Kako je jedna stranka
uspela da PODELI OPOZICIJU i zašto je spas podela u više kolona
Pokret slobodnih građana postao je, sticajem okolnosti, kamen međaš u srpskoj politici i stranka oko koje se opozicija deli u pregovorima povodom nastupa na predstojećim beogradskim i predsedničkim izborima.
Od gubitnika parlamentarnih izbora 21. juna, jer nisu uspeli da pređu cenzus od tri odsto, za šest meseci "slobodni građani" došli su do igrača zbog kog se ustalasala politička scena. Kako?
Odluku koju je PSG doneo pod vođstvom Sergeja Trifunovića da uđe u izbornu trku, pojedine stranke u opoziciji ne mogu da oproste. Štaviše, one poput Narodne stranke odlučne su u stavu da ih iz zbog toga ne žele uz sebe, što je izazvalo ozbiljan razdor u opoziciji, a možda i stavilo tačku na dogovor o saradnji između Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i Narodne Jeremića.
Obe stranke su pretrpele ozbiljan potres kada su procurili snimci na kojima je tadašnji potpredsednik NS Nikola Jovanović pogrdno govorio o Jeremiću i nagovarao pojedine važne članove da pređu kod Đilasa. I Đilas i Jeremić bili su spremni da preko toga pređu, i pokušali da nastave dalje tako što je Savez za Srbiju pretočen u Udruženu opoziciju Srbije. Ali taj dogovor srušila je rešenost Đilasa i Demokratske stranke da PSG-u pruži ruku pomirenja i rešenost Jeremića da na to ne pristane.
Elem, SSP, DS i PSG su odlučili da naprave zajedničku platformu o izbornim uslovima, a u planu je i saradnja sa SDS Borisa Tadića, pa čak i sa Novom strankom Zorana Živkovića. Platforma se, kako je najavljeno, tiče izbornih uslova za predstojeći dijalog vlasti i opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta.
Govoreći o svim ovim dešavanjima, politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da je među opozicijom na delu ideološko grupisanje stranaka prema građanskoj opciji. Ali, dodaje on, to je pravljenje računa bez krčmara.
- Opozicija može da bude radikalnija ili konstruktivnija. Sasvim legitimno je bilo da neko izađe na izbore, tim pre što su progutali bućku od tri odsto i iz egoističnih, ili nekih drugih razloga, procenili da će preći cenzus. Bez obzira na to, ne može onaj koji je bojkotovao izbore da odlučuje ko je prava opozicija, a ko nije, a ni onaj ko je na izbore izašao da se po svaku cenu gura u dogovor o saradnji sa bojkotašima. Čini mi se da DS i SSP prave građansku opciju, ili opciju levog centra, ali i da ima još stranaka koje bi mogle da dođu u obzir za saradnju, a ne samo PSG - smatra Milivojević.
Najverovatnije rešenje je podela udružene opozicije u dve kolone
On dodaje da opozicija uvek ima opciju da u više kolona izađe na izbore.
- U izveštaju EK ocenjeno je da Srbija posle 30 godina više nema politički pluralizam, i zbog toga nije otvoreno nijedno poglavlje. Kad imamo to u vidu, preporučio bih opoziciji više kolona, u slučaju da dođe do dijaloga i da se dođe do dogovora o uslovima za održavanje izbora - napominje Milivojević.
A šta kažu oni koji vode pokret koji je doneo "nemire" opoziciji? Lider PSG Pavle Grbović je, govoreći o dešavanjima u UOPS, rekao da ne želi da moli, ali ni da ubeđuje, ni da "ratuje".
- Prihvatljiva nam je saradnja sa DS i SSP, tim pre što delimo sličnu viziju evropske Srbije koja je u miru sa sobom i sa drugima. Verujem da možemo zajedničkim snagama da doprinesemo normalizaciji političkog života kroz formulisanje zajedničke platforme pred predstojeće pregovore vlasti i opozicije, uz učešće EU - rekao je Grbović.
Koncizni i realni zahtevi
Grbović je, govoreći o dogovoru tri opozicione stranke rekao da se ne radi o kreiranju saveza koji izlazi na izbore ili nudi jedinstvenu političku platformu, već da je u pitanju pretkorak da bi se došlo u situaciju da mogu da prave čisto političke saveze.
- Počeli smo da radimo na izradi platforme za dijalog o izbornim uslovima pod okriljem EP da bismo u Srbiji imali normalizovan politički život, otvaranje medija i popuštanje pritiska na birače. Smatramo da je veoma važno da s tim krenemo što ranije, da zahtevi budu koncizni i realni. Verujem da ćemo imati neki nacrt uskoro i da će o njemu svoju reč dati i neke druge organizacije i politički akteri koji smatraju da je Srbiji mesto među evropskim državama - kaže Grbović. (Blic, www.blic.rs, Danijela Luković, 23.12.2020)
Pokret slobodnih građana postao je, sticajem okolnosti, kamen međaš u srpskoj politici i stranka oko koje se opozicija deli u pregovorima povodom nastupa na predstojećim beogradskim i predsedničkim izborima.
