Tačno dve nedelje otkako su raspisani izbori za 17.
decembar, i isto toliko smo u kampanji, iako je subjektivni osećaj kako to kažu
meteorolozi, da iz kampanje nismo ni izlazili. Povišeni tonovi, optužbe, uvrede
preselili su se iz parlamenta u stranačke skupove, posledično medije, ali i na
letke, plakate, društvene mreže. Iako nisu predsednički izbori, glavne poruke
vrte se oko predsednika Srbije, člana Srpske napredne stranke Aleksandra
Vučića. Na predizbornom skupu u Smederevu u nedelju rekao je da će mu biti čast
da bude nosilac liste na predstojećim izborima i da će otići sa mesta
predsednika ukoliko neko iz redova opozicije pobedi i dođe na funkciju
predsednika Vlade. Zašto se stvara referendumska atmosfera, kako izgleda
kampanja do sada i šta nas čeka u nastavku?
Gosti: Cvijetin Milivojević, politički analitičar i Nebojša Krstić, marketinški stručnjak
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na
predizbornom skupu Srpske napredne stranke u Smederevu da će mu biti čast da
bude nosilac liste na predstojećim izborima i da će otići sa mesta predsednika
ukoliko neko iz redova opozicije pobedi i dođe na funkciju predsednika Vlade.
Govoreći o svemu što je aktuelna vlast uradila u prethodnom
periodu, Vučić je podsetio i na povećanje penzija koje će uslediti krajem
novembra i početkom januara naredne godine, kao i na dodatnu pomoć korisnicima
socijalne pomoći u decembru.
Sve ovo moglo, rekao je, bi biti izgubljeno u jednom danu, i
to 17. decembra.
"Moguće je da oni budu predsednici Vlade. Pobede li na
izborima, ja ću im dati mandat, ali ja više neću biti predsednik, jer ja više
ništa ne mogu da uradim za građane Srbije posle toga i hoću da to ljudi u
Srbiji dobro znaju. Ja da glumim predsednika da bih imao tašnu, mašnu i
sekretaricu i da bi meni bilo lepo, a da narodu bude loše, pod ovima koji će
zemlju da unište, ja to neću sebi da radim i ne želim da budem predsednik.
Želim da budem predsednik koji želi da radi za narod, to je jedino što me
zanima. I zato ljudi da znaju kada glasaju, da ne glasaju samo za listu
poslanika već da glasaju i za svog predsednika, da glasaju za ili protiv mene,
baš onako kako to oni kažu", poručio je Vučić na skupu u Smederevu.
Tako su predstojeći
izbori dobili personalnu notu, a sagovornici Euronews Srbija drugačije tumače
ovu poruku predsednika Srbije. Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže
da je govor predsednika Vučića u Smederevu "klasična zamena teza",
ali i "govor moralne ucene građana".
"Kaže da ne može
više ništa kao predsednik da uradi ako ne glasaju za njega. Tu je mali problem
ustavno-pravne, ali i političke prirode. Prvo, predsednik Republike Srbije po
Ustavu ima samo osam ustavnih nadležnosti što je on znao i 2017. kada je ubedio
Tomislava Nikolića da ostavi 'tašnu-mašnu' i on postane nosilac 'tašne-mašne'.
To je učinio i 2022, iako je znao da po Ustavu predsednik Republike ne vodi
politiku - spoljnu i unutrašnju, nego to čini vlada", rekao je Milivojević
u emisiji "Euronews centar" i dodao da se predsednik republike
"ni 2017, ni 2022. nije kandidovao za autokratu, ni samodršca nego za
predsednika sa samo osam ustavnih nadležnosti".
"To je govor
moralne ucene ugrađana - ako volite mene, treba da glasate za Anu Brnabić ili
za ljude u svih 65 opština i gradova koje ja predlažem. Zašto bi neko u Blacu
glasao za nekoga koga predloži Aleksandar Vučić? Opet je ovo mešanje baba i
žaba. Opozicija je progutala udicu, ne samo da je prihvatila nego i inicirala
da se u istom danu održe izbori, doduše beogradski, a njemu je to bilo dovoljno
da raspiše izbore u još 65 gradova i opština", smatra Milivojević.
S druge strane, marketinški stručnjak Nebojša Krstić kaže da
se atmosfera da umesto glasanja idemo na referendum "za" i
"protiv" Vučića stvorila prevashodno zahvaljujujći narativu opozicije
i medija koji je podržavaju.
