Godina za nama, prva je u dugoj vladavini Srpske napredne
stranke i predsednika Aleksandra Vučića u kojoj se vlast suočila sa ozbiljnim
kritikama iz Evropske unije. Brisel je u 2020. konačno prestao da gleda Srbiju
kroz prizmu odnosa sa Prištinom i počeo da insistira na vladavini prava kao
ključnom problemu u Srbiji. Politički komentatori koji su za N1 ocenjivali
2020. izdvojili su tri ključna događaja - junske izbore, julske proteste i
izveštaj Evropske komisije koji je stigao u oktobru.
Izbori 21. juna nisu doneli promenu, bar kada je pobednik u pitanju. Ipak, politički komentator Cvijetin Milivojević veruje da je reč o političkoj prekretnici jer je prvi bojkot opozicije u 21. veku doveo do reakcije Evropske unije.
„Evropska unija konstatuje da u Srbiji više nema političkog pluralizma. Dakle, to je ta presuda i od te presude sada zavise svi dalji koraci vlasti. I na osnovu toga imate ekspresno oročavanje izbora za najkasnije 3. april 2022“, podseća on.
Vlast je vrlo verovatno pritisnuta nekim rokovima
Presuda, kako je Cvijetin Milivojević nazvao izveštaj EU o napretku Srbije, stigla je posle niza godina u kojima je vlast u Srbiji uglavnom dobijala pohvale iz Brisela. 2020. je to promenila.
„Iz toga proizilazi ono što mi sada vidimo. Vlast je odmah krenula u razgovore o političkom dijalogu. Naravno, tu će biti razvlačenja. Ali, činjenica da je vlast to sada sama ponudila, a ne da je opzicija to tražila, govori o tome da je vlast vrlo verovatno pritisnuta i nekim rokovima“, uveren je Milivojević.
Za politikologa Bobana Stojanovića drugi ključni politički događaj posle izbora, bili su julski protesti zbog najave uvođenja novih strogih mera protiv koronavirusa.
„Verujem da je te julske proteste obeležio jedan prvi unutršnji sukob u SNS-u, a to je sukob između Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića gde je Stefanović iskoristio te proteste da se bolje pozicionira i zadrži jedan od resora sile. Čim je njegov otac uspevao da prodaje oružje, a on sada dobio Ministarstvo odbrane u novoj Vladi, jasno Vam je do kog to nivoa ide“, ističe Stojanović.
Fasadna demokratija naš najveći problem
Marketinški stručnjak i jedan od autora PLJIŽ-a Voja Žanetić kaže da je u političkom smislu i u 2020. najveći problem Srbije bio to što ne prepoznaje da je njen pravi problem fasadna demokratija.
„Fasadna demokratija je politički sistem u kom vlast koristi demokratski izborni sistem za stalnu legitimizaciju jedne te iste, odnosno svoje vlasti“, objašnjava on.
Dolazeća 2021, stoga, može biti prilika – ili za popravljanje fasade o kojoj govori Voja Žanetić ili za početak promena od temelja. (www.rs.n1info.com, TV N 1 info, Petar Gajić, 31.1.2020)
Izbori 21. juna nisu doneli promenu, bar kada je pobednik u pitanju. Ipak, politički komentator Cvijetin Milivojević veruje da je reč o političkoj prekretnici jer je prvi bojkot opozicije u 21. veku doveo do reakcije Evropske unije.
„Evropska unija konstatuje da u Srbiji više nema političkog pluralizma. Dakle, to je ta presuda i od te presude sada zavise svi dalji koraci vlasti. I na osnovu toga imate ekspresno oročavanje izbora za najkasnije 3. april 2022“, podseća on.
Vlast je vrlo verovatno pritisnuta nekim rokovima
Presuda, kako je Cvijetin Milivojević nazvao izveštaj EU o napretku Srbije, stigla je posle niza godina u kojima je vlast u Srbiji uglavnom dobijala pohvale iz Brisela. 2020. je to promenila.
„Iz toga proizilazi ono što mi sada vidimo. Vlast je odmah krenula u razgovore o političkom dijalogu. Naravno, tu će biti razvlačenja. Ali, činjenica da je vlast to sada sama ponudila, a ne da je opzicija to tražila, govori o tome da je vlast vrlo verovatno pritisnuta i nekim rokovima“, uveren je Milivojević.
Za politikologa Bobana Stojanovića drugi ključni politički događaj posle izbora, bili su julski protesti zbog najave uvođenja novih strogih mera protiv koronavirusa.
„Verujem da je te julske proteste obeležio jedan prvi unutršnji sukob u SNS-u, a to je sukob između Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića gde je Stefanović iskoristio te proteste da se bolje pozicionira i zadrži jedan od resora sile. Čim je njegov otac uspevao da prodaje oružje, a on sada dobio Ministarstvo odbrane u novoj Vladi, jasno Vam je do kog to nivoa ide“, ističe Stojanović.
Fasadna demokratija naš najveći problem
Marketinški stručnjak i jedan od autora PLJIŽ-a Voja Žanetić kaže da je u političkom smislu i u 2020. najveći problem Srbije bio to što ne prepoznaje da je njen pravi problem fasadna demokratija.
„Fasadna demokratija je politički sistem u kom vlast koristi demokratski izborni sistem za stalnu legitimizaciju jedne te iste, odnosno svoje vlasti“, objašnjava on.
Dolazeća 2021, stoga, može biti prilika – ili za popravljanje fasade o kojoj govori Voja Žanetić ili za početak promena od temelja. (www.rs.n1info.com, TV N 1 info, Petar Gajić, 31.1.2020)
Нема коментара:
Постави коментар