"Bez pardona" - Cvijetin Milivojević: Vučić sa pozicije predsednika urušava institucije!

 

BEZ PARDONA - Cvijetin Milivojević: Vučić sa pozicije predsednika urušava institucije!

(KTV Zrenjanin, www.ktv.rs, Bez Cenzure - zvanični youtube kanal, voditeljka Mirela Zivković, 6.5.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=8X2HLZZnllo

„Вучје време“ – Цвијетин Миливојевић

 

Колико пута власт може да прекрши Устав, да лажно обећање и попусти пред срамним уценама са Запада, а да ми на то заборавимо?

Цвијетин Миливојевић није од оних који заборављају, а његови текстови и књиге болно опомињу о дубини пада српског народа и државе у колонијални статус.

„Вучје време“ је књига која буди жељу за променом!

„Вучје време 2021–2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ нова је књига Цвијетина Миливојевића. Она представља пети део његове својеврсне хронике српске политичке сцене. Миливојевић о њој детаљно и систематично пише већ тридесет година. Према његовим речима, претходне четири књиге описују „прва три десетлећа обновљеног вишепартизма”, а ова, пета, „описује две године четврте деценије”.

Миливојевић је име књиге „позајмио” из говора Александра Вучића у којем је председник себе упоредио са непокорним вуком. Да ли је то заиста тако, непристрасан посматрач може да просуди читајући ове текстове. Они су врцави, иронични, стилски изузетни и погађају право у мету.

Цвијетин Миливојевић је један од ретких аналитичара који се не боји да јавно критикује власт, на телевизији и интернету, али који уме и да је похвали, чак и када то нико не очекује. Његова објективност, међутим, није тек прост математички пресек плусева и минуса. Миливојевић увек процесе посматра из перспективе слободе српског друштва и заштите националних интереса српског народа.

Из те перспективе, ствари не стоје добро, напротив. Јер, Вучје време је „глуво доба ноћи, таме и језе […] када људи, ушушкани, дубоким сном спавају, а напољу вукови коло воде.” Читајући Миливојевићеву књигу, чини се да је ово глуво доба заправо наша јава.

Фарсични избори, преговори који то нису, већ су предаја свега што је на Косову и Метохији остало у српској ингеренцији, кршење Устава од стране „најбољег студента Правног факултета” тема је ове књиге.

Чињеница да она обухвата свега две политичке године не треба да збуњује читаоца. Јер, 2021. и 2022. године десило се толико много судбоносних догађаја да би по значају могли да стану у читаву деценију. Кроз све те догађаје, као кроз маглу, српски народ водио је режим који је благонаклоност Запада плаћао деловима српског суверенитета. О томе, у бити, пише и говори Цвијетин Миливојевић. (www.catenamundi.rs, 4.5.2023)

Prst na čelo - došlo vreme da menjamo nešto u diplomatiji?

Licemerna strana Zapada

Srbiji je ponovo stavljeno do znanja da je najveći deo Evrope rešen da privede kraju ono što je NATO započeo 1999. godine. Pod taj deo Evrope ne treba više svrstavati samo one uz koje ide prefiks "zapadne sile“, već i one mnogo manje silne, koje se nalaze u našem komšiluku.

Odnos Evrope prema Srbiji najbolje će se opisati ukoliko se osvrnemo na događaje koji su obeležili poslednjih desetak dana. U ovom kratkom vremenskom periodu Kosovo je dobilo viznu liberalizaciju, na korak je od pristupanja Savetu Evrope i aminovano mu je organizovanje izbora u četiri opštine sa srpskom većinom bez učestvovanja srpskih predstavnika. U istom vremenskom periodu obeleženo je tačno 10 godina od kako na istom tom Kosovu nije formirana Zajednica srpskih opština, na šta Evropa nije ni trepnula.

U istoj toj Evropi važe određena, odavno uspostavljena pravila, koja između ostalog kažu da je za pristupanje međunarodnim organizacijama potrebno da država bude priznata, da je priznaju UN, da ima priznat međunarodni suverenitet, odnosno da ima granice i sređen teritorijalni integritet. Da je Evropa spremna da pravila koriguje po potrebi, pokazalo je glasanje u Savetu Evrope.

