Cvijetin Milivojević: Da li su izbori izlazna strategija za proteste opozicije?

 

Politički analitičar Cvijetin Milivojević gostovao je u emisiji "Među nama" na Novoj S, gde je govorio aktuelnim dešavanjima u Srbiji.

Prvo se osvrnuo na novo obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Takozvana redovna/vanredna pres konferencija predsednika Vučića, 191 od početka godine ako je tačno brojanje „Crte“, osma u poslednjih nekoliko nedelja… Ako bih bio urednik naslov bi bio ‘Više pažnje raznim problemima, prečnik začaranog kruga ili dete ujelo prase’. Što znači da ništa nije rekao od onoga što su novinari većine medija pretpostavljali da će reći, a to je kada će biti izbori i koji će izbori biti. Ali je nastavio da nas sve građane i javnost drži u neizvesnosti, a u ‘slatkoj’ neizvesnosti pogotovo opoziciju, posebno onaj deo opozicije koji je već progutao udicu i rekao da će izaći na izbore bilo koji da budu“, rekao je Milivojević.

„Vučić jeste na početku protesta građanskih govorio o nužnosti političkog dijaloga, nudio je dijalog. Opozicija je bežala od toga misleći da će on pokleknuti i da će ispuniti ove zahteve sa građanskih protesta. Ja sam tada govorio ‘evo kompromis i međurešenje – nemojte odmah u politički dijalog, ali insistirajte na beogradskim izborima jer je to obećanje lidera najveće vladajuće partije i, u tom trenutku, najjače opozicione stranke. To obećanje su gospoda Vučić i Đilas izrekla u trenutku kada je prema brojanju Gradske izborne komisije rezultat bio 55 za vlast, 55 za opoziciju po broju odbornika“, rekao je Milivojević.

O čemu je još sagovornik govorio u emisiji, pogledajte u videu na početku teksta. (TV Nova S, www.nova.rs, voditelj Marko Novičić, 8.9.2023)

https://nova.rs/emisije/cvijetin-milivojevic-da-li-su-izbori-izlazna-strategija-za-proteste-opozicije/

Cvijetin Milivojević za N1: Vučićeve mere su predizborna priča i trajaće do kraja proleća

Verujem da će mere koje su danas najavljene i oročene do kraja decembra, kada nas, kako najavljuju, očekuju izbori, biti produžene do kraja proleća jer i tada treba da budu izbori, možda svi ili samo neki, rekao je za N1 politkolog Cvijetin Milivojević.

„Pa sve te najavljene mere učvršćuju biračko telo vladajuće stranke, a koje misli da je Aleksandar Vučić garant njihove socijalne egzistencije, bezbednosti i života. Međutim, postoji i deo birača koji nisu opredeljeni ni za Vučića, a ni za opoziciju i tu postoji mogućnost da se utiče na njih, da glasaju za vlast. Pazite, milion dece je već prijavljeno za novčanu pomoć, a to je najmanje poila miliona roditelja. Pa onda sada i penzioneri, koji će dobiti novac u novembru i početkom decembra. Jasno je da je reč o jednoj predizbornoj priči. Svaki građanin treba da koristi te benefite ali da ne zaboravi da je to novac svih nas, novac iz budžeta“, rekao je u Danu uživo Milivojević.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije da ga čekaju razgovori u Briselu i da postoje problemi koje treba rešavati na Kosovu, Milivojević je rekao da će Vučićeva odluka o raspisivanju izbora samo imati veze sa „istraživanjem javnog mnjenja“.

„Ako je doneo odluku o izborima doneo je isključivo na osnovu istraživanja javnog mnjenja i to nema veze sa Kosovom. Pa ja Vas pitam, ko je povukao predsednike i odbornike iz 4 srpske opštine i hiljade policajaca sa severa Kosova, a da nije imao odgovor šta posle toga. Pa taj isti koji je pre 10 godina poništio srpske institucije na Kosovu i uterao Srbe sa severa u kosovske. Tako da, ta priča nema veze sa Kosovom već sa merenjem rejtinga. Fantastičan je posao on odradio sa pričom o izborima“, rekao je politikolog.

On je istakao i da se veći deo opozicije polakomio da bezrezevno kaže da će izaći na izbore, a da se ne zna ni kada ni na koje.

„Postoje tri bitne stvari. Lokalni i pokrajinski izbori su redovni i treba da budu održani na proleće. Drugo, Vučić je vladu oročio na dve godine, to je sam rekao. I treća stvar, obećano je da će za šest meseci od prethodnih beogradskih izbora biti ponovo raspisani izbori u glavnom gradu. I jedina priča koja je trebalo da bude nametnuta posle protesta „Srbija protiv nasilja“ je pre svega ta o beogradskim izborima. Da nema vanrednih parlamentarnih pre izbora u Beogradu i to bi bila  najbolja izlazna strategija iz protesta. Trebali su da iskoriste priliku kada ih je zvao na dijalog, da odu i traže samo izbore u Beogradu koji bi bili ravnopravni. Posle toga, kada bi videli da li je to ispoštovao ili nije mogli su ili ne da uđu u dijalog sa njim“, smatra Milivojević.