"Sve vreme su za temu imali Vučića, a drugoj strani je
to došlo 'kao kec na deset'. Prihvatili su tu vrstu dijaloga i jedna je jedina
tema - za i protiv Vučića. Ne postoji druga tema, sve koje se stidljivo
pojavljuju su u iznudici. Ako ih i ima, ideja je da se sve vrati na temu Vučića
i prema tome vrši vrsta segregacije čitave političke scene", smatra on.
Spasojević: Vučić
kampanju učinio ličnijom
Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka smatra da je
Vučić na ovaj način kampanju načinio ličnijom kao i da je ona zbog poruka koje
pristižu od vlasti, ali i opozicije, dobila referendumski element u smislu da
glasači treba da se odluče da li su za ili protiv njega. Sa druge strane
sociolog Vladimir Vuletić navodi da je cilj opozicije da smeni SNS na čelu sa
Vučićem kao i da je to jedina konkretna stvar koja ih je okupila, dok sa druge
strane, Vučićevo obraćanje u Smederevu ocenjuje kao pokušaj SNS-a da motiviše
birače da na ovim izborima izađu u što većem broju i tako joj obezbede sigurnu
većinu u Parlamentu.
"Ovo nije prva Vučićeva izjava takve vrste. On je i
uoči raspisivanja izbora govorio na takav način, ako ne baš i tim rečima. Ovo
je sada način da se ojača stranka, da zalaganjem sopstvenog autoriteta Vučić
obezbedi pobedu, ali i da SNS dođe u onu poziciju da dobije 50+1 glas, pa da
SNS može sama da formira vladu. Ne žele da se stranka nađe u situaciji da uzima
koalicione partnere, već da ih bira ukoliko to želi. Oni sada pokušavaju da se
izbegne situacija u kojoj bi neko mogao da ucenjuje i uslovljava politiku
Srbije u narednom periodu", smatra Vuletić.
Međutim, Spasojević podseća na činjenicu da je dosadašnja
izborna prošlost pokazala da je Vučić popularniji od svoje stranke i njegovo
aktivnije angažovanje pred izbore zapravo šalje poruku da Vučić kampanju želi
da personalizuje.
"Cilj je da se glasači opredeljuju za i protiv Vučića,
ali ne u odnosu na korektne programske pozicije. Linija personalizacije je ovde
ključna. Birači se opredeljuju na osnovu onoga da li su za ili protiv Vučića, a
ne na osnovu toga šta misle o Vučeviću, Ani Brnabić... To je neka vrsta
kontinuiteta koji gledamo već duže vreme. Možda je sada samo malo veći
intenzitet te personalizacije u poređenju sa prošlim izborima", smatra
Spasojević.
Cilj je motivacija
glasača
Komentarišući izjavu Vučića o tome kada kaže da ljudi treba
da znaju da kada glasaju ne glasaju samo za listu poslanika, već i za svog
predsednika, Vuletić kaže da je njegov cilj sada da motiviše glasače, ali
dodaje da sve ovo daje izborima određenu referendumsku notu.
"Sa obe strane je situacija postavljena referendumski.
Deluje mi da ljudi nisu preterano zainteresovani za ove izbore, a to je jednako
problematično ne samo za opoziciju već i za vlast. Obe strane sada pokušavaju
da dignu ljude i da koršćenjem te referendumske atmosfere motivišu birače da
izađu da glasaju dža ili bu - za ili protiv Vučića", smatra Vuletić.
Spasojević ukazuje na činjenicu da je u decembru reč o
parlamentarnim i lokalnim izborima, a ne o predsedničkim, pa on ovakvim
izjavama pokušava da podigne ulog, i kako kaže, objasni svoje učešće u
kampanji.
"Mi znamo da Ustav predsedniku ne daje neka posebna
ovlašćenja i da stvari koje građani planiraju dobijaju zapravo od premijerke i
Vlade. To nije slika koju Vučić hoće da projektuje. Takođe, on ne može da se
kandiduje na narednim predsedničkim izborima, tako da su ovo, iz te
perspektive, poslednji izbori u ovoj poziciji koju trenutno ima", kaže on.
"I u opoziciji
jedan krug ljudi odlučuje o svemu"
Za Vuletića nije iznenađujuća činjenica da SNS i tokom ove
kampanje Vučića gura u prvi plan, i pored ranije najave da će njegovo učešće
biti ovog puta minimalno.