Za predlog Kosova da pristupi Savetu Evrope glasale su čak 33 države, među kojima su Crna Gora i Severna Makedonija, dok je protiv predloga bilo ukupno sedam država, među kojima je i Srbija.

Ono što je verovatno najviše iznenadilo jeste to što su se među uzdržanim državama našle BiH, Grčka, Slovačka i Ukrajina. Ćutanje Ukrajine, koje je u ovom slučaju ekvivalentno saglasnosti, iznenađuje jer se upravo ova država u poslednjih godinu dana suočava sa kidanjem delova svoje teritorije. Uzdržanost Grčke i Slovačke trebalo bi da nas brine jer u neku ruku naglašava mogućnost promene stava oko priznanja nezavisnosti Kosova, dok iznenađenost potezom BiH ne treba posebno komentarisati.

Zbog svega navedenog, ali pre svega zbog nedavnog glasanja u Savetu Evrope, možda vreme je da se neke stvari u srpskoj diplomatiji promene.

Da bi u spoljnoj politici Srbije konačno moglo da dođe do određenog zaokreta najavio je nedavno Aleksandar Vučić koji je rekao da će „biti dubinskih i suštinskih promena“.

Šta bismo pod tim promenama mogli da očekujemo pitali smo politikologa Cvijetina Milivojevića, koji ističe da nema potrebe za bilo kakvom novom strategijom, već je dovoljno primeniti samo ono što bi primenila svaka normalna država.

"Svaka normalna država u strategiji svoje politike ima nešto što se zove pravilo reciprociteta. Pa šta Srbija treba da uradi na planu konačnog normalizovanja odnosa sa Crnom Gorom? Pa da stvari vrati na restart. Ukoliko je Crna Gora 2008. godine priznavanjem Kosova narušila teritorijalni integritet Srbije, ona faktički od tada ne priznaje Srbiju u njenom punom teritorijalnom integritetu. U najmanju ruku Srbija mora da uzvrati recipročnom merom i ne samo prema Crnoj Gori, već i prema nekim drugim državama. Razumem da ne možemo da povučemo recipročnu meru prema Amerikancima, ali postoje države poput Crne Gore koja je prva potrčala da glasa za ulazak Kosova u Savet Evrope. Ukrajina je glasala neutralno, zašto se onda Srbija pridružuje rezolucijama Generalne skupštine protiv Rusije? Poštujemo to što Ukrajina ne priznaje Kosovo, u redu, ne priznajemo ni mi rusku aneksiju Krima i Donbasa, ali Ukrajina je glasala onako kako je bilo neophodno da bi Kosovo ušlo u Savet Evrope. Dakle, na nama je da povučemo recipročni potez. Isto važi i za BiH“, kaže Milivojević za "Ekspres“.

Promena stava definitivno je neophodna i prema dogovorima i dokumentima kojima je kumovao Zapad. Makar, dok iste te dogovore ne počne da poštuje i druga strana.

Pravo da u pitanje dovodi bilo kakav dogovor ili potpisani dokument koji je došao na predlog Amerike, Nemačke, Francuske ili Velike Britanije, Srbija je stekla odavno, međutim, nedavno održani lokalni izbori na Kosovu moraju da budu kap koja će konačno preliti čašu. Naročito ukoliko uzmemo u obzir da je izborima na Kosovu prethodila diplomatska ofanziva i forsiranje nemačko-francuskog predloga koji je, između ostalog, podrazumevao formiranje ZSO, na šta se čeka 10 godina.

Izbore koji su održani u četiri opštine sa srpskom većinom bojkotovali su srpski predsednici, a rezultat bojkota bio je takav da je glas za buduću vlast dalo svega 3,5 odsto birača. Uprkos ovakvoj izlaznosti, sa Zapada je ocenjeno da su izbori održani u skladu sa pravnim okvirom Kosova. Takođe, izraženo je žaljenje zbog toga što nisu sve stranke i zajednice na njima učestvovale. Zapad je u ovoj poruci zaboravio da naglasi da je neučestvovanjem srpskih političkih predstavnika na ovim izborima prekršen Briselski sporazum koji predviđa integraciju Srba u kosovski sistem. A upravo iz tog sistema Srpska lista je izašla u jesen 2022. godine uz obećanje da će se u njih vratiti kada bude formirana Zajednica srpskih opština i kada se budu povukle specijalne jedinice Kosova iz opština na severu.

