Analitičar iz Beograda
o dešavanjima u BiH: "Sve ovo
što možemo da vidimo i čujemo danas je politika svih političara iz RS već dve i
po decenije. Kod Dodika to izgleda verbalno radikalnije. Ali, postoji i neka
vrsta narodne poslovice: 'Zavlačiš me k'o Dodik!'"
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević analizira za BUKU trenutnu situaciju u BiH, ocjenjujući posljednja dešavanja kao forsiranje političkih limita zarad stvaranja bolje pozicije, kako za pojedince, tako i za njihove politike pred predstojeće događaje.
On navodi da se ono što trenutno radi srpski član Predsjedništva svodi na jačanje njegove pozicije. Prvo, on to radi zbog vraćanja popularnosti i nametanja tema u kojima „dobro pliva“, a drugo jer maksimalističkim zahtjevima i prijetnjama stvara preduslove za bolju poziciju pred neke moguće pregovore o budućnosti BiH i RS.
Kako kaže, sve ovo što možemo da vidimo i čujemo danas od Dodika je politika svih političara iz RS već dvije i po decenije.
„Možda to gledajući iznutra izgleda radikalnije nego inače, ali gledajući tendencije od kada se krenulo od strane visokih predstavnika sa derogacijom nadležnosti entiteta, sve vlasti u RS od početka dvijehiljaditih su imale kao stratešku politiku zaustavljanje derogacije nadležnosti entiteta i u drugoj fazi povratak prema onome što je bilo prije. Ja tu nisam vidio nekakav specijalno različit odnos po tome između vlasti ili opozicije. Kod Dodika to izgleda verbalno radikalnije. Ali znate za onu već sad narodnu poslovicu: 'Zavlačiš me k'o Dodik!' Pa koliko puta je samo najavio referendum o nezavisnosti, ali i mnoge druge stvari oko nadležnosti na nivou BiH, pa na kraju uvijek bude ono 'tresla se gora, rodio se miš.' Nikad nije bilo radikalnih poteza, već samo radikalnih prijetnji. Verbalno, mi vidimo radikalne strane sa sve tri strane među političarima u BiH. Što se tiče RS, svi su politički faktori oduvijek ovdje jedinstveni, jedino što opozicija praventivno govori da ne bi podržala neki radikalan potez“, tvrdi Milivojević.
On navodi da Dodik nije ništa u svojoj priči radikalniji od onih političkih predstavnika koji traže ukidanje konstitutivnosti ili koji traže kroz izborni zakon „hrvatsku“ izbornu jedinicu i tako na mala vrata uvedu treći entitet.
„U tom smislu kažem da Dodikova politika nije radikalnija. Možda je on siroviji."
Drugo, navodi Milivojević, ta proklamovana politika „samostalna RS u okviru BiH“ ne daje nigdje argument da neko traži razdruživanje od BiH.
„I to je onda potpuno legitiman stav. Pored toga, mi imamo situaciju da Savet bezbednosti nije izabrao novog visokog predstavnika i da posle Incka mi imamo jedno polulegalno stanje. Oni koji su veliki dušebrišnici BiH u svijetu treba da sjednu i da se dogovore je li ima visokog predstavnika ili nema. Za sada je to ostalo nedorečeno i to komplikuje situaciju i daje prostora dijelu političke javnosti da to koriste“, kaže naš sagovornik.
On navodi da postoji mogućnost da Dodik krene u povlačenje davanja saglasnosti na određene prenesene nadležnosti, što će sigurno izazvati kontrareakcije. Ali on isto tako navodi da je BiH jedan veliki kompromis, što pokazuje da bi se na kraju tako mogla i riješiti cijela situacija.
