Poslednji izveštaj predstavlja potvrdu da je REM potpuno pod kontrolom
vlasti
Poslednji izveštaj REM od 11. do 15. maja po kome je Savez za Srbiju u
elektronskim medijima bio zastupljeniji tri sata više od Srpske napredne
stranke, odnosno izborne liste Aleksandar Vučić – Za našu decu predstavlja još
jednu potvrdu da je ovo „nezavisno“ telo i dalje u rukama i pod potpunom
kontrolom vlasti, smatraju sagovornici Danasa.
Tvrde i da je i golim okom vidljivo da SNS nije u podređenom pložaju u
medijima u odnosu na SZS i da je to samo još jedan dokaz sprege REM-a sa
vlašću.
A u Birou za društvena istraživanja (BIRODI) ocenjuju da metodologija
koju koristi REM nije u skladu sa međunarodnim standardima, ali ni praksama
koje se poštuju u izborno-posmatačkim misijama i da se REM opredelio za
nadgledanje koji više sakriva, a manje otkriva.
Ana Stevanović, članica Predsedništva Stranke slobode i pravde, smatra da
je REM u rukama vlasti i da novih petoro članova iza kojih se skrivala vlast,
ističući da su time ispunjeni zahtevi opozicije, nije ništa više nego obična
igrarija.
„Ne samo da su tim novim članovima mahali u javnosti ističući da je to
garant poboljšanja stanja u medijima, već su obmanuli i predstavnike Evropske
unije kao i Evropskog parlamenta koji su posredovali u dijalogu. Članovi REM su
i te kako svesni da SZS ne učestvuje na predstojećim izborima i da smo jasno
proglasili bojkot. Stoga ne znam da li je posredi neznanje, nemar ili potpuna
nezainteresovanost za nadzorom nad radom
medija, a to je ono za šta ih građani plaćaju. Stoga je nejasno kako su mogli
da sabiraju sekunde na kablovskim televizijama čiji program jedva da jedna
trećina Srbije uopšte može da vidi, zajedno sa sekundama na televizijama koje
imaju nacionalu pokrivenost“, napominje Stevanovićeva. Dodaje i da REM svesno i
namerno ne želi da govori o tonalitetu predstavljanja, a to je ključno.
Ona podseća da se na Pinku o Savezu za Srbiju satima govori pogrdno, a
potom se to vreme predstavlja kao zastupljenost i vreme koje je SZS imao na
Pinku.
„Upitala bih i članove Saveta REM da li su možda pogledali istraživanje
Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) gde se jasno vidi da je tokom februara
i marta ove godine, predsednik Vučić imao 710 minuta na stanicama sa
nacionalnom pokrivenošću, a svi lideri opozicije ukupno 21 minut… Ako ne vide –
pitanje je što ne podnesu ostavke, a ako ne žele da vide, onda bi trebalo da
kažu ko im drži povez preko očiju“, ističe članica Predsedništva SSP.
Sociolog Zoran Gavrilović, saradnik Birodija, kaže za Danas da
nadgledanje ne služi merenju sekundi, mada i to bitno, već da li mediji u
izbornom procesu ostvaruju svoju funkciju, a to znaci da građanima pomognu u
donošenju odluka da li će i za koga glasati na osnovu osnovu relevantnih
informacija od medija koji pitaju umesto građana, analiziraju izborna obećanja,
propituju kandidate poslanike…
„Na osnovu tog cilja, ODIHR, Venecijska komisija i Direktorat za ljudska
prava EK su napravili Vodič gde se pored sekundi mere tonaliteti izveštavanja
emitera, ali i teme kojima se bave učesnici izbora. Nažalost i pored
insitiranja Birodija, REM je svoj monitoring sveo na merenje sekundi, tako da i
ako slede pozitivne promene one neće biti moguće da se identifikuju. Razlog za
takvo ponašanje vidim ili u lenjosti, ili u želji da se prikrije stanje. Deo
prikrivanja je isključivanje iz monitoringa Aleksandra Vučića, predsednika
Srbije i predsednika SNS, koji je marketinški akter kampanje u trci za
poslanička mesta. Iz tog razloga, ali i činjenica on jedini javni funkcioner
koji ima prava na funkcionersku kampanju, on je morao da bude predmet
monitoringa“, navodi Gavrilović.
Sličan stav ima i Rade Veljanovski, novinar i profesor na Fakultetu
političkih nauka, koji kaže za Danas da je potpuno apsurdno poređenje prisustva
SNS i SZS jer SNS je stranka koja ide na izbore, a SZS je koalicja koja je
odlučila da na izbore ne ide.
U tom smislu, napominje, eventualno veće prisustvo dela opozicije u
medijima nije nikakva prednost u odnosu na vladajuću partiju i ne može da je
ugrozi.
