Nastavlja se Vučićeva praksa zloupotrebe dece u kampanji

Izborna kampanja se zahuktava a vlast u “borbi” za glasove ni ovoga puta ne odustaje od zloupotrebe dece u političke svrhe. U tome učestvuju svi od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministra u Vladi Srbije pa čak i lokalnih političara iz redova naprednjaka. Sve to se dešava uprkos tome što se Srbija još devedesetih godina obavezala da neće koristiti decu u političke svrhe.
Predsednik je prošlogodišnji rođendanski scenario ponovio i ove godine, a gosti na slavlju, kako je objavljeno na instagram profilu ’’budućnostsrbijeav’’, bila su srpska deca iz regiona.
On je u jeku predizborne kampanje, kao domaćin i slavljenik, deci davao rođendansku tortu, slikao se sa njima i uputio političke poruke, koje nisu primerene dečjem uzrastu.
Obratio se deci rečima ’’da nijedan izazov nisu sami sebi napravili niti su ga zaslužili’’, te uputio izvinjenje ’’za .atmosferu straha i nestašice hrane’’.
Predsednikov rođendan je, prema rečima političkog analitičara Cvijetina Milivojevića ’’klasična zloupotreba dece u političke svrhe’’, na koju je, kako kaže, upozoravao i u prethodnom izbornom ciklusu, kada je kampanja vođena pod nazivom ‘’Za našu decu’’.
Ta parola, podseća Milivojević, preuzeta je sa izbora u Nemačkoj 1936. godine.
’’I tada sam dobronamerno upozorio ljude iz SNS da im je neko iz izbornog štaba podvalio tu parolu. To se kosilo sa svim pozitivnim u našem zakonodavstvu i to jeste bila zlouptreba dece. I sada je na svoj rođendan, Vučić ponovo zloupotrebio i funkciju predsednika Republike, a kao učesnik na izbornom procesu, zlouptrebio je sve ono što podrazumeva izborno i medijsko zakonodavstvo u Srbiji. Za mene je sporno što opozicija ne diže glas zbog toga. Primetio sam i da pojedine opozicione stranke to rade, ali naravno ne u tom kapacitetu, jer nisu u poziciji da to rade’’ rekao je Milivojević.
Specijalni pedagog iz Kragujevca, Boris Herman, ujedno i lokalni politički funkciioner (Narodna stranka), kaže za nova.rs, da je predsednikov rođendan sa decoom na slavlju, klasičan primer stvaranja kulta ličnosti.
’’Na tim fotografijama deca su zloupotrebljena i iskoriščena za veličanje jednog čoveka’’, istakao je Herman i dodao da je pojava dece u predizbornim kampanjama ‘’’ružna praksa’’ koja se koristi svuda u svetu.
’’Međutim, za razliku od sveta, gde su toj deci možda obezbeđene neke velike stvari, naša deca uglavnom dobiju samo sliku za uspomenu. Na tim slikama se ne vidi da je u Srbiji broj dece od 2011. smanjen za šest odsto, dok se istovremeno broj dece koja se nalaze u sistemu socijalne zaštite konstantno povećva’’, objasnio je ovaj specijalni pedagog.
Cvijetin Milivojević podseća da su političke partije još 90-ih godina potpisale Kodeks UNICEF-a o zabrani dece u političke svrhe, koju između ostalog zabranjuju i medijski zakoni. Međutim dodaje, da se malo ko toga i pridržava.
Da je tako, svedoci smo i u ovoj predizbornoj kampanji. U eri društvenih mreža i drugih platformi za informisanje, svakodnevno možemo da vidimo političare koji se slikaju sa decom.
Aktuelni ministar sporta i proslavljeni vaterpolista Vanja Udovičić na svom tviter profilu, gotovo svakodnevno objavljuje fotografije sa decom iz klubova, kojima poklanja lopte i druge sportske rekvizite.
Bizaran slučaj iz Kragijevca – slikanje zbog tri lopte
Ni lokalni političari nisu imuni na prikupljanje političkih poena ’’pomažući’’ deci. Da ne budemo, zlonamerni, naravno da je deci i sportskim klubovima potrebna podrška, ali ne po svaku cenu i ne medijski propraćeno.
Jedan bizaran slučaj u Kragujevcu, iz Gradske uprave je dostavljen medijima kao ’’vest’’.
Naime, gradski većnihk za sport Predrag Stevović, je jednom odeljenju trećeg razreda osnovne škole, poklonio tri lopte. Doslovce tri lopte – po jednu za fudbal, košarku i odbojku.
U vesti koja je dostavljena medijima, navedeno je da je većnik ‘’to obećao deci’’, kada je bio na otvaranju sportskih terena, te da je sada ispunio obećanje. (www.nova.rs i list Nova, Aleksandra Petrović, 10.3.2022)

