Актуелна политика Брисела, економска, безбједносна и политичка криза те промоција права која нису у складу са породичним вриједностима, натјерали су грађане појединих европских држава да се окрену и на изборима подрже конзервативне политичке партије којима су суверенитет и национални интереси на првом мјесту.
Каже ово за “Глас Српске” политички аналитичар из Београда
Цвијетин Миливојевић, коментаришући резултате избора у Словачкој, на којима је
побједу однијела странка Смер ССД коју предводи бивши премијер Роберт Фицо који
је већ у неколико наврата истакао да ће, уколико успије обезбиједити неопходну
већину за састав нове владе, престати са слањем оружја Украјини.
Према ријечима Миливојевића, уколико он то успије Словачка
неће радикално промијенити своју спољну политику, али ће бити слична оној коју
тренутно води премијер Мађарске Виктор Орбан.
- Верујем да би у том случају Фицо прекинуо са досадашњом
политиком Братиславе, а која је врло често била равна садизму према сопственом
народу, баш као и у већини европских земаља. Неће бити више тог болесног
ентузијазма, односно толике “европске солидарности” која је, како се показало,
спремна да жртвује све зарад интереса одређених центара моћи, дубоке државе, а
преко леђа својих грађана - каже Миливојевић.
На питање да ли је на помолу стварање неког новог европског
блока унутар Европске уније, а који би чинили Словачка, Чешка и Мађарска, па
можда и Пољска, који би опасно могао заљуљати европски брод, Миливојевић
одговара како је погрешно то називати блоком, јер свака од ових земаља има
своје интересе, али им је заједничко што се противе оном што све агресивније и
под пријетњама санкција покушавају наметнути поједини челници Брисела.
- За ове земље карактеристично је да су грађани на изборима
изабрали суверенистичку, односно конзервативну политику. Наравно, ту је и
Пољска, које се не либи да покаже зубе Бриселу када јој нешто не одговара,
рецимо када су у питању мигранти или снабдевање украјинским житом. И то би
требало да буде једна нормална политика сваке одговорне државе. Исто тако
сматрам да ове земље неће тек тако и преко ноћи повући ручну када је у питању
подршка Украјини, макар она вербална, али и да када су на вази национални
интереси и Украјина, одабрати први тас - наводи Миливојевић.
У том контексту, како каже, треба посматрати и на јачање
деснице у Шпанији, Француској, Грчкој, скандинавским земљама па и самој
Њемачкој. Објашњава како се и у овим случајевима не ради о класичним
десничарима, већ о конзервативним политичким покретима, који се залажу за
национални идентитет, суверенитет, породичне вриједности те мирно и компромисно
рјешавање глобалних спорова, додајући да је данашње колоквијално поимање
деснице намјерно искривљено и погрешно представљено, управо због пропагирања
“западних вриједности” и “либерализма”.
- Верујем да ће ови покрети и даље јачати. То је једна врста
покушаја отпора либерализму, односно анахроном либерализму, који пропагирајући
нека права, а на основу агенде коју је успоставила дубока држава, у ствари
ствара једну сегрегацију и све већи отклон код обичних људи. Конзервативна
друштва не желе да нешто што је било минус, преко ноћи постане плус и обрнуто.
И то је један процес који траје већ 15 година, а сада је само убрзан. Људима је
доста отуђености и накарадних вредности која им се намећу - поручио је
Миливојевић.
Ко држи карте
Када је у питању актуелна глобална политичка, безбједносна и
економска криза те да ли може наслутити и видјети “дно”, Миливојевић каже карте
у својим рукама и даље држе велике силе те да ће сукоб у Украјини завршити тек
када за заједнички сто сједну представници Вашингтона и Москве, али и
вјероватно Пекинга.
- То ће тако бити и убудуће, с тим да треба рачунати и на
Индију. Када је у питању Европа, на њу ће се вероватно гледати као на “један
глас”. Земље ЕУ, чак и Француска и Немачка, нису више глобални играчи. Није то
ни Велика Британија - рекао је Миливојевић. (www.glassrpske.com,
Глас Српске,
Бањалука, Вељко Зељковић, 3.10.2023)
Нема коментара:
Постави коментар