On kaže i da Aleksandar Vučić hoće da beogradske ili lokalne izbore „natkrili“ nekakvim velikim izboraim, a to mogu samo biti vanredni parlamentarni. (TV N1, www.rs.n1info.com, voditeljka Tanja Veselinović, 8.9.2023)

https://n1info.rs/vesti/cvijetin-milivojevic-za-n1-vuciceve-mere-su-preizborna-prica-i-trajace-do-kraja-proleca/

Malo vam je 190 obraćanja Vučića u 2023? Nema problema, danas stiže 191.

Samo u ovoj kalendarskoj godini, Vučić se sa malih ekrana obratio građanima 190 puta. Danas u 13 sati obratiće se i 191. put. Zbog čega? Tu informaciju medijima služba predsednika Vučića nije dostavila, ali se očekuje još jedan pretres dnevnopolitičkih, ekonomskih i društvenih događaja. Vučić time nastavlja da obara sve rekorde, imajući u vidu da sličan broj obraćanja imaju samo lideri u despotskim ili autoritarnim sistemima.

Prema podacima CRTE, predsednik Srbije se za osam meseci ove godine obratio direktno, putem televizija sa nacionalnom frekvencijom, više od 190 puta. Danas, nakon najverovatnije tempiranog termina za obraćanje nakon košarkaške utakmice reprezentacije Srbije, Vučić će se još jednom bratiti.

Najava najnovijeg obraćanja predsednika Srbije „o svim važnim pitanjima“ usledila je dva dana nakon što su opozicione partije uputile zahtev da se raspišu vanredni parlamentarni i beogradski izbori budući da zahtevi protesta „Srbija protiv nasilja“ još uvek nisu ispunjeni.

Osim toga, jedna od vodećih tema u državi je afera „Jovanjica“, te progon inspektora koji su otkrili ovu aferu. Konačno, nije nemoguće da će predsednik komentarisati i opstrukciju rada parlamenta od strane opozicije ili ekonomsku situaciju u državi, te novi rast plata u javnom sektoru i povećanje penzija.

Vučić će tako još jednom pred kamere, kako bi građanima prezentovao i obrazložio sve izazove i probleme sa kojima se suočavamo. Nekada je to putem Instagrama, a nekad i u prajm tajmu na „Ćirilici“ kod Milomira Marića na Hepi televiji. Danas, to će biti u zgradi Predsedništva Srbije.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević nema dilemu da se Vučić obraća prečesto u javnosti zbog sugestije njegovog „propagandnog štaba“.

 „Nisam lekar, ali mislim da postoji i nešto što se može nazvati bolest zavisnosti od svetala reflektora. Meni se odavno iskristalisala ta podela Vučićevih obraćanja, već sam uspeo u svojoj glavi da selekcionišem kako se obraća. Vi tu imate redovna, pa vanredna obraćanja, onda redovna vanredna, ili uključenja sa terena gde Vučić otvara puteve ili kada nam se obraća iz inostranstva preko dvorskih novinara. Očigledno tu postoji sistem“, objasnio je Milivojević za Novu.

On dodaje da je novo obraćanje tempirano, jer je planirano odmah posle košarkaške utakmice Srbije i Kanade.

 „Prva opcija je da ako pobedimo, da će se on pridružiti slavlju i na ehu toga poentirati, a ako izgubimo, onda je opet tu da nas uteši povećanjem penzija i minimalaca. Postoji sistem, ali rekao bih da je tu reč o bolesti zavisnosti svetala reflektora. Ponavljam za mene je ovo samo redovno vanredno obraćanje“, dodao je analitičar.

Milivojević je napravio i paralelu sa poznatim delom Džordža Orvela „1984“, gde se isto kao u svakodnevici u Srbiji govori o „basnoslovnim, statističkim podacima, koji liju iz teleekrana“.

„Stalno je bilo poređenja sa prošlom godinom: više hrane, kuća, nameštaja, lonaca, goriva, brodova ili helikoptera ili dece, svega je više, osim bolesti, zločina i ludila. Prema interpretaciji Velikog brata toga je jedino manje“, naglasio je Milivojević.

Sagovornik Nove tvrdi da se Vučić toliko često obraća u javnosti zbog sugestije svog „propagandnog štaba“.

