У каквој атмосфери улазимо у предизборну кампању? Да ли би
недељни референдум требало посматрати као пробу за изборе, и ако је тако ко је
какву стартну позицију извукао за праву политичку трку? Да ли ће и шта
променити предстојећи избори? То су само нека од питања на која тражимо одговоре
у емисији Сигнали, коју емитујемо уживо од 21 час на Првом програму РТВ–а у
среду, 19. јануара.
Гости емисије “Сигнали”:
ВЛАДИМИР ПЕЈИЋ, истраживач и директор Агенције „Фактор плус“
ЦВИЈЕТИН МИЛИВОЈЕВИЋ, политиколог
ЗОРАН ОСТОЈИЋ, новинар
ЗОРАН ПАНОВИЋ, програмски директор „Демостата“
НОВИ САД - С обзиром колико се говорило о референдуму, а мало се говорило, и с обзиром на тренутак када се референдум одржао, непосредно после новогодишњих и божићних празника то и није тако лоша излазност, изјавио је Владимир Пејић, истраживач и директор Агенције „Фактор плус“ у емисији Сигнали на Првом програму РТВ –а.
Он је додао да се у медијима мало говорило о томе, а функционери владајуће странке готово да уопште нису говорили.
"Излазност је по мом мишљењу доста коректна, а из неког разлога мали интерес је био за тај референдум. Ја изборе и референдум не бих изједначавао, поготово што нисмо имали јасно опредељене стране у овом случају, ко је за, а ко против. Ми имамо врло хетерогену скупину оних који су били за НЕ и ту имате и партије десне оријентације махом, имате ПСГ који је супротан од свега тога, с друге стране имамо бројне организације и странке које нису владајуће, а које су биле за одговор ДА. Вучић и већи део СНС-а је био за одговор ДА, али то је било сувише благо", додао је он.
Политиколог Цвијетин Миливојевић изјавио је да је ова ситуација била win-win, да је Вучић про форме позвао гласаче да гласају за ДА, знајући унапред да је његово бирачко тело углавном национално и да оно све што се тиче промене референдума схвата као удар на државу, дакле није превише заинтересовано да подржи тако нешто.
"Истовремено референдум је прошао, с обзиром какви су били критеријуми, дакле никакав цензус обавезне излазности није био, можемо рећи ЕУ да смо испунили и штиклирамо нешто што смо извршили по њиховом налогу. И да није прошао могли би рећи да тако желе наши гласачи. Мој лични став је да онај део опозиције који је бојкотовао прошле изборе нема сада оправдање пред грађанима, дакле како сада излазите на референдум, а бојкотовали сте прошле изборе, а било је и таквих странака, а најављујете излазак на изборе, а изборни услови нису ништа бољи", рекао је Миливојевић.
"Онај део опозиције који је ово изигнорисао како ће сада објаснити, не излазите на референдум јер не верујете да ће бити прави резултати, мислите да ће бити крађе, а изаћи ћете на изборе. А претходно нисте положили рачун грађанима који су вас послушали па су бојкотовали претходне изборе. Али свако из свог угла може сматрати ово и победом и поразом. Ово није тема која мотивише бираче ни власти, а ни опозиције", додао је Миливојевић.
Ови који славе што у одређеним градовима референдум није прошао мисле да ће им то бити добра полазна основа за изборе, саопштио је Зоран Остојић, новинар.
На питање да ли ће то мотивисати њихове бираче казао је да је питање шта је опозиција.
"Овај референдум је наша обавеза већ 15 година ако хоћемо у ЕУ. Верујем да они који неће заокружили су НЕ. Сви су нешто добили, власт да је то прошло, опозиција да није прошло у великим градовима. Излазност је наизглед мала, али у суштини није, јер кад се сетимо пре 15 година када је усвајан Устав са најширим консензусом против овог Устава су само били ЛДП, Лига социјалдемократа Војводине и мислим Зукорлић и Сулејман Угљанин. Сви други су били ЗА. Првог дана је изашло мање од 20 процената грађана, па је другог дана трпано шаком и капом и фактички ове измене су легитимније него сам Устав на начин на који је донесен", изјавио је Остојић.
Он је напоменуо да сви могу да се хвале како су добили, али судије и тужиоци су они који су стварно добили и могу да буду поносни.
"Они су срушили измене из 2018. године с којим се сложила Венецијанска комисија, они су срушили, одбили су и добили су боље. Ово је тек почетак борбе за независно правосуђе, има ту још много закона да се донесе, по мом суду Високи савет судства треба да има свој буџет, а не да му Извршна власт додељује буџет, по мом мишљењу треба у Тужилачкој организацији да се укине совјетска субординација, нема шта тужилац у Врању да пита Загорку Доловац да ли ће некоме да подигне оптужницу у локалу, дакле судије и тужиоци су добитници. Ако Тадић и Шешељ позивају да се заокружи НЕ, за мене је то сигнал да треба заокружити ДА. Сви који су гласали ДА они су гласали да нам судије не бирају Ђука и Маријан Ристичевић, тако сам ја разумео референдум", рекао је он.