Sagovornik "Ekspresa“ nema sumnje da izbori na Kosovu, koji su organizovani na ovaj način i na kojima je izlaznost bila 3,5 odsto, nemaju legitimitet, ali u svom obrazloženju odlazi korak dalje.

"Naravno da o njima ne možemo da govorimo kao o legitimnim izborima, ali moj lični stav je da o njima ne možemo da govorimo ni kao o legalnim izborima. Koliko znam da čitam Ustav Republike Srbije i Zakon o lokalnim izborima Republike Srbije, obaveza predsednika Narodne skupštine Republike Srbije jeste da raspiše izbore na čitavoj teritoriji Republike Srbije uključujući i Kosovo i Metohiju. Što je i činjeno sve do 2012. godine. Ono što je potom učinjeno, posle 2013. godine, jeste da se faktički deo suvereniteta Republike Srbije protivno volji građana, a protivno Ustavu Republike Srbije izruči Prištini. To govori da svi lokalni izbori koji su održani, pogotovo u srpskim sredinama, nisu bili legalni sa stanovišta zakona. Sada ulazimo u drugu opasnost. Oni jesu bili legalni sa stanovišta Ustava Kosova, ali koliko znam Republika Srbija ne priznaje Republiku Kosovo. Zato je moja prva reakcija bila, posle svega lošeg što se desilo Srbima na Kosovu, posle očiglednog bojkota koji je uspeo, da je već u ponedeljak predsednik Narodne skupštine Srbije morao da raspiše lokalne izbore u te četiri srpske opštine na Kosovu gde nije bilo valjanih izbora. Šta bi na to rekao neki Vašington, London ili neka druga prestonica NATO zemalja koje su izvršile agresiju na Srbiju 1999. godine, protivno odluci Saveta bezbednosti, a onda i okupirali Kosovo i Metohiju, to je druga stvar. Mislim da mi treba da se vodimo onim što je Ustav Republike Srbije pogotovo u situaciji kad je Srbija, po mom ukusu, bila i više nego konstruktivna. Ukoliko takva vrsta konstruktivnosti ne uspeva, onda se vraćate na nultu tačku, restartujete stanje pre Briselskog sporazuma“, ističe sagovornik "Ekspresa“.

Milivojević se, takođe, osvrće na još jedan problem koji bi mogli da izazovu nedavno održani lokalni izbori na Kosovu, a tiče se Zajednice srpskih opština.

"Ukoliko bi sada neko i ubedio Kurtija da formira ZSO kako je predviđeno, ona se ne može formirati iz tehničkih razloga. Zajednicu srpskih opština formira njih 10 opština, od toga su ove četiri velike na severu Kosova. Svaka od tih opština mora da inicira formiranje zajednice i da kaže da će ući u sastav ZSO. Ja ne verujem da će albanski gradonačelnici, predstavnici opština, inicirati da te četiri opštine ulaze u sastav opština“, smatra Milivojević.

Predstavnici Zapada su još jednom pokazali svoju licemernu stranu. Dok su im sa jedne strane usta puna normalizacije odnosa, već sa druge nisu ništa uradili da odlože održavanje izbora na kojima je unapred najavljen bojkot Srba ukoliko se stanje na terenu ne promeni i dok srpski narod ne dobije ono što mu je obećano pre 10 godina.

U takvoj situaciji nikoga ne bi trebalo da iznenadi ukoliko Srbi koji žive na Kosovu ponovo na neki način izraze nezadovoljstvo i otpor kada novoimenovani gradonačelnici četiri opštine budu želeli da pristupe novim funkcijama. Ipak, politikolog Milivojević ne misli da bi moglo da dođe do novih barikada.

"Niti ih prizivam, niti bih voleo da do njih dođe. Mislio sam da sa barikadama postoji neka vizija, ideja šta se želi s njima postići, međutim, ispostavilo se da ideje nema. Zato verujem da je jedino pravo rešenje koje je legalno, legitimno, kulturno, miroljubivo, koje poziva na mir i poštovanje, to da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije što pre raspiše lokalne izbore u te četiri opštine. To je jedini način da se stvari vrate, što bi Ivica Dačić rekao, u predbriselsko stanje“.

