Nadam se da će sada zapljuvati gospodina Vučića, gospođu
Gojković i gospodina Drecuna jer su me poslušali i složili se sa mnom u onome o
čemu sam govorio. Ispada to tako, kaže za Danas politikolog, komentarišući
pisanje medija koji podržavaju vlast, da su njegove izjave kontradiktorne.
Naime, Milivojević je nazvan „karijernim Đilasovim
analitičarem, kolumnistom Danasa, najnetiražnijeg dnevnog lista u istoriji,
velikim stručnjakom, pod navodnicima, i navedene su njegove dve izjave.
U jednoj, datoj, kako se navodi, „uglednoj“ Đilasovoj i
Šolakovoj televiziji N1″, on odlazak predsednika države u Skupštinu Srbije na
zakazanu sednicu o Kosovu karakteriše kao nameštaljku. U drugoj, datoj nekoliko
dana ranije, Milivojević o obraćanju predsednika države na Saboru SPC, kaže da
bi bilo primerenije da se predsednik Vučić pojavio u parlamentu, a ne na Saboru
SPC“.
Pozvali smo Milivojevića i pitali šta zapravo misli o
odlasku predsednika na Sabor i u parlament i kako komentariše pisanje medija
bliskih vlasti o njemu na ovaj način. On navodi da ono što on misli o
predsednikovom odlasku na Sabor i u parlament misli svaki normalan čovek. Kako
dodaje, oni koji to pišu su u nedosluhu sa materijalnim činjenicama.
– Prvo, izjavu koja je njima povod nisam dao za N1 nego za
Betu. Drugo, dve moje slike koje prate tu izjavicu su sa N1. Taj prilog nema
veze sa gostovanjem na N1 u Presingu koje oni pominju usput. Treće, Dragana
Đilasa sam, iako sam mator čovek, upoznao tek u leto 2018. Mi smo otprilike
vršnjaci ali se nismo upoznali do tada. To da li sam Đilasov analitičar ili ne,
najpre znaju ljudi koji me čitaju i koji me poznaju, a koliko sam Đilasov
analitičar pokazuje i knjiga koju sam objavio i koja ima dosta kolumni iz
Danasa, Politike i drugih listova za koje sam pisao kada je Đilas bio na
vlasti, pa je najviše kritičkih tekstova bilo upravo o Đilasu. Četvrti nedosluh
sa istinom je pokušaj da se iz dve moje izjave, koje se potpuno prirodno
nastavljaju jedna na drugu, pokaže kako su one kontrapunkti – objašnjava on.
Prema njegovim rečima, na dan kada je predsednik došao pred
vladike on je rekao da je primerenije, ali i ne samo primerenije, nego da je
njegova zakonska obaveza, koja traje šest i po godina, da nakon pregovora u
Briselu, koji su počeli na osnovu Rezolucije Skupštine Srbije, donete pre šest
i po godina, obaveštava parlament.
– Niti jednom tadašnji prvi potpredsednik vlade, niti
tadašnji premijer Dačić, pa potom Vučić kao premijer, pa Vučić kao predsednik
države, nije došao da izvesti Skupštinu Srbije kako on to ispunjava mandat na
osnovu kojeg je pregovarao. A imao je vrlo ograničen mandat. U toj rezoluciji
lepo piše da sve što se tiče ustavnog i pravnog sistema suvereniteta, odnosno
teritorijalnog integriteta, što nadilazi političke i druge stvari, ne može da
bude agenda pregovora. A piše i da sve što se tiče eventualnog ustupanja i
prenosa nadležnosti na lokalne organe vlasti u Prištini, odnosno na Kosovo,
mora biti odmah dovedeno u sklad sa zakonima Srbije donošenjem ustavnog zakona
koji prati Ustav Srbije. Ivica Dačić i Aleksandar Vučić su nekoliko meseci
posle te rezolucije ušli u nešto što pregovaračima u ime DS nije padalo na
pamet. Oni su legitimisali ne administrativne prelaze nego granične prelaze.
Oni su legitimisali ne uvođenje taksi, nego uvođenje carina. Oni su ukinuli
takozvane srpske paralelne institucije na Kosovu. Oni su naterali Srbe na
Kosovu da izađu na prve izbore po kosovskom izbornom sistemu 2013. Za vreme
„žutog ološa“ ti izbori su održavani tako što je predsednik Skupštine Srbije
raspisivao lokalne izbore u srpskim opštinama na KiM. Mnogo je stvari zbog
kojih su Dačić i Vučič kao pregovarači morali da se pojave u Skupštini – ukazuje
Milivojević. (L. Valtner, "Danas"
i www.danas.rs, 21.5.2019)
Нема коментара:
Постави коментар