Politikolog o traženju
pravog trenutka za ulazak u politiku
-Ako je reč o čekanju trenutka, gledano sa strane, pravi momenat za Sava Manojlovića je bio uoči ovih izbora jer je bio politički hit meseca januara, a i cele zimske sezone, navodi politički analitičar Cvijetin Milivojević upitan za čekanje trenutaka za ulazak u stranačku politiku, odnosno osnivanje organizacije, o kojem govore i direktor kampanje tima „Kreni-Promeni“ Savo Manojlović i drugoplasirani predsednički kandidat Zdravko Ponoš.
Pravi trenutak za Manojlovića je tada bio zbog načina na koji je vodio proteste, kao i određenih rezultati koji bi, i pored Vučićevog pragmatizma i demagogije, mogli da se pripišu ovom aktivisti. Takođe, pitanje je da li će i kada biti nekih narednih izbora, odnosno održavanje izbora zavisi isključivo od Vučića, ocenjuje Milivojević i dodaje da je rat u Ukrajini zasenio temu zaštite životne sredine kojom se i Manojlović bavio.
Govoreći o Ponoševom trenutku Milivojević navodi da je njegov pravi politički trenutak bio odmah nakon izbora 3. aprila.
-Ako želi stvarno da se bavi politikom ne znam šta mu donosi svaki novi dan čekanja ili prolongiranja pravljenja političke stranke. Ostvario je zavidan rezultat, s obzirom na kampanju i činjenicu kako ga je vlast tretirala i targetirala kroz čitavu kampanju. Ako ima političke ambicije trebalo je juče da krene u aktivaciju političku organizma koji će on da predvodi, ocenjuje Ponoš.
Upitan koliko se ova odlaganja osnivanja organizacija razlikuju od osnivanja „Levice Srbije“ Borka Stefanovića, organizacije osnovane nakon Stefanoivćevog razilaženja sa Demokratskom strankom, Milivojević kaže da Stefanović nije imao iste ciljeve kao Ponoš i Manojlović.
Naime, Milivojević smatra da je Borko Stefanović svoju „Levicu“ hteo da zaokruži kao jednu svoju priču u kojoj će on biti jedini lider, te da mu je taj pokret poslužio da se „dobro uda“ i postane jedan od lidera Đilasove Stranke slobode i pravde. Takođe, Stefanović nije imao legitimitet izbornog rezultata kakav danas ima Ponoš, niti je imao harizmu nekoga ko je građanskim aktivizmom zaslužio nekakav rejting, kakav je slučaj Manojlovića.
– Mislim da to nije za poređenje. Za poređenje je možda priča sa Pokretom slobodnih građana Saše Jankovića koji se 2017. kandidovao za predsednika, pa je PSG definisan kao politički pokret. To je pokazalo da iako je Janković ostvario ozbiljan rezultat, ne znači da je čovek rođen za partijskog lidera, iako je imao podršku građana i ljude koji su hteli da budu logistika. Ipak, to je rezultiralo potpunim izlaskom iz političkog života Jankovića, ukazuje Milivojević i dodaje da, ako su u pitanju početne pozicije, delimično bi se Janković mogao porediti sa Ponošem.
Ponoš i Janković imaju i sličnost u „nedorečenosti političkog profila“, odnosno toga da je teško uhvatiti razliku Ponoševe eventualne stranke i stranaka koje su ga podržale na izborima, ali i to što je Janković potekao, po percepciji građana „paradržavne strukture“ odnosno bio je zaštitnik građana, poput Ponoša kojeg javnost percipira kao bivšeg načelnika Generalštaba.
-Ne može se reći da je Manojlovićevo vreme tek dolazi. Ko se danas realno seća Sava Manojlovića? Medije interesuje hoće li u politiku ući, ali građanima je bio interesantan na Gazeli, pa tokom Sretenja, tada je bio u epicentru javnosti. To je trebalo da iskoristi u tom trenutku, što ne znači da neće napraviti sebi opet takvu šansu, ali će imati problem jer će ga ostatak opozicije posmatrati kao oponenta, neće indirektno raditi za njegovu stvar, navodi Milivojević.
Upitan kako komentariše onda Manojlovićeve reči da „ne želi da zloupotrebljava muku i nesreću bilo koga“, odnosno da borbe poput one za Parkić ili Jadar iskoristi za ulazak u stranačku politiku, Milivojević odgovara: Mislite li da će neko od simpatizera opozicije sada reći ‘Savo je moralniji od Ćute, Biljane Stojković, Zelenovića ili Miketića’, koji su eto iskoristili ljudske nedaće i sada su Skupštini? Pa, neće.
