Radomir Diklić i Cvijetin Milivojević za Naš portal: Novac EU „na ledu“ dok Srbija ne ispuni tri ključna uslova

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da su vladavina prava, slobodni izbori i medijske slobode nepremostivi uslovi za pristup Planu rasta. Sagovornici za Naš portal ocenjuju da je Brisel prešao sa politike „gledanja kroz prste“ na princip „uzmi ili ostavi“.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je juče u Briselu da će Srbija moći da računa na 1,5 milijardi evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan tek onda kada u potpunosti primeni zaključke Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona, održi slobodne i poštene izbore, i osigura slobodu izražavanja i medija.

Iako su uslovi oštri, premijerka Srbije Ana Brnabić pokušava da zadrži optimističan ton. Ona je izjavila ranije da ne veruje da će Kos tražiti zamrzavanje fondova, ističući da „ne bi bilo fer da to učini pre nego što Venecijanska komisija iznese svoje konačno mišljenje“.

Potvrdila je da je Vlada prošle nedelje dobila nacrt mišljenja Venecijanske komisije na set izmena pravosudnih zakona, ocenivši ga kao „fer i balansiran“, dok se konačni odgovor Brisela očekuje u junu.

Analitičar Cvijetin Milivojević smatra da izlaganje Marte Kos ukazuje na širi, nepovoljan trend po region. Prema njegovim rečima, izveštaj koji je komesarka predstavila jasno pokazuje da zemlje kandidati nisu više prioritet za EU.

„Ona je faktički prenela trenutni stav evropske administracije da se sa Zapadnog Balkana ozbiljno računa samo na Crnu Goru. Odjednom je jedan od favorita postala Ukrajina, što je neobično s obzirom na to da je zemlja u ratnom stanju. Iz toga možemo zaključiti da niko drugi više nije prioritet za EU“, kaže Milivojević za Naš portal.

On ocenjuje da put ka evropskim fondovima više nije popločan opštim obećanjima, već konkretnim ultimatumima o zamrzavanju sredstava ukoliko se ne ispune uslovi.

„Da bi se sredstva odmrzla, neophodno je ispuniti tri uslova. U fokusu je reforma pravosuđa gde će Srbija, nakon izveštaja Venecijanske komisije, imati sužen manevarski prostor i mogućnost da kaže samo ‘uzmi ili ostavi’. To direktno podrazumeva obustavu primene takozvanih ‘Mrdićevih zakona’“, objašnjava Milivojević.

Poseban test za vlast biće odnos prema kritičkoj javnosti, ističući zahtev Brisela da se „stane sa operacijom faktički gašenja medija, koja je uveliko u toku“.

Sa ovim ocenama slaže se i nekadašnji ambasador u Francuskoj i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Radomir Diklić, koji ističe da Evropska komisija sada „pomno prati“ svaki korak Beograda.

„Ima sve manje prostora za bilo kakav „popust“. Kriterijumi za dobijanje milijardu i po evra pomoći trenutno nisu ispunjeni, a ta sredstva su ključna kako za nove investicije, tako i za osposobljavanje administracije“, navodi Diklić.

Posebnu pažnju javnosti privukao je i razgovor Marte Kos sa rektorom Vladanom Đokićem u Briselu. Diklić ocenjuje da taj susret nosi snažnu poruku podrške akademskoj zajednici koja je pod stalnim pritiscima.

„Evropska unija podržava autonomiju univerziteta jer su oni ti koji stvaraju elitu koja će sutra davati doprinos radu Unije kada Srbija u nju uđe“, ističe Diklić.

Komentarišući spekulacije o političkom angažmanu rektora, on naglašava da Đokić „nije ušao u politiku“, ali da je njegova pozicija interesantna Briselu upravo zbog uloge koju akademska zajednica ima u demokratskim procesima.

Sagovornici Našeg portala zaključuju da milijardu i po evra pomoći, koja bi trebala da bude usmerena delom u nove investicije, delom u osposobljavanje administracije, nije ništa novo, samo što je ton iz EU ovog puta zaoštren, a prvi test će biti izveštaj Venecijanske komisije. (nasportal.info, portal, Isidora Martać, 21.4.2026)