"Putinovo pominjanje Kosova poruka i Srbiji i međunarodnoj zajednici"

U Srbiji već nekoliko dana traje rasprava proruskih i proevropskih pristalica o tome je li ruski predsjednik Vladimir Putin priznao Kosovo upoređivanjem situacije u Donjecku i Lugansku s Kosovom. Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Televiziju Crne Gore kaže da je to, zapravo, indirektna poruka Srbiji i međunarodnoj zajednici u situaciji kada postoji određena vrsta spinovanja javnosti za uvođenje sankcija Rusiji, a Dušan Janjić osnivač Foruma za etničke odnose smatra da je pitanje Kosova alibi Rusiji da, kako kaže, pravi države gdje god hoće.
Ruski predsjednik izjavom da otcjepljene ukrajinske teritorije Donjeck i Lugansk imaju isto pravo, kao Kosovo da se izjasne o svom suverenitetu bez dozvole centralne vlasti, ne znači otvoreno priznanje nezavisnosti Kosova, ali je poruka i za Srbiju i međunarodnu zajednicu, kaže za Televiziju Crne Gore politički analitičar Cvijetin Milivojević.
"On je tu više govorio o licemjerju sebi rivalskog dijela međunarodne zajednice koji dolazi sa zapada, a na drugoj strani to jeste jedna vrsta indirektne poruke Srbiji u ovoj situaciji kada je kod građana prisutna jedna vrsta spinovanja javnosti za uvođenje sankcija Rusiji.Jasno je da je Vučić nalogom sebi bliskim medijima faktički krenuo jednom vrstom nemoguće misije - da pokušaju da ogade građanima Srbije ne samo Putina, nego i Rusiju", kaže Milivojevi.
To, kaže on, ne znači da je Vučić donio odluku o uvođenju sankcija Rusiji, već nastoji da kupi vrijeme.
"Vučić nije ni zakoračio u drugi petogodišnji mandat, a sve do juna može da oteže s prvim konsultacijama za formiranje nove vlade, a onda vladu formira u septembru i svi se nadaju da će se nešto do tada riješiti po tom pitanju. On u ovom trenutku ima i jednu vrstu podrške od najveće opozicije, jer se nikome ne žuri da formira vlast. Istovremeno, vagaće i kakav je stav zapadnog dijela međunarodne zajednice i Rusije i Kine i na osnovu toga će vlada biti formirana i tada će biti jasno u kom pravcu će Srbija ići", kaže Milivojević.
Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose smatra da je Rusija, koja pitanje Kosova tretira kao presedan, urušila podršku koju je Srbija vjerovala da od nje dobija u međunarodnoj zajednici.
"Rat i marginalizacije Rusije u Ujedinjenim nacijama čini da to više ništa ne znači osim alibi Rusiji da pravi države gdje god hoće, što naravno ne može da prođe i to će biti jedno ratno pitanje koje će se dugo vući. Ono što Rusiju čeka to je sada da iz Čečenije i drugi počnu da se pozivaju na isti princip i to je, na šta skreću pažnju ljudi iz Rusije koji polako napuštaju Putinove redove – da Rusiji prijeti raspad upravo po tom principu po kojem je ona priznala u slučaju Kosova", smatra Janjić.
Stoga, kaže Janjić, sada treba očekivati i ubrzanje dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a pregovarač Evropske unije o tom pitanju Miroslav Lajčak nove razgovore zakazao je za 13. maj.
"Očekujem od jeseni da se u novom formatu razgovara o Kosovu, neće se moći izbjeći pitanje statusa, neće se moći manipulisati ni vremenski, biće to teža pozicija, a ono što mogu da kažem je da Srbija mora da promijeni način kako vodi dijalog", kaže Janjić.
Srbija, smatra, mora da insistira na punoj normalizaciji odnosa. (www.rtcg.me, Radio-televizija Crne Gore, Sn ežana Mirković, 30.4.2022)
https://rtcg.me/vijesti/svijet/361100/putinovo-pominjanje-kosova-poruka-i-srbiji-i-medjunarodnoj-zajednici.html

Slamka spasa ili skok u ambis?

