Лакоћа ишчекивања ("Сучељавање - 14.10.2020)

Каква ће бити конструкција нове Владе Србије? Зашто Српска напредна странка и три месеца од убедљиве изборне победе, формирање Владе Србије држи као једначину са много непознатих? Тачније, познато је само једно име – име мандатарке. Да ли ће се нека нагађања медија обистинити, или су и кладионице и они потпуно промашили? Одакле нама уопште тај манир да се путем медија „забављамо“ кадровским комбинаторикама? Да ли је питање ко зна, или ко не зна да ће бити у Влади Србије? Ако је избор мандатара пао 5. октобра, који датум ће бити „изабран“ за избор њеног кабинета? Шта је важније од самих имена у Немањиној? Како ће се нови министри носити са три највећа изазова, које је истакао председник Србије? Ко ће имати најтежи задатак? Да ли ће будућа Влада Србије бити препознатљива по женском рукопису? Хоће ли оне само испуњавати квоте, или ће имати стваран утицај?

Ставове сучељавају: Владимир Пејић, директор Агенције за истраживање јавног мњења „Фактор плус“, Зоран Остојић, новинар, Цвијетин Миливојевић, политиколог, Немања Старовић, политички аналитичар

(www.media.rtv.rs, 14.10.2020, "Сучељавање", aуторка емисије: Александра Поповић)

Zbog čega Srbija i dalje nema vladu?

Uprkos većini koju SNS ima u parlamentu, Srbija ni 115 dana posle parlamentarnih izbora nema vladu. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da do kraja nedelje, a najkasnije do ponedeljka, očekuje da mandatarka Ana Brnabić saopšti sastav kabineta i da bude poznato koje stranke učestvuju u vlasti. Analitičari kažu da se ne odugovlači zbog političke trgovine naprednjaka sa potencijalnim koalicionim partnerima, već zbog toga što izbori u Srbiji spolja ne deluju kao legitimni, te da je u toku priprema za vanredne parlamentarne izbore 2022.

"Moja teza je da smo imali nelegalne i nelegitimne izbore, rezultat tih izbora je oktroisani parlament, koji će ako bog da, do početka novembra izabrati oktroisanu vladu. Šta je oktroisana vlada? Ona nije rezultat izborne volje građana, već rezultat volje građanina i predsednika SNS Aleksandra Vučića", kaže za Glas Amerike politički analitičar Cvijetin Milivojević.
"Odugovlačenje je pre svega posledica spoljnih pritisaka jer je svima jasno da parlament nije višepartijski, ali i posledica takođe jedne, po inerciji, želje da se pokaže kako stvari funkcionišu i bez parlamenta i birači su ustvari zadovoljni", smatra Dragan Janjić, urednik agencije Beta.
Najsvežija kritika spolja na račun izbornog procesa stigla u izveštaju Evropske komisije – da je vladajuća stranka favorizovana i da sastav parlamenta ne pogoduje političkom pluralizmu.
Odgovor predsednika na to je bio da ne isključuje mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora 2022, iako ni ovi još nisu formalno završeni jer Srbija nema vladu.
"Ta najava je ustvari posledica procene da ovo nije u redu i ona dobija na snazi od izveštaja Evropske komisije na ovamo, a u izveštaju je potencirana vladavina prava, sloboda medija i tako dalje. Mislim da je u vladajućoj stranci počelo da sazreva uverenje da Kosovo nije dovoljno i da se neće gledati kroz prste kada je reč o Kosovu, i sada se traži način da se izađe iz situacije u kojoj je parlament monolitan", kaže Janjić.
"Mi smo jedina zemlja u Evropi koja nema opoziciju u institucijama, što je paradoksalno. Zemlja koja je poodmakla u pregovorima sa EU, dakle svi mi sada čekamo da EU konstatuje sve to, ali ne u formi političkog teksta kakav je izveštaj o napretku, već u formi direktnog zahteva Vučiću – ako hoćeš da pregovaraš dalje, reši prvo ono što jeste – primeni ustav i zakone svoje zemlje", kaže Milivojević.
Zašto Vučić najavljuje prevremene izbore već za 2022?
Sagovornici Glasa Amerike ipak različito gledaju na to koliko će biti jaki pritisci iz Brisela na predsednika Srbije.
"Mislim da će se pritisci iz Vašingtona i Brisela nastaviti jer kad imate dvotrećinsku većinu, vi treba da ispunite neke standarde koji se tiču ne samo Kosova, već i vladavine prava i slično", zaključuje Janjić.
Rok za formiranje vlade je 90 dana od konstituisanja Skupštine – u kojoj su 3. avgusta samo potvrđeni mandati poslanika, ali nisu izabrani predsednik, potpredsednik, niti predstavnici drugih radnih tela.
Predsednik Srbije je konsultacije sa predstavnicima politčkih stranaka održao početkom jula i ranije najaviljivao da će vlada biti formirana do kraja avgusta.
Parlamentarni izbori u Srbiji održani su 21. juna, a uz četiri manjinske stranke, samo su tri liste prešle cenzus i osvojile mandate u Skupštni: lista oko SNS osvojila je 188 mandata, SPS 32, a SPAS Aleksandra Šapića 11 mandata. (www.glasamerike, Jovana Đurović, 14.10.2020)

