"Екипа либерално-зелених
снага води политику индиференције, мире се с тим да више нису лидери ЕУ,
прихватили су да политиком господари Вашингтон", изјавио је политички
аналитичар Цвијетин Миливојевић за "Блиц"
После одласка канцеларке Ангеле Меркел Немачка је окренула лист према Србији, пише "Блиц" и потом анализира зашто је Берлин "љут" на Србију док Вашингтон (на први поглед) показује "знатно више разумевања" пре свега за прилике на Косову и Метохији.
"Инсталирали су амбасадора Кристофера Хила, који је коаутор Дејстонског споразума, где нико од три стране није апсолутни победник нити губитник, док сада имамо француско-немачки споразум који тражи од Србије да се одрекне Косова и тако пуца себи у ногу. Тешко да то може да уроди плодом", каже политички аналитичар Цвијетин Миливојевић за "Блиц".
Иако је спољна политика Берлина иста као у време Меркелове, драстична разлика је у томе што садашња политичка гарнитура у Берлину често користи експлозивне изјаве на које Београд мора да реагује, што затим усложњава ситуацију око Косова.
"Позиција ЦДУ је била суверенистичка и Немачка је тада била важнија од ЕУ, привредно стабилна, а ова екипа либерално-зелених снага која је дошла после њих има другачију политику. А то је политика индиференције, мире се с тим да више нису лидери ЕУ, прихватили су оно чему се Меркелова одупирала, а то је да политиком господари Вашингтон. Меркелова се трудила да буде супротно, а сада се Немачка не разликује од осталих 26 чланица ЕУ и довела је себе у позицију да гледа и чека миг Вашингтона", појашњава Миливојевић.
Коментаришући изузетно оштру изјаву немачког амбасадора Јана Родеа да "барикаде треба уклонити пре Божића" и да је захтев Београда о повратку српских снага на КИМ "апсурдан и бесмислен", Миливојевић каже да су се "немачки амбасадори трудили да у рукавицама кажу оно што сад актуелне дипломате говоре без увијања. А то је брутално повређивање територијалног интегритета земље у којој су".
"Није Ангела Меркел била за то да Косово буде део Србије, нити за њен бржи улазак у ЕУ, али она није чинила оно што ради актуелна власт већ супротно. Нудила је шаргарепу и паралелно притискала Србију да се удаљи од Косова", додаје Миливојевић.
Бивши амбасадор Милан Божиновић истиче да све раније изјаве немачких званичника карактерише једна врста притиска који погоршава ситуацију.
"Немачка нуди споразум, али мора да зна да ће под овим околностима Србија тешко моћи да га прихвати, поготово ако је увређена начином на који јој се обраћају. А нарочито када су та обраћања ноторна неистина, попут изјаве амбасадорке Конрад да у Резолуцији 1244 нема опције о слању наших снага на Косово. То црно на бело стоји у поменутом документу, и врло је чудна та њена изјава", каже Божиновић.
"Тај необичан и непримерен груб језик којим они говоре о приликама на Косову и о темама које имају везе са Србијом је још један пример заокрета који је дошао у немачкој спољној политици. Он није другачији по основним спољнополитичким опредељењима, али је нова влада са странком Зелених на челу увела речник не политичке искрености већ политичког насиља и често је увредљив. То је непримерено комуникацији једне државе", закључује Божиновић за "Блиц". (Blic, D. Luković, preneo portal www.rt.rs, 23.12.2022)
После одласка канцеларке Ангеле Меркел Немачка је окренула лист према Србији, пише "Блиц" и потом анализира зашто је Берлин "љут" на Србију док Вашингтон (на први поглед) показује "знатно више разумевања" пре свега за прилике на Косову и Метохији.
"Инсталирали су амбасадора Кристофера Хила, који је коаутор Дејстонског споразума, где нико од три стране није апсолутни победник нити губитник, док сада имамо француско-немачки споразум који тражи од Србије да се одрекне Косова и тако пуца себи у ногу. Тешко да то може да уроди плодом", каже политички аналитичар Цвијетин Миливојевић за "Блиц".
Иако је спољна политика Берлина иста као у време Меркелове, драстична разлика је у томе што садашња политичка гарнитура у Берлину често користи експлозивне изјаве на које Београд мора да реагује, што затим усложњава ситуацију око Косова.
"Позиција ЦДУ је била суверенистичка и Немачка је тада била важнија од ЕУ, привредно стабилна, а ова екипа либерално-зелених снага која је дошла после њих има другачију политику. А то је политика индиференције, мире се с тим да више нису лидери ЕУ, прихватили су оно чему се Меркелова одупирала, а то је да политиком господари Вашингтон. Меркелова се трудила да буде супротно, а сада се Немачка не разликује од осталих 26 чланица ЕУ и довела је себе у позицију да гледа и чека миг Вашингтона", појашњава Миливојевић.
Коментаришући изузетно оштру изјаву немачког амбасадора Јана Родеа да "барикаде треба уклонити пре Божића" и да је захтев Београда о повратку српских снага на КИМ "апсурдан и бесмислен", Миливојевић каже да су се "немачки амбасадори трудили да у рукавицама кажу оно што сад актуелне дипломате говоре без увијања. А то је брутално повређивање територијалног интегритета земље у којој су".
"Није Ангела Меркел била за то да Косово буде део Србије, нити за њен бржи улазак у ЕУ, али она није чинила оно што ради актуелна власт већ супротно. Нудила је шаргарепу и паралелно притискала Србију да се удаљи од Косова", додаје Миливојевић.
Бивши амбасадор Милан Божиновић истиче да све раније изјаве немачких званичника карактерише једна врста притиска који погоршава ситуацију.
"Немачка нуди споразум, али мора да зна да ће под овим околностима Србија тешко моћи да га прихвати, поготово ако је увређена начином на који јој се обраћају. А нарочито када су та обраћања ноторна неистина, попут изјаве амбасадорке Конрад да у Резолуцији 1244 нема опције о слању наших снага на Косово. То црно на бело стоји у поменутом документу, и врло је чудна та њена изјава", каже Божиновић.
"Тај необичан и непримерен груб језик којим они говоре о приликама на Косову и о темама које имају везе са Србијом је још један пример заокрета који је дошао у немачкој спољној политици. Он није другачији по основним спољнополитичким опредељењима, али је нова влада са странком Зелених на челу увела речник не политичке искрености већ политичког насиља и често је увредљив. То је непримерено комуникацији једне државе", закључује Божиновић за "Блиц". (Blic, D. Luković, preneo portal www.rt.rs, 23.12.2022)
Нема коментара:
Постави коментар