Opozicija u novim
izborima vidi šansu, GRAĐANI RAZOČARANI, ali ima i onih kojima bi oni sasvim
sigurno išli NARUKU
Nova šansa, prilika za popravni ili skok u ambis? Velike su
šanse da izbori u Beogradu budu ponovljeni, a stranke opozicije sasvim
različito gledaju na njih - za jedne su slamka spasa i mogućnost za ulazak u
parlament, dok ih drugo na sva usta kude. Ipak, ko god bude bio na gubitničkoj
listi, među njima će biti i građani jer nisu glasali za to.
Vrata za ponovni izlazak na birališta otškrinuo je lider SSP Dragan Đilas, i to tako što je tokom medijskog gostovanja pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sastanak o izborima u Beogradu. Vučić mu je poslao poziv za susret, Đilas se odazvao, a onda je predsednik SSP otkrio da je tražio izlazak na birališta, a da je Vučić rekao da će odgovoriti do kraja nedelje.
Predsednik Srbije je ispoštovao rok, i javno rekao da je njegov odgovor "suštinski da", i da ukoliko najveća opoziciona lista u Beogradu želi da ide na prevremene gradske izbore, "da će on će to predložiti glavnom odboru Srpske napredne stranke".
Đilasov postupak ujedno je bio okidač za razdor u opozicijij - usledile su salve kritika, na sve strane su otvoreni frontovi i prepucavanja oko toga ko nudu slamku spasa Vučiću, ko je prvi hteo jedinstvo opozicije a ko ne, i ko se stavio na raspolaganje lideru SNS.
Na sto su bačeni i zahtevi da se ide na nove republičke izbore, što od strane opozicije, ali i sa adrese vladajuće Srpske napredne stranke.
Situaciju dodatno komplikuje i to što je sastanak Vučić-Đilas bio okidač za raspad i Ujedinjena opozicija Srbije, što je javno obelodanio potpredsednik Narodne stranke Vladimir Gajić.
Za svo to vreme SSP nije odustajao, za njih su izbori "nova šansa", kako tvrdi njena portpredsednica Marinika Tepić. Upitana da li veruje da će novih izbora u Beogradu biti, rekla je da "želi da veruje" da će Vučić održati reč, "upravo zato što se poziva na legitimitet".
- Moguće je da naprednjaci vide priliku da poprave rezultat, ali i mi vidimo šansu, jer uslovi moraju da budu bolji - rekla je Tepić za N1.
Motivacija i lojalnost na testu
Prema njenim rečima, to su "potpuno drugačiji medijski uslovi", provera biračkog spiska, provera "uvezenih birača", uspostavljanje pariteta u izbornim komisijama.
- Ukoliko se budu pridržavali dogovorenih rokova, izbori u Beogradu bi bili za šest, odnosno devet meseci - ocenila je Tepić.
A na te izbore će, kako je rekla, bez Narodne stranke i ocenila da je saradnja sa njima "gotovo nemoguća".
Pitanje je, šta će zaista biti novi izbori za opoziciju? Ko treba da im se raduje, i postoji li šansa da su tim zahtevom u stvari samo sebi "zakuvali" čorbu?
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da je to jednačina sa mnogo nepoznatih, i da uveliko zavisi od spoljno političkih odnosa.
- Događaji će se usložnjavati, zbog čega je teško prognozirati kako bi pojedinačne stranke mogle da prođu. Do marta nas ne čega dug period, ali je sigurno da će se promeniti spoljnopoliticki kontekst i da nismo svesni kako će izgledati naša scena. Jedino je sigurno da su stranke vlasti u boljoj poziciji jer su ponovljeni izbori lakša prilika za motivaciju birača, pošto su ostale homogene. Opozicija će imati priblema, jer se podelila, biraci će se osećati apatično, je će im se opet nuditi druga opcija… - ocenjuje Klačar.
On smatra i da, kako govore istraživanja javnog mnjenja, u korist vladajućih stranaka ide i to što su im birači lojalniji.
