Zahtev za istragom o
evropskom komesaru pokazao svu zbrku i nesaglasje Brisela, a ozbiljna nevolja
je u tome što je baš on zadužen ZA PROŠIRENJE EU
Pune tri godine Oliver Varhelji je komesar za proširenje Evropske Unije (EU) i za to vreme prešao je dug put od osporavanja, preko optužbi da protežira Srbiju pa do aktuelnog prišivanja etikete da potkopava značaj demokratskih reformi zemalja koje žele članstvo i zahteva da se pokrene istraga tim povodom. I sve te kritike i osporavanja stizale su od članica EU i, kako smatraju sagovornici "Blica", postale svojevrsan simbol zbrke i nejednoglasnosti Brisela.
One su ujedno, kažu neki, odraz licemerja i nepostojanja iskrene želje da region bude primljen u EU.
O tome svedoči i način na koji se zvaničnici EU obraćaju zemljama koje žele da budu deo "kruga odabranih". Sa jedne strane je Varheljiji koji nije isključiv i umerenim izjava promoviše evropske vrednosti i zadatke koje zemlje treba da ispune, a sa druge zvaničnike i poslanike, poput članova zelenih iz Nemačke, koji barataju znatno oštrijom retorikom.
A upravo se Varhelji juče našao na tapetu Evropskog parlamenta, i to u okviru usvojene rezolucije o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike. U okviru nje, usvojen je amandman koji se odnosi na ovog komesara, a u kom se apeluje na pokretanje nezavisne istrage o njegovom ponašanju u vezi sa zemljama kandidatima.
Ne samo to, otišli su i korak dalje i zatražili od Evropske komisije (EK) da reaguje.
- Apelujemo na EK da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova EK i obaveza koje ima po ugovoru - navodi se u rezoluciji.
"Radi u korist Srbije"
Ne tako davno, portal "Politiko" objavio je da Varhelji, "svim silama i na sve načine radi u korist Srbije". Neke od optužbi bile su, između ostalog, kako su preneli, da je jasno stavio do znanja da želi da pojača kampanju Beograda za članstvo u EU.
Ni sam početak njegove karijere nije bio na stabilnim nogama, jer se pri njegovom izboru u EU se vodila polemika da li će on moći dosledno da zastupa stavove, s obzirom na to da je blizak evroskeptiku i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu i njegovoj vladi.
Sada se ponovo čuju kritike, šta je posredi? Zbog čega je Varhelji u problemu?
To objašnjenje bih i ja voleo da čujem, kaže za "Blic" politički analitičar Cvijetin Milivojević.
- Kako to Varhelji podriva demokratiju i reforme? Da li to onda znači i da Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija, zemlje članice a koje ne priznaju Kosovo, protežiraju i prave zbrku unutar EU? Te kritike su nelogične, i prenebregavaju činjenicu na čemu se zasniva EU. A to je princip konsenzusa, konsenzus, da sve članice moraju da se saglase da bi neka zemlja postala član EU - napominje Milivojević.
On ocenjuje i da je u pitanju svojevrsno licemerje EU.
- Otkud nekima u EP pravo da na taj način optužuju Varheljija, a koji predstavlja zemlju članicu EU? Brisel je posredovao dijalogom više od decenije, a onda se iznenada i bez najave pojavi separatni plan dve zemlje članice EU, Francuske i Nemačke, zar to nije potkopavanje? - kaže Milivojević.
"EU nas ne želi"
On smatra i da EU ima šta da ponudi zemljama Zapadnog Balkana, ali ne sme.
- BiH je toliko učinila što se tiče reformi, a postali su kandidat tek nedavno, pre nje je Ukrajina to ekspresno postala i to zbog agresije Rusije. Da nas stvarno želi unutar sebe, primila bi nas mnogo davno. Zemlje koje su sada kandidati, odmakle su mnogo dalje u refrmama nego što su to učinile Rumunija, Bugarska, pa čak i pribaltičke zemlje SSSR onda kada su postale članice. Ne deluje više ta priča koju nam EU plasira "bićete prvi u redu", i plašim se da će odgovor naš biti kao i i slučaju Turske “ma baš nas briga, uzimaćemo od vas šta nam odgovara, ne moramo da postanemo članovi”- napominje Milivojević.