„BiH je orbrazac kako izgleda dobar kompromis. Uz sve ono negativno što smo govorili o američkoj spornoj politici, kada govorimo o inženjeringu i Dejtonskom mirovnom sporazumu, on je savršen. Svi su pomalo gubitnici i svi su pomalo dobitnici. 'Ajmo vratiti stvari na početak i gledati šta je razumno. BiH je veliki kompromis. I toga moraju svi biti svjesni. I oni koji hoće da je centralizuju i oni koji hoće da je razbijaju. Veliko licemerstvo dolazi od strane međunarodne zajednice, koje podgreva nadu političkog Sarajeva da može da ide do poništavanja svih nadležnih elemenata u entitetima. To je nemoguće i važno je tražiti kompromis po svim ovim nadležnostima koje se sad delegiraju. Mora se uzeti u obzir da, ako dva od tri konstitutivna naroda kažu da su ugroženi, onda je to sigurno povod za razgovore i traženje kompromisa. Sve što se ovde otvara mora se staviti na dnevni red.“
On navodi da je rješenje svih pitanja u BiH u kompromisu i smatra da je do njega itekako moguće doći.
„Ja sam rekao da je Dejtonski sporazum, odnosno BiH, najbolji primer u svijetu kako jedno kompromisno rješenje može da poništi za godinu dana užase rata koji su trajali preko 3 godine. Do danas nismo imali nijedan međunacionalni sukob. Istovremeno, Kosovo, gde je rat trajo dva – tri meseca, ni danas nije dobro organizovano i nemate slobodu kretanja. Hoću da kažem da je BiH uspeli eksperiment. Ali, ako neko gleda da je to samo prelazno rješenje da bi se potom uspostavila neka država protivno volji drugih konstitutivnih naroda, onda ona neće uspeti. Ako to gledate zdravorazumski, i kažete da je Dejton zaustavio jedan bratoubilački rat i da mi od tad nemamo nikakvih problema što se tiče bezbednosti, on je uspešan. Zbog toga bi i u Banjaluci, i Sarajevu, i Mostaru trebalo da se podigne spomenik Ričardu Holbruku. E sad, ako vi to gledate iz pozicije građanskog unitariste, to vam ništa ne valja, jer ćete uvek pitati gde su tu građani. Ako gledate iz pozicije srpskog ili hrvatskog nacionaliste, tražićete svoju nacionalnu državu i govorićete kako projekat Dejton nije uspeo.“
Na pitanje kako do tog kompromisa u BiH ako vodeći političari trenutno nastupaju upravo sa maksimalno suprotnih pozicija odgovara:
„Pa, političari uvek nastupaju sa maksimalističkih pozicija, tako je i u BiH,“ kaže Milivojević i tvrdi da se sva ova trenutna priča u BiH svodi na to i da će na tome i ostati.
On odbacuje bilo kakvu mogućnost sukoba o kojima se sve češće govori u BiH zbog najava iz RS i odgovora koje možemo da čujemo na takve zahtjeve.
„Ovde ne postoji nikakava bošnjačka vojska, niti stranačka vojska SDA. Kao što ne postoji nikakva vojska u Republici Srpskoj ili vojska kojom upravlja SNSD i vlast. Isto tako ne postoji vojska u Širokom Brijegu, Mostaru... I ko će ratovati? Ovde neko priziva nekog sa strane da dođe da ratuje za njega. NATO, Rusija... U BiH postoje oružane snage koje su ceremonijalne snage, koje su i kao tako podeljene. Tako da je besmisleno da će neka vojska ratovati, kao što je i besmisleno da će Dodiku doći u pomoć neki prijatelji“, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim riječima, priča o samostalnosti RS i zemljama koje bi priznale nezavisnu RS puštena je bez ikakvog osnova.
„Pa, Kosovo, uz svo lobiranje SAD-a i NATO-a, ne može da prebaci priznanje polovine zemalja svijeta. Šta bi onda tek Republika Srpska? Nema šanse da Dodik može da dobije i pronađe te prijatelje o kojima govori za priznanje“, rekao je on i dodao da se sve svodi na konsenzus.
