo sa režimskim pajacima, nego da pred građanima koji prate skupštinu demaskiramo laži koje plasiraju“, kaže on.

Dodaje da je Zeleno-levi front speman da se na svakom koraku suprotstavi Srpskoj naprednoj stranci.

„I skupština i protesti i motivisanje međunarodne podrške i pravna borba. Zeleno-levi front je bukvalno na svakom protestu, pola odbornika nam je hapšeno i vode se postupci protiv njih, organizovali smo veliku međunarodnu inicijativu u Briselu i Strazburu za osudu represije vlasti i podršku građanima. Naš pravni tim brani ljude koji su na udaru režima širom zemlje. Stvarno poštujemo ako je nekome potrebno da se fokusira na samo jedan vid delovanja, ili smatra da je samo taj vid važan, ali mi smo spremni na svakom koraku da se suprotstavimo SNS-u“, podvlači Lazović i dodaje da su izbori glavno i najhitnije pitanje.

„Čini se da će oni bežati od izbora što više mogu, kako zbog toga što im pada podrška, tako i zbog toga što žele da završe velike koruptivne poslove, poput EXPO, kroz koje izvlače ogromna sredstva i dodatno nas zadužuju. Smatramo da je pitanje raspisivanja izbora hitno i da nikako ne bi smeli da dopustimo da se Vučić izvuče i da izbegne pritisak nezadovoljstva građana koje je ogromno. Zato mislim da je važno da svi koji se nalaze na istoj strani borbe protiv režima, i političke partije, i studenti, i aktivisti i organizacije civilnog društva, koordinišu napore da bi se što pre raspisali izbori“, ističe Lazović.

Aleksić: Ne možemo sada da se povučemo, dobili smo mandat od građana

Miroslav Aleksić za Novu kaže da je Narodni pokret Srbije u svakom trenutku spreman da razgovara sa svima kako bi se pronašao najbolji način borbe protiv zajedničkog protivnika, odnosno protiv uzurpatorske vlasti.

„Naravno da ne očekujemo da će ljudi koji su uzurpirali vlast dozvoliti da Narodna skupština izgleda onako kako bi trebalo i da se tamo zaista vodi argumentovana i smislena rasprava. Međutim, bez obzira na to, mi ne možemo da se sklonimo i da im ostavimo taj prostor da rade šta hoće. Ja ne vidim u ovom trenutku kako bi neučestvovanje u radu Narodne skupštine doprinelo zajedničkoj borbi koja se vodi prethodnih 11 meseci i kako bi sprečilo ovu vlast da donosi štetne zakone ili kako bi ih nateralo da raspišu izbore. I onda kada smo se kandidovali na poslednjim izborima da budemo glas naroda u institucijama, znali smo sa kim imamo posla i protiv koga se borimo. Zato mislim da ne možemo sada da se povučemo, jer smo dobili mandat od građana“, objašnjava lider Narodnog pokreta Srbije.

On dodaje da opozicija mora biti spremna da predlaže rešenja i zakone, i da govori o onim temama o čemu inače građani Srbije nemaju priliku da slušaju na javnom servisu.

„Većina građana Srbije jednostavno nema nijednu drugu priliku da čuje šta se sve dešava u našoj zemlji u prethodnih 13 godina. A naš zadatak jeste da priđemo svakom građaninu i da stojimo uz sve građane. Stava smo da se to radi na sve raspoložive načine i svaka aktivnost koja tome doprinosi je dobra. Dakle, to znači i kroz institucije, ali i na terenu kroz direktan kontakt sa građanima. Narodni pokret Srbije ima skoro 150 odbora i povereništava širom zemlje i budite uvereni da nam je direktan kontakt sa ljudima na prvom mestu i na tome vredno rade svi naši ljudi, pa i svi odbornici i narodni poslanici“, dodaje on.

Kada je reč o zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, Aleksić naglašava da su sa tim zahtevom izašli još na Glavnom odboru stranke u aprilu ove godine, a da je formalan zahtev uputila predsedniku Republike Srbije poslanička grupa Narodni pokret Srbije-Novo lice Srbije u junu.

„Još uvek nismo dobili nikakav odgovor, iako je pre toga Aleksandar Vučić nekoliko puta govorio da nije dobio nikakav zahtev za izbore i rado ih je nudio sve dok zahtev nije stigao. A sada se ućutao, što dovoljno govori“, smatra Aleksić.

„Opozicija izigrava ‘smokvin list'“

S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević stava je da je Narodna skupština Republike Srbije od 25. novembra prošle godine, kada je usvojen budžet Republike Srbije – pod državnim udarom i da opozicija koja učestvuje u radu parlamenta izigrava „smokvin list“.

„Ono što se desilo toga dana je školski i teorijski primer šta je državni udar. To je ona situacija u kojoj najviši državni zvaničnik, ili neka najviša državna institucija poništava pravo i obaveze i uzurpira prava i obaveze neke druge institucije, bilo zakonadavne, bilo izvršne, bilo sudske vlasti. U tom danu, u trajanju od tri i po minuta, trajala je objedinjena rasprava u načelu i amandmanima, na budžet koji je najvažniji zakon koji jedna skupština donosi u toku jedne godine. U toj raspravi nijedan od narodnih poslanika, koji je bio prijavljen za raspravu, nije dobio reč. Ta rasprava se svela na nekoliko usklika Ane Brnabić – ne damo Srbiju, Srbija, Srbija, usvojićemo budžet, Aco Srbine i dizanje srpske zastave u vazduh. Nakon ta tri i po minuta, Ana Brnabić je simbolički bacila zastavu na pod pored sebe. Tog dana skupština je, kao najviše zakonadavno i predstavničko telo – poništena“, kaže Milivojević i podseća da se tada nekoliko lidera opozicije složilo da je reč o državnom udaru.