Nešto drugačijeg stanovišta je viši istraživač u Centru za evropske politike Strahinja Subotić. On kaže da je svojevrsni presedan i da je dokaz da je EP evoluirao i da je spreman da interno kritikuje i jasno pokaže svoj stav.
- Varhelji je iz Mađarske, a znamo šta EP misli o toj zemlji, da ne zavređuje da bude član EU. Ni prema Srbiji nisu blagonakloni, smatra da ono što se dešava i Mađarskoj, promena društva ka autokratskom, može da se desi i u Srbiji i žele to da spreče. EP ovim kritkama gađaju u metu, a sve preko Varheljijevih leđa. Žele da se osnaže, pošto su poslednji u lancu odlučivanja - kaže Subotić.
Ko je Oliver Varhelji?
Nasledniio je Austrijanca Johanesa Hana, iskusni je diplomata koji sa EU i u vezi sa njom radi gotovo čitav radni vek. Međutim, kako su pisali mađarski mediji, u isto vreme je lojalan Orbanu i njegovoj vladi.
Mađarski mediji su ga opisivali kao diplomatu koji ne teži dogovorima, već samo potpunoj pobedi. Sa druge strane, oni koji ga poznaju, za njega smatraju da je bio kompetentan i dobro pripremljen profesionalac koji je imao jasan pogled na to kako stvari funkcionišu u Briselu.
Takođe, o njemu se pre dve godine spekulisalo kao o mogućem kandidatu za mađarskog ministra spoljnih poslova , kao i da on ne bi bio loš izbor, tim pre što mađarska vlada ima ne tako prijateljske odnose sa Briselom, za razliku od njega koji godinama radi pri EU.
Studirao je evropsko pravo u Danskoj, a stekao je i diplomu prava na Univerzitetu u Segedinu. Od 1995. je u javnim službama, najpre kao pripravnik u Ministarstvu industrije i trgovine, i to u Kancelariji za evropske poslove. (www.blic.rs, Danijela Luković , 20.1.2023)
Pune tri godine Oliver Varhelji je komesar za proširenje Evropske Unije (EU) i za to vreme prešao je dug put od osporavanja, preko optužbi da protežira Srbiju pa do aktuelnog prišivanja etikete da potkopava značaj demokratskih reformi zemalja koje žele članstvo i zahteva da se pokrene istraga tim povodom. I sve te kritike i osporavanja stizale su od članica EU i, kako smatraju sagovornici "Blica", postale svojevrsan simbol zbrke i nejednoglasnosti Brisela.
One su ujedno, kažu neki, odraz licemerja i nepostojanja iskrene želje da region bude primljen u EU.
O tome svedoči i način na koji se zvaničnici EU obraćaju zemljama koje žele da budu deo "kruga odabranih". Sa jedne strane je Varheljiji koji nije isključiv i umerenim izjava promoviše evropske vrednosti i zadatke koje zemlje treba da ispune, a sa druge zvaničnike i poslanike, poput članova zelenih iz Nemačke, koji barataju znatno oštrijom retorikom.
A upravo se Varhelji juče našao na tapetu Evropskog parlamenta, i to u okviru usvojene rezolucije o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike. U okviru nje, usvojen je amandman koji se odnosi na ovog komesara, a u kom se apeluje na pokretanje nezavisne istrage o njegovom ponašanju u vezi sa zemljama kandidatima.
Ne samo to, otišli su i korak dalje i zatražili od Evropske komisije (EK) da reaguje.
- Apelujemo na EK da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova EK i obaveza koje ima po ugovoru - navodi se u rezoluciji.
"Radi u korist Srbije"
Ne tako davno, portal "Politiko" objavio je da Varhelji, "svim silama i na sve načine radi u korist Srbije". Neke od optužbi bile su, između ostalog, kako su preneli, da je jasno stavio do znanja da želi da pojača kampanju Beograda za članstvo u EU.