Potrebna dva građanska bloka i jedan nacionalni

Da li najave ukrupnjavanja stranaka građanskog opredeljenja stvaraju gužvu na proevropskom spektru

Podršku Brisela u najurgentnijem pravcu da se vlast u Beogradu prisili da organizuje normalan dijalog u vezi sa izbornim uslovima, ne očekuje samo deo građanskog bloka već i stranke proevropskog bloka koje su bojkotovale izbore, ali i stranke nacionalne opozicije.

To ocenjuje politički analitičar Cvijetin Milivojević, koji odgovara na pitanje našeg lista koje su kolone u opoziciji koje očekuju podršku EU, te da li najave ukrupnjavanja stranaka građanske provenijencije znače stvaranje gužve na proevropskom političkom spektru.

Milivojević podseća da je on jedan od onih koji je posle izbora smatrao da je opozicija koja je bojkotovala izbore bila u pravu, jer je bilo jasno da tamo neće biti regularnih izbornih uslova i da će oni biti ne samo nelegitimni, već i nelegalni.

– S druge strane, imao sam razumevanja za onaj deo opozicije koji je razmišljao pomalo šićardžijski „hajde da probamo da uđemo u parlament, jer, bože moj, tu je udica koja se zove tri odsto cenzusa“. Međutim, ta opozicija se provela kao bosa po trnju, s tim što ja, za razliku od „bojkotaša“, ne smatram da je ona samim tim prestala da bude opozicija – ističe Milivojević.

Zbog svega navedenog, on smatra da bi radi „mira u kući“ bilo najkorektnije da jedan od tri opoziciona bloka bude proevropski i građanski koji je izašao na izbore.

– Jer, kao što vidite, imate i proevropski i građanski blok koji nije izašao na izbore. Mislim na onaj deo bivšeg Saveza za Srbiju, a sada Udružene opozicije Srbije, koji je u većem delu građanski. On bi sasvim sigurno hteo da bude jedna posebna grupacija. Mislim, pre svega, na stranke koje predvode Đilasova Stranka slobode i pravde i na legitimnu Demokratsku stranku, dakle na rukovodstvo koje predvodi Zoran Lutovac, a ne na frakcijsko – objašnjava Milivojević.

Prema njegovom mišljenju, pomenute stranke mogle bi da čine poseban blok, dok bi treću kolonu činile stranke i pokreti nacionalne opozicije koji su bojkotovali izbore.

– To njih razlikuje od nekih drugih stranaka i time faktički sve tri opcije dobijaju mogućnost da se provere pred biračima kad do izbora dođe, a pre toga da zauzmu principijalan opozicioni stav da novih izbora neće biti dok se ne obezbede normalni izborni uslovi – naglašava Milivojević.

On se osvrće i na predlog gradonačelnika Šapca i lidera Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića za ujedinjenje građanske opozicije u tri tačke.