 Opozicija u novim izborima vidi šansu, GRAĐANI RAZOČARANI, ali ima i onih kojima bi oni sasvim sigurno išli NARUKU

Nova šansa, prilika za popravni ili skok u ambis? Velike su šanse da izbori u Beogradu budu ponovljeni, a stranke opozicije sasvim različito gledaju na njih - za jedne su slamka spasa i mogućnost za ulazak u parlament, dok ih drugo na sva usta kude. Ipak, ko god bude bio na gubitničkoj listi, među njima će biti i građani jer nisu glasali za to.
Vrata za ponovni izlazak na birališta otškrinuo je lider SSP Dragan Đilas, i to tako što je tokom medijskog gostovanja pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sastanak o izborima u Beogradu. Vučić mu je poslao poziv za susret, Đilas se odazvao, a onda je predsednik SSP otkrio da je tražio izlazak na birališta, a da je Vučić rekao da će odgovoriti do kraja nedelje.
Predsednik Srbije je ispoštovao rok, i javno rekao da je njegov odgovor "suštinski da", i da ukoliko najveća opoziciona lista u Beogradu želi da ide na prevremene gradske izbore, "da će on će to predložiti glavnom odboru Srpske napredne stranke".
Đilasov postupak ujedno je bio okidač za razdor u opozicijij - usledile su salve kritika, na sve strane su otvoreni frontovi i prepucavanja oko toga ko nudu slamku spasa Vučiću, ko je prvi hteo jedinstvo opozicije a ko ne, i ko se stavio na raspolaganje lideru SNS.
Na sto su bačeni i zahtevi da se ide na nove republičke izbore, što od strane opozicije, ali i sa adrese vladajuće Srpske napredne stranke.
Situaciju dodatno komplikuje i to što je sastanak Vučić-Đilas bio okidač za raspad i Ujedinjena opozicija Srbije, što je javno obelodanio potpredsednik Narodne stranke Vladimir Gajić.
Za svo to vreme SSP nije odustajao, za njih su izbori "nova šansa", kako tvrdi njena portpredsednica Marinika Tepić. Upitana da li veruje da će novih izbora u Beogradu biti, rekla je da "želi da veruje" da će Vučić održati reč, "upravo zato što se poziva na legitimitet".
- Moguće je da naprednjaci vide priliku da poprave rezultat, ali i mi vidimo šansu, jer uslovi moraju da budu bolji - rekla je Tepić za N1.
Motivacija i lojalnost na testu
Prema njenim rečima, to su "potpuno drugačiji medijski uslovi", provera biračkog spiska, provera "uvezenih birača", uspostavljanje pariteta u izbornim komisijama.
- Ukoliko se budu pridržavali dogovorenih rokova, izbori u Beogradu bi bili za šest, odnosno devet meseci - ocenila je Tepić.
A na te izbore će, kako je rekla, bez Narodne stranke i ocenila da je saradnja sa njima "gotovo nemoguća".
Pitanje je, šta će zaista biti novi izbori za opoziciju? Ko treba da im se raduje, i postoji li šansa da su tim zahtevom u stvari samo sebi "zakuvali" čorbu?
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da je to jednačina sa mnogo nepoznatih, i da uveliko zavisi od spoljno političkih odnosa.