- Istraživanja pokazuju da je veća lojalnost onih koji glasaju za SNS i SPS neko kod onih koji su za stranke opozicije. To biračko telo je mekano, nisu birači koji će preskočiti blok i umesto za opoziciju glasati za vlast, ali jesu onu koji nemjaju čvrst stav i donose odliku shodno kontekstu - ističe Klačar.
"Račun bez krčmara"
Zašto ih onda, neki od njih, traže?
- Najglasniji akter je SSP, jer želi da se nametne kao liderska i može najviše da profitira. Drugo, pokazalo se da polarizacija koja je vladala do izbora nije dovela do dobrog rezultata i da bi normalizacija političkog života doprinela boliim rezultatima. Treći razlog je situacija u Ukrajini, svi akteri su svesni da odgovornost raste sa izazovima sa kojima se suočava Srbija i ovim korakom se ne zatvaraju vrata za saradnju vlasti i opozicije. Ne mislim do saradnje koja će dovesti do zajedničke Vlade, već po pitanju važnih državnih interesa - smatra Klačar.
Ipak, politički analitičar Cvijetin Milivojević napominje za Blic da je obaveza svih političkih aktera da se pokuša konstiuisanje obe Skupštine i da izaberu vlade na nivou republike i grada.
- Priča o novim izborima je pravljenje računa bez krčmara, a naročito jer još nismo čuli šta misli stranka bez koje ne može da se formira vlast. A to je SPS, više nije parazit, već neko ko se pita. Svi zanemaruju da se Vučić nije zakleo ni na izbore u Beogradu, ni u republici, rekao je da će ih u prestonici biti ako opozicija bude trazila, a da unutar stranke vlada raspoloženje da bude i parlamentarnih. A vrlo lako može da se fornira vlada na oba nivoa, i to različita - napominje on.
Šanse opozicije i vlasti na izborima zavise od toga kada bi bili održani - u septembru, martu ili kasnije.
- Smatram da ne bi išli na ruku nikome. Ni malim strankama jer se plaše da će ih u drugom poluvremenu počistiti zahvaljujući razgovoru Vučić - Đilas. Ne bi odgovorao ni SSP jer bi dobar deo birača Ujedinjenih za Srbiju kaznio Đilasa jer je ušao u razgovor sa Vučićem, a u SNS im se niko ne bi radovao. Stradali bi i građani, jer nisu glasali za nove izbore - napominje Milivojević. (www.blic.rs, Danijela Luković , 30.4.2022)
Vrata za ponovni izlazak na birališta otškrinuo je lider SSP Dragan Đilas, i to tako što je tokom medijskog gostovanja pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sastanak o izborima u Beogradu. Vučić mu je poslao poziv za susret, Đilas se odazvao, a onda je predsednik SSP otkrio da je tražio izlazak na birališta, a da je Vučić rekao da će odgovoriti do kraja nedelje.
Predsednik Srbije je ispoštovao rok, i javno rekao da je njegov odgovor "suštinski da", i da ukoliko najveća opoziciona lista u Beogradu želi da ide na prevremene gradske izbore, "da će on će to predložiti glavnom odboru Srpske napredne stranke".
Đilasov postupak ujedno je bio okidač za razdor u opozicijij - usledile su salve kritika, na sve strane su otvoreni frontovi i prepucavanja oko toga ko nudu slamku spasa Vučiću, ko je prvi hteo jedinstvo opozicije a ko ne, i ko se stavio na raspolaganje lideru SNS.
Na sto su bačeni i zahtevi da se ide na nove republičke izbore, što od strane opozicije, ali i sa adrese vladajuće Srpske napredne stranke.
Situaciju dodatno komplikuje i to što je sastanak Vučić-Đilas bio okidač za raspad i Ujedinjena opozicija Srbije, što je javno obelodanio potpredsednik Narodne stranke Vladimir Gajić.
Za svo to vreme SSP nije odustajao, za njih su izbori "nova šansa", kako tvrdi njena portpredsednica Marinika Tepić. Upitana da li veruje da će novih izbora u Beogradu biti, rekla je da "želi da veruje" da će Vučić održati reč, "upravo zato što se poziva na legitimitet".
- Moguće je da naprednjaci vide priliku da poprave rezultat, ali i mi vidimo šansu, jer uslovi moraju da budu bolji - rekla je Tepić za N1.