– To je divna inicijativa, ali ne možete vi iz pozicije nekoga ko je prekršio „zavet bojkota“ i dogovor sa narodom pledirati da vodite buduću građansku opoziciju u kojoj će, na primer, biti Đilasova stranka. To je nemoguće. Bolje je radi „mira u kući“ uopšte ne ulaziti u tu vrstu priče – ukazuje Milivojević.

On navodi da bi pomenuta tri opoziciona bloka mogla da postave neki prethodni dogovor ili pismo o dobrim namerama, kao što je učinila opozicija u Crnoj Gori. Milivojević podseća da su i tamo to učinile tri politički nesrodne kolone, koje znaju šta im je cilj.

Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, kaže za Danas da je očigledno da se događa određeno prekomponovanje na opozicionoj sceni, gde se traži ukrupnjavanje i stvaranje saveza na osnovu ideološke ili vrednosne bliskosti.

– To ide ruku pod ruku sa stvaranjem Udružene opozicije Srbije kao labavijeg saveza koji sačinjava veći broj stranaka, ali ostaje donekle nejasno koja će biti njegova uloga. Konsolidacija opozicije ujedinjavanjem stranaka i stvaranjem programskih koalicija je svakako dobrodošla i predstavlja preduslov za jačanje opozicije – zaključuje Burazer. (Danas, www.danas.rs, Miloš D. Miljković,14.10.2020)

Marketing od Vučića pravi „čudotvorca“

Predsednik Srbije obećao trafostanicu meštanima na Pešteru, kao što je ranije i deo puta u Donjim Banjanima, ali i rešenje za kuću kod Surčina

Jedan Vučićev poziv tokom posete i razgovora sa meštanima širom Srbije može da reši skoro sve njihove probleme – od izgradnje trafostanice, asfaltiranog puta, do, ne tako uspešne, eksproprijacije zemljišta.

Tako je tokom vikenda za nama predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na putu za vojnu vežbu na Pešteru, zastao i razgovarao i sa meštanima sela Doliće kod Sjenice. Od njih je čuo da imaju problema sa strujom te je, brže bolje, dok se sve uživo prenosilo na TV Pink, naredio v. d. direktoru EPS-a Miloradu Grčiću da se što pre izgradi trafostanica. Još je predsednik naglasio da se objekat izgradi do juna, pokazavši i dobro poznavanje vremenskih rokova potrebnih za završetak ovakvih radova.

Sličnim rešenjima problema građana na terenu Vučić je pribegavao i ranije – na taj način je Slobodan Petrić iz sela Donji Banjani dobio, posle 50 godina čekanja, asfaltiran put do svoje kuće.

„Sve je završeno za dva meseca“, priseća se Slobodan Petrić u razgovoru za Danas kako je 2018. godine završen kilometar puta za koji je molio opštinu prethodnih 50 godina.

– Predsednik je došao da otvori tunel, a ja sam bio tude, došao njega da sačekam i u tunelu smo raspravljali o svemu i svačemu. Ja sam mu rekao kako sve odlično radi, ali nas seljake nije pomenuo nikako. Pitao sam ga kad ću ja da gazim asfalt. Mislim da sam mu bio interesantan jer sam po mom rečniku, seljačkom, razgovarao sa njim. Posle je naredio Drobnjaku da se izgradi put, došli su sa 50 novinara kad je završeno da to slikaju, prepričava Petrić. On kaže i da mu to nije smetalo, da je svako kod njega dobrodošao, a na naše pitanje kako se našao u tunelu pri Vučićevoj poseti, Petrić kaže „to je malo duža priča, ne bih preko telefona“ i pozvao nas je da mi dođemo da nam ispriča ostatak.

Na sličan način je Vučić i Stojani Veljković iz Boljevaca kod Surčina obećao da će dobiti pravednu cenu za eksproprijaciju zemljišta i njene kuće radi izgradnje koridora 11. Ipak, u ovom slučaju nije mu išlo po planu te ga je vrlo brzo Stojana optužila za lažna obećanja i ucene direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka. Veljkovićeva se i dalje sudi sa državom oko naplate štete za njeno imanje.