„On nema PR štaba, on ima surov propagandni štab. Velika je tu razlika. Kod PR je cilj da se identitet pretvori u imidž, a ovde je reč o surovoj propagandi s ciljem da se suzbije konkurencija. Vučić je shvatio da zarobljavanjem medija sa nacionalnom frekvencijom i tabloida može da kontroliše situaciju“, zaključio je Milivojević.

Priprema za predizbornu kampanju ili kampanja koja nikada i ne prestaje?

Poslednjih nedelja predsednik Srbije intenzivnije je krenuo u obilazak Srbije. Otvara puteve, mostove, slika se sveštenstvom, šonglira loptu i sve to uz televizije ekipe i kamere koje ga neumorno prate. Deo analitičara to je ocenio kao kampanju za iduću izbori, koji će u najpesimitičnijem scenariju biti na proleće, a po svemu sudeći do kraja godine.

Sve to „miriše“ na pripremanje terena pred izlazak na birališta. Vučić neće biti kandidat, ali i istraživanja javnog mnjenja potvrđuju da je i dalje glavni „kec u rukavu“ vlasti jer njegova podrška umnogome nadilazi podršku koju imaju naprednjaci.

Otuda i njegova obraćanja postaju deo svakodnevnih aktivnosti koje realizuje pored predsedničkih nadležnosti. Vučić zbog toga svakoga dana popunjava vesti na dnevnicima i vestima u svim medijima, dok je po sada već ustaljenoj praksi, na televizija sa nacionalnom frekvencijom njegov naslov prva vest prilikom emitovanja informativnog programa.

Da kampanja u SNS nikada ne prestaje potvrdio i od nedavno novi lider stranke Miloš Vučević koji je rekao da je SNS u kampanji četiri godine, ali da je mesec dana pred izbore to samo intenzivnije. (www.nova.rs, Danilo Savić, 8.9.2023)

Ko je pobedio u skupštini?

Nakon dva dana nadvikivanja, vlast uspela da donese zakone, a opozicija da skrene pažnju na sebe: Izbori će pokazati ko je bio uspešniji u svojoj nameri

Nakon dvodnevnog zasedanja, ili bolje reći zviždanja i nadvikivanja u Skupštini Srbije, i vlast i opozicija su uradili ono što su hteli. Vlast je uspela da donese zakone i usvoji rebalans budžeta i pored haotične atmosfere zbog pokušaja dela opozicije da blokira parlament. S druge strane, opozicija je zviždanjem uspela da skrene pažnju na svoje zahteve za vanrednim izborima kojih će najverovatnije biti do kraja godine. Analitičari ocenjuju posle svega u skupštini da nema pobednika ni gubitnika i da će izbori pokazati ko je pobedio, a ko izgubio.

Deo opozicije je pokušao da blokira sednicu skupštine u utorak i sredu

Vladajuća koalicija u nezapamćenim uslovima u novijoj istoriji srpskog parlamentarizma donela je praktično bez rasprave 25 važnih odluka, a opozicija će, po svemu sudeći, dobiti izbore do kraja godine, što je bio razlog zbog kojeg je pokušala da blokira parlament. Naizgled, čini se win-win situacija i za jedne i za druge? Ili možda nije?

"Svako se obraćao svojim biračima"

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, ističe za "Blic" da u utorak i sredu u skupštini nisu pobedili ni vlast ni opozicija.

- Svako se obraćao svojim biračima. Sve i da se opozicija ponašala po poslovniku i učestvovala u raspravi sa amandmanima glasači vladajuće koalicije bi bili uvereni da je vlast najzaslužnija za podizanje plata i penzija i pomoć roditeljima sa decom - analizira Milivojević.

Cvijetin Milivojević smatra da su se i vlast i opozicija obraćali svojim biračima u skupštini

Kako kaže, opozicija je pokušajem blokade "zakovala" glasove svojih birača.

- Ipak, da bi opozicija mogla da pobedi na izborima ona mora da se obrati i glasačima SNS-a i da ih svojim idejama i akcijama natera da se pokolebaju i promene stav - poručuje Milivojević.

"Blokada bila netaktična u trenutku donošenja rebalansa budžeta"

Naš sagovornik dodaje da "nije sporno da je opozicija pokušajima blokade na vrlo dobar način skrenula pažnju na neispunjene zahteve na protestima".

-Ali, mislim da je ta blokada bila netaktična u trenutku kada je na dnevnom redu rebalans budžeta i povećanje penzija i plata jer je vlast to iskoristila za slanje populističkih poruka. S druge strane, vlast kada je čula za blokadu skupštine, mogla je da zakaže konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, a ne silom da usvaja rebalans budžeta bez ikakve rasprave. Vlast je mogla i prvog dana odmah da prekine sednicu i pokuša da nađe rešenje - ocenjuje Milivojević.