- Događaji će se usložnjavati, zbog čega je teško prognozirati kako bi pojedinačne stranke mogle da prođu. Do marta nas ne čega dug period, ali je sigurno da će se promeniti spoljnopoliticki kontekst i da nismo svesni kako će izgledati naša scena. Jedino je sigurno da su stranke vlasti u boljoj poziciji jer su ponovljeni izbori lakša prilika za motivaciju birača, pošto su ostale homogene. Opozicija će imati priblema, jer se podelila, biraci će se osećati apatično, je će im se opet nuditi druga opcija… - ocenjuje Klačar.
On smatra i da, kako govore istraživanja javnog mnjenja, u korist vladajućih stranaka ide i to što su im birači lojalniji.
- Istraživanja pokazuju da je veća lojalnost onih koji glasaju za SNS i SPS neko kod onih koji su za stranke opozicije. To biračko telo je mekano, nisu birači koji će preskočiti blok i umesto za opoziciju glasati za vlast, ali jesu onu koji nemjaju čvrst stav i donose odliku shodno kontekstu - ističe Klačar.
"Račun bez krčmara"
Zašto ih onda, neki od njih, traže?
- Najglasniji akter je SSP, jer želi da se nametne kao liderska i može najviše da profitira. Drugo, pokazalo se da polarizacija koja je vladala do izbora nije dovela do dobrog rezultata i da bi normalizacija političkog života doprinela boliim rezultatima. Treći razlog je situacija u Ukrajini, svi akteri su svesni da odgovornost raste sa izazovima sa kojima se suočava Srbija i ovim korakom se ne zatvaraju vrata za saradnju vlasti i opozicije. Ne mislim do saradnje koja će dovesti do zajedničke Vlade, već po pitanju važnih državnih interesa - smatra Klačar.
Ipak, politički analitičar Cvijetin Milivojević napominje za Blic da je obaveza svih političkih aktera da se pokuša konstiuisanje obe Skupštine i da izaberu vlade na nivou republike i grada.
- Priča o novim izborima je pravljenje računa bez krčmara, a naročito jer još nismo čuli šta misli stranka bez koje ne može da se formira vlast. A to je SPS, više nije parazit, već neko ko se pita. Svi zanemaruju da se Vučić nije zakleo ni na izbore u Beogradu, ni u republici, rekao je da će ih u prestonici biti ako opozicija bude trazila, a da unutar stranke vlada raspoloženje da bude i parlamentarnih. A vrlo lako može da se fornira vlada na oba nivoa, i to različita - napominje on.
Šanse opozicije i vlasti na izborima zavise od toga kada bi bili održani - u septembru, martu ili kasnije.
- Smatram da ne bi išli na ruku nikome. Ni malim strankama jer se plaše da će ih u drugom poluvremenu počistiti zahvaljujući razgovoru Vučić - Đilas. Ne bi odgovorao ni SSP jer bi dobar deo birača Ujedinjenih za Srbiju kaznio Đilasa jer je ušao u razgovor sa Vučićem, a u SNS im se niko ne bi radovao. Stradali bi i građani, jer nisu glasali za nove izbore - napominje Milivojević. (www.blic.rs, Danijela Luković , 30.4.2022)