Stojana za Danas kaže da „jedva čeka“ da dobije sudsko rešenje pa da pokaže predsedniku i javnosti kako je njen problem „rešen“.

„I mene je Vučić zvao i obećao mi da će problem biti rešen, a onda mi je poslao Drobnjaka – lažova i prevaranta, da mi sedi za stolom i priča jednu priču a kad smo otišli na sud da priča nešto drugo i da me ovako muči i ucenjuje. Na kraju je hteo da se potuče sa mnom, sram ga bilo. A sudija navija na njihovu stranu. Kad dobijem rešenje, zvaću medije da pokažem Vučiću kako se sudi u njegovoj pravnoj državi“, naglašava ogorčena Stojana Veljković.

Ovakvu Vučićevu praksu, Cvijetin Milivojević, politički analitičar i marketinški stručnjak, poredi sa religijskim i biblijskim motivima.

– To je kao biblijski momenat – kada se pojavljuje čudotvorac i pretvara vodu u vino ili razdvaja more. Tako se i Vučić ponaša na terenu. Verujem da se radi o nameštenima scenama i da je unapred dogovoreno šta će se graditi, kao što je recimo slučaj sela Donji Banjani, gde je Vučić obećao put i on je ekspresno izgrađen. Uz predsednika uvek ide neko od tih skutonoša, evet efendija kako se to zvalo na sultanovom dvoru, koji su promptno spremni da izračunaju koliko to košta i odmah to izruče. To su veliki stručnjaci kao što su Drobnjak, Grčić i slični, ističe Milivojević.

On ocenjuje i da Vučić, odnosno njegov marketinški tim, pribegavaju često ovakvim scenarijima kada su u intenzivnoj kampanji, mada je Vučić uvek u kampanji, podseća analitičar.

– Taj motiv čudotvorca pije vodu – učini da vi kao običan građanin da poželite da Vučić dođe baš u vaše selo ili vašu ulicu jer to znači da je odmah barem jedan komunalni problem rešen. Radili su to i drugi, ali ne sa toliko neukusa i providno, zaključio je on.

Stručnjak za struju

„Ima li jedna stubna trafostanica?“ – pitao je predsednik Aleksandar Vučić kada se javio na telefon koji su mu dodali saradnici prilikom posete seoskom domaćinstvu. „Imaš li to? To je negde oko milion, milion i po. Možeš li da staviš za početak sledeće godine u budžet pa da to uradimo“, upitao je Grčića na drugoj strani i „stručno“ konstatovao da je stanica od 35 kV više nego i dovoljna za ovo selo. „Može li do juna? Pitam te, može li do juna? Prvog juna, ajde“ – zapovedio je predsednik. „Ali nemoj manje da stavljaš. Daj im da mogu ljudi da muzu krave“, poručio je on. (Danas, www.danas.rs, Aleksandra Popović,13.11.2020)