I pored zviždanja i protestovanja poslanika dela opozicije vladajuća koalicija donela je 25 odluka u skupštini

Politički analitičar vidi još jedan mogući razlog za sve što se dogodilo u skupštini.

- Ako se sve to radilo zbog raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora onda sve ima smisla. Sličnu situaciju smo imali 1993. godine kada je vlada SPS-a ostala bez podrške radikala pa je Tomislav Nikolić držao govor da bi u jednom trenutku Slobodan Milošević presekao, raspisao vanredne izbore uz poruku da Srbija i Srbi zaslužuju pristojniji parlament - zaključuje Milivojević.

"Izraz ravnoteže moći ili nemoći"

Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, poslednje događaje u skupštini definiše kao "izraz ravnoteže moći ili nemoći"

- Vlast je verovatno u određenoj prednosti jer joj odgovara da izbori budu što pre. Ako budu što pre imaće izbore u istim uslovima kao ranije i izbeći će bilo kakve promene u tom pogledu. Sa druge strane, na opoziciji je da pokaže da je relevantan činilac u kontroli izbora. Tvrdila je da to jeste i na prethodnim izborima pa se ispostavila i da nije bilo baš tako - ocenjuje za "Blic" Stojiljković.

Kako kaže, opozicija će biti na velikom testu na izborima.

- Ako stranke koje organizuju proteste ne izađu zajedno na izbore sigurno će biti velika razočaranost njihovih birača. Ulazimo u jedan period gde će se tačno videti ko kako stoji - navodi Stojiljković.

"Politička kultura pada sve niže"

Naš sagovornik primećuje i negativne strane ponašanja vlasti i opozicije u skupštini u utorak i sredu.

- Biračko telo opozicije pokušaje blokade verovatno delom vidi i kao očajnički potez da se ubrzaju procesi. S druge strane, uvrede koje su predstavnici vlasti uputili poslanicima opozicije ukazuju da nam politička kultura pada sve niže - zaključuje Stojiljković.

"Najveći gubitnik su građani"

Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA, smatra da su posle svega što se dogodilo u skupštini najveći gubitnik građani.

- Parlament je odavno izgubio funkcionalnu ulogu kontrole vlasti. Ne postoji jasna podela na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast. Vladajuća koalicija bez rasprave je usvojila 25 važnih odluka. U suštini u skupštini je generisano nasilje, a kada se tako nešto dogodi najveća odgovornost je uvek na onima koji imaju većinu - analizira za "Blic" Nedeljkov.

Nedeljkov navodi da su najveći gubitnici građani zbog svega što se dešavalo u skupštini.

Kako kaže, postojala je mogućnost da se izbegnu neprijatne scene u skupštini.

- Predsednik Skupštine je morao, kada je video šta se dešava da prekine zasedanje, napravi pauzu i sazove kolegijum - navodi Nedeljkov. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 8.9.2023)

„Dogovor istomišljenika – to nije opcija koja će pobediti Vučića“: Sagovornici Danasa o deklaraciji koju su potpisali DS, SRCE i Zajedno

„Potpisivanje deklaracije o zajedničkom delovanju Demokratske stranke, stranke Srbija Centar, Rumunske partije i stranke Zajedno je nešto što uopšte ne zanima širu javnost. To je dogovor istomišljenika, zatvorenih u sopstvenom krugu, koji ne vide dalje od svog nosa i ne shvataju da Vučića nikada neće pobediti ako ne zahvate deo birača sa njegovog kazana“, ističe za Danas politikolog Cvjetin Milivojević.

Prema njegovim rečima te četiri stranke se, na žalost, ničim ne preporučuju Vučićevim biračima, a bez tih glasova nema pobede. Čak i da zadrže glasove svog biračkog tela mogu da računaju na prelazak cenzusa od tri odsto, dok je cenzus od pet odsto pod znakom pitanja. Problem je, kako kaže, što te stranke ne zanima ni kako se građani osećaju, ni šta oni žele.

„Na drugoj strani građane ne zanimaju neki novi savezi, već ih zanima imaju li opciju za koju će glasati na izborima. Ovakav način neozbiljnog ponašanja građane tera od toga da uopšte razmišljaju da glasaju za promene,“ ističe Milivojević i kaže da se sve stranke i levice i desnice i centra slažu oko zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“, ali i oko smene inspektora Milenkovića i Mitića i ne vidi problem zbog čega se one ne bi okupile oko tih zahteva.

I dr Bojan Vranić, profesor Fakulteta poltičkih nauka smatra da dogovor ovih stranaka oko zajedničkog delovanja ne predstavlja neku novinu na našoj političkoj sceni.

