Stvaranje uslova da u Srbiji ostane bar deo od 400 hiljada
građana koji su se vratili u zemlju iz inostranstva tokom pandemije
koronavirusa, prioritet je vlasti. Tu rečenicu u poslednjih mesec dana iznova
ponavlja predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Reč je, međutim, o
"kopernikanskom obrtu" u odnosu predsednika prema građanima
povratnicima iz inostranstva, jer ih je on prethodno optužio da su doprineli
pogoršanju epidemiološke slike i da su došli u Srbiju da se besplatno leče.
Predsednik Srbije najpre je 14. marta kada još nije ni
uvedeno vanredno stanje, imao molbu za građane u dijaspori: "Molim nađe
ljude da to razumeju, molim ih da ne dolaze u zemlju".
Zatim je 21. marta optužio pridošle građane iz dijaspore da
su odgovorni za širenje virusa i da su vratili u Srbiju da bi se lečili
besplatno: "Nama je od 5. marta ušlo 318 hiljada ljudi. Pa nemojte da se
pitate što imamo povećan broj zaraženih. Neki od njih su iz karantina, neki od
njih su direktno znali da su zaraženi. Direktno znali i došli da se leče kod
(direktora Infektivne klinike Gorana) Stevanovića jer je tu džabe. Jel sam
nešto slagao doktore?"
Stevanović: Apsolutno ne.
Vučić_ "Lečićemo i izlečićemo. Daćemo sve od sebe da
izlečimo te ljude".
A 25. marta, u trenutku najvećeg skoka broja obolelih,
predsednik je bio još oštriji prema povratnicima u zemlju, čak je žalio što je
morao da poštuje najviši pravni akt zemlje: "Samo smo jednu grešku
napravili koju zbog Ustava naše zemlje nismo mogli da izbegnemo. Ni pola
problema, ni četvrtinu ne bismo imali da tu grešku nisam napravio... A to je
puštanje svih državljana Srbije da uđu u Srbiju".
Politički komentator Cvijetin Milivojević kaže da su poruke
predsednika Srbije dijaspori iz tog ranog perioda epidemije bile maćehinske.
"Mislim da je prva predsednikova izjava zapravo bila na
granici dobrog ukusa. Dakle, on je 400 hiljada građana koji su se vratili jer
su ostali bez posla, optužio da su došli besplatno da se leče i da nas sve
zaraze", kaže analitičar.
Ali, onda iznenada, Vučić menja retoriku. Od tog 25. marta
do danas više nijednom nije kritikovao dijasporu. Naprotiv, gotovo u svim
svojim obraćanjima poziva - ostajte ovde.
"Hoćemo da otvaramo prostor i višim nivoom usluga, za
one mlade ljude koji ne treba da traže posao u Norveškoj, Nemačkoj,
Švajcarskoj, Austriji... Kao što hoću da ovi radnici ovde imaju veće plate.
Želim da mi možemo da im platimo, da ponudimo više novca građevinskim
kompanijama, da ti ljudi mogu ovde da žive od svog rada i u Vlasotincu, i u
Crnoj Travi, ali i u Beogradu i svakom drugom mestu", poručio je Vučić 18.
maja.
Predsednika je neko očigledno odlično posavetovao, ili je
njemu samom postalo jasno da je pogrešno sukobiti se sa 400 hiljada ljudi koji
su se vratili i koji će većinom ostati u Srbiji do 21. juna, kaže Cvijetin
Milivojević: "Ujeo se za jezik očigledno, jer 400 hiljada ljudi se vratilo
i oni će glasati na ovim predstojećim izborima, ili bar mogu da glasaju. To je
ogromno biračko telo. Dakle, to vam je, ako uzmete u obzir da je cenzus na
nekih 90 hiljada glasova, tu imate rezervoar glasova od tri i po cenzusa".
Ekonomisti su odavno izračunali da dijaspora godišnje
upumpava u privredu Srbije kroz slanje novca rodbini - između 3,5 i pet
milijardi evra što je ekvivalent visini srpskog izvoza. Bez tog novca ekonomski
opstanak zemlje bio bi ugrožen, pa ipak, prava koja ima srpska dijaspora u
zemlji znatno su manja od prava koja su susedne države, poput Hrvatske ili
Mađarske, dale svojim sunarodnicima koji žive u inostranstvu. (TV N1, www.rs.n1info.com, Petar Gajić, 24.3.3020)
Нема коментара:
Постави коментар