U ponedeljak će biti održana skupštinska rasprava o poverenju Vladi. Inicijativa opozicije za izglasavanje nepoverenja, podneta još u februaru, do danas nije dobila epilog, dok su se u međuvremenu nizali novi razlozi za preispitivanje rada pojedinih ministara. Da li ćemo posle ove skupštinske rasprave biti bliže izborima i koliko su zaista relevantna istraživanja javnog mnjenja, kako studentska lista da tu podršku pretoči u glasove, u emisiji 3D razgovaramo sa politikologom Cvijetinom Milivojevićem.
Cvijetin Milivojević: Sednica o
nepoverenju neće oboriti Vladu, ali može otvoriti put izborima (VIDEO)
Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da Vlada
najverovatnije neće pasti na sednici Skupštine Srbije na kojoj će se
raspravljati o njenom poverenju, ali da održavanje te sednice može otvoriti put
za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Gostujući u emisiji „3D“ na
Insajder televiziji, rekao je da izbori trenutno ne odgovaraju predsedniku
Srbije Aleksandru Vučiću i da će njihov termin zavisiti od procene trenutka u
kojem vlast može da ostvari najbolji rezultat.
Milivojević smatra i da bi spajanje parlamentarnih i
predsedničkih izbora predstavljalo veliki rizik za vlast, dok Studentska lista
i opozicija, ukoliko žele smenu vlasti, ne bi trebalo samo da čekaju izbore.
Prema njegovim rečima, uz organizacionu pripremu, moraju da insistiraju i na izbornim
uslovima koji bi omogućili demokratski proces.
Sednica može da ukloni
prepreku za izbore
Govoreći o raspravi o poverenju Vladi, Milivojević je ocenio
da poslanička većina neće glasati za njenu smenu, jer bi time praktično
osporila sopstveni izbor. Ipak, smatra da je važnije to što bi okončanjem te
procedure predsedniku bila otvorena mogućnost da raspusti parlament i raspiše
izbore.
„Ne bi trebalo da Vlada padne i nije suština u tome. Bitno
je da se sednica održi, jer predsednik ne može da raspiše vanredne
parlamentarne izbore dok je u toku inicijativa dela opozicije za smenu Vlade.
Ne verujem da će dvotrećinska većina u Skupštini dozvoliti sebi sramotu da
uskrati poverenje Vladi koju je sama izabrala. To bi bila vrsta samoubilačkog
poteza. Ali, bez obzira na ishod glasanja, predsedniku će biti otvorena
mogućnost da raspiše vanredne parlamentarne izbore“, rekao je Milivojević.
On je podsetio da je Vučić tokom prethodnih meseci više puta
menjao najave o tome kada bi izbori mogli da budu održani. Zbog toga, kako
kaže, ni poslednju najavu da bi parlamentarni izbori mogli da uslede do kraja
godine, a predsednički nakon Vučićeve ostavke, ne treba uzimati kao konačan
plan.
„Od Đurđevdana je nekoliko puta pomerao trenutak kada će
saopštiti odluku o izborima. Zatim je 27. juna, na stranačkom skupu Srpske
napredne stranke, rekao da će još samo nekoliko nedelja biti predsednik
Republike i da će podneti ostavku. Nekoliko nedelja nije nekoliko meseci. Ako
bi sada podneo ostavku, Srbija bi ostala bez predsednika koji može da raspiše
vanredne parlamentarne izbore. Zato je situacija komplikovana i zato mi,
zapravo, ne znamo kada će izbori biti“, naveo je.
„Njemu trenutno ne
odgovaraju izbori“
Prema oceni Milivojevića, odluka o terminu izbora neće
zavisiti samo od Vučićeve političke procene, već prvenstveno od istraživanja
javnog mnjenja. On smatra da predsednik želi da pronađe trenutak u kojem će
njegov lični rejting najviše pomoći vladajućoj koaliciji.
„Ne procenjuje on sam, nego agencije za istraživanje javnog
mnjenja koje mu crtaju rejting danas i procenjuju kakav će biti u septembru,
oktobru ili decembru. Njegov lični rejting je tokom ovih 14 godina uvek bio od
deset do 20 odsto viši od rejtinga kompletne koalicije. Zato meri trenutak
raspisivanja predsedničkih ili parlamentarnih izbora prema tome kada će on
lično stajati najbolje“, rekao je Milivojević.
Ukrštanjem različitih istraživanja, kako tvrdi, može se
zaključiti da vladajuća koalicija u ovom trenutku može da računa na najviše 40
odsto glasova. To, naglašava, nije zanemarljiv rezultat, ali smatra da vlast
više ne može da bude sigurna da će izborni proces kontrolisati kao ranije.