Opozicija kao močvara gladnih aligatora

Kako je Zelenovićev predlog za ujedinjenje odmah raskomadan na komade

 Opozicija i dalje ne može da se dogovori ni o ujedinjenju ni o delovanju u nekoliko kolona, a pritom se već ponaša kao da je duboko podeljena, pre svega, u vezi sa Kosovom i Metohijom. Najbolji primer za to je najnoviji predlog lidera ZZS-a Nebojše Zelenovića o tri tačke ujedinjenja građanske opozicije koji je, odmah, bez razgovora, dobio tri negativna odgovora.
Nakon predsednika SDS-a Borisa Tadić, koji je sazivao sada već neuspešne sastanke opozicije, i lider "Zajedno za Srbiju" izneo je svoju ideju o ukrupnjavanju protivnika aktuelne vlasti. Kako je je rekao, tragično je da Vašington i Brisel imaju uverenje da Aleksandar Vučić bolje razume interese Srbije od prodemokratske opozicije.
- Moj predlog za ujedinjenje građanske opozicije ima tri tačke. Prvo, novi ljudi u središtu politike. Drugo, jedan stub spoljne politike, a to je zapad. Zapad su i Brisel i Vašington. Tamo leži partnerstvo za dobar život građana Srbije. Treće, zahtev da se uključimo u rešavanje kosovskog pitanja. Mi smatramo da zastupamo veliki deo društva. Nedozvoljivo je da taj deo društva bude isključen iz ovog procesa, koji predstavlja najvažnije državno pitanje. Moj stav je da je državni interes da ovo pitanje bude rešeno što pre - rekao je Zelenović.
Mlađan Đorđević momentalno napao Zelenovića
Tek što se našao u javnosti, predlog još aktuelnog gradonačelnika Šapca naišao je na osude pojedinih opozicionih lidera bez mogućnosti dijaloga. Prvi je reagovao lider pokreta "Oslobođenje" Mlađan Đorđević, najpre, na Tviteru, a onda i saopštenjem u kome je Zelenovića nazvao "vratolomnim".
- Zelenović nema pravo da se, tražeći alibi za vlastitu izdaju, prodaju i predaju Šapca naprednjačkoj mafiji, vadi tako što se nudi Vučiću da mu pripomogne i u predaji Kosova i Metohije - naveo je Đorđević i upitao lidera ZZS da li je rešenje za Kosovo priznanje njegove nezavisnosti, ulazak Srbije u NATO i uvođenje sankcija Rusiji.
I predsednik "Pokreta za preokret" Janko Veselinović nije štedeo reči na Zelenovićev račun.
- Srpska politička gimnastika. Korak prvi: junačiš se bojkotom. Korak drugi: pred izbore pogaziš potpisani sporazum sa narodom i izađeš na izbore. Korak treći: na lažnim izborima krahiraš. Korak četvrti: nudiš se EU da budeš V. podobna opozicija i da im rešiš KiM. Solidno ljigavo - napisao je na Tviteru Veselinović.
Treći, najblaže rečeno, negativni odgovor stigao je od bivšeg narodnog poslanika Đorđa Vukadinovića koji je istakao da ovakvi Zelenovićevi stavovi prijaju "ušima međunarodnih faktora u Briselu i Vašingtonu", ali kako kaže, veoma odgovaraju i vlasti.
- Kada govorim o jednom opozicionom frontu ili, eventualno, jednoj koloni, to se ne odnosi na one koji misle da nas je trebalo bombardovati, da treba priznati Kosovo, ukinuti Republiku Srpsku i slično. I nemojmo se igrati scena iz "Tri karte za Holivud". Nije ovde pitanje da li si za SAD, EU, Rusiju ili nesvrstanost, već da li si - ili ne - za poštovanje teritorijalnog integriteta, elementarnog dostojanstva i ustava svoje zemlje. Makar onoliko koliko Priština poštuje svoj - naglasio je Vukadinović.
Živković oštro odbrusio Đorđeviću
S druge strane, Zoran Živković bio je jedini od još aktivnih opozicionih političara koji je stao u odbranu Zelenovića. Donedavni lider Nove stranke žestoko je odgovorio Đorđeviću.
- Ne lupetaj, bud... to što si ćelav, nizak i drčan - to ne znači da si Putin... - poručio je Živković lideru pokreta "Oslobođenje".
U svetlu najnovijih raskola među protivnicima vlasti, politikolog Cvijetin Milivojević ističe da svaka ideja o preraspodeli i pregrupisavanju može doneti samo dobro opoziciji.
- Savez za Srbiju ili, kako ga zovem, Savez za bojkot nije ušao tako žestoko u konfrontaciju sa Zelenovićem i Sašom Paunovićem kada su odlučili da izađu na izbore iako je bilo jasno da na tim izborima nemaju šanse. Ali zato jeste ušao u konfrontaciju sa Milanom Stamatovićem, koji je jedini ubedljivo pobedio vlast u svojoj opštini. Jasno je i da je tu neko nekoga izdao, za šta se sada međusobno optužuju - podvlači za "Blic" Milivojević.
Doktor političkih nauka Dušan Spasojević smatra da se trenutno unutar opozicije odvija borba ko će biti glavni.
- Desni deo opozicije želi da iskoristi pregovore o Kosovu kao priliku za napad na Vučića, dok levi deo zna da to ne može. Zato je ideja o ukrupnjavanju opozicije bez vidljivog razloga nemoguća, ali moguć dogovor o nenapadanju, o kontroli i nadzoru izbora i pospešivanju kvaliteta demokratije. Problem je što su svi opozicioni akteri nepopularni, a svako od njih misli da je važniji od onog drugog - apostrofira Spasojević.
Milivojević: Tri kolone, u dve bojkotaši
Cvijetin Milivojević kaže da bi opoziciji, zbog mira u kući, najbolje bilo da se grupiše u najmanje tri kolone.
- Jednu kolonu bi činile građanske proevropske stranke koje su bile za bojkot, drugu nacionalne političke opcije koje nisu izašle na izbore i treću sve ostale stranke koje su izašle na izbore bez obzira na ideloške razlike. Sve te kolone bi trebalo da nađu najmanji zajednički sadržalac između sebe. Sve drugo da ostave po strani dok ne dođu na vlast. U suprotnom, ovo prepucavanje ko je čist, a ko nije samo doprinosi vlasti - zaključuje Milivojević. (Blic, www.blic.rs, Marko Tašković,12.10.2020)