Abazovićev ples na tankoj žici: Vlada oročenog trajanja ili nove reforme

Novoizabrana manjinska Vlada Crne Gore, na čijem je čelu predsednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović ima oročeno trajanje, verovatno do narednih parlamentarnih izbora. Po svim pravilima, ona bi trebalo da bude nestabilna, ali prilika da se situacija preokrene je nastavak borbe protiv organizovanog kriminala koju je Abazović započeo kao vicepremijer u sada bivšoj vladi, ocenjuju za "Novu" profesor na Fakultetu političkih nauka Miloš Bešić i politički analitičar Cvijetin Milivojević.
Nakon skoro tri meseca opstrukcija i krize izvršne i zakonodavne vlasti, crnogorski poslanici izabrali su 43. vladu. Nju čine manjinske partije, Građanski pokret URA, Socijaldemokratska partija (SDP) i Socijalistička narodna partija (SNP), dok će joj podršku u parlamentu pružati Demokratska partija socijalista (DPS), na čijem je čelu crnogorski predsednik Milo Đukanović.
Zbog političke situacije u zemlji i činjenice da rad parlamenta trenutno blokiraju Demokratski front (DF), Demokrate, Ujedinjena i Prava Crna Gora, postavlja se pitanje može li ova vlada da opstane na duži vremenski period.
"Čini mi se da je ova vlada oročena. Najlogičnije je da potraje do narednih izbora, ali se u međuvremenu dešavaju neki lokalni izbori, pa me ne bi začudilo da potraje i kraće. Ona ima smisla ako ima jasan cilj, kao što je imala prošla vlada uprkos tome što su je mnogi kritikovali iz raznih razloga", kaže za "Novu" Cvijetin Milivojević.
Prema njegovom mišljenju, sada opozicioni DPS pretrpeo je gubitke na lokalnim izborima, zbog čega sada želi da stvori bolju poziciju za naredne parlamentarne izbore. To će, smatra Milivojević, učiniti putem podrške manjinskoj vladi. Da li će nova izvršna vlast opstati, u velikoj meri zavisi od premijera Abazovića.
"Da se ne lažemo, izborna volja građana nije ova vlada, a nije bila u punom smislu ni prethodna. Ovo je ples na tankoj žici Dritana Abazovića. Ako stane sa borbom protiv korupcije, on i URA nemaju šta da traže na sledećim izborima. Zato mislim da će pokušavati da nastavi sa misijom. Postoji i treća mogućnost, da sam Abazović odustane od te vlade i da se ide na vanredne izbore", kaže politički analitičar.
Moguć preokret
Istog mišljenja je i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić, koji smatra da ovoj vladi nije suđeno da bude dugovečna i snažna.
DF i Demokrate će osporavati vladu
Kada je reč o čelnicima Demokratskof fronta i Demokrata, doskorašnjim partnerima Dritana Abazovića i njegovog pokreta URA, Bešić ističe da će oni u narednom periodu učiniti sve da ospore legitimitet manjinske vlade.
"Oni će nastaviti sa osporavanjem, naročito Demokrate, njihove poteze nije teško predvideti. Na svim frontovima će proglašavati pokreta URA za izdajničku strukturu koja je na krilima borbe protiv DPS-a došla do podrške te partije. Učiniće sve da vlada traje što kraće, a pitanje je koliko će biti uspešni", smatra profesor FPN-a.
"Atmosfera koja je pratila fomiranje ove vlade nije prijatna zbog podrške DPS-a, zbog toga što njen legitimitet osporavaju DF i Demokrate, jer je njeno fomiranje dugo trajalo, a delom i jer se u njoj nalaze SNP i SDP. Sva je prilika da nema naročite izglede da bude dugovečna i snažna", smatra Bešić.
Međutim, postoje dve stvari koje mogu da preokrenu ove prognoze i dovedu do dužeg trajanja vlade. Reč je o nastavku sa reformama koje idu na štetu DPS-a, kao i ubrzanju procesa evropskih integracija, što, prema Bešićevom mišljenju, nije nemoguće obzirom na podršku stranih ambasada.
Pitanje nad pitanjima
Jedno pitanje u vooj situaciji nameće se kao najvažnije, ocenjuje profesor na FPN-u, a tiče se premijera Abazovića.
"Pitanje svih pitanja je kako će Abazović nastaviti borbu sa kriminalnom uz DPS u parlamentu. Na prvi pogled to izgleda nemoguće, njihovi funkcioneri bili bi prvi na udaru u tom slučaju. Ali, kada se zagrebe ispod površine, ja sam duboko uveren da je Abazović dobio dve garancije", kaže Bešić.
Jedna garancija je da će Milo Đukanović uskoro da se povuče sa poltičke scene u Crnoj Gori, a drugo je da će DPS u parlamentu morati da pruži podršku svim zakonima.
"Ako pogledate Abazovićeve izjave, mislim da se vidi da je dobio obećanje stranih ambasada da će to da se desi. Abazović je u ove garancije poverovao, a da li će se to zaista desiti, ostaje da vidimo. Često dobijete obećanje, a u stvarnosti se desi nešto drugo", zaključuje Bešić. (portal www.nova.rs, Anđela Krstović, 30.4.2022)

Novinarstvo u PR-u & PR u novinarstvu: Cvijetin Milivojević

U trećoj epizodi serijala "Novinarstvo u PR-u & PR u novinarstvu" razgovarali smo o odnosu između ove dve profesije, o tome kakvim kodeksima je povinovan PR menadžer, kao i koliko je tanka linija između legitimnog i opasnog PR promovisanja. Takođe, pokušali smo i da odgovorimo na pitanje zašto studenti novinarstva  beže u PR.
U našem studiju ugostili smo Cvijetina Milivojevića, političkog analitičara i direktora PR agencije "Pragma", a sa njim je razgovarala Sofija Ljubišić. Izvinjavamo se na pomalo mutnom snimku, došlo je tehničkih problema, studenti smo i još uvek se učimo :)
(“Slušaonica 6”, studentski podcast Fakultet političkih nauka, Youtube, 28.4.2022)
https://youtu.be/o4CAhpVijVQ