Od gubitnika parlamentarnih izbora 21. juna, jer nisu uspeli da pređu cenzus od tri odsto, za šest meseci "slobodni građani" došli su do igrača zbog kog se ustalasala politička scena. Kako?
Odluku koju je PSG doneo pod vođstvom Sergeja Trifunovića da uđe u izbornu trku, pojedine stranke u opoziciji ne mogu da oproste. Štaviše, one poput Narodne stranke odlučne su u stavu da ih iz zbog toga ne žele uz sebe, što je izazvalo ozbiljan razdor u opoziciji, a možda i stavilo tačku na dogovor o saradnji između Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i Narodne Jeremića.
Obe stranke su pretrpele ozbiljan potres kada su procurili snimci na kojima je tadašnji potpredsednik NS Nikola Jovanović pogrdno govorio o Jeremiću i nagovarao pojedine važne članove da pređu kod Đilasa. I Đilas i Jeremić bili su spremni da preko toga pređu, i pokušali da nastave dalje tako što je Savez za Srbiju pretočen u Udruženu opoziciju Srbije. Ali taj dogovor srušila je rešenost Đilasa i Demokratske stranke da PSG-u pruži ruku pomirenja i rešenost Jeremića da na to ne pristane.
Elem, SSP, DS i PSG su odlučili da naprave zajedničku platformu o izbornim uslovima, a u planu je i saradnja sa SDS Borisa Tadića, pa čak i sa Novom strankom Zorana Živkovića. Platforma se, kako je najavljeno, tiče izbornih uslova za predstojeći dijalog vlasti i opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta.
Govoreći o svim ovim dešavanjima, politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da je među opozicijom na delu ideološko grupisanje stranaka prema građanskoj opciji. Ali, dodaje on, to je pravljenje računa bez krčmara.
- Opozicija može da bude radikalnija ili konstruktivnija. Sasvim legitimno je bilo da neko izađe na izbore, tim pre što su progutali bućku od tri odsto i iz egoističnih, ili nekih drugih razloga, procenili da će preći cenzus. Bez obzira na to, ne može onaj koji je bojkotovao izbore da odlučuje ko je prava opozicija, a ko nije, a ni onaj ko je na izbore izašao da se po svaku cenu gura u dogovor o saradnji sa bojkotašima. Čini mi se da DS i SSP prave građansku opciju, ili opciju levog centra, ali i da ima još stranaka koje bi mogle da dođu u obzir za saradnju, a ne samo PSG - smatra Milivojević.
Najverovatnije rešenje je podela udružene opozicije u dve kolone
On dodaje da opozicija uvek ima opciju da u više kolona izađe na izbore.
- U izveštaju EK ocenjeno je da Srbija posle 30 godina više nema politički pluralizam, i zbog toga nije otvoreno nijedno poglavlje. Kad imamo to u vidu, preporučio bih opoziciji više kolona, u slučaju da dođe do dijaloga i da se dođe do dogovora o uslovima za održavanje izbora - napominje Milivojević.
A šta kažu oni koji vode pokret koji je doneo "nemire" opoziciji? Lider PSG Pavle Grbović je, govoreći o dešavanjima u UOPS, rekao da ne želi da moli, ali ni da ubeđuje, ni da "ratuje".
- Prihvatljiva nam je saradnja sa DS i SSP, tim pre što delimo sličnu viziju evropske Srbije koja je u miru sa sobom i sa drugima. Verujem da možemo zajedničkim snagama da doprinesemo normalizaciji političkog života kroz formulisanje zajedničke platforme pred predstojeće pregovore vlasti i opozicije, uz učešće EU - rekao je Grbović.
Koncizni i realni zahtevi
Grbović je, govoreći o dogovoru tri opozicione stranke rekao da se ne radi o kreiranju saveza koji izlazi na izbore ili nudi jedinstvenu političku platformu, već da je u pitanju pretkorak da bi se došlo u situaciju da mogu da prave čisto političke saveze.
- Počeli smo da radimo na izradi platforme za dijalog o izbornim uslovima pod okriljem EP da bismo u Srbiji imali normalizovan politički život, otvaranje medija i popuštanje pritiska na birače. Smatramo da je veoma važno da s tim krenemo što ranije, da zahtevi budu koncizni i realni. Verujem da ćemo imati neki nacrt uskoro i da će o njemu svoju reč dati i neke druge organizacije i politički akteri koji smatraju da je Srbiji mesto među evropskim državama - kaže Grbović. (Blic, www.blic.rs, Danijela Luković, 23.12.2020)
Нема коментара:
Постави коментар