Milivojević: Rezultat nelegitimnih izbora može da bude samo oktroisani parlament

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je u emisiji Dan uživo da rezultat "nelegitimnih i nelegalnih izbora može da bude samo oktroisani parlament koji nije rezultat volje građana, već lične volje Aleksandra Vučića". "Toga nisam ja svestan, toga je svestan i Vučić, svestan je toga da ovo nisu bili ni legalni, ni legitimni izbori", kaže Milivojević.
Kako je rekao, za formiranje Vlade se čeka da istekne zakonski rok, jer smo imali "nelegitimne i nelegalne izbore".
"Njihov rezultat može da bude samo oktroisani parlament koji nije rezultat volje građana, već lične volje Aleksandra Vučića. Toga nisam ja svestan, toga je svestan i Vučić, svestan je toga da ovo nisu bili ni legalni, ni legitimni izbori", kaže Milivojević.
Prema rečima Milivojevića, "Vučić je rekao faktički da će izbori biti za godinu i po dana".
"I oni će biti sigurno, što znači da je vlada prelazna, da je oročena, ne može da računa na pun mandat. Ovo što sad mi gledamo je pokušaj da se izađe u susret onome što je sada zahtev EU", kaže on.
Milivojević kaže da je opozicija u svakoj modernoj demokratiji "institucija sistema".
"Bez opozicije u institucijama nema demokratije", kaže, dodajući da, ako do dijaloga vlasti i opozicije dođe, on mora biti ozbiljan.
Govoreći o imenovanju Ane Brnabić za mandatara, kaže da je predsednik rekao da joj je "glavni kvalitet što je odana".
"Ako je to kvalitet, onda se bojim da imamo problem", kaže.
Na pitanje o ministrima u budućoj vladi, kaže da "možemo da govorimo o tome koji su ministri bili najlajaviji u vređanju drugih".
"To Vučić vidi kao lojalnost. Logično je ako ste u nekoj vlasti da budete lojalni, ali između lojalnosti i onoga što se zove potreba da diskvalifikujete svakog ko nije za vas je velika razlika", kaže. (TV N1, www.rs.n1info.com, voditelj Maja Dragić, 12.10.2020)

