Milivojević za Betu: Moguć kompromis vlasti i opozicije pod pritiskom SAD

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da će pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) najverovatnije doći do kompromisa između vlasti i opozicije u Srbiji o održavanju i izlasku na predstojeće gradske i lokalne izbore.

Milivojević je agenciji Beta kazao da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću ne bi odgovaralo da opozicija ne učestvuje na beogradskim i ostalim gradskim i lokalnim izborima.

"U ovom trenutku se nešto dešava što nema veze ni s Rezolucijom Evropskog parlamenta ni s preporukama ODIHR-a, a to je pritisak SAD da se opozicija i vlast nađu na pola puta. Očekujem da će Vučić do 18. aprila ispuniti zahtev opozicije da se svi izbori održe u istom danu, bilo da je u pitanju 2. juni ili jesen. Svaka druga odluka bi bila besmislena sa stanovišta vlasti", kazao je on.

Dodao je da Vučiću nije u interesu novo "guranje prsta u oko" Americi i Evropskoj uniji (EU).

"Vučiću je veoma bitno da bude kooperativan s Amerikancima, a njima je bitno da se njihov glas čuje pred predsedničke izbore tako što će rešiti problem koji ne mogu da reše Evropljani. Vučić je svestan da se beogradski izbori ponavljaju zbog izborne krađe, a organizovati ponovljene izbore bez opozicije njemu ne bi donelo nikakvu korist", ocenio je Milivojević.

Na pitanje da li se može očekivati da vlast dozvoli reviziju biračkog spiska, Milivojević je kazao da je taj zahtev, prema rečima opozicije, u načelu prihvaćen.

"Međutim, ako je nešto prihvaćeno 'u načelu' ne mora da znači da će biti i sprovedeno u praksi. Za reviziju biračkog spiska nije adresa Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu već Ministarstvo unutrašnjih poslova koje omogućava neobičnu fluktuaciju birača. Ako je nekome upisana promena prebivališta to je već svršen čin koji samo može da se konstatuje i do početka izbora ne može ništa da se promeni", rekao je politikolog.

Upitan zbog čega Evropska komisija (EK) još nije reagovala na Rezoluciju EP kojom se traži međunarodna istraga o nepravilnostima tokom izbora održanih prošlog decembra u Srbiji, Milivojević je rekao da je evropska vlada izvršni organ koji "za naš ukus" sporo reaguje.

"Rezolucija EP ima obaveznost prema organima EU. Međutim, ne mora da znači da će EK insistirati na međunarodnoj istrazi ako ih Vučić u međuvremenu podmiri ustupcima na nekim drugim temama kao što su Kosovo, uvođenje sankcija Rusiji, kupovina bombardera od Makrona (Emanuel) ili deponovanje nuklearnog otpada iz Francuske i gradnja nuklearke", kazao je Milivojević.

Evropski parlament je početkom februara ocenio da su parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji 17. decembra "odstupili od međunarodnih standarda i opredeljenja Srbije za slobodne i poštene izbore zbog uporne i sistematske zloupotrebe institucija i medija od strane zvaničnika da bi stekli nepravednu i neopravdanu prednost".

U Rezoluciji je istaknuto da se ovi izbori ne mogu smatrati održanima u pravednim uslovima zbog navoda o "široko rasprostranjenim i sistematskim prevarama koje su ugrozile integritet izbora u Srbiji".

Evropski parlament je pozvao na nezavisnu istragu uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o nepravilnostima na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, s posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda, zbog navoda o organizovanim migracijama birača. (www.beta.rs, 8.4.2024)

Izbori sa ili bez opozicije? - Cvijetin Milivojević i Dejan Vuk Stanković – “Dobro jutro TANJUG”

Da li i dalje traje dijalog vlast i opozicije oko izbornih uslova? Šta su crvene linije vlasti, a šta opozicije? Postoji li tzv teći put i ako ga ima, šta su njihove crvene linije? Ko preko Dodika vrše pritisak na Vučića? Naši gosti su Dejan Vuk Stanković i Cvijetin Milivojević. (www.tanjug.rs, TV Tanjug, emisija “Dobro jutro, Tanjug”, voditelji Milorad Komrakov i Zoran Ostojić)

https://www.youtube.com/watch?v=JggS3MMSBj8

Опозиција на локалним изборима да затражи премештање „Колосеума“ из Сурчина у Ниш!

 Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде

Пише: Цвијетин Миливојевић

Када, напокон, председнички и парламентарни, на једној, а локални избори, на другој страни, буду раздвојени за вјек вјекова као што је то у већини земаља цивилизованог света; када се сви локални избори – градски, општински и избори за градске општине – буду одржавали истога дана и не буде остављена могућност за туристичко-гласачке сеобе бирача с једног на други крај Србије; када председник Републике престане да крши Закон о спречавању корупције који уређује сукоб интереса јавног функционера и када, као председник свих грађана и самозвани врховни командант, престане да, чак и на локалним изборима, „ратује“ на страни једне партијске војске против „остатка Србије“ коју чини три четвртине њених грађана…

Ако Неочекивана Сила Која Се Изненада Појављује И Решава Ствар, ипак, на „молбу“ западних амбасадора попусти и „пресуди“ да се и поновљени београдски и сви преостали редовни градски, општински (дај Боже закона и Устава Србије, и у локалним самоуправама на Косову и Метохији!) и избори за градске општине одрже у једном дану... ако затим тзв. права опозиција, на „апел“ истих тих велепосланика, одустане од непоколебљивих заклетви типа „или ће избора бити или их неће бити“; „ми желимо да идемо на изборе, али ово нису избори; власт је изабрала да на изборе иде без опозиције - или ћемо имати изборе, или их немамо“; „то нису избори већ фарса; нећемо дати легитимитет изборној крађи“...

Било овако или онако, уколико до локалних избора, свих спојених у једном дану или само сепаратних у Београду, заиста дође, а опозиција их не бојкотује – шта би могла да буде добитна тема и победнички наратив тих и таквих избора?

Е, од тог момента би на локалним изборима – надајмо се, већ од следећих – почели да побеђују конкретни комунални програми и кандидати које бирачи познају и за које верују да баш они могу да реше локалне проблеме, а не фиктивна имена и презимена из далеких крајева!

Нудим опкладу да би јединствена листа целе опозиције – јер, идеолошким и политикантским разликама није место на локалним изборима – са понудом коју предлажем, не само потврдила, већ два пута узастопно (2022. и 2023)извојевану, победу у Београду него би победила и у добром делу градова, општина и градских општина у којима ће овог пролећа бити избора.

Професор права, академик, кратко време и председник Владе Кнежевине Србије Аћим Чумић је, још у другој половини 19. века, говорио да су држава, црква, фамилија и општина четири основне установе људског друштва, а сама општина основ економског, духовног и моралног развитка, „свести о општности, важности грађанској и патриотизму“.

Док, век и по доцније, Доктор Шапић, доскорашњи градоначелник престонице, а тренутни привремени / принудни „први орган“, за разлику од академика Чумића, сматра да није његово да, у 21. столећу, решава канализацију за 200 хиљада грађана централне београдске општине Палилула, на левој обали Дунава, коју је, иначе, Свевладар лично, обећао још пре пола деценије, већ као приоритет локалне власти истиче протеривање мртвог Јосипа Броза Тита са Дедиња у Кумровец, а локалне београдске изборе види као „вредносне“, на којима се „брани народ и држава“, а за то је непходан „српски градоначелник“,  а то је, према његовом суду, он лично!

Оваквом „програму“ листе „Александар Вучић – Београд не сме да стане“, чији је кандидат за градоначелника Доктор Шапић, најприличнији би био онај слоган из „Алан Форда“: “Ми ништа не обећавамо и то испуњавамо – странка истине!“

На мегаломанске пројекте, углавном на потезу између наплатних рампи Шимановци и Бубањ поток, већ су улупане десетине и десетине милијарди динара народних пара.