Iza Beograda i Prištine je turbulentan period. Neće mnogo vremena proći niti će se strasti stišati, a doći će do novog susreta u Briselu u okviru nove runde dijaloga koja je zakazana za 2. maj. Ponovo će se, po ko zna koji put, razgovarati o Zajednici srpskih opština. Kao najavu nove runde dijaloga, Kristofer Hil je rekao da nakon ovog sastanka očekuje pomak u formiranju ZSO.

"Jako je važno da se nastavi sa dijalogom, dijalogu treba novi momentum, zadovoljan sam što imaju plan za 2. maj. Jasno je da je vreme za ZSO sada i da će se u tom smislu brzo dešavati“, izjavio je HIl.

Američki ambasador je, takođe, nedavno rekao da „njegova zemlja i mnoge druge zemlje smatraju da nije pravo vreme za izbore na Kosovu“, pa ipak njegova država i mnoge druge države nisu ništa učinile da odlože izbore, već su ih proglasile legitimnim.

Za razliku od Hila, koji deluje kao da je optimista pred nastavak dijaloga, sagovornik „Ekspresa“ ne očekuje mnogo od nove runde u Briselu, već ističe da „ne zna o čemu bi moglo da se razgovara drugog maja“.

Paket koji je poslednjih dana isporučen Kosovu u vidu liberalizacije viza, lokalnih izbora i Saveta Evrope u neku ruku je i poruka Srbiji. Na Beogradu je da stavi prst na čelo i izvuče zaključke. Jedan od onih koji se sigurno, u ovom trenutku, nameće jeste da sa Kurtijem i Zapadom nema dogovora. (www.ekspres.net, nedeljnik Ekspres, Mihailo Paunović, 1.5.2023)

Koliko je puta Vučić obećao da odlazi sa čela stranke? A i dalje je tu…

I ove godine predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić najavio je da odlazi sa čela stranke i to već svi dobro znaju nije prvi put, međutim, funkciju prvog čoveka SNS, za razliku od Tomislava Nikolića, Vučić nikako da napusti. Ovog puta uz najavu napuštanja pozicije šefa naprednjaka, ide i najava formiranja novog pokreta.

Znači od 27 .maja vi više nećete biti predsednik Srpske napredne stranke?

„Tako bi trebalo, pa od Vidovdana da krenem u formiranje pokreta, pa da vidimo“, rekao je nedavno Aleksandar Vučić.

I tako lider naprednjaka najavljuje već šest godina, otkad je postao predsednik Srbije prvi put.

„To je 24. put i uvek je govorio o konkretnom datumu kada će otići“, podseća politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Kako izgleda kada predsednik daje to obećanje da odlazi sa čela stranke.

„Od 27. maja neću više biti predsednik SNS“: Vučić još ne zna ko će ga zameniti

Dakle ove godine nećete biti predsednik stranke?

„Pomerila nam je sve korona i izbore, ali ćemo svakako to ove godine da završimo“.

„Predsednik sam SNS-a još neko vreme, verujem da je to maksimalno još godinu dana do sledećeg kongresa, odnosno skupštine SNS-a“.

„Ali to svakako sledi“.

Mogu da Vas pitam i koje godine?

„Ove godine, to sam već rekao više puta… E sad oko meseca zavisi od drugih ideja koje sad postoje“, govorio je Vučić.

Dok se Vučić odluči koje će godine i kog meseca otići sa čela stranke, svi naprednjaci zaboravili su i na Statut partije, po kome se predsednik bira na četiri godine. Poslednji put najjača stranka vlasti svog lidera birala je 2016. godine, što znači da je i Vučiću pre tri godine istekao mandat, ali to nikome ne smeta.

„Apsolutno raspoloženje u stranci je da Aleksandar Vučić nastavi da vodi stranku, mi ne vidimo razloga i objašenje zašto to ne bi bilo u narednom periodu i zašto bismo mi menjali nekog ko dobro vodi stranku i sa kim stranka pobeđuje i ostvaruje dobre rezultate“, rekao je funkcioner naprednjaka Miloš Vučević.