Dvije decenije od 5. oktobra u Srbiji: Sve je isto samo njega nema

Među razlozima za povratak poraženih „petooktobaraca“ je taj što nije sprovedena lustracija – jedna je od ocjena Pobjedinih sagovornika
Raskid sa velikosrpskim nacionalizmom i suočavanje sa svim što je počinjeno u ime te ideje tokom 90-tih godina – to je ono što, nažalost, 5. oktobar nije uradio, a morao je – kazao je za Pobjedu Dinko Gruhonjić, novinar i docent na novosadskom Filozofskom fakultetu.
Gruhonjić je kazao da je ta ideja jedan od osnovnih uzročnika raspada Jugoslavije i smrti više od 130.000 ljudi i miliona unesrećenih i raseljenih.
- Nijesam zagovornik teze da je pokopan 5. oktobar - rekao je za Pobjedu Cvijetin Milivojević, analitičar i direktor agencije Pragma, ocjenjujući da je prvi veliki poraz 5. oktobra što su prevagnule snage koje su uspjele da posvađaju dva ključna igrača Zorana Đinđića i Vojislava Koštunicu.
- Jedino je ta vrsta kohabitacije Srbiju mogla da povuče naprijed i zadovolji očekivanja građana da se Srbija ne odriče dijela svoje teritorije, Kosova. Mešetari koji su bili i uz Đinđića i uz Koštunicu samo su htjeli da sruše vlast, a sve je završeno tako što je Đinđić to platio glavom, a Koštunica političkom smrću - kaže Milivojević.
Dragan Šutanovac, nekadašnji ministar odbrane, predsjednik DS-a, a danas predsjednik Savjeta za strateške politike, rekao je za Pobjedu da se Srbija 20 godina nakon 5. oktobra našla u začaranom krugu u kojem se od vlasti namjerno nipodaštava uloga tog istorijskog datuma, a od dijela opozicije se sve vrijeme umanjuju rezultati koji su uslijedili nakon promjena.
- Da bi se došlo do odgovora zašto danas u Srbiji vladaju gubitnici 5. okotobra mora se krenuti od 5. oktobra – kazao je.
Kohabitacija
Gruhonjić i Milivojević podsećaju da je Miloševića pobijedila heterogena koalicija sačinjena od 16 stranaka, pokreta i pojedinaca, koja se, po Gruhonjiću, sukobljavala oko dva koncepta čiji su predstavnici bili Đinđić i Koštunica.
- Koštunica je predstavljao osobu kontinuiteta sa Miloševićevim režimom i naopakim sistemom vrijednosti koje je taj režim uveo u Srbiju. To je matrica velikosrpskog nacionalizma - kaže Gruhonjić i podsjeća da je Koštunica, mjesecima poslije 5. okotobra, čuvao ključne ljude starog režima - Radeta Markovića i Nebojšu Pavkovića, da su gorjeli arhivi Službe DB-a i kontraobavještajne službe koji do danas nijesu dotaknute ni pred Haškim tribunalom.
- Učinjeno je to uz podršku još nekih lidera DOS-a, koji su bili dio nacionalističkog matriksa kako bi ispunili matricu - sve je isto samo njega nema, i da bi se to izvelo do kraja bilo je potrebno ubiti Zorana Đinđića kao čovjeka velike demokratske energije, koji je isporučio Slobodana Miloševića u Hag, imao, nažalost, iluziju, da je Srbiju moguće promijeniti - smatra Gruhonjić i naglašava da je u Srbiji nacionalizam svake vrste duboko u temeljima društva i da se sa njim morao suočiti ako želimo da se zemlje iz toga izvuče.
Propasti 5. oktobra nije doprinio samo nacionalizam, podsjeća Milivojević, i ukazuje da su Đinđić i Koštunica sarađivali još krajem 1993. godine na izborima, ali, kako navodi, propust je što je Koštunica uzeo u zaštitu dio establišmenta i službi jer je njegova teza bila da time štiti institucije.
- Time je dio ljudi koji se ogriješio o politički moral i zakon, a to su dijelovi SPS-a i JUL-a, preživio tu prvu političku čistku - podseća Milivojević i kaže da je Đinđićev propust što su njegovu vladu godinu podržavali poslanici koji su se otcijepili od SPS-a, a predvodio ih je prof. dr Branilsav Ivković koji je danas istaknuti SNS-ovac.