“ Taj novi blok sastavljen je većinom od stranaka i pokreta koji su nekada bili Demokratska stranka. Takvi pokušaji ujedinjenja su već postojali, ali nisu bili uspešni. Tako da novi savez ne treba gledati kao ukrupnjavanje, više kao koordinaciju. Savez u vidu dogovora o koordinaciji delanja je solidna strategija, jer ne pravi probleme oko toga “ko je glavni” već sprečava da političke akcije raznih aktera budu protivrečne“, smatra Vranić.

. Koliko će takav “konfederalni” savez imati izbornog uspeha, kako kaže Vranić, teško je proceniti u ovom trenutku, jer ostaje da se vidi kako će druge proeveopske stranke i pokreti reagovati.

„Tu se pre svega misli na SSP i Zeleno levi front, kojima istraživanja daju u svim scenarijima prelaz cenzusa. Ukoliko sa te strane izostane napadanje i akcije budu usaglašene, onda ovakav savez može na kraju rezultirati ulaskom u Parlament“, ocenjuje Vranić.

Međutim, za Dragomira Anđelkovića unapređivanje međusobne saradnje ove četiri partije deluje logično i svrsishodno. U redovima opozicionih subjekata koji pružaju logističku podršku opštenarodnim protestima, koji su nesumnjivo veliki problem za režim, postoji razmimoilaženje oko budućeg delovanja.

„Deo aktera iz tog kruga – kao što je primera radi Stranka slobode i pravde, smatra da je važna etapa na putu koji vodi ka slabljenju Vučića, preuzimanje kontrole nad Beogradom od strane opozicije. Radi toga se iskazuje spremnost da se izađe na gradske izbore ako oni budu razdvojeni od republičkih. Drugi deo u prethodnim mesecima aktivne opozicije (one koja uistinu deluje protiv režima), smatra, kako je to precizno iskazao Zdravko Ponoš, da problemi koji opterećuju Srbiju mogu da se reše samo državnim kapacitetima, što znači posle promene vlasti na republičkom nivou. Suštinskom poboljšanju stanja u kome se nalazimo, nije moguće doprineti u lokalnim, makar i važnim beogradskim, okvirima. Zato je važno staviti akcenat na jačanje protesnog pritiska na režim u cilju ispunjenja zahteva koje su građani definisali i, posle toga, održavanje fer parlamentarnih izbora“, smatra Anđelković.

Prema njegovim rečima takve stavove, koji deluju osnovano, čini se da dele sve političke grupe koje se sada čvršće povezuju radi zajedničkog delovanja u narednom periodu, sa izuzetkom segmenta Zajedno, koji predvodi Aleksandar Jovanović Ćuta, koji je bliži konceptu SSP-a.

„No, bez obzira na razlike u pogledu načina političke borbe sa autoritarnim vlastodršcima na čelu sa Vučićem, pokrenuto uže povezivanje, pomenute političke organizacije koje u njemu učestvuju, iskazale su spremnost da rade i na širem ujedinjenju opozicije i iznalaženju što efikasnijeg zajedničkog pristupa svih koji su iskreno spremni da se suprotstave opskurnom režimu. To mi deluje konstruktivno, a ne destruktivno po opoziciono jedinstvo, kao i efikasno delovanje protiv loše vlasti. Važno je da se višeslojno radi na ukrupnjavanju opozicije, te da se zbog toga pokaže tolerancija i prema drugačijim stavovima, ma koje vrste oni bili. To je put da se u nekoliko koraka, uz interno ukrštanje argumenata i postizanje kompromisa, dođe do stvaranja velikog bloka koji može ozbiljno da ugrozi Vučića“, zaključuje Anđelković.

Dragana Rakić, potpredsednica Demokratske stranke za Danas objašnjava ko sve može da se prikljući ovog grupaciji stranaka. Napominje da za desničare tu nema mesta, a da je dobrodošla prava opozicija Vučiću koja je istovremeno i za Evropske integracije .

„Ovo je podizanje na viši nivo saradnje koju već imamo sa ovim strankama, ali istovremeno to ne znači i predizbornu koaliciju, koja će verovatno biti šira“, napominje Rakićeva.

Biljana Stojković, potpredsednica stranke „Zajedno “ objašnjava da nije o još jednom predizbornom savezu, budući da se očekuje priključivanje i drugih proevropskih snaga i razvijanje ovog formata.

Dodaje da potpisovanje deklaracije ima cilj da dodatno približi te stranke u borbi protiv autokratskog Vučićevog režima i da najdirektnije uključi i partnere iz organizacija manjina, koje do sada nisu imale otvorenu priliku da se uključe u ovu borbu.