„Nešto manje od godinu dana je prošlo od tad, a šta se dešavalo. Najveći deo parlamentarne opozicije izigrava smokvin list. To vam je, kao što znate, u Bibliji ono što krije nečiju sramotu. Ta sramota je sramota Aleksandra Vučića i vlasti u Srbiji, a najveći deo parlamentarne opozicije u Srbiji je spreman da izigrava ulogu smokvinog lista. Oni to brane velikim rečima, velikim parolama, zato da ne bi zaustavili evropske integracije“, kaže Milivojević.

On dodaje da opozicija učestvuje u radu parlamenta, obrazlažući to rečima – da građani od njih to očekuju.

„Ja sam slobodan da kažem, na osnovu istraživanja i na osnovu svog velikog životnog i praktičnog iskustva, da ogromna većina građana koji su glasali za parlamentarnu opziciju na izborima u decembru 2023. godine, upravo traži suprotno. Najveći deo tih građana traži, još od 5. maja, da opozicija, mislim na parlamentarnu opoziciju, zatraži ono što su studenti već zatražili, a to je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora“, naglašava sagovornik Nove.

Dodaje da osim poslanika Demokratske stranke i Ekološkog pokreta, niti jedna politička stranka iz redova opozicije, nije spremna da žrtvuje svoj komoditet i svoje poslaničke mandate.

„A zarad onoga što je u ovom trenutku većinski stav, većinske Srbije, a to je traženje parlamentarnih izbora“, kaže Milivojević i ističe da nisu ni studenti, niti građani, tražili od opozicije da vrate poslaničke mandate.

„Niti da time onemoguće sebi finansiranje, nego da ne učestvuju na plenarnim sednicama, koje gledamo danas i juče, i odborima skupštine Srbije i da time daju legitimitet nečemu što ne postoji. Jer u Srbiji nema Narodne skupštine, nema višepartizma, nema podele vlasti na tri grane, što je ustavna kategorija. Čak i unutar izvršne vlasti imamo apsolutnog autokratu, koji je potpuno okupirao sve poluge, sve institucije izvršenog dela vlasti, a usput je okupirao i zakonodavnu i sudsku i sve to opoziciji ne smeta, da ona saučestvuje u fingiranju privida demokratije u Srbiji“, smatra Milivojević.

„Ne vidim nikakav smisao tog manevra“

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić, kaže za Novu da je legitimna odluka dela opozicionih stranaka da učestvuju u skupštinskoj sednici, te da nije korektno zbog toga ih nazivati ‘izdajnicama’, ali da on lično ne razume taj manevar.

„I ne razumem razloge zbog kojih oni učestvuju u toj farsi, praktično dajući legitimitet vladajućoj većini, koja je izabrana suprotno zakonu. U ovim okolnostima, učestvovanje u stvaranju privida normalnosti odgovara samo režimu. Očekivalo bi se da je opozicija postavila bar neki zahtev za učestvovanje u radu parlamenta. Primera radi, uklanjanje ćacilenda. Danas praktično ispred parlamneta postoji, ne samo nelegalna naseobina, već naseobina kojima ima elemente paravojne grupacije, u njoj se nalaze naoružani kriminalci. Parlament zaseda gotovo u atmosferi Jakobinske diktature, kada su poslanici pod pretnjom oružjem gllasali za određene predloge zakona, plašeći se giljotine. U ovim i ovakvim uslovima, učešće opozicije u sednicama parlamenta, po mom mišljenu, nije samo loš i obeshrabrujući signal za glasače opozicije, već i za međunarodnu javnost, koju već 11 meseci, i studenti i profesori i intelektualci, konačno i poslanici Evropske unije, obaveštavaju da u ovoj zemlji vlada diktatura, da je praktično došao trenutak kada ne postoji ni vladavina prava ni podela vlasti“.

Ističe da je zahtev za raspisivanje izbora, pored uklanjanja Ćacelienda, trebalo da bude uslov da opozicija uopšte uđe u parlament.

„Jedanaest meseci od zločina u Novom Sadu, ničija odgovornost nije utvrđena, sednice parlamenta se koriste za širenje teorija zavere, koje su po svojoj imbecilnosti neprevaziđene, ali istovremno nam govore o nameri režima da zabašulji odgovornost i da praktično krivce za 16 mrtvih ljudi i jednu teško povređenu ženu, oslobode odgovornosti. A opozicija svojim prisustvom praktično daje legitimitet jednom takvom nastojanju. Dakle, legitimno je to što je opozicija u skupštini, ali istovremeno, ponavljam, ne vidim nikakv smisao tog manevra“, kaže Pajtić i dodaje:

„Poslednja istraživanja javnog menjenja govore da se dve trećine građana informiše sa društvenih mreža, a ne iz medija, a pogotovu je mali broj onih koji gledaju skupštinska zasedanja. U tom smislu, ne vidim da opozicione stranke ispunjavaju ni svoju obavezu prema građanima, niti učestvuju u nekom manveru koji je u interesu njima, kao političkim organizacijama“, zaključuje Pajtić. (www.nova.rs, portal, Milica Božinović, 8.10.2025)