Vučić opet u funkcionerskoj kampanji: Tri dana zaredom po Srbiji otvara fabrike

Tri dana zaredom predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvara fabrike po Srbiji i tako nastavlja sa funkcionerskom kampanjom, manje od mesec dana do izbora. Politikolog Cvijetin Milivojević za Nova.rs kaže da Vučić krši Ustav i zakon, te tako ima nesvakidašnju mogućnost da pola sata obavlja funkciju predsednika države, a naredenih pola sata mitinguje kao predsednik Srpske napredne stranke. To će moći da radi sve do 24. marta, jer je novim izmenama Zakona o elektronskim medijima, zabranjeno izveštavanje o otvaranju puteva, pruga, fabrika, škola, bolnica...
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić najpre je prisustvovao svečanosti povodom završetka prve faze radova na izgradnji nove fabrike kompanije Erenli u Leskovcu. Dan kasnije je u Valjevu polagao kamen temeljac za izgradnju fabrike Bizerba u Valjevu, da bi danas u Šidu, tačnije u Adaševcima zajedno sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peterom Sijartom prisustvovao polaganju kamena temeljca za izgradnju fabrike stočne hrane UBM grupacije.
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je jasno da je reč o funkcionerskoj kampanji.
Smena uloga na pola sata
“Mene dobar deo opozicije smatra utopistom kad god ukažem na kršenje Ustava i zakona. Pune tri godine ja ukazujem na to da Vučić krši i Ustav i zakone zato što istovremeno obavlja funkciju predsednika stranke i predsednika države. Opozicija to ne spominje, ne insistira na tome da je to protivustavno. Štaviše, pojedinci iz opozicije, poput Borisa Tadića ili Miloša Jovanovića, smatraju da ja nemam dovoljno znanja ili da ne umem da čitam”, kaže Milivojević i dodaje:
 “E pa ispostavilo se da umem da čitam i ono na šta sam upozoravao upravo se dešava. Vučić prepodne otvara fabriku ili nešto obilazi i to navodno radi kao predsednik republike, a onda samo nekoliko sati kasnije eto ga na partijskim mitinzima kao predsednik stranke. Pola sata je u jednoj ulozi, pola sata u drugoj. Pa da li to može? Naravno da ne bi trebalo. I sad mogu samo da mu kažem bravo Vučiću, jer uspeva da krši član 115 Ustava i Zakon o sprečavanju korupcije, u poglavlju o sukobu interesa, a da mu niko to ne zamera”, zaključuje Milivojević.
Još dve nedelje do pištaljke za kraj
Vučić će to moći da radi još najviše dve nedelje, jer je izmene seta izbornih zakona koji su usvojeni desetak dana pre raspisivanja izbora, pratila i izmena Zakona o elektronskim medijima, a koja se odnosi izveštavanje o takozvanoj funkcionerskoj kampanji.
Usvojene izmene predviđaju da 10 dana pre dana glasanja mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti poput pruga, puteva, mostova, škola bolnica, fabrika.
To podrazumeva da 10 dana uoči izbora izostaju i medijski izveštaji o početku izgradnje takvih i sličnih objekata infrastrukture ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika republike, poslanike u republičkoj ili pokrajinskoj skupštini, gradske i opštinske odbornike. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 9.3.2022)