„Samo dogovor svih naroda o budućnosti BiH može da ima smisla i efekta, sve drugo su samo priče. Dejtonski sporazum onakav kakav je zaustavio je rat i on mora biti osnova za sve.“ (portal www.buka.ba, Banjaluka, Milovan Matić, 18.10.2021)
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević analizira za BUKU trenutnu situaciju u BiH, ocjenjujući posljednja dešavanja kao forsiranje političkih limita zarad stvaranja bolje pozicije, kako za pojedince, tako i za njihove politike pred predstojeće događaje.
On navodi da se ono što trenutno radi srpski član Predsjedništva svodi na jačanje njegove pozicije. Prvo, on to radi zbog vraćanja popularnosti i nametanja tema u kojima „dobro pliva“, a drugo jer maksimalističkim zahtjevima i prijetnjama stvara preduslove za bolju poziciju pred neke moguće pregovore o budućnosti BiH i RS.
Kako kaže, sve ovo što možemo da vidimo i čujemo danas od Dodika je politika svih političara iz RS već dvije i po decenije.
„Možda to gledajući iznutra izgleda radikalnije nego inače, ali gledajući tendencije od kada se krenulo od strane visokih predstavnika sa derogacijom nadležnosti entiteta, sve vlasti u RS od početka dvijehiljaditih su imale kao stratešku politiku zaustavljanje derogacije nadležnosti entiteta i u drugoj fazi povratak prema onome što je bilo prije. Ja tu nisam vidio nekakav specijalno različit odnos po tome između vlasti ili opozicije. Kod Dodika to izgleda verbalno radikalnije. Ali znate za onu već sad narodnu poslovicu: 'Zavlačiš me k'o Dodik!' Pa koliko puta je samo najavio referendum o nezavisnosti, ali i mnoge druge stvari oko nadležnosti na nivou BiH, pa na kraju uvijek bude ono 'tresla se gora, rodio se miš.' Nikad nije bilo radikalnih poteza, već samo radikalnih prijetnji. Verbalno, mi vidimo radikalne strane sa sve tri strane među političarima u BiH. Što se tiče RS, svi su politički faktori oduvijek ovdje jedinstveni, jedino što opozicija praventivno govori da ne bi podržala neki radikalan potez“, tvrdi Milivojević.
On navodi da Dodik nije ništa u svojoj priči radikalniji od onih političkih predstavnika koji traže ukidanje konstitutivnosti ili koji traže kroz izborni zakon „hrvatsku“ izbornu jedinicu i tako na mala vrata uvedu treći entitet.
„U tom smislu kažem da Dodikova politika nije radikalnija. Možda je on siroviji."
Drugo, navodi Milivojević, ta proklamovana politika „samostalna RS u okviru BiH“ ne daje nigdje argument da neko traži razdruživanje od BiH.
„I to je onda potpuno legitiman stav. Pored toga, mi imamo situaciju da Savet bezbednosti nije izabrao novog visokog predstavnika i da posle Incka mi imamo jedno polulegalno stanje. Oni koji su veliki dušebrišnici BiH u svijetu treba da sjednu i da se dogovore je li ima visokog predstavnika ili nema. Za sada je to ostalo nedorečeno i to komplikuje situaciju i daje prostora dijelu političke javnosti da to koriste“, kaže naš sagovornik.
On navodi da postoji mogućnost da Dodik krene u povlačenje davanja saglasnosti na određene prenesene nadležnosti, što će sigurno izazvati kontrareakcije. Ali on isto tako navodi da je BiH jedan veliki kompromis, što pokazuje da bi se na kraju tako mogla i riješiti cijela situacija.