Kompromis
- Da li je početak sunovrata demokrata akt o pomirenju sa socijalistima? Demokratska stranka nikada nije bila toliko moćna da sama vlada i velika greška su brojni kompromisi. Boris Tadić je isuviše slab da bi mogao da pravi radikalne zahvate, ali i prije njega napravljeno je nekoliko fundamentalnih grešaka od uvođenja vjeronauke u škole (Vlada Zorana Đinđića) do Ustava Srbije koji je usvojen na saboran i beskorpulozan način. Urušavanje je nastavljeno potpisivanjem Deklaracije o pomirenju sa SPS-om i na kraju osnivanje SNS-a uz operativnu i konkretnu pomoć DS-a - navodi Gruhonjić.
Na pitanje kako je SNS postao vodeća stranka u društvu, Milivojević je odgovorio da je „SNS produkt i zamisao Borisa Tadića, napravljen uz njegovu saglasnost sa smiješnim obrazloženjem da će time smanjiti uticaj radikala“.
- Međutim, 2008. godine formiran je monstrum koji će poslije četiri godine pojesti DS - kaže Milivojević.
On podsjeća da je jedan od razloga za povratak poraženih „petooktobaraca“ i taj što nije sprovedena lustracija iako je donijet i Zakon o lustraciji i Zakon o ekstraprofitu.
- To je bio put da se tadašnja vlast obračuna sa onima koji su se okoristili o vlast prije 5. oktobra. Nažalost, to nije učinjeno i dalo je šansu da se gubitnici bivše vlasti pritaje godinu ili dvije i polako ustanu - kaže Milivojević.
Šutanovac kaže da je danas „nepojmljivo da je Srbija do tog datuma (5. oktobra) bila zemlja koja je cijelu posljednju deceniju XX veka provela u ratovima koje je sve izgubila, da smo bili pod sankcijama, izopšteni od svijeta, bez saveznika, sa najvećom inflacijom i svakodnevnom devalvacijom, da je stara devizna štednja bila zamrznuta, a da su devizne rezerve bile bez deviza, da smo samo u 2000. godini imali 55 dana restrikcije struje, da zimi nije bilo grijanja, a ljeti vode“.
Kazna za DS
- Nova vlast koja je došla nakon 5. oktobra nikada nije uspjela da građanima približi realnost „crne rupe“ u kojoj smo se našli i iz koje je trebalo izaći – istakao je Dragan Šutanovac.
- Pod tim okolnostima bilo je nemoguće ispuniti sva očekivanja. I dio građana se opredijelio da kazni demokratsku vlast, nesvjesni da time kažnjavaju prije svega sebe. Danas i nakon osam godina nove – stare vlasti još uvijek se vode debate o tome šta nije učinjeno nakon 5. oktobra, a rijetko ko poredi vrijeme prije i poslije promjena – kaže Šutanovac.
Nema kompromisa sa nacionalistima
- Svaki kompromis sa nacionalistima uvijek je pogrešna stvar – kazao je Dinko Gruhonjić.
- Ako hranite krokodila, hranite iluziju da neće pojesti vas, ali će pojesti nekog jer je u pitanju predator. To je suština priče, a Aleksandar Vučić je samo čir na organizmu srbijanskog društva i pokazatelj jedne teške i hronične bolesti. Zato nije čudno što su se ljudi koji su poraženi 5. oktobra sada se vratili na toliko velika vrata da sada Vučić ima vlast kakvu Milošević nije imao na početku svoje karijere – ocijenio je Gruhonjić.
Kako je SNS uzletio
- Demokratska stranka je 2008. godine proklamovala bratstvo i jedinstvo sa Socijalističkom partijom Srbije koja je bila arhineprijatelj njenog ubijenog premijera Zorana Đinđića. Tadašnji predsjednik Boris Tadić potpisuje pakt o pomirenju sa socijalistima koji su se tim činom oprali za ono što su činili do 2000. godina, a SNS je uzletio. Zapravo, DS je projektovao sopstvenu poželjnu opoziciju SNS i računala da će joj ona biti manji koalicioni partner. Nažalost, sada je stvar dobre volje SNS-a hoće li DS postojati makar i kao statistička greška - objašnjava Cvijetin Milivojević. (Pobjeda, Podgorica, www.pobjeda.me, Violeta Cvejić, 12.10.2020)