Da li trenutna situacija može da se poredi sa 2000. i 2012. kada se vlast menjala na predsedničkim izborima?

U iščekivanju raspisivanja izbora, povlačenje paralela između aktuelne političke situacije i ranijih ciklusa smene vlasti ostaju u žiži pažnje javnosti. Međutim, prema rečima naših sagovornika, trenutna situacija drastično se razlikuje od one kada je na predsedničim izborima 2000. i 2012. došlo do smene vlasti.

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta je u gostovanju na N1 istakao da je današnja politička situacija u Srbiji znatno kompleksnija nego 2000. godine, jer je aktuelni režim uspeo da uspostavi dublju kontrolu nad svakodnevnim životom građana.

On je naglasio da Miloševićev aparat nije bio toliko tehnološki i medijski razvijen, dok današnja vlast koristi sofisticirane metode pritiska kako bi ugušila svaki bunt. Jovanović je poručio da se promena ne može očekivati isključivo kroz izborni proces bez masovne mobilizacije i jedinstva koje je krasilo Srbiju pred Peti oktobar, upozoravajući da je režim izvukao pouke iz prošlosti i da neće lako odustati od kontrole nad resursima.

S druge strane, sociolog Ivan Živkov je u „Utisku nedelje“ analizirao istorijske cikluse, navodeći da se vlast u Srbiji suštinski menja isključivo na predsedničkim izborima, kao što je bio slučaj 2000. i 2012. godine.

On je objasnio da je 2012. godine postojala određena doza institucionalnog pluralizma koja je omogućila mirnu smenu vlasti, dok danas živimo u sistemu „stabilokratije“ gde su institucije potpuno podređene jednoj partiji. Živkov je upozorio da klijentelistička mreža i medijski mrak danas čine izborne uslove neuporedivo lošijim nego u prethodnim decenijama, što od opozicije zahteva potpuno novi pristup mobilizaciji birača i odbrani rezultata.

Naši sagovornici poručuju da predsednik Srbije Aleksandar Vučić planira prelazak na funkciju premijera radi trajnog očuvanja moći uz prećutnu podršku Zapada, dok istovremeno upozoravaju na stratešku nesnađenost opozicije koja rizikuje marginalizaciju u okolnostima drastično drugačijim od onih iz 2000. ili 2012. godine.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za Danas da se politička situacija danas u mnogome razlikuje od one iz 2000. i 2012. godine, iako su u oba ta slučaja tadašnji predsednici, Slobodan Milošević i Boris Tadić, svesno skratili svoje mandate verujući da će im spajanje parlamentarnih i predsedničkih izbora doneti korist.

Kako objašnjava, tehničke razlike su jasne, jer su 2000. godine održani savezni izbori, dok su 2012. godine spojeni sa republičkim. Dodaje da je osebno značajna komparacija sa 2000. godinom zbog ujedinjenja opozicije u DOS, koji je bio ideološki raznorodna „catch-all“ varijanta u koju su bili inkorporirani čak i bivši saradnici režima poput Nebojše Čovića ili generala Momčila Perišića.

Milivojević podseća da je tada najjača opoziciona stranka, Srpski pokret obnove, odbila je da bude deo tog fronta zbog precenjenog rejtinga, što je dovelo do njihovog izbornog poniženja i pada ispod cenzusa, dokazujući da na izborima gde se glasa „za“ ili „protiv“ to nije presudan faktor.

– U kontekstu eventualnih prevremenih predsedničkih izbora, takav potez bi Aleksandru Vučiću doneo efekat iznenađenja, jer bi na zahteve studenata i građana za parlamentarnim izborima on odgovorio predsedničkim trkom. Iako predsednik po Ustavu ima ceremonijalna ovlašćenja, Vučić je faktički svu vlast preneo na Andrićev venac, ali pošto više nema pravo na kandidaturu, svestan je da se njegovim odlaskom moć vraća u Nemanjinu ulicu. Tim potezom bi skinuo balast optužbi za konstantno kršenje Ustava i mogao bi da se bez zakonskih prepreka pojavi kao nosilac liste na parlamentarnim izborima, koristeći svoj lični rejting koji je znatno veći od stranačkog – objašnjava naš sagovornik, dodajući da bi ga i sadašnji skupštinski saziv mogao izabrati za premijera, čime bi parlamentarne izbore dočekao iz pozicije izvršne vlasti i vodio funkcionersku kampanju, ali ovog puta u zakonskim okvirima.

Prema njegovom mišljenju, malo je verovatno da će Vučić spojiti sve izbore u jedan dan jer na njegovoj strani trenutno ne postoji kandidat koji bi mogao da odnese pobedu u prvom predsedničkom krugu.

– U drugom krugu se po pravilu svi opozicioni glasači ujedinjuju, što bi za njega predstavljalo preveliki rizik od istovremenog gubitka i predsedničke i parlamentarne vlasti bez ikakvog političkog padobrana. Zbog toga je realnije očekivati ili odvojene izbore ili pokušaj opstrukcije davanja mandata nakon eventualnog poraza na parlamentarnim izborima – poručuje naš sagovornik.