„BiH je orbrazac kako izgleda dobar kompromis. Uz sve ono negativno što smo govorili o američkoj spornoj politici, kada govorimo o inženjeringu i Dejtonskom mirovnom sporazumu, on je savršen. Svi su pomalo gubitnici i svi su pomalo dobitnici. 'Ajmo vratiti stvari na početak i gledati šta je razumno. BiH je veliki kompromis. I toga moraju svi biti svjesni. I oni koji hoće da je centralizuju i oni koji hoće da je razbijaju. Veliko licemerstvo dolazi od strane međunarodne zajednice, koje podgreva nadu političkog Sarajeva da može da ide do poništavanja svih nadležnih elemenata u entitetima. To je nemoguće i važno je tražiti kompromis po svim ovim nadležnostima koje se sad delegiraju. Mora se uzeti u obzir da, ako dva od tri konstitutivna naroda kažu da su ugroženi, onda je to sigurno povod za razgovore i traženje kompromisa. Sve što se ovde otvara mora se staviti na dnevni red.“
On navodi da je rješenje svih pitanja u BiH u kompromisu i smatra da je do njega itekako moguće doći.
„Ja sam rekao da je Dejtonski sporazum, odnosno BiH, najbolji primer u svijetu kako jedno kompromisno rješenje može da poništi za godinu dana užase rata koji su trajali preko 3 godine. Do danas nismo imali nijedan međunacionalni sukob. Istovremeno, Kosovo, gde je rat trajo dva – tri meseca, ni danas nije dobro organizovano i nemate slobodu kretanja. Hoću da kažem da je BiH uspeli eksperiment. Ali, ako neko gleda da je to samo prelazno rješenje da bi se potom uspostavila neka država protivno volji drugih konstitutivnih naroda, onda ona neće uspeti. Ako to gledate zdravorazumski, i kažete da je Dejton zaustavio jedan bratoubilački rat i da mi od tad nemamo nikakvih problema što se tiče bezbednosti, on je uspešan. Zbog toga bi i u Banjaluci, i Sarajevu, i Mostaru trebalo da se podigne spomenik Ričardu Holbruku. E sad, ako vi to gledate iz pozicije građanskog unitariste, to vam ništa ne valja, jer ćete uvek pitati gde su tu građani. Ako gledate iz pozicije srpskog ili hrvatskog nacionaliste, tražićete svoju nacionalnu državu i govorićete kako projekat Dejton nije uspeo.“
Na pitanje kako do tog kompromisa u BiH ako vodeći političari trenutno nastupaju upravo sa maksimalno suprotnih pozicija odgovara:
„Pa, političari uvek nastupaju sa maksimalističkih pozicija, tako je i u BiH,“ kaže Milivojević i tvrdi da se sva ova trenutna priča u BiH svodi na to i da će na tome i ostati.
On odbacuje bilo kakvu mogućnost sukoba o kojima se sve češće govori u BiH zbog najava iz RS i odgovora koje možemo da čujemo na takve zahtjeve.
„Ovde ne postoji nikakava bošnjačka vojska, niti stranačka vojska SDA. Kao što ne postoji nikakva vojska u Republici Srpskoj ili vojska kojom upravlja SNSD i vlast. Isto tako ne postoji vojska u Širokom Brijegu, Mostaru... I ko će ratovati? Ovde neko priziva nekog sa strane da dođe da ratuje za njega. NATO, Rusija... U BiH postoje oružane snage koje su ceremonijalne snage, koje su i kao tako podeljene. Tako da je besmisleno da će neka vojska ratovati, kao što je i besmisleno da će Dodiku doći u pomoć neki prijatelji“, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim riječima, priča o samostalnosti RS i zemljama koje bi priznale nezavisnu RS puštena je bez ikakvog osnova.
„Pa, Kosovo, uz svo lobiranje SAD-a i NATO-a, ne može da prebaci priznanje polovine zemalja svijeta. Šta bi onda tek Republika Srpska? Nema šanse da Dodik može da dobije i pronađe te prijatelje o kojima govori za priznanje“, rekao je on i dodao da se sve svodi na konsenzus.
„Samo dogovor svih naroda o budućnosti BiH može da ima smisla i efekta, sve drugo su samo priče. Dejtonski sporazum onakav kakav je zaustavio je rat i on mora biti osnova za sve.“ (portal www.buka.ba, Banjaluka, Milovan Matić, 18.10.2021)
Нема коментара:
Постави коментар