Jedan, može se reći minimalan razlog za promenu na čelu vladajuće stranke, jeste Ustav

„Kao što je on terao Tomislava Nikolića da ispoštuje član 115 Ustava, što je on i uradio, tako sada njega njegovi najbliži saradnici teraju da nastavi da krši Ustav Ako kršite Ustav u članu 115 i nećete da se povučete sa čela stranke, kako vi možete da se pozivate na ist taj Ustav za nešto drugo, na primer da je Kosovo deo Srbije“, pita Cvijetin Milivojević.

I dok u SNS-u posle 11 godina vladavine ne čitaju Ustav, ali i ne poštuju svoj Statut, neki koji su u tu stranku došli iz drugih partija, najavljuju trku za novog prvog naprednjaka.

„Ako je predsednik Vučić stvarno odlučio da se povuče s mesta predsednika, ja razmišljam da se kandidujem za predsednika stranke. Na skupštini bi, u tom slučaju, trebalo da bude nekoliko kandidata za predsednika i da članstvo odluči ko će voditi stranku u narednom periodu“, rekao je član Glavnog odbora SNS Dragan Šormaz.

Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić za 27. maj ove godine najavio je Skupštinu stranke, na kojoj bi se biralo novo rukovodstvo, ako do tada opet, naravno, nešto ne iskrsne. (www.rs.n1info.com, TV N1, autor Žaklina Tatalović, 28.4.2023)

https://n1info.rs/vesti/koliko-je-puta-vucic-obecao-da-odlazi-sa-cela-stranke-a-i-dalje-je-tu/

Код Бране 089 Цвијетин Миливојевић: Вучје време

 

Код Бране 089 Цвијетин Миливојевић: Вучје време / Kod Brane 089 Cvijetin Milivojević: Vučje vreme

Нову књигу Цвијетина Миливојевића наручите ОВДЕ: https://catenamundi.rs/shop/vucje-vre...

Брана је са Цвијетином разговарао на бројне теме:

- Ко крши Устав Републике Србије?

- Шта мисли о француско-немачком плану?

- Да ли Александар Вучић купује време и за кога?

- Ко стоји иза протеста у Француској?

- Да ли се успоставља нови биполарни поредак у свету?

- Каква је позиција Србије и како да преживимо вучје време и на глобалном и на унутрашњем плану? (podcast "Kod Brane", www.catenamundi.rs, voditelj Brana Nešić, 26.4.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=xqbpb4QpnsQ

S kojim političkim bagažom Zorana Mihajlović odlazi iz SNS?

Opoziciona budućnost Zorane Mihajlović, koja je juče posle 13 godina otišla iz SNS, zavisi od toga koliko će biti oštra i konkretna u kritici svoje bivše stranke i politike koju zastupa vlada, a pre svega prema Aleksandru Vučiću, koji je personifikacija SNS. Iako nema potencijala za osnivanje svoje partije, ona ima mogućnost da se opoziciono angažuje, smatraju sagovonici Danasa komentarišući političku budućnost dojučerašnje članice naprednjaka.

S obzirom na to da se može pretpostaviti da će ona nastaviti da bude politički aktivna, postavlja se pitanje s kakvim bagažom odlazi od naprendjaka i hoće li joj on biti teret ili olakšica.

Cvijetin Milivojević, politikolog, za Danas kaže da Mihajlović realno nema politički kapacitet i harizmu da pravi svoju političku stranku jer nije ni gradila kapacitet političarke u pravom smislu reči.

– Ona je bila u najvećem delu javnosti prepoznata kao neki stručnjak, ali i pre svega kao neko ko je ekonomski lobista. Deo njenih protivnika u dojučerašnjoj stranci je nazivao američkim lobistom. Ne mislim da je to baš tako, već da je bila ekonomski lobista. Jedno vreme, pogotovo u fazi G17 političke karijere, nije to ni krila – navodi on.

Prema njegovim rečima, logično pitanje je na koji deo političkih aktivista koji su bili u nekim strankama može da računa i na koji deo birača.

– Na one koji su bili u G17, u SNS, u opozicji, građanskoj ili nacionalnoj? Ne, to je potrošena priča. Ona je bila jedino u strankama vlasti. Započela je javni život kao šef kabineta Miroljuba Labusa dok je bio potpredsednik vlade iz redova G17. I zatim u SNS, u kojoj je bila do sada, osim dve godine pre dolaska naprednjaka na vlast, ali kada je bilo jasno da će biti. Nije bila neko ko se borio na ulici kao neki ljudi dvedesetih ili dvehiljaditih godina za svoju političku poziciju. To je jedna vrsta kabinetskog političara. Želim joj svaku sreću naravno – kaže Milivojević.