Umesto objašnjenja, saopštenje: Zašto Karen Donfrid ne sme da govori u Beogradu

Pomoćnica državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Karen Donfrid u poseti je Beogradu, gde će se u toku dana, kako je najavjeno, sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom Vlade Anom Brnabić. Za razliku od jučerašnje posete Prištini, kada se tamošnjoj javnosti Donfrid obratila dva puta, jednom nakon sastanka sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, a zatim i posle razgovora sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, u Beogradu neće biti moguće postaviti pitanja. Sudeći prema najavama sa Andrićevog venca i iz Nemanjine 11, javnost će o detaljima sastanaka biti obaveštena saopštenjem. Zato se logično nameće pitanje - zašto kod nas nema pitanja?
Ako je suditi po onome što je govorila juče, Donfrid iz Prištine u Beograd donosi dve ključne poruke – priznavanje Kosova i sankcije Rusiji.
Dve za Srbiju vrlo neprijatne teme, te stoga možda i nije za čuđenje da ni predsednik Vučić ni premijerka Brnabić nakon današnjih odvojenih sastanaka sa Donfrid neće biti raspoloženi za pitanja novinara.
U najavi današnjih događaja redakcijama je poslato saopštenje u kojem piše da će snimateljima i fotoreporterima biće omogućeno snimanje početka sastanka, a da će nakon njega medijima biti prosleđeno saopštenje.
Dakle, srpska javnost će kako trenutno stoje stvari sigurno biti uskraćena za pojašnjenja predsednika i premijerke, a vrlo verovatno i same Donfrid.
Ukoliko sama ne odluči drugačije.
Prvi susret imali su sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani. Nakon završenog sastanka Donfrid i Osmani su na zajedničkoj konferenciji za štampu poručili da bi dijalog Beograda i Prištine trebalo da se fokusira na uzajamno priznanje.
U međuvremenu je usledio i sastanak sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
Donfrid je nakon ovog sastanka kazala da mir ne bi trebalo da se uzima zdravo za gotovo i zatim govorila o Rusiji.
“Jedini način da se Rusiji ne ostavi prostor na Zapadnom Balkanu je privođenje kraju dijaloga Beograda i Prištine”, ocenila je Donfrid.
Kako je objasnila ove dve stvari su povezane.
„Rusija želi da uništi svako jedinstvo i demokratsku konsolidaciju u zemljama Zapadnog Balkana, da osigura da se vi i susedne zemlje ne integrišete u evropske i evroatlantske institucije. Rusija veruje da će jači Balkan sa stabilnijim demokratskim prosperitetom predstavljati pretnju njenom uticaju“, kazala je, prenosi Gazeta Express.
Ocenjuje da je lako suprotstaviti se ovakvom uticaju Kremlja.
„Kosovo i Srbija moraju da se udruže i hitno da se ponovo uključe u dijalog uz podršku EU, uz snažnu podršku SAD. Naš cilj je i vaš cilj, sporazum koji unapređuje vaš odnos, fokusiran na uzajamno priznanje. Želim da vas uverim da posvećenost Sjedinjenih Država i naših saveznika i partnera ostaje snažna. Kosovo ima NATO sa svojom misijom KFOR“, zaključila je Donfrid.
U Beogradu po svemu sudeći neće biti ovakvih poruka. Makar javno izrečenih.
Krivično delo
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je Donfrid u Prištini bila kao prijatelj, a da u Beograd dolazi samo da saopšti da Kosovo mora biti priznato što pre.
“U svakom slučaju, ona posle Prištine svraća u Beograd da isporuči njihove želje najvišim državnim funkcionerima, to je sramota za našu državu i institucije, a za to su krivi predstavnici naše vlasti. Jasno je da ona dolazi kao prijatelj Prištine i neko ko treba da isporuči njihove intencije i saopšti Beogradu da što pre treba da prizna Kosovo. Ostaje nejasno kako Aleksandar Vučić i Ana Brnabić mogu uopšte da pregovaraju o tako ozbiljnim pitanjima. Jer to nije među onih osam Ustavom određenih nadležnosti predsednika države, a predsednica Vlade je u tehničkom mandatu. S druge strane, kad je reč o Rusiji, Vučić mora da poštuje Ustav i spoljnopolitički stav Srbije koja nas obavezuje na političku i vojnu neutralnost, okrenutu ka sva četiri centra spoljne politike - Vašingtonu, Moskvi, Briselu i Pekingu. To je volja građana Srbije i sve ostalo bi bilo krivično delo”, kaže Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 26.4.2022)

НАЈНОВИЈА КЊИГА У ПРОДАЈИ: "Нулта 2020 тачка – тридесета зима вишестраначја у Србији”

 

 Три деценије политичког плурализма у Србији - у четири књиге Цвијетина Миливојевића:

1. "На прву лопту - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 599 дин)

2. "Мостови и избори - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (699 дин)

3. "Духовна колаборација" (499 дин)

4. И НАЈНОВИЈА: „Нулта 2020 тачка - тридесета зима вишестраначја“  (699 дин)!