Trenutnoj parlamentarnoj opoziciji, koju naziva „smokvin list“ opozicijom, Milivojević kaže da preti sudbina Srpskog pokreta obnove ukoliko ne prestane da guši studentsku listu i ne prestane da služi kao paravan demokratije za Evropsku uniju.

– Oni se olako odnose prema milion glasača koji su im dali poverenje, a koji će se u budućnosti verovatno okrenuti studentskoj listi. Umesto svakodnevnih pokušaja da zavade studentske plenume, opozicija treba da se urazumi, nastupi na jedinstvenoj listi i prihvati ulogu manjinskog partnera u budućoj vlasti. Građani očekuju jasne kandidate i konkretno delovanje, a ne unutrašnja lobiranja evrofanatika ili patriotske opozicije koja dodatno zbunjuje biračko telo – zaključuje.

Sociološkinja i nekadašnja političarka Vesna Pešić takođe poručuje da se današnja politička situacija u Srbiji suštinski razlikuje od one iz 2000. ili 2012. godine, jer se, kako kaže, “stvarna vlast uvek ruši preko predsedničkih izbora”, dodajući da je mišljenja da je potpuno pogrešno što je fokus studenata i opozicije isključivo na parlamentarnim izborima.

– Verujem da će Aleksandar Vučić odložiti sve izbore za iduću godinu, kada mu u maju ističe predsednički mandat, jer mu spajanje tih (izbornih) procesa najviše odgovara. Umesto da su se studenti od početka usprotivili njemu lično i tražili predsedničke izbore, oni su ušli u rizik parlamentarnih izbora koji su u našim uslovima uvek podložni manipulaciji i nameštanju. Postoji opravdana bojazan da bi on, u slučaju gubitka predsedničke funkcije, mogao postati predsednik vlade, što bi mu omogućilo da na vlasti ostane neograničeno dugo, jer na toj poziciji nema ustavnih ograničenja broja mandata. Ako povučemo paralelu sa Petim oktobrom, tadašnja vlast nije smenjena kroz parlament, već preko predsednika koji je držao svu moć, a tek nakon pada Miloševića održani su parlamentarni izbori na kojima je opozicija ostvarila ubedljivu pobedu – objašnjava naša sagovornica.

Ona ističe da vlast verovatno neće raspisati izbore ove godine iz razloga što Vučić ne želi da podnese ostavku pre nego što se završi projekat Expo, koji je planiran za proleće iduće godine, što se poklapa sa istekom njegovog mandata.

Strategija ubrzavanja parlamentarnih izbora je, prema njenoj oceni, ishitrena i opasna, naročito jer se studentima, koji su mesecima bili u blokadama, ne zna ni jasan politički program ni rukovodstvo.

– Njihova horizontalna organizacija zasnovana na plenumima je spora i neefikasna, a teorija politike nas uči, baš kao što je pisao Maks Veber, da ozbiljne politike nema bez lidera koji definiše pravac promena. Dok opozicione snage nemaju jasnu vertikalu, Vučić koristi svaki ustavni i zakonski prostor da dodatno učvrsti svoju poziciju, planirajući prelazak na mesto premijera odakle može nastaviti da vlada bez ograničenja – upozorava Pešić.

Kako navodi, poređenja sa prošlošću su dodatno otežana jer su se vremena drastično promenila i demokratske vrednosti više nisu prioritet međunarodne zajednice onako kako su bile pre dve decenije.

– Danas svetom vladaju isključivo ekonomski interesi i biznis, pa tako evropski lideri poput Makrona ili Fon der Lajen podržavaju autokrate koji im garantuju stabilnost i ostvarenje poslovnih ciljeva, bilo da je reč o kopanju litijuma, kupovini skupih rafala ili izgradnji infrastrukture. Vučić je kupio naklonost Zapada pre svega kroz rešavanje pitanja Kosova i Ohridski sporazum, čime je praktično predao srpske institucije na toj teritoriji, dok se u domaćem javnom mnenju i dalje održava privid suvereniteta kroz isprazne ustavne kategorije – objašnjava naša sagovornica.

Ona ističe da dodatni problem predstavlja i novi izborni inženjering kroz izmene izbornih zakona koje favorizuju fiktivne manjinske stranke, poput takozvane Ruske stranke, koje služe isključivo za oduzimanje glasova pravoj opoziciji i veštačko formiranje većine. Dodaje da međunarodni faktori svesno tolerišu ovakvu „stabilokratiju“ jer im je Balkan potreban kao mirno područje, bez obzira na nivo korupcije i medijske kontrole koji ovde vlada.

– Mi smo danas blokirani ne samo autokratskim režimom, već i nepostojanjem snažnih političkih aktera i organizovane opozicije kakvu smo imali devedesetih godina. Na kraju se postavlja suštinsko pitanje zašto naše društvo neprestano zaglavljuje u autokratijama, dok ostatak sveta, vođen isključivo interesima, nema nameru da nam pomogne u odbrani demokratskih vrednosti koje su nekada bile temelj međunarodne podrške promenama u Srbiji – zaključuje Pešić. (danas.rs, Danas, Lena Stevanović, 29.4.2026)