Ni sam početak njegove karijere nije bio na stabilnim nogama, jer se pri njegovom izboru u EU se vodila polemika da li će on moći dosledno da zastupa stavove, s obzirom na to da je blizak evroskeptiku i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu i njegovoj vladi.
Sada se ponovo čuju kritike, šta je posredi? Zbog čega je Varhelji u problemu?
To objašnjenje bih i ja voleo da čujem, kaže za "Blic" politički analitičar Cvijetin Milivojević.
- Kako to Varhelji podriva demokratiju i reforme? Da li to onda znači i da Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija, zemlje članice a koje ne priznaju Kosovo, protežiraju i prave zbrku unutar EU? Te kritike su nelogične, i prenebregavaju činjenicu na čemu se zasniva EU. A to je princip konsenzusa, konsenzus, da sve članice moraju da se saglase da bi neka zemlja postala član EU - napominje Milivojević.
On ocenjuje i da je u pitanju svojevrsno licemerje EU.
- Otkud nekima u EP pravo da na taj način optužuju Varheljija, a koji predstavlja zemlju članicu EU? Brisel je posredovao dijalogom više od decenije, a onda se iznenada i bez najave pojavi separatni plan dve zemlje članice EU, Francuske i Nemačke, zar to nije potkopavanje? - kaže Milivojević.
"EU nas ne želi"
On smatra i da EU ima šta da ponudi zemljama Zapadnog Balkana, ali ne sme.
- BiH je toliko učinila što se tiče reformi, a postali su kandidat tek nedavno, pre nje je Ukrajina to ekspresno postala i to zbog agresije Rusije. Da nas stvarno želi unutar sebe, primila bi nas mnogo davno. Zemlje koje su sada kandidati, odmakle su mnogo dalje u refrmama nego što su to učinile Rumunija, Bugarska, pa čak i pribaltičke zemlje SSSR onda kada su postale članice. Ne deluje više ta priča koju nam EU plasira "bićete prvi u redu", i plašim se da će odgovor naš biti kao i i slučaju Turske “ma baš nas briga, uzimaćemo od vas šta nam odgovara, ne moramo da postanemo članovi”- napominje Milivojević.
Nešto drugačijeg stanovišta je viši istraživač u Centru za evropske politike Strahinja Subotić. On kaže da je svojevrsni presedan i da je dokaz da je EP evoluirao i da je spreman da interno kritikuje i jasno pokaže svoj stav.
- Varhelji je iz Mađarske, a znamo šta EP misli o toj zemlji, da ne zavređuje da bude član EU. Ni prema Srbiji nisu blagonakloni, smatra da ono što se dešava i Mađarskoj, promena društva ka autokratskom, može da se desi i u Srbiji i žele to da spreče. EP ovim kritkama gađaju u metu, a sve preko Varheljijevih leđa. Žele da se osnaže, pošto su poslednji u lancu odlučivanja - kaže Subotić.
Ko je Oliver Varhelji?
Nasledniio je Austrijanca Johanesa Hana, iskusni je diplomata koji sa EU i u vezi sa njom radi gotovo čitav radni vek. Međutim, kako su pisali mađarski mediji, u isto vreme je lojalan Orbanu i njegovoj vladi.
Mađarski mediji su ga opisivali kao diplomatu koji ne teži dogovorima, već samo potpunoj pobedi. Sa druge strane, oni koji ga poznaju, za njega smatraju da je bio kompetentan i dobro pripremljen profesionalac koji je imao jasan pogled na to kako stvari funkcionišu u Briselu.
Takođe, o njemu se pre dve godine spekulisalo kao o mogućem kandidatu za mađarskog ministra spoljnih poslova , kao i da on ne bi bio loš izbor, tim pre što mađarska vlada ima ne tako prijateljske odnose sa Briselom, za razliku od njega koji godinama radi pri EU.
Studirao je evropsko pravo u Danskoj, a stekao je i diplomu prava na Univerzitetu u Segedinu. Od 1995. je u javnim službama, najpre kao pripravnik u Ministarstvu industrije i trgovine, i to u Kancelariji za evropske poslove. (www.blic.rs, Danijela Luković , 20.1.2023)
Нема коментара:
Постави коментар