 

Dodatni popusti za "Pragmine", dobre NOVE i STARE, a kao nove, KNJIGE

bukvari, azbučnici, priručnici iz oblasti: novinarstva, odnosa s javnoscu, političke komunikacije, propaganda, politike...

 

I - za samo 999 dinara, paket od dve knjige; autor Cvijetin Milivojević:

Knjiga "DUHOVNA KOLABORACIJA" (izdanje decembar 2019)

Politkomunikološke paralele srpske sadašnjosti i ne tako davne prošlosti

Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018" (izdanje januar 2019)

Hronika političkog komuniciranja u Srbiji

 

 

II - za 999 dinara, paket od dve knjige; autor Cvijetin Milivojević:

1. Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018" (izdanje januar 2019)

Hronika političkog komuniciranja u Srbiji

2. Knjiga „NA PRVU LOPTU – političko komuniciranje u Srbiji od 1990 – 2007“ (izdanje 2008)

Kako komuniciraju političari - „iz prve ruke“

 

 

III - POLITKOMUNIKOLOŠKO TROKNJIŽJE! za 1.399 dinara, paket od tri knjige; autor Cvijetin Milivojević:

1. Knjiga "DUHOVNA KOLABORACIJA" (izdanje decembar 2019)

Politkomunikološke paralele srpske sadašnjosti i ne tako davne prošlosti

2. Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018" (izdanje januar 2019)

Hronika političkog komuniciranja u Srbiji

3. Knjiga „NA PRVU LOPTU – političko komuniciranje u Srbiji od 1990 – 2007“ (izdanje 2008)

Kako komuniciraju političari - „iz prve ruke“:

 

IV - za samo 699 dinara:

Knjiga "NOVINAR - VAŠ PRIJATELJ; priručnik za uspešne odnose s medijima" (izdanje 2003; autor Cvijetin Milivojević)

Bukvar odnosa s javnošću (PR-a)

 

V - za samo 399 dinara:

Knjiga „PUTNICI LUDOG TRAMVAJA“

Novinarstvo za početnike – početnica za novinare

(priređivači: Ivan Mrđen, Đoko Kesić i Slaviša Lekić; izdanje „Vreme knjige“)

 

VI - za samo 399 dinara:

Knjiga "GLOBALNO POTEMKINOVO SELO - medijski rat od 1990 - 1995" (izdanje 1996; autor Cvijetin Milivojević)

Kako su vođeni medijski ratovi devedesetih

 

Knjige se mogu naručiti pouzećem ili nabaviti lično u Agenciji „Pragma", office@pragma.rs, tel. +387 11 3234 439, Terazije 3A, Beograd

