Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je da izborni
cenzus ostaje na tri odsto. Iako to niko iz opozicije nikada nije tražio i na
prošlim izborima se odluka o smanjenju cenzusa tumačila samo kao sredstvo
vlasti da u parlament “ugura” stranke i liste koje bi naknadno glumile
opoziciju u Skupštini Srbije. I tako stvorile privid demokratskog društva. Iako
i danas ostaje bojazan da se iza ovakve odluke krije ista namera, sagovornici
portala Nova.rs kažu da nijedna stranka osim SNS, SPS i PUPS nema dvocifreni
rejting, tako da što se ulaska u parlament tiče ovakav cenzus odgovara svima.
Ipak, ostaje pitanje da li je puki ulazak u Skupštinu jedini i pravi cilj… Bar
kad je opozicija u pitanju.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je danas, govoreći o međustranačkom dijalogu, da će za izbore ostati cenzus od tri odsto i neće se vraćati na prethodnih pet odsto.
“Svi su bili digli galamu (iz opozicije) kad je spušten, a u suštini su se radovali. Pa su svi bili zainteresovani da li će se vraćati na pet odsto – neće se vraćati, ostaće tri odsto“, rekao je Dačić, za Radio televiziju Srbije.
I eto opet povoda za podgrevanje starih priča – kome ovo najviše odgovara i ko će se polakomiti.
Medveđa usluga
Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar kaže da odluka o tome da cenzus ostane na tri odsto odgovara kako vlasti, tako i opoziciji.
“To nije iznenađenje iz dva razloga. Prvi je da to nije bio zahtev nijedne stranke, da se cenzus vrati na pet odsto. Drugi je da bi vladajuća koalicija bila na meti kritika jer opet menja izborni zakon. Objektivno govoreći, cenzus od tri odsto trenutno odgovara svima. Vlasti jer na taj način mogu da kažu da su učinili sve da izborni proces pluralizuju i učine ga dostupnim za sve političke aktere. Jer je lestvica za ulazak u parlament spuštena vrlo nisko. Opozicija, sa druge strane, nema visok rejting, nijedna opoziciona stranka pojedinačno nema podršku koja je dvocifrena. Praktično sve stranke u Srbiji, izuzev Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije su u faktoru rizika, kad je reč o cenzusu. Zato je logično očekivati da će i pod ovakvim okolnostima praviti koalicije”, kaže Klačar.
Upravo zbog zamke koji ovako nizak cenzus krije.
“Izbori 2020. godine su pokazali da je to jedna medveđa usluga. Taj izborni cenzus se mnogima učinio dostupnijim, izašli su samostalno na izbore i na kraju nisu prešli ni tri odsto. On zvuči zavodljivo, ali kad se pretoči u brojke, odnosno broj glasova koji je potrebno osvojiti, to baš i nije tako”.
Gurka za satelite ili samo navlakuša
Činjenica je da spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto nije tražila nijedna opoziciona stranka.
U prethodnom izbornom ciklusu ovo je bila odluka vlasti, koju je javnosti predočio sam predsednik Aleksandar Vučić. Upravo zbog ovakvih okolnosti, takav potez se tumačio kao pokušaj da se u parlament praktično “uguraju” stranke i liste nastale neposredno uoči izbora, a za koje se tvrdilo da su “sateliti vlasti”. I postanu imitacija opozicije u Skupštini Srbije.
Međutim, ovo nije urodilo plodom.
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da uvek postoji mogućnost ovakvih skrivenih namera, ali da to nije urodilo plodom prošlog puta, pa vrlo verovatno neće ni sada.
“Nijedna od tih instant lista nije prošla. Zašto mislite da će to biti slučaj ovoga puta? Jedino je SPAS Aleksandra Šapića iskoristio ovo spuštanje cenzusa, ali ga je kasnije usisao SNS. Kad je vlast u pitanju samo SNS, SPS i PUPS mogu da pređu cenzus. Međutim, kad je reč o opoziciji samo šiđardžije ovome mogu da se raduju, one stranke koje bi da se “uguraju” u parlament. Kojima je samo to cilj. Ako je motiv i prave opozicije da se na mala vrata ugura u Skupštinu onda to nije opozicija. Cilj opozicije u bilo kojoj državi ne treba da bude da statira nego da ruši režim”, kaže Milivojević.
Gde nestadoše uslovi
U tom smislu, navodi kao mnogo veći problem to što je opozicija naizgled odustala od ključnog zahteva, a to je razdvajanje izbora.