Додуше, више десетина милиона евра отишло је и у неколико рубних тачака Србије, попут Зајечара, Лознице или Лесковца, али, нажалост, не на решавање животних проблема тамошњих становника него на фантастичне инвестиције попут супермодерних фудбалишта на којима се игра нижеразредни фудбал и која, наравно, зврје празна.

Већина ових пројеката рађена је по жељи и хиру, а нечесто и по идејним и „архитектонским“ замислима, Врховника лично, са углавном нетранспарентним трошковима и извођачима радова, врло ретко са било каквом озбиљном студијом оправданости.

Три поменута стадиона били су део некаквог, превасходно партијског напредњачког, плана „Србија 2025“.

Ово што нам следује као део новог „Скока у будућност“, тј. у 22. век – изградња такорећи новог престоног града – на први поглед асоцира на својевремени пројекат државе Бразил, о измештању административног средишта из пренасељеног Рио де Жанеира и изградњи нове престонице (од 1960 – 1972), Бразилије, на, до тада ненасељеној, висоравни у централно-западном региону земље.

Али, овде се ради о присилној делокацији центра центра Београда, делимично у „Београд на води“, а већим делом у најплодније оранице Доњег Срема, на само двадесетак километара од Теразија.

Као у оној песми Доњосремца Владе Канића: „Има један кућерак у Срему, зидан је из блата из ината, с погледом на јабланово грање, и салоном за плакање. Изнад њега виноград у брегу, подрум чува куче звано Ђоле. Кума су му трезнили од вина, па је Ђоле сада Ђина...“

Да се нови главни град сели у Црну Траву, у „пусту земљу“ на граници са Бугарском и Северном Македонијом, или Куршумлију, на административној линији са Косовом, као порука да никада нећемо одустати од 15 одсто окупиране територије Србије – па да, за тако нешто, дигнемо обе руке.

Али, не.

Када је, још тамо негде, у лето 2020, нама прегладнима „хлеба и игара“, тј. нормалног живота (после вишемесечне корона изолације), нападно обнародован „Концепт Стадион сити“, написао сам блог под насловом „А зашто национални стадион не би био у Црној Трави?“.

Иако тада појма нисмо имали да ћемо, две године касније, као премију на лотоу, извући и „Светску изложбу“, али не „праву“, већ ону утешну о спорту и туризму, за коју се нико ко нема пара за бацање или већ изграђене инфраструктуре, не кандидује, у међувремену смо, на кашичицу, сазнавали да ћемо тамо, осим националног фудбалског, добити и национални атлетски стадион, па аквапаркове... па технолошки парк... па просторе за концерте и културу... па забавне паркове и изложбене просторе, па долазак великих светских трговачких ланаца, па велики број стамбених и пословних блокова, пословно-стамбени центар са 1500 станова...

Па, кад смо већ добили нови пројекат од (наводног) „јавног интереса“ за све грађане Србије, уз пратећи лекс специјалис и сву могућу нетранспарентност која је уобичајена за овакве пројекте „државе у држави“, кад већ за овај „скок у будућност“ задужујемо све грађане Србије са нових 17 милијарди евра кредита  - има ли логичније теме за јединствену опозицију од захтева да се „Експо центар“ и све ово око њега и „под њим“ гради тамо где за то има и економског и социјалног и развојног и демографског и безбедносног и сваког другог стратешког разлога.

Дакле, жели ли опозиција победу у Београду, али и у Нишу, јужно и источно од Ниша, и диљем Србије, ево им победничке теме.

Да, чак да је све ово Неронов (тачније: династије Флавијеваца) Колосеум, чак да је ово и невешт покушај Врховникове пропаганде да нашем Свевладару „сазида споменик за живота“, као Неронова статуа „Колос Сунца“ и његова раскошна палата на чак три римска брда што је била - нека се гради све ово.