„Veliki je prostor za kritiku našeg udruživanja s obzirom da se radi o strankama koje pokrivaju širi ideološki prostor, tj. nemaju identičnu viziju uređenja države i društva. To svakako imamo na umu i jasno nam je da će to biti „oružje“ za sve one koji ne žele promenu naprednjačkog režima. Građani, međutim, odlično razumeju da se Srbija i dalje nalazi u pretpolitičkom društvu u kom, nažalost, ne postoji velika mogućnost suprotstavljanja različitih politika u javnom prostoru. Mi tek treba da se izborimo za takvu državu gde ćemo javno i slobodno propagirati sopstvene ideje i rešenja“. ističe Stojkovićeva.

Dodaje da je uduživanje ovih stranaka put da se dođe do takve države – u kojoj će se sve odigravati po zakonu.

„Do države gde će različite grane vlasti biti razdvojene, kako Ustav nalaže, a svaki građanin biti jednak pred zakonom. U kojoj se slobodno može misliti i delovati, kao i živeti bez straha i dostojanstveno“, poručuje Stojkovićeva.

Predlog teksta Deklaracije o zajedničkom delovanju

– Polazi se od činjenice da su slobode, ljudska prava i demokratija u Srbiji obezvređeni autoritarnom vlašću Aleksandra Vučića, da korupcija i kriminal pod zaštitom ove vlasti ugrožavaju opstanak ljudi, prirodnih resursa i kulturnog nasleđa;

-Svesni odgovornosti da je neophodno ujedinjavanje demokratskih snaga koje će se suprotstaviti uništavanju demokratske i životne perspektive naših građana;

-Mi, pripadnici Demokratske stranke, stranke Srbija Centar i stranke Zajedno – okupljeni oko srodnih političkih opredeljenja i programskih ciljeva – donosimo odluku da zajednički delujemo i ostavljamo mogućnost da nam se pridruže i druge političke stranke, udruženja, pokreti, organizacije i pojedinci koji sa nama dele uverenje da se ukrupnjavanjem snaga možemo suprotstaviti daljem propadanju Srbije i izboriti se za uređenu državu, društvo pravde i odgovornost u politici i društvu.

-Zajednički ćemo delovati u borbi za punopravno članstvo Srbije u EU i za ostvarenje evropskih vrednosti; za poštovanje ljudskih prava; za slobodu medija i poštene izbore; za podelu vlasti, vladavinu prava u zemlji u kojoj će sudstvo biti nezavisno, a Ustav i zakoni poštovani; za parlament koji će zaista biti najviše zakonodavno telo, središte demokratske debate, ali i kontrolor izvršne vlasti unutar njenih ustavnih i zakonskih okvira;

-Za budućnost Srbije u kojoj svi građani imaju jednake šanse i jednaki status pred zakonom, bez obzira na njihovu nacionalnost, veroispovest, seksualnu orijentaciju ili političko opredeljenje;

-Za uređen privredni ambijent u kome je socijalna pravda suštinska vrednost, a slobodan rad sindikata i stalni dijalog između poslodavaca i radnika, uz puno međusobno uvažavanje, garantovano pravo i praksa;

-Za uspešnu Srbiju koja razvija dobrosusedske odnose, saradnju i trajni mir u regionu.

-Svesni da samo ujedinjene demokratske snage jesu garant prosperiteta i modernizacije Srbije, mi, potpisnici ove deklaracije, otvaramo vrata svim društvenim i političkim akterima sa kojima delimo vrednosti slobode, ravnopravnosti i demokratije. (www.danas.rs, Danas, M.R.M, 31.8.2023)

Vučić brani uticaj, a ne izbornu volju

Zvaničnici ZBCG ponavljaju da je neprihvatljivo da autentični predstavnici srpskog naroda budu van vlade, za danas najavljene “auto-kolone časti i upozorenja” za koje se ne zna ko su njihovi organizatori. Vesna Pešić kaže da ne stoje Vučićevi navodi da Srbija treba da štiti 30 odsto Srba u Crnoj Gori, jer se između njih i partije koju on promoviše ne može staviti znak jednakosti

Pravdajući to činjenicom da u Crnoj Gori živi 30 odsto Srba, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno se miješa u formiranje nove vlade, što je neprihvatljivo za Evropsku uniju. To je, nažalost, zvanična politika Srbije posljednjih 30 godina, koja stvara haos na Balkanu, stav je bivše predsjednice Građanskog saveza Srbije Vesne Pešić.

Proces formiranja nove vlasti je u toku, a mandatar Milojko Spajić je nakon što su mu propali pregovori s koalicijom Za budućnost Crne Gore (ZBCG), saopštio da će vlast praviti sa Demokratama, Socijalističkom narodnom partijom (SNP) i strankama manje brojnih naroda, i da za to očekuje glasove 44 poslanika. Međutim, nakon što su mu povjerenje uskratili Ujedinjena Crna Gora i Alternativa, koji su bili na izbornoj listi PES-a, većina mu se “istopila” na 42 parlamentarca (za izbor vlade potreban je najamnje 41). Da li je to konačna većina, još je neizvjesno.