Програмски директор „Демостата“ Зоран Пановић рекао је да треба направити једну паралелу између Устава из 2006. године и ових промена.
"Онда је постојао стратешки компромис између главних политичких актера, дакле Коштуница, Тадић, Николић и Дачић, то је био трули компромис, али ипак компромис. Када ви трпате лопатама гласове, а то радите на основу компромиса главних политичких актера, то је ипак ситуација која гарантује битан друштвени консензус за неки Устав. Због тога су те неке неправилности разумљиве. Овог пута се показало да је опозиција на овом референдуму показала да нема капацитете да контролише изборе и гласање за било шта", рекао је Пановић.
"Мислим да је Вучић психолошки вешто одиграо ове ствари. Он је кроз овај референдум успео да нормализује један процес изласка на нека биралишта. Ово је већ једна врста нормализације пред изборе. Психолошки резултат делује као нека врста Вучићеве пројекције резултата изборних. Мислим да би он био најзадовољни да резултат председничких избора буде 60-40. Да он узме 60 посто, победи у првом кругу, а да сви кандидати опозиције узму 40 посто, један главни узме 20 посто и остали да поделе. Тако да ту постоји доста психолошких игри", додао је он.
Пановић је истакао да је једина странка у Србији која има капацитет да контролише сва бирачка места СНС, и да она има једну организацију која је апсолутно развијена.
"Пред опозицијом је још много изазова и ја се не бих много одушевљавао да сам на њиховом месту. Такође је и једна врста формализма позива Вучићевог да се гласа и показује који је реалан став, тако да је тај проевропски став Вучића, Ане Брнабић и СНС-а поводом овог референдума био формалистички, као што је у многим другим стварима приближавање ЕУ са стране ове власти формалистичко. То је јако битно, то су реакције из Европе, тек европски званичници имају апсолутно формалан став према демократији у Србији који из те формалности често иде у неку врсту цинизма, а то је да су сви скоро на неки начин одушевљени овим, Билчик и Вархеји, и то је исто сигнал опозицији да се не уљуљкује и да схвати да ова власт има јако добро међународну подршку, не само са истока, већ и са запада", додао је он. ( www.rtv.rs, РТВ, 19.1.2022, Александра Поповић)
https://media.rtv.rs/sr_ci/signali/71263
Гости емисије “Сигнали”:
ВЛАДИМИР ПЕЈИЋ, истраживач и директор Агенције „Фактор плус“
ЦВИЈЕТИН МИЛИВОЈЕВИЋ, политиколог
ЗОРАН ОСТОЈИЋ, новинар
ЗОРАН ПАНОВИЋ, програмски директор „Демостата“
НОВИ САД - С обзиром колико се говорило о референдуму, а мало се говорило, и с обзиром на тренутак када се референдум одржао, непосредно после новогодишњих и божићних празника то и није тако лоша излазност, изјавио је Владимир Пејић, истраживач и директор Агенције „Фактор плус“ у емисији Сигнали на Првом програму РТВ –а.
Он је додао да се у медијима мало говорило о томе, а функционери владајуће странке готово да уопште нису говорили.
"Излазност је по мом мишљењу доста коректна, а из неког разлога мали интерес је био за тај референдум. Ја изборе и референдум не бих изједначавао, поготово што нисмо имали јасно опредељене стране у овом случају, ко је за, а ко против. Ми имамо врло хетерогену скупину оних који су били за НЕ и ту имате и партије десне оријентације махом, имате ПСГ који је супротан од свега тога, с друге стране имамо бројне организације и странке које нису владајуће, а које су биле за одговор ДА. Вучић и већи део СНС-а је био за одговор ДА, али то је било сувише благо", додао је он.
Политиколог Цвијетин Миливојевић изјавио је да је ова ситуација била win-win, да је Вучић про форме позвао гласаче да гласају за ДА, знајући унапред да је његово бирачко тело углавном национално и да оно све што се тиче промене референдума схвата као удар на државу, дакле није превише заинтересовано да подржи тако нешто.
"Истовремено референдум је прошао, с обзиром какви су били критеријуми, дакле никакав цензус обавезне излазности није био, можемо рећи ЕУ да смо испунили и штиклирамо нешто што смо извршили по њиховом налогу. И да није прошао могли би рећи да тако желе наши гласачи. Мој лични став је да онај део опозиције који је бојкотовао прошле изборе нема сада оправдање пред грађанима, дакле како сада излазите на референдум, а бојкотовали сте прошле изборе, а било је и таквих странака, а најављујете излазак на изборе, а изборни услови нису ништа бољи", рекао је Миливојевић.