Ne možete biti stručnjak baš za sve oblasti

On dodaje da mu je čudan način na koji javno pokazuje nezadovoljstvao činjenicom da nije ostala u vladi, a vodila je sedam ili osam resora za vreme vlasti naprednjaka, budući da je od 2012. u kontinuitetu ministarka sa više spojenih resora.

– Ne možete biti stručnjak baš za sedam osam oblasti. Ipak, deluje da je ministar sa nekim znanjem i koji nema kupljenu školu – smatra on.

Prema njegovim rečima, mora biti svesna da je bila deo vlada koje nisu bile isključivo srpske nego uvek vlade kompromisa u kojima se prepoznavao rukopis velikih, Vašingtona, Moskve i dela EU, pre svega Nemačke ili Britanije, i da je u toj raspodeli karata delovala kao stručnjak za neke ekonomske oblasti i bila prepoznata kao američki čovek.

Kako nastavlja, u situaciji kada je Vučić hteo da pokaže kako je raskrstio sa stranim interesima, uklonio je s njom i ljude koji su bili prepoznati kao zaštitinici ruskog interesa.

– Za moj ukus, s obzirom na veliko životno i političko iskustvo, reagovala je pomalo ishitreno i naivno. Pokazala je da joj je jedino bitno da bude ministar a ne da radi nešto na dobro građana. Čim prvi put nisam ministar, ne valja ni Vučić ni stranka, a bila si deo te stranke i, boga mi, jako kooperativna i operativna kada je vređana opozicja i iživljavalo se nad građanima i učestvovalo na nedemokratskim izborima. Nije bila glas demokratije niti evropskih vrednosti na koje se retroaktvno poziva. Kako se za to zalažete kad ste u vladi i ne smeta vam da crpite kapacitet iz nedemokratskih izbora – pita se Milivojević.

Na konstatciju da ona kaže da je bila skrajnuta i napadana u vladi, odgovara opet pitanjem kako neko može biti skrajnut a ušao je u pet vlada.

Gde je tu princip?

A na njene reči da je govorila da neće u poslednju vladu, Milivojević navodi primer bivše ministarke Jadranke Joksimović koja je, prema njegovom sudu, iz principijelnih razloga odbila da uđe u vladu uz obrazloženje da joj, ako nije dobro obavljala dužnost ministarke za EU, nije potrebna utešna varijanta.

– Takav stav cenim. Zorana Mihajlović je rekla Vučiću „ne“ i „doviđenja“ tek kad nije bila u izboru za vladu. Da biste gradili političku karijeru, a bili ste u vlasti, građani moraju da prepoznaju da ste stalno bili u opoziciji toj vlasti. Pa da ste sad iz principijelnih razloga izašli a ne zato što više niste ministar – ukazuje on.

Upitan da li misli da je u javnosti prevagnulo mišljenje da je iz stranke otišla zbog ministarskog mesta u odnosu na njeno oponiranje unutar vlade koje, ipak, nije bilo tako retko, Milivojević odgovara da sa principima nema nikakve veze ako kažete da ste za opciju „Evropa po svaku cenu“, a sedite u stranci u kojoj ogroman broj glasača Vučića ne vidi kao evropejca nego radikala.

– Nema veze ni sa ideologijom. Šta je ideologija SNS? Očigledno je ona znala, pa je bila toliko dugo – navodi on.

I Ivana Petronijević, novinarka i analitičarka Demostata, za Danas navodi da je MIhajlović od 2012. bila na ministarskoj funkciji i da je onog trenutka kada je izgubila funkciju u Vladi počela u javnosti da pokazuje nezadovoljstvo, a potom i napustila stranku.

– Mihailović je neko koga u SNS nisu doživljavali kao „domaću” i nije imala snažnu podršku u bazi i u članstvu. Za njenih poslednjih deset godina, što u Ministarstvu energetike, što u Ministarstvu infrastrukture, lično za nju se ne mogu vezati veći uspesi – sve uspehe koji se tiču infrastrukture i pozitivnih projekata Aleksandar Vučić je prigrabio za sebe. Što nije slučaj i kada je reč o neuspesima, poput EPS-a – ukazuje ona.