Izbori u Srbiji, Francuskoj i Mađarskoj u senci rata u Ukrajini: "Zaboravljene" teme aktuelne pre ruske invazije

U aprilu se, osim u Srbiji, izbori održavaju u još dve evropske zemlje. U Mađarskoj se 3. aprila bira novi parlament, a Francuzi 10. aprila održavaju predsedničke izbore na kojima je ponovo glavni favorit aktuelni šef države Emanuel Makron. U običajenim okolnostima ovaj period u sve tri zemlje bio bi posvećen izbornoj kampanji i, uglavnom, domaćim temama, ali je rat u Ukrajini sve to gurnuo u drugi plan.
U Srbiji se 3. aprila održavaju predsednički, parlamentarni i lokalni izbori u Beogradu. Iako je kampanja počela, a većina potpisa predata i liste proglašene, razgovori o izborima "utihnuli" su 24. februara kada je Rusija napala Ukrajinu.
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da Srbija ima iskustva kada je reč o kampanjama u kriznim vremenima, još tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, a dodaje i da su na primer u vreme krize oni održani i pre dve godine usred pandemije koronavirusa.
"Ovde to nije neka nova situacija, ali činjenica jeste da je ukrajinska kriza nadvisila sve druge teme koje je eventualno opoziija mogla da emituje tokom kampanje, a kao što znate kada je reč o kriznim situacijama uvek je u prednosti vlast, hendluje događaje, teme, zauzima stav. Državni funkcioneri koji su u kampanji, pre podne se predsatvljaju kao predsednici i ministri, a popodne kao partijski kandidati. Onaj prostor koji je opozicija mogla da iskoristi je skrajnut", rekao je on.
Milivojević navodi da sadašnjoj vlasti ide u prilog spoljnopolitička strategija koju Srbija sprovodi još od 2000. godine.
"U ovom trenutku i u opoziciji postoji saglasnost da je to u ovom trenutku najpragmatičniji put Srbije. Vlast se u ovom trenutku o situaciji u Ukrajini izjanila upravo onako kako bi i dobar deo opozicije. Na jednoj strani podržala je teritorijalni integritet Ukrajine što nije sporno jer i ta zemlja podržava teritorijalni integritet Srbije. Na drugoj strani, ova vlast se nije pridružila sankcijama Rusiji, ali je u UN osudila agresiju i to je jedino pitanje oko koga se pomalo lome koplja. I to je ta oštrica žileta. Tu vlast verovatno staje dok izbori ne prođu. Šta opozicija može na drugoj strani da uradi? Da se izjasni da je to dobro ili da to nije dobro. Većina opozicionih stranaka čeka da bi se izjasnili do kraja", kaže on.
"Ko se sada seća protesta protiv Rio Tinta"
Milivojević smatra da da je Vučićevo biračko telo u ogromnoj većini "rusofilsko" i da sada se njima, kako kaže,  "ispipava puls" šta bi bilo kada bi se Srbija pridružila nekim od sankcija Rusiji.
"Ipak, ja sam potpuno siguran da takve odluke neće biti do 3.aprila jer bi to sigurno značio pad u biračkom telu", tvrdi politikolog.
On navodi da su teme koje su bile aktuelne sve do početka invazije sada su u drugom planu.
"Ko se sada seća protesta protiv Rio Tinta i potencijalnih drugih zagađivača u Srbiji, što su bile dominantne teme. Sada je rat nemetnu novu temu. Ne primećujem, sem kod radikalnih nacionalista, da postoji neka vrasta sukoba političkog mišljena u Srbije u odnosu prema Rusiji. Od Rusije se ne očekuje nišpta više od onoga što ona daje Srbiji a to je podrška da u Savetu bezbednosti UN", naveo je on.
Na pitanje, da li bi opozcija dobila ili izgubila ako bi se do kraja izjasnila o zahtevu EU za uvođenje sankcija Rusiji, Milivojević smatra da "dok se vlast ne izjasni ne trebaju ni oni".