– Trenutak se koristi. Ne znam da li čovek (Manojlović) uopšte ima ambiciju da se bavi politikom. Njemu se namestio trenutak, nije to nikakva zloupotreba, nisu ni Ćuta i ekipa zloupotrebili. Zašto bih ja kao građanin moralisao i rekao da je Ćuta iskoristio nešto? Pa nije, namestilo mu se tako, zaključuje Milivojević. (www.danas.rs, Danas, 8.6.2022)
-Ako je reč o čekanju trenutka, gledano sa strane, pravi momenat za Sava Manojlovića je bio uoči ovih izbora jer je bio politički hit meseca januara, a i cele zimske sezone, navodi politički analitičar Cvijetin Milivojević upitan za čekanje trenutaka za ulazak u stranačku politiku, odnosno osnivanje organizacije, o kojem govore i direktor kampanje tima „Kreni-Promeni“ Savo Manojlović i drugoplasirani predsednički kandidat Zdravko Ponoš.
Pravi trenutak za Manojlovića je tada bio zbog načina na koji je vodio proteste, kao i određenih rezultati koji bi, i pored Vučićevog pragmatizma i demagogije, mogli da se pripišu ovom aktivisti. Takođe, pitanje je da li će i kada biti nekih narednih izbora, odnosno održavanje izbora zavisi isključivo od Vučića, ocenjuje Milivojević i dodaje da je rat u Ukrajini zasenio temu zaštite životne sredine kojom se i Manojlović bavio.
Govoreći o Ponoševom trenutku Milivojević navodi da je njegov pravi politički trenutak bio odmah nakon izbora 3. aprila.
-Ako želi stvarno da se bavi politikom ne znam šta mu donosi svaki novi dan čekanja ili prolongiranja pravljenja političke stranke. Ostvario je zavidan rezultat, s obzirom na kampanju i činjenicu kako ga je vlast tretirala i targetirala kroz čitavu kampanju. Ako ima političke ambicije trebalo je juče da krene u aktivaciju političku organizma koji će on da predvodi, ocenjuje Ponoš.
Upitan koliko se ova odlaganja osnivanja organizacija razlikuju od osnivanja „Levice Srbije“ Borka Stefanovića, organizacije osnovane nakon Stefanoivćevog razilaženja sa Demokratskom strankom, Milivojević kaže da Stefanović nije imao iste ciljeve kao Ponoš i Manojlović.
Naime, Milivojević smatra da je Borko Stefanović svoju „Levicu“ hteo da zaokruži kao jednu svoju priču u kojoj će on biti jedini lider, te da mu je taj pokret poslužio da se „dobro uda“ i postane jedan od lidera Đilasove Stranke slobode i pravde. Takođe, Stefanović nije imao legitimitet izbornog rezultata kakav danas ima Ponoš, niti je imao harizmu nekoga ko je građanskim aktivizmom zaslužio nekakav rejting, kakav je slučaj Manojlovića.
– Mislim da to nije za poređenje. Za poređenje je možda priča sa Pokretom slobodnih građana Saše Jankovića koji se 2017. kandidovao za predsednika, pa je PSG definisan kao politički pokret. To je pokazalo da iako je Janković ostvario ozbiljan rezultat, ne znači da je čovek rođen za partijskog lidera, iako je imao podršku građana i ljude koji su hteli da budu logistika. Ipak, to je rezultiralo potpunim izlaskom iz političkog života Jankovića, ukazuje Milivojević i dodaje da, ako su u pitanju početne pozicije, delimično bi se Janković mogao porediti sa Ponošem.
Ponoš i Janković imaju i sličnost u „nedorečenosti političkog profila“, odnosno toga da je teško uhvatiti razliku Ponoševe eventualne stranke i stranaka koje su ga podržale na izborima, ali i to što je Janković potekao, po percepciji građana „paradržavne strukture“ odnosno bio je zaštitnik građana, poput Ponoša kojeg javnost percipira kao bivšeg načelnika Generalštaba.
-Ne može se reći da je Manojlovićevo vreme tek dolazi. Ko se danas realno seća Sava Manojlovića? Medije interesuje hoće li u politiku ući, ali građanima je bio interesantan na Gazeli, pa tokom Sretenja, tada je bio u epicentru javnosti. To je trebalo da iskoristi u tom trenutku, što ne znači da neće napraviti sebi opet takvu šansu, ali će imati problem jer će ga ostatak opozicije posmatrati kao oponenta, neće indirektno raditi za njegovu stvar, navodi Milivojević.
Upitan kako komentariše onda Manojlovićeve reči da „ne želi da zloupotrebljava muku i nesreću bilo koga“, odnosno da borbe poput one za Parkić ili Jadar iskoristi za ulazak u stranačku politiku, Milivojević odgovara: Mislite li da će neko od simpatizera opozicije sada reći ‘Savo je moralniji od Ćute, Biljane Stojković, Zelenovića ili Miketića’, koji su eto iskoristili ljudske nedaće i sada su Skupštini? Pa, neće.
– Trenutak se koristi. Ne znam da li čovek (Manojlović) uopšte ima ambiciju da se bavi politikom. Njemu se namestio trenutak, nije to nikakva zloupotreba, nisu ni Ćuta i ekipa zloupotrebili. Zašto bih ja kao građanin moralisao i rekao da je Ćuta iskoristio nešto? Pa nije, namestilo mu se tako, zaključuje Milivojević. (www.danas.rs, Danas, 8.6.2022)
