Vučić podelio SPC, koje su vladike uz njega, koje nisu

Otvoreno protivljenje crnogorskih vladika ideji da Aleksandar Vučić govori na sahrani mitropolita Amfilohija, još jednom je pokazalo da u smislu podrške srpskom predsedniku u Saboru SPC postoji ozbiljna podeljenost. Ovim povodom, politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da bi se mogla podvući crta između patrijarha Irineja i episkopa bačkog Irineja sa jedne i gotovo svih ostalih sa druge strane, među kojima su vladike Joanikije, Grigorije, Atanasije, Maksim, Teodosije...

Za neke nenadano, za druge sasvim očekivano, sahrana mitropolita Amfilohija u jednom delu pretvorena je u politički performans. Kao glavna tema u jednom trenutku postavilo se pitanje da li će predsednik Srbije govoriti na sahrani ili neće, da li je to primereno suituaciji, da li će govoriti o politici… Informacije su stizale jedna drugu, od toga da se vladike otvoreno protive, da episkop budljimljansko-nikšićki i administrator Mitropolije crnogorsko primorske vladika Joanikije trpi veliki pritisak iz Srbije da dozvoli Vučićevo obraćanje, do toga da pojedini u tom slučaju prete skidanjem mantije…

Na posletku, vladike su pobedile, govor nije održan.

Ali, to nije sve, potvrdilo se još jednom da se vladike SPC koje ne žive na teritoriji Srbije ne libe toga da otvoreno pokažu da ne odobravaju politiku koju vodi aktuelni predsednik Srbije.

Briselski sporazum kao kamen spoticanja

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da je glavni razlog – Briselski sporazum koji su potpisali Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, a koji se i među građanima, ali i u SPC tretira kao prvi korak ka priznavanju nezavisnosti Kosova.

 “Stiče se utisak da u SPC sad imamo podeljenost među vladikama u Saboru. U Srbiji imamo patrijarha Irineja i episkopa bačkog Irineja, za koje se može reći da su prilagodljiviji stavovima vlasti. Oni kažu da je Kosovo Srbija i da se to mora braniti po svaku cenu, ali isto tako imamo njihove istupe pred svake izbore, kada podržavaju politiku Aleksandra Vučića o Kosovu. Što zaista jeste vrlo nelogično. Sa druge strane, do pre nekoliko dana imali smo mitropolita Amfilohija, ali i vladiku Joanikija u Crnoj Gori, episkopa diseldorfskog i Nemačke vladiku Grigorija, umirovljenog episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, vladiku Maksima u Americi i Teodosija na KiM. Da li zbog te autonomnosti i zato što ne žive u Srbiji, oni se ne libe da otvoreno kritikuju politiku vlasti i Vučića prema Kosovu, jer sve ide ka tome da će vekovno sedište Patrijaršije biti u drugoj državi”, objašnjava Milivojević i dodaje da se jedino tako mogu tumačiti Vučićeve izjave.

“Jer kad on izražava brigu o našem narodu na KiM, prosto to zvuči kao da su oni nacionalna manjina u drugoj državi i ove vladike to tako doživljavaju. Kad se tome doda stav da je sedište Pećke patrijaršije u Peći, a ne u Beogradu, u krugu dvojke, i da je najveći broj naših partijarha upravo tamo stolovao, jasno je zaključiti odakle takav njihov stav prema Vučiću”, objašnjava Milivojević.

Otvoreni sukobi

Otvorena konfrontacija pomenutih vladika sa predsednikom Srbije nije niti nova, niti nepoznata stvar. Oni otvoreno kritikuju, Vučić često ne ostaje dužan. Tako je Amfilohije optuživao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je “izdajnik” jer “svojim ponašanjem i postupcima pokazuje da će izdati Kosovo”.

Sličnim rečima služio se i vladika Teodosije.

“Hvala našem predsedniku što se setio naših svetinja i ne samo ovde nego i u drugom mestu, ali ovde sa ovog mesta hoću da kažem ne hvala mu za reči koje upućuje ovih dana Srbima na KiM-u. To nisu reči nade, to nisu reči hrišćanima, one nisu dostojne onoga koji je na čelu ovog naroda”, rekao je vladika, komentarišući reči predsednika Vučića da u Đakovici nema Srba.

Kritike vlasti upućivali su i vladike Grigorije i Maksim. Svaki put usledili su protivnapadi, uglavnom iz redova SNS, a Vučić je u nekoliko navrata rekao da pušta vladike da se bave politikom.

Nije bez kazne

Milivojević kaže da iako ne žive na teritoriji Srbije, spomenute vladike nisu bile bez sankcija.

“Pa eto vidite Grigorije je bio episkop zahumsko-hercegovački i primorski, sada je vladika diseldorfski i cele Nemačke. U sveštenoj hijerarhiji to se može smatrati padom”, zaključuje Milivojević.

Politički analitičar Boban Stojanović kaže da je jasno da je Vučić uspeo da primiri samo SPC u Srbiji.

 “Očigledno imaju dobre odnose. Mitropolit Amfilohije je bio i jedan od najvećih protivnika Vučićeve politike u vezi sa Kosovom i vrlo verovatno jedan od najvećih zastitnika Kosova u tom smislu. I siguran sam da je Vučić hteo da drži govor, to se vidi i sada kroz “pranje” mnogih SNS funkcionera od reči koje su upućivali mitropolitu, a praktično do juče su ga SNS propagandni tabloidi “razvlačili” na naslovnim stranama. I siguran sam takođe da je Amfilohijev naslednik na mestu mitropolita nastaviti da bude jedan od najvećih protivnika bilo kakvog priznavanja Kosova. A zašto Vučić ima podršku struktura SPC u Srbiji, to je verovatno nešto što ćemo tek da saznamo. To je Vučiću važno, čak je godinama njegov najbliži saradnik Nikola Selaković praktično najviše radio na tom polju”, kaže Stojanović i dodaje da je očigledno da vladike van Srbije imaju više slobode u kritici vlasti.

“Postoji ta podela među vladikama, mada siguran sam da ni u Srbiji podrška nije stoprocentna, ali za sada to ne vidimo”, zaključuje Stojanović. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 3.11.2020)