"Na tu temu se jeste izjasnio jedan deo opozicij. Ali to je ona instant satelitska opozcija koja je bliska vladajućoj koaliciji kao što je Srpska radikalna stranka koja delom govori i za onaj deo glasača SNS koji očekuju takvu vrstu podrške Putinu", kaže Milivojević.
A o tome kako izgleda kampanja u Mađarskoj i Francuskoj za Euronews Srbija su govorili novinari Euronews iz Liona i Budimpešte Serđo Kantone i Gabor Tanač.
Makron ojačao poziciju
Iako diplomatska ofanziva francuskog predsednika Emanuela Makrona nije sprečila da u Ukrajini izbije rat, njegovi pokušaji da pronađe rešenje u sukobu mogli bi da budu posebno nagrađeni.U Francuskoj se 10. aprila održavaju predsednički izbori, a iako je tek pre nekoliko dana i zvanično objavio kandidaturu, Makron se već smatra glavnim favoritom. Borba u drugom krugu, međutim, vrlo je verovatna, a tamo će mu rivalka, kako ankete pokazuju, biti liderka krajnje desnice Marin le Pen.
Serđo Kantone kaže za Euronews Srbija da tema rata u Ukrajini u ovom trenutku monopolizuje i medije i kampanju svugde u Evropi.
"Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja ovaj rat je dobar za Makrona, cinično je to reći, ali to tako funkcioniše, jer on sada ima oko 30 odsto podrške. Tri faktora rade u njegovu korist. Najpre, Makron koristi svoju poziciju, ojačava je tako što pokazuje stratešku autonomiju Francuske jer je uspostavio tu liniju komunikacije sa Vladimirom Putinom i veoma se trudi da nastavi i da radi na tome da racionalizam i razum pobede", rekao je on.
"Ova situacija pomaže Orbanu pred izbore"
A u Budimpešti takođe situacija u kojoj vladajuća stranka može da dobije dodatni poen. U ovoj zemlji će se 3. aprila glasati na parlamentarnim izborima, na kojima će se premijer Viktor Orban prvi put suočiti sa ujedinjenom opozicijom, ali se glasa i na referendumu o pitanjima LGBT zajednice.
Kako kaže Gabor Tanač, mediji pod kontrolom vlade prvobitno su objavljivali da neće biti nikakvog rata, da Rusi samo pritiskaju Ukrajinu i NATO, ali kada je rat počeo počela je i konfuzija.
"Opozicione partije su optuživale Orbana i vladajuću koaliciju da su izdali NATO i EU i da su stavili Mađarsku u nezgodnu poziciju zbog odnosa sa Moskvom, ali nakon dan-dva vlada je poslala poruku navodeći da je država stabilna i napravili su određene manje promene u odnosu sa Rusijom. U suštini usklađene su pozicije sa NATO i EU i podržane su sankcije", rekao je on.
Kako je istakao, poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazala su da je ova poruka dobro odjeknula u javnosti, a Euronews je uradio istraživanje koje je pokazalo da 70 odsto Mađara treba da zadrži distancu i prema Rusiji i prema Ukrajini. Drugo istraživanje je pokazalo i da je podrška vladajućim strankama porasla u prvih nekoliko dana rata.
"Nisam siguran u potpunosti da li će rat imati uticaja na izbore, ali mislim da će ova situacija više pomoći Viktoru Orbanu jer ljudi se opredeljuju za stabilnost u nestabilnim međunarodnim odnosima", kaže on. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, 8.3.2022)
https://www.euronews.rs/izbori-2022/vesti/40148/izbori-u-srbiji-francuskoj-i-madarskoj-u-senci-rata-u-ukrajini-zaboravljene-teme-aktuelne-pre-ruske-invazije/vest

Predizborna kampanja na društvenim mrežama u jeku: Kakva je strategija vlasti, a kakva opozicije