To što ZBCG nije planiran kao dio buduće vlasti, njegove pristalice tumače kao “izdaju narodne volje”, odnosno činjenicu da će dio vlade biti tradicionalni partneri Demokratske partije socijalista (DPS), ali ne i oni koji su bili dio snaga koje su razvlastile režima Mila Đukanovića i kojima su i na vanrednim parlamentarnim izborima građani ukazali povjerenje.

Sa takvom argumentacijom se poziva i na današnje “auto-kolone časti i upozorenja”. Pozivi su upućeni preko društvenih mreža, ali i otvorene viber grupe nazvane “odbrana izborne volje”. Na to koje snage stoje iza tih poziva, “Vijesti” juče nisu dobile odgovor, dok su iz ZBCG čestitali, kako su naveli, hrabrim građanima koji su se sami organizovali da brane svoj glas.

“...Oni pokazuju veliku odgovornost, za razliku od onih političara koji su odlučili da izdaju volju naroda, koji žele da u vladu uvuku saradnike Mila Đukanovića, i da naprave izvršnu vlast bez autentičnih predstavnika srpskog naroda”, rekao je ”Vijestima” Jovan Vučurović, poslanik ZBCG.

Lider njegove partije Andrija Mandić je za beogradsku “Politiku” rekao da je ključno pitanje, kako je naveo, da li neko želi da izda volju naroda koja je iskazana na nedavnim parlamentarnim izborima ili ne.

On je naglasio da je neodrživo i neprihvatljivo da autentični predstavnici srpskog naroda budu van vlade, naroda koji je dominantno učestvovao u, kako je kazao, obaranju posljednje diktature u Evropi.

Kritikujući Vučićevo uplitanje u poslove Crne Gore, Vesna Pešić objašnjava kako, između ostalog, ne stoje njegovi navodi da Srbija treba da štiti 30 odsto Srba u Crnoj Gori, jer se između njih i partije koje on promoviše, ne može staviti znak jednakosti:

“Vidim da je samo 40 odsto od tih 30 odsto, odnosno 200.000 Srba glasalo za (Milana) Kneževića i (Andriju) Mandića. Ostali Srbi su glasali za nekog drugog ili nisu uopšte. Ništa ja nemam protiv nekog Kneževića i Mandića, ali oni nisu nezavisni ljudi. Oni su eksponenti Vučića, znači druge države i zato je problem njihovog ulaska u vladu, i zato imate pritisak iz Evropske unije, jer on hoće preko njih da se proširi u Crnu Goru”, kaže Vesna Pešić za “Vijesti”.

Ta Vučićeva priča, dodaje ona, da mora da se miješa je stara priča (Dobrice) Ćosića i (Slobodana) Miloševića - ono što mi zovemo velikisrpskim planom, odnosno ono što je (Aleksandar) Vulin nazvao srpskim svijetom.

“To je praksa opasna po region”, rekla je sagovornica.

Mrđutim, politički analitičar iz Srbije Cvijetin Milivojević je kazao”Vijestima” da se zvanični Beograd, nažalost, ne miješa dovoljno u formiranje vlade u Crnoj Gori jer je po Ustavu Srbije, obaveza njenih najviših organa da brinu o pravima Srba izvan Srbije.

On je kazao da, često ovdje ima “partijašenja” ili politiziranja: “Miješamo se onda kada neka stranka ili neki političar u Crnoj Gori, koji je blizak na neki način političkoj vladajućoj opciji u Beogradu, biva na neki način diskriminisan. U ovom slučaju, mislim na Milana Kneževića i na Andriju Mandića, koji činjenica jeste, pripadaju koaliciji koja je osvojila 15 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. Logično je na neki način ako se stvara neka koalicija koja je protiv dosadašnje vlasti, protiv DPS-a da oni budu dio te vlade”, smatra Milivojević.

On je kazao da je potpuno siguran da zvanični Beograd, onosno Vučić preko patrijrha Porfirija ne može uticati na proteste.

“MCP vode ljudi, koji su prije svega dobri đaci pokojnog mitropolita Amfilohija”.

Iz Mitropolije crnogorsko-primorske nisu reagovali na navode pojedinih medija da bi zvanični Beograd preko njih mogao da izvrši pritisak na proces formiranja vlade. Nisu odgovorili na pitanja da li imaju veze sa današnjim auto-protestima i da li ih podržavaju. Nezvanični izvor rekao je da su litije koje je organizovala Mitropolija poštovale zakonsku proceduru, od najave policiji, do uspostavljanja redara i da je jasno da oni nemaju veze sa ovim današnjim.

Na pitanje da li su protesti prijavljeni, iz Uprave polciije su “Vijestima” odgovorili odrečno.