Motivacija i lojalnost na testu
Prema njenim rečima, to su "potpuno drugačiji medijski uslovi", provera biračkog spiska, provera "uvezenih birača", uspostavljanje pariteta u izbornim komisijama.
- Ukoliko se budu pridržavali dogovorenih rokova, izbori u Beogradu bi bili za šest, odnosno devet meseci - ocenila je Tepić.
A na te izbore će, kako je rekla, bez Narodne stranke i ocenila da je saradnja sa njima "gotovo nemoguća".
Pitanje je, šta će zaista biti novi izbori za opoziciju? Ko treba da im se raduje, i postoji li šansa da su tim zahtevom u stvari samo sebi "zakuvali" čorbu?
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da je to jednačina sa mnogo nepoznatih, i da uveliko zavisi od spoljno političkih odnosa.
- Događaji će se usložnjavati, zbog čega je teško prognozirati kako bi pojedinačne stranke mogle da prođu. Do marta nas ne čega dug period, ali je sigurno da će se promeniti spoljnopoliticki kontekst i da nismo svesni kako će izgledati naša scena. Jedino je sigurno da su stranke vlasti u boljoj poziciji jer su ponovljeni izbori lakša prilika za motivaciju birača, pošto su ostale homogene. Opozicija će imati priblema, jer se podelila, biraci će se osećati apatično, je će im se opet nuditi druga opcija… - ocenjuje Klačar.
On smatra i da, kako govore istraživanja javnog mnjenja, u korist vladajućih stranaka ide i to što su im birači lojalniji.
- Istraživanja pokazuju da je veća lojalnost onih koji glasaju za SNS i SPS neko kod onih koji su za stranke opozicije. To biračko telo je mekano, nisu birači koji će preskočiti blok i umesto za opoziciju glasati za vlast, ali jesu onu koji nemjaju čvrst stav i donose odliku shodno kontekstu - ističe Klačar.
"Račun bez krčmara"
Zašto ih onda, neki od njih, traže?
- Najglasniji akter je SSP, jer želi da se nametne kao liderska i može najviše da profitira. Drugo, pokazalo se da polarizacija koja je vladala do izbora nije dovela do dobrog rezultata i da bi normalizacija političkog života doprinela boliim rezultatima. Treći razlog je situacija u Ukrajini, svi akteri su svesni da odgovornost raste sa izazovima sa kojima se suočava Srbija i ovim korakom se ne zatvaraju vrata za saradnju vlasti i opozicije. Ne mislim do saradnje koja će dovesti do zajedničke Vlade, već po pitanju važnih državnih interesa - smatra Klačar.
Ipak, politički analitičar Cvijetin Milivojević napominje za Blic da je obaveza svih političkih aktera da se pokuša konstiuisanje obe Skupštine i da izaberu vlade na nivou republike i grada.
- Priča o novim izborima je pravljenje računa bez krčmara, a naročito jer još nismo čuli šta misli stranka bez koje ne može da se formira vlast. A to je SPS, više nije parazit, već neko ko se pita. Svi zanemaruju da se Vučić nije zakleo ni na izbore u Beogradu, ni u republici, rekao je da će ih u prestonici biti ako opozicija bude trazila, a da unutar stranke vlada raspoloženje da bude i parlamentarnih. A vrlo lako može da se fornira vlada na oba nivoa, i to različita - napominje on.
Šanse opozicije i vlasti na izborima zavise od toga kada bi bili održani - u septembru, martu ili kasnije.
- Smatram da ne bi išli na ruku nikome. Ni malim strankama jer se plaše da će ih u drugom poluvremenu počistiti zahvaljujući razgovoru Vučić - Đilas. Ne bi odgovorao ni SSP jer bi dobar deo birača Ujedinjenih za Srbiju kaznio Đilasa jer je ušao u razgovor sa Vučićem, a u SNS im se niko ne bi radovao. Stradali bi i građani, jer nisu glasali za nove izbore - napominje Milivojević. (www.blic.rs, Danijela Luković , 30.4.2022)
Нема коментара:
Постави коментар