 Iako je zvanično počela nedavno, predizborna kampanja je na Tviteru, Instagramu i drugim društvenim mrežama traje i mnogo pre toga. Utisak je da su poslednjih godina i političari i stranke shvatili koliko su ovi kanali komunikacije korišćeni među potencijalnim biračima, te se političke poruke sada ne viđaju samo u medijima, na šta su birači navikli.
Političke poruke na društvenim mrežama oslikavaju grčevitu borba političara za svaki glas. Ipak, poruke koje se odašilju putem interneta ne stižu nužno do svih glasača. Najčešće se preko društvenih mreža, stranke obraćaju mladima pretpostavljajući da oni najviše koriste iste, kao i da su često zapostavljena ciljna grupa u kampanji.
Radomir Lazović iz pokreta Ne davimo Beograd rekao je da taj pokret ima nekoliko ciljnih grupa kojima se obraćaju putem društvenih mreža.
"Mi se trudimo da prosto one ljude koji su zainteresovani za razvoj grada, koji imaju decu, ili razmišljaju da imaju decu, ili njihovi prijatelji imaju decu, da njih okupimo. Onda i da okupimo one ljude koji su živeli u ovom gradu pa videli kako se on raspada i naravno mlade koji su je li, budućnost", kazao je Lazović  za Euronews Srbija.
Vladajuća srpska Napredna stranka takođe vodi kampanju putem različitih društvenih mreža. Jedan od onih koji redovno koristi Tviter je i Vladimir Đukanović za koga su društvene mreže značajno političko sredstvo borbe za glasove onih od 18 do 40 godina, ali i nužno zlo.
"Što se tiče komunikacije i rasprave više ne možete da imate na društvenim mrežama normalan dijalog isključivo se sve svodi na to da se vređaju ljudi, posebno na Tviteru, tu sam totalno razočaran kakav svet živi da vi možete nekome da vređate decu, da veđate porodicu, da vređate poreklo, da mu želite smrt, imate sve to na tim društvenim mrežama, posebno na Tviteru, ali šta ćete, moramo da se naviknemo na novi vid komunikacije", kazao je Đukanović za Euronews Srbija.
A na taj vid komunikacije se ubrzano navikava dosadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. On je u poslednje vreme najaktivniji na društvenoj mreži Tik tok, dok se sa Tviterom tek upoznaje. Takođe, on je otvorio i Youtube kanal "SicveTV" kako bi prenosio svoje aktivnosti.
Tako dok se u mejnstirm medijima predizborna kampanja tek zahuktava, na društvenim mrežama je u punom jeku, ali stručnjaci nisu stava da će to uticati na rezultat izbora.
Izbor mreže zavisi od ciljne grupe
Politički analitičar Cvijetin Milivojević rekao je da je Goran Vesić uvideo da se preko društvenih mreža može doći do glasača koji će ove godine prvi put imati pravo glasa.
"Jedini zapravo ne samo političar vladajuće koalicije, nego jedini političar koji se preko Tik Toka obraća najmlađoj generaciji dakle tinejdžerima ili možda nekim tinejdžerima koji će ove godine postati i glasači, dakle razmišljao je o tome", kazao je Milivojević.
Marketinški stručnjak Borislav Miljanović rekao je za Euronews Srbija da se kod stranaka vidi povećana aktivnost na društvenim mrežama i da su rešile da unaprede taj vid komunikacije sa biračima.
Ipak, on naglašava da kampanja na društvenim mrežama traje sve vreme, bez posebnih najava o tome.
Kada je reč o načinu obraćanja, Miljanović navodi da se to razlikuje od mreže do mreže.
"Na Tviteru je izborna kampanja najžustrija, dok je na Instagramu i Fejsbuku mnogo više komentara, a manje iznošenja svojih ličnh stavova", kaže Miljanović i dodaje da još uvek ostaje dosta prostora da se aktivnost stranaka na društvenim mrežama unapredi. (www.euronews.rs, Euronews Srbija, Dušan Hadži Nikolić, 26.2.2022)
https://www.euronews.rs/izbori-2022/vesti/38677/predizborna-kamapanja-na-drustvenim-mrezama-u-jeku-kakva-je-strategija-vlasti-a-kakva-opozicije/vest