“Iz izjava vlasti se može zaključiti da će i beogradski ipredsednički i parlamentarni izbori biti održani u istom terminu. I čini mi se da se niko iz opozicije tome preterano ne protivi. Iako je svima to bio jedan od glavnih zahteva pred početak dijaloga oko izbornih uslova. Zašto se od toga odustalo. Ako će Vučić svojim imenom da natkrili sva tri nivoa izbora, čemu se opozicija nada? To je mnogo veći problem od cenzusa i da li je on tri ili pet odsto”, kaže Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 27.8.2021)
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je danas, govoreći o međustranačkom dijalogu, da će za izbore ostati cenzus od tri odsto i neće se vraćati na prethodnih pet odsto.
“Svi su bili digli galamu (iz opozicije) kad je spušten, a u suštini su se radovali. Pa su svi bili zainteresovani da li će se vraćati na pet odsto – neće se vraćati, ostaće tri odsto“, rekao je Dačić, za Radio televiziju Srbije.
I eto opet povoda za podgrevanje starih priča – kome ovo najviše odgovara i ko će se polakomiti.
Medveđa usluga
Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar kaže da odluka o tome da cenzus ostane na tri odsto odgovara kako vlasti, tako i opoziciji.
“To nije iznenađenje iz dva razloga. Prvi je da to nije bio zahtev nijedne stranke, da se cenzus vrati na pet odsto. Drugi je da bi vladajuća koalicija bila na meti kritika jer opet menja izborni zakon. Objektivno govoreći, cenzus od tri odsto trenutno odgovara svima. Vlasti jer na taj način mogu da kažu da su učinili sve da izborni proces pluralizuju i učine ga dostupnim za sve političke aktere. Jer je lestvica za ulazak u parlament spuštena vrlo nisko. Opozicija, sa druge strane, nema visok rejting, nijedna opoziciona stranka pojedinačno nema podršku koja je dvocifrena. Praktično sve stranke u Srbiji, izuzev Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije su u faktoru rizika, kad je reč o cenzusu. Zato je logično očekivati da će i pod ovakvim okolnostima praviti koalicije”, kaže Klačar.
Upravo zbog zamke koji ovako nizak cenzus krije.
“Izbori 2020. godine su pokazali da je to jedna medveđa usluga. Taj izborni cenzus se mnogima učinio dostupnijim, izašli su samostalno na izbore i na kraju nisu prešli ni tri odsto. On zvuči zavodljivo, ali kad se pretoči u brojke, odnosno broj glasova koji je potrebno osvojiti, to baš i nije tako”.
Gurka za satelite ili samo navlakuša
Činjenica je da spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto nije tražila nijedna opoziciona stranka.
U prethodnom izbornom ciklusu ovo je bila odluka vlasti, koju je javnosti predočio sam predsednik Aleksandar Vučić. Upravo zbog ovakvih okolnosti, takav potez se tumačio kao pokušaj da se u parlament praktično “uguraju” stranke i liste nastale neposredno uoči izbora, a za koje se tvrdilo da su “sateliti vlasti”. I postanu imitacija opozicije u Skupštini Srbije.
Međutim, ovo nije urodilo plodom.
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da uvek postoji mogućnost ovakvih skrivenih namera, ali da to nije urodilo plodom prošlog puta, pa vrlo verovatno neće ni sada.
“Nijedna od tih instant lista nije prošla. Zašto mislite da će to biti slučaj ovoga puta? Jedino je SPAS Aleksandra Šapića iskoristio ovo spuštanje cenzusa, ali ga je kasnije usisao SNS. Kad je vlast u pitanju samo SNS, SPS i PUPS mogu da pređu cenzus. Međutim, kad je reč o opoziciji samo šiđardžije ovome mogu da se raduju, one stranke koje bi da se “uguraju” u parlament. Kojima je samo to cilj. Ako je motiv i prave opozicije da se na mala vrata ugura u Skupštinu onda to nije opozicija. Cilj opozicije u bilo kojoj državi ne treba da bude da statira nego da ruši režim”, kaže Milivojević.
Gde nestadoše uslovi
U tom smislu, navodi kao mnogo veći problem to što je opozicija naizgled odustala od ključnog zahteva, a to je razdvajanje izbora.
“Iz izjava vlasti se može zaključiti da će i beogradski ipredsednički i parlamentarni izbori biti održani u istom terminu. I čini mi se da se niko iz opozicije tome preterano ne protivi. Iako je svima to bio jedan od glavnih zahteva pred početak dijaloga oko izbornih uslova. Zašto se od toga odustalo. Ako će Vučić svojim imenom da natkrili sva tri nivoa izbora, čemu se opozicija nada? To je mnogo veći problem od cenzusa i da li je on tri ili pet odsto”, kaže Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 27.8.2021)
Нема коментара:
Постави коментар