"Naravno da moć proističe iz partije. Naravno da je i
Angela Merkel odlučivala o svemu i bez nje niste mogli ni jednu bitnu odluku da
donesete. Suštinski je isto i kod nas. Pa vi i u opoziciji takođe jedan krug
ljudi koji odlučuje o svemu. Ovi demokratski sistemi nisu oni o kojima
razmišljamo kao da su iz antičkog doba. Moć leži u partiji, takav je sistem.
Nema alternative", smatra Vuletić.
On smatra i da je Vučićeva uloga, po pitanju budućnosti
SNS-a, ključna.
"On je ključna meta opozicije a i zato ga SNS ističe u
prvi plan. Smatra se da ukoliko se obezglavi SNS, ukoliko Vučić izgubi
poverenje građana, onda i cela arhitektura SNS-a pada", dodaje.
Opozicija se jedino
slaže oko rušenja SNS-a
Sagovornici Euronews Srbija saglasni su oko toga da je cilj
dela opozicije koji se ujedinio da vladajuću SNS skloni sa pozicije u kojoj se
nalazi. Vuletić objašnjava da u ovom trenutku to jedini oko kojeg se oni
zapravo i slažu.
"Kampanja je primarno negativna zato što je opozicija
ujedinjena oko jednog cilja, dok sa druge strane nema tako mnogo zajedničkih
tačaka oko kojih bi se sve te stranke složile. Tu je zaista reč o konglameratu
levih stranaka. Teško da bi se one složile oko nekog dodatnog cilja. Jedan
jedini cilj je srušiti Vučića a nakon toga ući u nekakvo takmičenje i borbu za
preraspodelu moći koja je koncentrisana u vrhu SNS-a", kaže Vuletić.
Kako dodaje, opozicija se sada nalazi u riziku da pošto se
udružila zajednički prima političke napade protivnika.
"Što se udružene opozicije tiče, oni sada preuzimaju
rizik da ih suprotna strana gađa zajedno.
Vi onda kada se udružite preuzimate i dugovanja onih iz prošlosti i to
je ono što vlast koristi. Naravno ima stranki gde dominiraju nova lica i
politike. Kada bi išle samostalno one bi tu politiku afirmisale ali to ne bi
bilo dovoljno da se ugrozi vlast. Mladi lideri su imali alternativno oko toga
da li žele da afirmišu svoju politiku ili da se udružuju sa onima kojima je osnovni
cilj da se sruši Vučić", rekao je.
Spasojević pak misli da kampanja ni kod vlasti, ali ni kod
opozicije nije još uvek pokazala svoje pravo lice.
"Opozicija pokušava da se osloni na ono što su do sada
radili. Desni blok insistira na spoljnopolitičkim pitanjima, BRIKS, pitanje
KiM, dok deo Srbija protiv nasilja pokušava da se osloni na protestno
nezadovoljstvo. Vidimo neku vrstu sinergije sa raznim incijtavama u civilnom
društvu. Čini mi se da se kampanja nije zahuktala u punoj meri, tako da ćemo
tek da vidimo pun sjaj kampanje, ali punu bedu ćemo videti dve - tri nedelje
pred izbore. Tada će nam biti jasnije kako se kreće stanje u javnom mnjenju.
Odnosno da li je došlo do neke značajnije promene i čemu mogu da se nadaju
akteri", kaže on.
Upitan da li bi u slučaju da opozicija dobije većinu ne bi
bila moguća kohabitacija poput one u slučaju Tadića i Koštunice, Spasojević
kaže da ne može da zamisli nikavu saradnju vlasti i opozicije u ovom scenariju.
"To bi bila zaista neobična situacija, pre svega zato
što SNS do sada nije susretao sa tim situacijama da mora da deli vlast. Mislim
da bi bila vrlo napeta situacija da opozicija uzme samo Beograd, što je na neki
način realno. Tako da ova situacija u kojoj bi opozicija uzela vlast na
nacionalnom nivou bi bila zaista neobična i teško mogu da zamislim Vučića u
situaciji kako je Milo Đukanović dve godine bio predsednik. Tako da ne bi me
čudilo da onda dođe i do neke ostavke, ali mislim da to nije realan scenario,
tako da možda i ne moramo previše da ga razmatramo", rekao je. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, emisija “Euronews
centar”, emisiju uređuje i vodi: Nemanja Milutinović, 15.11.2023)
https://www.youtube.com/watch?v=WsGTOip-P3c
Нема коментара:
Постави коментар