Kako je SNS na ponovljenim izborima sa manjim brojem birača dobio više glasova

Srpska napredna stranka je na ponovljenim izborima na šest biračkih mesta u Beogradu dobila 501 glas više nego 3. aprila, iako je na novo glasanje izašlo 976 birača manje. Politikolog Cvijetin Milivojević objašnjava u razgovoru za portal N1 da razlog za to leži u činjenici da „SNS ima vojničko ustrojstvo“, što, kako kaže, najviše dolazi do izražaja kada se glasa u izbornim jedinicama sa malim brojem birača.
„SNS je jedina partija koja ima ozbiljno iskustvo sa izbora za mesne zajednice i ona fantastično kontroliše svakog svog birača. Uz to, naprednjaci mogu da dodatno mobilišu birače ukoliko im je to bitno. Na ovim ponovljenim izborima njima je bila bitna poruka opoziciji s jedne strane, ali i poruka delu sopstvenih birača koji je prestao da veruje da je SNS nepobediv“, ocenjuje Milivojević.
Kako kaže, izbori na tih šest biračkih mesta nisu ni bili ponovljeni da bi neko iz opozicije prešao cenzus, konkretno lista „Ajmo ljudi“, već da bi „Srpska napredna stranka naknadno demonstrirala ono što nije uspela u Beogradu na izborima 3. aprila“. Ona je želela da pokaže da su se čak i oni koji su pomalo sumnjali u SNS vrlo brzo opametili videvši da od opozicije nema ništa i da su vratili naprednjacima“, uveren je Milivojević.
Sagovornik portala N1 osvrnuo se i na rezultat koji su na ponovljenim izborima u Beogradu ostvarile opozicione partije.
„Najvažniji razlog za fijasko opozicije leži u tome što je Dragan Đilas uleteo u neverovatnu poziciju koju bih nazvao ‘lovljenje ribe na bućku‘. Progutati takav mamac u trenutku kada imate situaciju da ni Gradska izborna komisija, a kamoli Upravni sud nisu bili ni blizu donošenja odluka, da vi prihvatite da razgovarate o novim izborima u Beogradu sa nekompetentnom i za to nenadležnom osobom. Umesto da pokušate da kapitalizujete tu razliku od 70.000 glasača dok traje izborni proces, vi polazite od toga da ste izbore izgubili, čime ste demotivisali birače. Oni nisu u veliko broju izašli na ponovljene izbore 16. aprila i pet dana kasnije jer su videli da ste već ušli u ‘trange-frange‘ varijantu, a da niste ni ispoštovali čitav izborni proces“, napominje Milivojević.
On ističe da to ne znači da Đilas nije trebalo da razgovara sa (Aleksandrom) Vučićem, ali naglašava da je to trebalo da se radi onog trenutka kada se sva pravna sredstva iscrpe i kada se izborni proces okonča.
„Ovako je to bila jasna poruka biračima opozicije da ne treba da izlaze na (ponovljene) izbore, jer su se, nezavisno od toga, Đilas i Vučić nešto dogovorili. Treba imati u vidu i to da birači opozicije malo više uključuju mozak nego, na primer, glasačko telo Srpske napredne stranke, koje glasa po ‘o-ruk sistemu‘. Opozicioni glasači više razmišljaju i zato postavljaju pitanje ‘čekajte, ko ovde koga zeza?‘. Zovete me da glasam za listu Ajmo ljudi, a istovremeno ste već napravili dogovor o nekakvim novim izborima“, podvlači Milivojević.
Na novim izborima bili bi još lošiji uslovi za opoziciju
Cvijetin Milivojević tvrdi da je ključna stvar to ko će organizovati eventualne nove beogradske izbore.
„Ispada da će ih organizovati aktuelna vlast. I šta je onda Đilas dobio u pregovorima sa Vučićem? Nove izbore pod još lošijim uslovima jer će vlast mnogo ozbiljnije da nastupi na tim izborima. Stvar ni sada nije potpuno izgubljena, jer postoji još jedna mogućnost. Ukoliko je opozicija uverena da je na izborima pokradena, ona ne mora da pristupi čak ni konstituisanju parlamenta. Ali je očigledno da ne postoji takva uverenost i to ne samo u desnom delu opozicije u koji svi sumnjaju, već i u uslovno rečeno centru i u zeleno-levoj koaliciji. Svi su oni, koliko vidim, zadovoljni činjenicom da će biti u budućoj gradskoj skupštini, što znači da neće zaustaviti proces konstituisanja, a onda će biti onako kako Vučić odluči“, smatra Milivojević.
Prema njegovim rečima, dobar deo javnosti je potpao pod uticaj onih koji tvrde da je to već gotova stvar i da će izbori biti ponovljeni.
„Stvari mogu da krenu i drugačijim tokom. Na primer, poruka vlasti može biti i ovakva: to što su se dogovorili Đilas i Vučić je jedan deo priče, ali mi sad imamo većinu u gradskoj skupštini i mi ćemo sad da oformimo sve organe vlasti, ali ćemo učiniti plezir opoziciji i raspisati nove izbore za godinu dana. To je sve jedna velika papazjanija i to može da demotiviše birače“, zaključuje Milivojević. (www.rs.n1info.com, portal, Nikola Kojić, 22.4.2022)