Od čega zavisi njena opoziciona budućnost

Kako dodaje, vreme će pokazati da li će i kome Mihailović naneti štetu ili doneti korist, opoziciji ili vlasti.

– Naime, biračko telo SNS u ogromnoj većini nije proevropski orijentisano i nije na liniji koju ona zastupa. Njena opoziciona budućnost zavisi od toga koliko će biti oštra i konkretna u kritici svoje bivše stranke i politike koju zastupa vlada, da li će se osvrtati na teme koje su za građane najbitnije, među kojima su korupcija, socijalna i ekonomska pitanja, životni standard – skreće pažnju Petronijević.

Kako ističe, pre svega, njen opozicioni volumen zavisiće od toga koliko će oštrica njene kritike biti usmerena lično ka Aleksandru Vučiću, koji je personifikacija SNS.

– Mihailović ima potencijal da se opoziciono angažuje, a ostaje da vidimo da li će se učlaniti u neku opozicionu stranku ili će formirati svoju. Ostaje da vidimo i da li će neko od njenih sada već bivših kolega iz SNS krenuti za njom – zaključuje Petronijević. (www.danas.rs, Danas, L. Valtner, 27.4.2023)

Još jedno povlačenje Vučića

Još jedno povlačenje Vučića... – Cvijetin Milivojević i Bojan Bilbija (TV Nova S, emisija “Medju nama”, voditeljka Maja Nikolić, 26.4.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=bHwbGQmbsG4&pp=ygVMSm_FoSBqZWRubyBwb3ZsYcSNZW5qZSBWdcSNacSHYS4uLiDigJMgQ3ZpamV0aW4gTWlsaXZvamV2acSHIGkgQm9qYW4gQmlsYmlqYQ%3D%3D

Milivojević: Vučić uzurpira nadležnosti koje mu ne pripadaju, on nije ni francuski, a ni američki predsednik

Politikolog Cvijetin Milivojević istakao je večeras da predsednik Srbije Aleksandar Vučić uzurpira nadležnosti koje mu ne pripadaju po Ustavu Srbije.

„Nije sporno da je Vučićev rejting ogroman i da ima veliki uticaj kod birača, ja govorim o uzurpaciji nadležnosti koje mu ne pripadaju. On (Vučić) je predsednik vlade, on je ministar svih najvažnijih ministarstava, on se pita ko će biti izabran za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, on se pitao i ko treba da budu kandidati za patrijarha“, rekao je Milivojević u emisiji „Među nama“ na TV Nova i dodao da to nije „dobro za državu u budućnosti“.

On je istakao da je Vučić kao predsednik Republike ograničen na osam ustavnih nadležnosti.

„Vučić nije izabran kao američki predsednik, koji je istovremeno i predsednik vlade, on nije ni francuski predsednik, gde je vlada pomoćni organ predsedniku“, rekao je Milivojević.

Dodao je da po Ustavu Srbije i zakonu, Vlada Srbije vodi unutrašnju i spoljnu politiku.

„Ona vlada, prema tome ako vam je malo nadležnostim vi ne možete da to nadoknadite time što ćete biti izabrani za predsednika Republike, a onda uzimati nadležnosti vlade“, rekao je on.

Komentarišući brojne Vučićeve najave da će otići sa čela SNS-a, Milivojević je naveo da svaki put kada to Vučić najavi „krene brutalna kampanja gde se predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić pojavljuju kao promoteri poziva Aleksandru Vučiću da krši Ustav“, naveo je on i dodao da oni to rade iz „svojih sitnih partijskih interesa“.

Novinar i urednik političke rubrike „Politike“ Bojan Bilbija rekao je da ne zna da li će se Vučić stvarno povući sa čela SNS.

„Ta stranka neće ni izbliza biti tako jaka bez njega“, ocenio je Bilbija.

„Ja lično ne znam šta će biti i mislim da on ne treba da napusti čelo stranke jer je ta partija jača sa njim na vrhu“, rekao je on.

Dodao je i da bi Vučićevo napuštanje izazvalo velike promene.

https://nova.rs/emisije/milivojevic-vucic-uzurpira-nadleznosti-koje-mu-ne-pripadaju-on-nije-ni-francuski-a-ni-americki-predsednik/