„Ne bi me čudilo da su televizije, koje se s razlogom tretiraju kao deo
propagandnog arsenala vlasti, u dosluhu sa REM-om dogovorile satnice koje u
neposrednom predstavljanju stranaka treba da pokažu ono što je saopštio REM,
napominje Veljanovski.
On podseća da je REM izbegao da javnost obavesti o rezultatima
nadlgedanja koji je sam obavljao u pethodnim izborima, da bi sakrio podatke o
enormnoj prisutnosti SNS i Vučića u medijima.
„U predizbornim programima mogu da budu oni koji su predali ili će
predati svoje liste za izbore. To je evropsko iskustvo. Ti programi služe za
upoznavanje javnosti sa programima i ciljevima izbornih takmaca. U sadašnjem
trenutku iz mnogo razloga, među kojima je i vanredno stanje zbog pandemije, ali
mnogo više zbog nezdrave političke klime, podela i autoritarnosti vlasti,
predstavljanje stranaka nije dovoljno profesionalno ni demokratsko“, ističe
Veljanovski.
On dodaje da su izborni uslovi loši i da se to odnosi pre svega na
medije, ali da su izborni uslovi bili lošiji u vreme prvih višestranačkih
izbora 1990. godine i da tada sem Studija B nijedna druga televizija nije
promovisala opoziciju.
Politikolog
Cvijetin Milivojević, međutim, smatra da mediji u vreme prvih višestranačkih
izbora bili dostupniji opoziciji nego danas. Napominje da je opozicije u
kvantitativnom, ali ne i u kvalitativnom smislu bilo više nego što je to slučaj
sa aktuelnom opozicijom.
On podseća da su te
1990. u samoj izbornoj kampanji na RTS svi učesnici izbora imali podjednako
vreme, od Nikole Šećeroskog do Vojislava Šešelja, koji je nakon toga, iako tek
izašao iz zatvora, uspeo da osvoji nekoliko stotina hiljada glasova na
predsedničkim izborima.
Milivojević podseća
da se te godine prvi put pojavila opozicija i da nije bilo negativne kampanje
protiv nje, dok danas imamo situaciju da se osam godina vodi negativna,
diskriminatorska kampanja protiv opozicije i da se ona isto toliko godina
provlači kroz toplog zeca.
„To nije samo
obeshrabrivanje ljudi koji se bave politikom, već obeshrabrivanja građana da
uopšte razmišljaju kritički o nečemu što je ova vlast uradila loše. Odmah vas
svrstavaju u rušitelje, ne Vučića i vlasti, što je prirodno, nego zemlje i
naroda“, kaže Milivojević i dodaje da pri tom REM ne reaguje.
Na pitanje kako
komentariše monitoring REM-a po kome je SNS imao šest sati predstavljanja u
medijima, a SZS čak devet, Milivojević kaže da je on ozbiljan čovek i da je
usput politikolog-komunikolog. „Na takve bedastoće pristojan čovek, koji usput
stručnjak za te teme ne možer ništa da izjavi. Može eventualno da se nasmeje“,
zaključuje Milivojević.
Čotrić: Nema negativne kampanje
„Kad je SPO od 1990. do 2020. bio vodeća opoziciona stranka, uprkos
nedemokratskim i nefer izborima, kao i monopolisanim medijima, uvek smo
učestvovali na svim izborima, osim na saveznim izborima 1992. Za poboljšanje
izbornih uslova borili smo se i u parlamentu i na masovnim protestima i
demonstracijama. Deveti mart 1991. bio je upravo takav protest, uperen protiv
TV Bastilje. Sada su uslovi za izbore neuporedivo bolji nego u to vreme, a
povoljniji su i nego bilo kada od 2000. godine“, kaže Aleksandar Čotrić,
potpredsednik Srpskog pokreta obnove.
Prema njegovim rečima, izborni zakoni nastali su u vreme kada su na
vlasti bile sadašnje opozicione stranke. Privatni elektronski mediji, kojima je
opozicija nezadovoljna, dobili su frekvencije, takođe, u to vreme.
„Kad je SPO bio opozicija, nas su, uglavnom, prećutkivali. Aktuelna
opozicija je zastupljena u medijima i na jedan i na drugi način. Jedna izreka
kaže da „nema negativne reklame“, ali čelnici Saveza za Srbiju ne znaju to da
iskoriste. Oni su sami krivi što svojim greškama, bezidejnošću,
kontradiktornostima, pasivnošću i političkim lutanjem daju toliko povoda za
negativno izveštavanje o sebi“, smatra Čotrić. (Danas,
www.danas.rs, 27.5.2020, Mirjana R. Milenković)
Нема коментара:
Постави коментар