"Онај део опозиције који је ово изигнорисао како ће сада објаснити, не излазите на референдум јер не верујете да ће бити прави резултати, мислите да ће бити крађе, а изаћи ћете на изборе. А претходно нисте положили рачун грађанима који су вас послушали па су бојкотовали претходне изборе. Али свако из свог угла може сматрати ово и победом и поразом. Ово није тема која мотивише бираче ни власти, а ни опозиције", додао је Миливојевић.
Ови који славе што у одређеним градовима референдум није прошао мисле да ће им то бити добра полазна основа за изборе, саопштио је Зоран Остојић, новинар.
На питање да ли ће то мотивисати њихове бираче казао је да је питање шта је опозиција.
"Овај референдум је наша обавеза већ 15 година ако хоћемо у ЕУ. Верујем да они који неће заокружили су НЕ. Сви су нешто добили, власт да је то прошло, опозиција да није прошло у великим градовима. Излазност је наизглед мала, али у суштини није, јер кад се сетимо пре 15 година када је усвајан Устав са најширим консензусом против овог Устава су само били ЛДП, Лига социјалдемократа Војводине и мислим Зукорлић и Сулејман Угљанин. Сви други су били ЗА. Првог дана је изашло мање од 20 процената грађана, па је другог дана трпано шаком и капом и фактички ове измене су легитимније него сам Устав на начин на који је донесен", изјавио је Остојић.
Он је напоменуо да сви могу да се хвале како су добили, али судије и тужиоци су они који су стварно добили и могу да буду поносни.
"Они су срушили измене из 2018. године с којим се сложила Венецијанска комисија, они су срушили, одбили су и добили су боље. Ово је тек почетак борбе за независно правосуђе, има ту још много закона да се донесе, по мом суду Високи савет судства треба да има свој буџет, а не да му Извршна власт додељује буџет, по мом мишљењу треба у Тужилачкој организацији да се укине совјетска субординација, нема шта тужилац у Врању да пита Загорку Доловац да ли ће некоме да подигне оптужницу у локалу, дакле судије и тужиоци су добитници. Ако Тадић и Шешељ позивају да се заокружи НЕ, за мене је то сигнал да треба заокружити ДА. Сви који су гласали ДА они су гласали да нам судије не бирају Ђука и Маријан Ристичевић, тако сам ја разумео референдум", рекао је он.
Програмски директор „Демостата“ Зоран Пановић рекао је да треба направити једну паралелу између Устава из 2006. године и ових промена.
"Онда је постојао стратешки компромис између главних политичких актера, дакле Коштуница, Тадић, Николић и Дачић, то је био трули компромис, али ипак компромис. Када ви трпате лопатама гласове, а то радите на основу компромиса главних политичких актера, то је ипак ситуација која гарантује битан друштвени консензус за неки Устав. Због тога су те неке неправилности разумљиве. Овог пута се показало да је опозиција на овом референдуму показала да нема капацитете да контролише изборе и гласање за било шта", рекао је Пановић.
"Мислим да је Вучић психолошки вешто одиграо ове ствари. Он је кроз овај референдум успео да нормализује један процес изласка на нека биралишта. Ово је већ једна врста нормализације пред изборе. Психолошки резултат делује као нека врста Вучићеве пројекције резултата изборних. Мислим да би он био најзадовољни да резултат председничких избора буде 60-40. Да он узме 60 посто, победи у првом кругу, а да сви кандидати опозиције узму 40 посто, један главни узме 20 посто и остали да поделе. Тако да ту постоји доста психолошких игри", додао је он.
Пановић је истакао да је једина странка у Србији која има капацитет да контролише сва бирачка места СНС, и да она има једну организацију која је апсолутно развијена.
"Пред опозицијом је још много изазова и ја се не бих много одушевљавао да сам на њиховом месту. Такође је и једна врста формализма позива Вучићевог да се гласа и показује који је реалан став, тако да је тај проевропски став Вучића, Ане Брнабић и СНС-а поводом овог референдума био формалистички, као што је у многим другим стварима приближавање ЕУ са стране ове власти формалистичко. То је јако битно, то су реакције из Европе, тек европски званичници имају апсолутно формалан став према демократији у Србији који из те формалности често иде у неку врсту цинизма, а то је да су сви скоро на неки начин одушевљени овим, Билчик и Вархеји, и то је исто сигнал опозицији да се не уљуљкује и да схвати да ова власт има јако добро међународну подршку, не само са истока, већ и са запада", додао је он. ( www.rtv.rs, РТВ, 19.1.2022, Александра Поповић)
https://media.rtv.rs/sr_ci/signali/71263
Нема коментара:
Постави коментар