Milivojević: U kriznim situacijama po pravilu profitira vlast

Usled aktuelnih dešavanja u Rusiji i Ukrajini, postavlja se pitanje šta će ova kriza značiti za predstojeće izbore. Kampanja je uveliko u toku, ali je za razliku od prethodnih, ona u velikoj senci zbog svetskih tenzija. O tome da li i ko na našoj političkoj sceni od toga profitira, ko bi mogao da trpi političke posledice, kao i kako će se sve odraziti na političke rezultate, govorili su politikolog Cvijetin Milivojević i analitičar i istraživač "Faktor plus-a", Vladimir Pejić, u današnjem izdanju emisije "Među nama" na TV Nova S.
Upitan da li može da se seti nekih izbora tokom kojih se paralelno postoji velika kriza, Milivojević podsetio je da je takva situacija bila i u vreme svih izbora koji su se održavali tokom građanskog rata na prostorima bivše Jugoslavije, koji su bili u senci nečeg „većeg“.
„U ovakvim situacijama po pravilu profitira vlast, pogotovo kada ona pokriva i rusofile i one koji su na strani Ukrajine. S druge strane, vlast je u poziciji onoga iza kojeg stoji 10 godina vlasti“, rekao je Milivojević.
Pejić smatra da se, sa stanovišta vlasti, predizborna kampanja odvija onako kako je i bilo planirano, bez obzira na situaciju u Ukrajini.
Kako kaže Milivojević, razumljivo je što pojedine opozicione stranke nisu jasno iznele osudu na račun ruske agresije nad Ukrajinom, kada to nije učinila ni vlast.
"Vučić je u mogućnosti da na jednoj strani odbija da uvede sankcije Rusiji, ali s druge strane, bez pardona se pridruži rezoluciji Ujedinjenih nacija koja osuđuje rusku invaziju", izjavio je Milivojević.
On je rekao i da je potpuno logično da Vučić daje podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, kada Ukrajina daje podršku teritorijalnom integritetu Srbije sa Kosovom. (www.nova.rs, TV Nova S, "Među nama", voditeljka Maja Nikolić, 7.3.2022)
Celo gostovanje možete da pogledate u videu ispod: https://nova.rs/emisije/milivojevic-u-kriznim-situacijama-po-pravilu-profitira-vlast/

“Pres i ja”: 100 godina lista „Borba”

Sled događaja u Ukrajini svakodnevno se menja, a ishod je krajnje neizvestan. Kako se mediji suočavaju sa ovim izazovima? Gost emisije je novinar Boris Varga.
Navršilo se 100 godina od osnivanja lista „Borba“, čije je ime lebdelo između krajnosti - pokrenuli su je komunisti, zabranjivala kraljevska vlast, obnovili partizani, u socijalističkoj Jugoslaviji bila je partijsko pa državno glasilo, a krajem osamdestih i početkom devedesetih postala je najsnažnije uporište tadašnje opozicije u Srbiji. O tome govore novinari nekadašnje „Borbe“ Ivan Mrđen i Cvijetin Mijatović. (www.rtv.rs, Radio-televizija Vojvodine, 3.3.2022, autor emisije: Zoran Panović, urednica: Ljubica Urošević)
https://rtv.rs/sr_lat/pres-i-ja