“Uzimajući u obzir da se putem društvenih mraža građani pozivaju da učestvuju u auto-kolonama, a za koje ste izrazili interesovanje, službenici Uprave policije su već preduzeli niz preventivnih aktivnosti u cilju očuvanja javnog reda i mira, kao i opšte i imovinske sigurnosti svih građana.

Uprava policije je spremna i posjeduje ljudske i materijalne kapacitete da u slučaju svih javnih okupljanja, održi stabilnim javni red i mir, spriječi vršenje krivičnih djela i prekršaja i zaštiti bezbjednost građana, ali i da omogući ostvarivanja Ustavom i zakonima definisanih prava i sloboda svih građana”, navodi se u odgovoru.

Živković: Srbi u Crnoj Gori nisu samo oni sa plaćeničkog spiska

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da će sačekati prvo da se formira crnogorska vlada i to kako se stvari odvijaju, pa će tek onda komentarisati.

On je na pitanje novinara kakvu poruku šalje to što u novoj Vladi Crne Gore “neće biti predstavnika Srba”, a biće predstavnici “stranke Mila Đukanovića”, rekao da ne želi da se miješa u unutrašnja pitanja Crne Gore, prenosi RTS.

“Bavićemo se pitanjem našeg naroda i političkim djelovanjem, ali prvo da se formira vlada. Mi poštujemo Crnu Goru, cijenimo je i sačekaćemo da vidimo kako stvari idu, pa ćemo komentarisati”, rekao je Vučić, tokom obilaska radova u Petrovcu na Mlavi.

V. d. predsjednika DPS-a Danijel Živković juče je poručio da je izjava srbijanske premijerke Ane Brnabić, da Srbi u Crnoj Gori ne mogu da budu dio vlasti, sramna i skandalozna. “Brnabić zlonamjerno zaboravlja da Srbi u Crnoj Gori nijesu samo oni koji su – poput lidera ZBCG, na platnom spisku Beograda... i koji – uprkos silnom novcu, medijsko-propagandnoj mašineriji i SNS partijskim specijalcima, jedva uspiju da dobace do 40.000 glasova na izborima”, kazao je Živković.

On je podsjetio premijerku Srbije da, prema posljednjem popisu iz 2011. godine, u Crnoj Gori živi više od 140.000 punoljetnih Srba, što, kako je kazao, znači da Ana Brnabić očito smatra da više od 100.000 njih nisu građani sa jednakim pravima kao oni koji glasaju za partije čiji lideri su “revnosni u ispunjavanju plaćeničkih zadataka” zvaničnog Beograda. (www.vijesti.me, Vijesti, Ž. Vučinić, M. Radulović, Podgorica, 30.8.2023)

„ZATO ŠTO SAM PAMETAN“: Zašto nema i celovitosti Srbije u Atinskoj deklaraciji? Cvijetin Milivojević

GDE JE IMPIČMENT (OPOZIV) PREDSEDNIKA? Zvezdica i fusnota nestali sa naprednjacima, cilj ovog režima nije povraćaj KiM!

STRAHOVITI AUTOGOLOVI VUČIĆA: „ZATO ŠTO SAM PAMETAN“: Zašto nema i celovitosti Srbije u Atinskoj deklaraciji?

Politikolog Cvijetin Milivojević govori za kanal Pravi odgovor o učešćui Srbije u Atinskoj deklaraciji, i na Krimskoj platformi, pa se postavljaju pitanja, a gde je suverenitet Srbije u toj deklaraciji, a gde je Kosmetska platforma? Naravno, glavno pitanje je i šta će Aljbin Kurti među državnicima koji potpisuju Atinsku deklaraciju, ali i zašto je Aleksandar Vučić prvi potpisnik.

Takođe, on govori i o dešavanjima u Crnoj Gori, gde Srbi po treći put bivaju izigrani prilikom formiranja Vlade, iako su dali krucijalan doprinos obaranju režima Mila Đukanovića.

On daje analizu ulaska šest novih zemalja u BRIKS čime se brojka popela na 11, a desetine su još na čekanju. Govori o Evropskoj Uniji i Ukrajini i mogućnosti njenog komadanja, a primećuje i da je Poljska sada vodeća vojna sila EU, mnogo ispred Nemačke. (youtube kanal „Pravi odgovor“, novinar i voditelj Nikša Bulatović, 30.8.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=v923CEymIoM&pp=ygVr4oCeWkFUTyDFoFRPIFNBTSBQQU1FVEFO4oCcOiBaYcWhdG8gbmVtYSBpIGNlbG92aXRvc3RpIFNyYmlqZSB1IEF0aW5za29qIGRla2xhcmFjaWppPyBDdmlqZXRpbiBNaWxpdm9qZXZpxIc%3D