„Maksimum do kojeg u idealnoj situaciji može doći cela
koalicija, koju čini 14 stranaka, jeste 40 odsto. Pitanje je da li će do tog
maksimuma uopšte doći. Njegov cilj je sada da što više zadrži zacementirano
biračko telo, jer trenutno ne postoji neki budući dobar dan u kojem će mu
rejting naglo porasti“, ocenio je.
Rizik od istovremenih
izbora
Milivojević smatra da bi za vlast bilo posebno rizično da
istog dana budu održani parlamentarni i predsednički izbori, jer bi mogla da
izgubi obe trke. Problem za vladajuću koaliciju vidi i u tome što Vučić više ne
može da se kandiduje za predsednika, dok, prema njegovom mišljenju, nema
kandidata koji bi mogao da prenese njegovu podršku i pobedi u drugom krugu.
„Neverovatno je da rizikuje i spoji predsedničke i parlamentarne
izbore, pa da izgubi i jedne i druge. Na predsedničkim izborima on ne može da
se kandiduje, a nema kandidata koji može da pobedi u prvom krugu. U drugom
krugu, po mom mišljenju, nema kandidata koji bi mogao da pobedi opozicionog
kandidata ukoliko bi se opozicija oko njega dogovorila“, rekao je.
Komentarišući mogućnost da prvo budu održani parlamentarni
izbori, Milivojević je ukazao na problem Vučićevog učešća u kampanji i
korišćenja njegovog imena u nazivu izborne liste dok je predsednik Republike.
Smatra da će to pitanje ovoga puta imati veću težinu nego na prethodnim
izborima.
„Ranije mu se moglo da listu nazove kako hoće i da vodi
kampanju, iako je predsednik svih građana. Sada postoji akter koji, prema
istraživanjima, ima veću podršku od njegove koalicije. Nisam siguran da će
Studentska lista prihvatiti da izađe na izbore pod istim uslovima pod kojima je
opozicija izlazila prethodnih godina“, naveo je Milivojević.
Studenti moraju da
traže i izborne uslove
Milivojević smatra da zahtev za izborima nije dovoljan
ukoliko ga ne prati zahtev za minimalnim demokratskim uslovima. Studentski
pokret, kako kaže, mora da nastavi da izgrađuje infrastrukturu potrebnu za
kontrolu izbora i istovremeno predstavlja delove svog budućeg programa.
„Kada su studenti zatražili izbore, rekao sam da je to
nedovoljno jasan zahtev. Uz izbore moraju da traže i normalne, iole demokratske
izborne uslove. Ne ide jedno bez drugog. Ne treba mirno da čekaju, već da se
organizuju. Neke opozicione stranke imaju logistiku, ali to nije dovoljno.
Studenti sada organizuju infrastrukturu potrebnu za ozbiljnu organizaciju koja
namerava da predloži izbornu listu“, kazao je.
Kao programske poruke koje su, prema njegovoj oceni, posebno
uznemirile vlast, Milivojević izdvaja najavu obračuna sa korupcijom, oduzimanja
nezakonito stečene imovine i platformu o Kosovu. Smatra da su studenti time
počeli da se predstavljaju kao politička alternativa, a ne samo kao protestni
pokret.
„Nije više reč samo o borbi protiv korupcije, nego o
obračunu sa korupcijom, što je proaktivan proces. Ne govori se samo o
ispitivanju porekla imovine, nego o oduzimanju nelegalno stečene imovine.
Platformom o Kosovu poslali su poruku i oduzeli Vučiću municiju da ih optužuje
da su izdajnici i eksponenti nekakvih centara obojenih revolucija. Dovoljno je
pogledati te tačke da bi se videlo otkud strah vlasti“, rekao je Milivojević.
On je zaključio da Studentska lista još nije formalno
predstavljena i da joj se zbog toga ne mogu pripisivati izjave svake javne
ličnosti koja podržava proteste. Njena snaga, smatra, mogla bi da bude u
okupljanju ljudi različitih ideoloških stavova oko promene političkog sistema i
zahteva za poštovanje izbornih pravila.
„Studentska lista u ovom trenutku ne postoji u konačnom
obliku, kao što ne znamo ni ko će biti na Vučićevoj listi. Zato pojedinci ne
mogu da govore u njeno ime. Smisao takve liste bio bi da okupi ljude različitih
opredeljenja koji su spremni da podrže promenu sistema. Ali ona mora jasno da
kaže da neće legitimisati izborni proces ukoliko se zakoni ponovo budu brutalno
kršili“, zaključio je Milivojević.
(Insajder TV, emisija “3 D”, insajder.net, 24.7.2026)
Нема коментара:
Постави коментар