петак, 27. мај 2022.

БХ – патриотизам се не може на силу утеривати

Уочи првих вишестраначких избора у Босни и Херцеговини, деведесете године, за један београдски лист радио сам интервју са Алијом Изетбеговићем.
После разговора, замолио сам га да, на празној мапи оне Југославије на којој су биле уцртане само спољне границе, упише како, за неку годину, види бившу СФРЈ и БиХ.
После краћег размишљања, рахметли Изетбеговић је, на карти,  својом руком написао: „БиХ за Југославију" и испод ставио свој параф.
Босна и Хeрцеговина је могућа једино као заједница, породица или кућа у којој сваки од њена три конституента, равноправна члана домаћинства, зна да је одржавање зидова, крова и фасаде заједничка брига, али и да се свако на своме спрату, у својој соби те куће, осећа као свој на своме и има право на сопственост и приватност.
Онај ко искрено жели опстанак БиХ, не сме силом утеривати Бе-Ха патриотизам. Не може се на силу утеривати било која садржина држави БиХ коју не жели макар и један од три њена конституента.
Уместо тога – хајде да видимо шта је то што њене грађане и народе спаја, а не раздваја. Макар то некоме звучало и премало.
Јер, на тим темељима је савремена Бе-и-Ха и зидана, ових осам деценија, од Јајца и Мркоњић-Града,  од Авноја и Завнобиха, преко Устава из 1974, уставних амандамана из 1990, до Дејтонског споразума: на једнакоправности три њена уставотворна и државотворна народа, три конституента.
Амерички инжењеријско-булдожерски подухват, Дејтонско-париски мир из 1995, био је права мера компромиса у коме су, из ужасног рата, сва три народа изашла помало као победници, али помало и као побеђени.
Свако је добио понешто и нико није добио све.
Бошњаци су добили међународно признату државу у границама бивше југословенске Социјалистичке Републике БиХ.
Срби су добили Републику Српску, као илузију сопствене државе у држави БиХ.
А Хрвати, у својим већинским кантонима, илузију опстанка њихове, вашингтонским споразумом из 1993, разграђене Херцег- Босне.
Свако онај ко верује да су, на пример, Оружане снаге БиХ ту да би сутра њени припадници Хрвати ратовали против Хрватске, Срби против Србије и Бошњаци против, не дао Бог, Турске – не жели добро будућности БиХ.
О-кеј, не можете забранити Србима да не навијају за фудбалску Србију, Бошњацима да не воле Турску, ни Хрватима да не кличу хрватској ногометној репрезентацији.
Хајде, за почетак, да им Босна и Херцеговина постане, макар, други, навијачки избор, па да БХ фудбалере сутра, осим у Зеници, радо дочекују и у Широком Бријегу или Бањалуци.
Срби и Бошњаци, као територијално најраштрканији народи у бившој Југославији, највише су изгубили растурањем те земље. Неко извана, не питајући ни Србе ни Бошњаке, одлучио је да између рођака, сабраће, сународника, са две стране једне реке, постави граничне рампе и бодљикаву жицу.
Мислим да је време да страни тутори дају шансу људима у БиХ да се сами, без тих лажних душебрижника, договоре о својој будућности. За почетак, да идентификују све оно што их спаја. А не да им се, под међународно обавезно, намеће да прихвате оно око чега се разилазе.
Живео сам кратко у Сарајеву, средином осамдесетих година, и мени је, као ватреном партизановцу, „Жељезничар“ био и остао резервни навијачки избор. Знам да је тако било диљем БиХ и да су навијачи клубова из Хрватске и Србије, паралелно, навијали и за неки БХ-клуб.
Хајде да се и у другим сферама друштва  и живота, на тај начин, на принципу добровољности а не принуде, зачне тај прави, искрени, спонтани босанскохерцеговачки патриотизам.
Мало ли је за почетак. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 27.5.2022)

 

https://www.face.ba/vijesti/bih/milivojevic-bosnjaci-dobili-bih-kakvu-su-zeljelisrbi-rs-kao-utjehuhrvati-u-iluzijama-herceg-bosnu/144453

Pu – ko nas rastavi, ali avaj, ko će nas sastaviti? Nas sve u BiH?!

Milivojević: Bošnjaci dobili BiH kakvu su željeli, Srbi RS kao utjehu, Hrvati u iluzijama Herceg-Bosnu

Bošnjaci su dobili međunarodno priznatu državu u granicama bivše jugoslovenske socijalističke Republike BiH kakvu su željeli.

Srbi su dobili RS, kao utjehu i fatamorganu vlastite države u državi BiH, a Hrvati u svojim većinskim kantonima iluziju opstanka njihove, Vašingtonskim sporazumom iz 1993., razgrađene Herceg-Bosne. Ne možete zabraniti Srbima da navijaju za fudbalsku Srbiju, Bošnjacima da uz Bosnu, bez Hercegovine, najviše vole Tursku ni Hrvatima da kliču hrvatskoj nogometnoj reprezentaciji. Neko izvana, ne pitajući ni Srbe ni Bošnjake, odlučio da između rođaka, sunarodnjaka s dviju strana jedne rijeke, postavi granične rampe i bodljikavu žicu. Vrijeme je da strani tutori i lažni dušebrižnici daju šansu ljudima u BiH da se sami dogovore o svome sutra. Za početak, da identifikuju sve ono što ih spaja, a ne da im se "pod obavezno" nameće da moraju da prihvate baš ono u vezi s čim se skoro aklamativno razilaze. (Face TV, Sarajevo, www.face.ba, 27.5.2022, rubrika “Centralni komitet Saveza kolumnista”)


Нема коментара:

Постави коментар