Milivojević: Rezolucija UN o Ukrajini može biti diplomatski opasna za Srbiju

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je u Novom danu TV N1 da glasanje Srbije u Generalnoj skupštini UN za rezoluciju kojom se izražava žaljenje zbog agresije Rusije na Ukrajinu, može biti diplomatski opasno za Beograd, ukoliko je, kako je rekao, strateški pravac naše zemlje i dalje ulazak u Evropsku uniji sa Kosovom u svom sastavu.
„Na jednoj strani, pre samo dve godine, Rusija je sprečila jednu rezoluciju koja je zaista bila neprijatna, ne samo po Srbiju, nego po srpski narod koja je stigla od vlae velike Britanije. A sad jedna rezolucija, koja je neobavezujuća, nije sporno da će biti zaustavljena u Savetu bezbednosti, ali sa neke diplomatske tačke gledišta, ona može biti opasna za Srbiju, ako je i dalje strateški pravac Srbije ulazak u EU, ali ulazak sa Kosovom unutar Srbije, a ako smo odustali od toga, onda ne moramo više da računao na podršku Rusije i Kine“, naveo je Milivojević.
Dodao je i da je problem to što Srbija ima vladu u tehničkom mandatu koja, prema njegovom mišljenju, ne bi trebalo da se izjašnjava o tako važnim strateškim odlukama.
"To nije dobra stvar. Za jučerašnju odluku trebalo je makar konsutlovati te ljude sa 12 izbornih lista, jer šta ako oni čine vladu posle 3. aprila", kazao je Milivojević.
Ocenio je i da je odluka Srbije da glasa za rezoluciju u Generalnoj skupštini UN, "na ivici žileta" sa stanovišta biračkog tela Srpske napredne stranke, te da ne sumnja da će Aleksandar Vučić sada načiniti jedan korak ka Rusiji.
Milivojević je istako da su ovo "opasna vremena" zbog kojih Vučić može da profitira predstavljajući se kao lider, domaćin i zaštitnik, ali i da izgubi ukoliko previše radikalizuje politiku prema Moskvi.
Komentarišući Vučićevu izjavu kako bi Rusija mogla da bude izbačena iz UN, Milivojević je rekao da veruje da je predsednik hteo da bude "duhovit", jer takva odluka ne može da se donese bez Saveta bezbednosti u kom je Rusija stalna članica i ima pravo veta.
Gost Novog dana je podsetio i kako smo prethodnih dana imali "vrlo neprijatne situacije u regionu" koje pokazuju da "nikakvog međunarodnog prava više nema" i da je sve to samo pitanje dogovora Vašingtona, Moskve i Pekinga.
"Naš veliki prijatelj, predsednik Turske u Prištini, na teritoriji Republike Srbije po Rezoluciji 1244, poziva i kaže da će lobirati za ulazak Kosova u NATO. Druga situacija, Predsedništvo BiH preglasavanjem donosi neku odluku, a na osnovu Dejtonskog sporazuma, odluke strateškog tipa donose se isključivo konsenzusom (...) Mi smo to oćutali, a nismo oćutali na neke stvari na koje smo reagovali juče ili prekjuče", kazao je on.
"Da vidimo koliko je EU licemerna"
Milivojević je podsetio i da se ovih dana lobira da se Ukrajina ekspresno primi u EU, što bi po njegovoj oceni, onemililo Uniju "svim ovim nesretnim zemljama od Turske do Zapadnog Balkana".
"Predsednik Hrvatske Zoran Milanović rekao je da se zalaže da se primi Ukrajina, ali i da se primi Zapadni Balkan. Da vidimo koliko ste licemerni, a koliko želite da proširite evroprske vrednosti na teritorije koje su vašom voljom ostale van", kazao je on.
Govoreći o samoj krizi u Ukrajini, Milivojević je naveo da je ona počela 2014. smenjivanjem, kako je rekao, legitimno izabranog predsednika Viktora Janukovića "uz pomoć NATO-a". Janukovič, prema njegovoj oceni, nije bio proruski predsednik, već je bio pragmatičan, jer je znao da Ukrajina prihoduje milijardu i po evra godišnje samo od taksi na tranzit gasa.
Milivojević je rekao i da ne veruje da bi Moskvi smetala integracija Ukrajine u EU, već da joj smeta širenje NATO-a na istok što je, kako je kazao, protivno dogovoru postignutom po raspadu SSSR-a. (rs.n1info.com, voditelj Nataša Miljković, TV N1, 3.3.2022)
https://rs.n1info.com/vesti/milivojevic-rezolucija-un-o-ukrajini-moze-biti-diplomatski-opasna-za-srbiju/