Али, не у њивама око Сурчина, јер је од будућег „Експо – Стадион ситија“ најближи међународни (а српски) аеродром удаљен чак 240 километара и зове се „Константин Велики“. И у Нишу је. А сурчински „Никола Тесла“ ће наредне три деценије бити и остати – француски!

До Сурчина нема ни метроа (а и не планира се ускоро), железничка пруга за „Бг воз“ тек треба да се гради, а поред Ниша пролазе међународне пруге за Бугарску, Турску и даље на исток, али и за Грчку и Медитеран!

Кад већ нико неће у Врху Врхова, хоће ли се, макар опозиција, напослетку присетити да  Србија није само Београд?

Ако ће већ национални стадион или Експо центар бити толики привредни замајац, као што Врховник и његови климоглавци тврде, зашто их не бисмо изградили око Ниша?

Рачуница Националног  тима за препород села (Одељење за село САНУ и Министарство за бригу о селу) је сурова: од око 4.700 насеља у Србији, у фази нестајања је чак 1.700, у 1.000 живи мање од 100 становника!

Мој некадашњи колега из покојне „Борбе“ Бранислав Гулан је још прецизнији: „У Србији 1.000 села нема продавницу, а 500 нема асфалтиран пут! У 150.000 сеоских кућа нико не живи, а 50.000 кућа нема власника!“

А управо су пет округа на југу (Нишавски, Пиротски, Топлички, Јабланички и Пчињски) најургентнији, не само економски, него и демографски, национални, па и безбедносни проблем, јер су рубна подручја, пре свега, источне и јужне Србије, скоро потпуно празна, без становништва!

Зашто, ако је већ тачно да ће тамо где буде стадион и Експо центар „квадрат вишеструко да поскупи“, не поскупи баш у Црној Трави, Бојнику, Медвеђи, Бујановцу, и у целом том, од Београда заборављеном, делу Србије, а не по њивама око пренатрпане метрополе? Ако се, уз стадионе, граде нови станови, технолошки паркови, хотели,  ресторани, продавнице,  и отварају нова радна места, нека то онда буде у Наису, у Врању, Прокупљу, Лесковцу, у оближњим српским срединама на Косову и Метохији…

Изградња таквих капиталних објеката негде „у провинцији“, могла би да буде почетак стварне, животне, а не политикантске „предизборне“, децентрализације,  у коју су се све власти и све опозиције од 1990. лажно заклињале.

А какве би конкретне користи од такве потенцијалне предизборне понуде јединствене опозиције на предстојећим локалним изборима имали Београђани?

Београду би остао његов Београдски сајам, онај коме су садашње власти намениле „убиство“ рушења зарад ширења „Београда на води“.

Остао би и Стари мост, макар док се, у догледно време, покрај њега не изгради неки нови.

Остали би стадиони са традицијом, „Звездин“ и „Партизанов“, у који би, наравно, град и држава одмах морали да уложе средства за реновирање.

Београђани би као прву линију метроа добили ону која је и најпотребнија: од сурчинског аеродрома, преко Земуна и Новог Београда, ка правом центру престонице.

Добили би, колико јуче, главну железничку и главну аутобуску станицу. И уређен градски превоз. И престало би прекопавање несрећних централних градских тргова.

Добили би канализацију, коначно. И сачували изворишта пијаће воде у Макишу.

И, најважније, уместо стабилократије којом су напредњаке 12 година „чашћавали“ ментори косовске независности – Београђани би добили смењиву власт!

А опозиција? Она би од грађана добила и трећу прилику да, оно што су јој грађани као своју изборну вољу, већ поверавали 2022. и 2023, коначно претвори у формирање нове градске власти у Београду.

А када би се све то тако, на крају, и испонамештало, остало би само да се надамо да и завршни чин те наше мелодраме, добије хепиенд какав су, тешка срца, прихватили „наша једина браћа, пријатељи и партнери“ у тој „окрутној“ Европи. Као што је то „брат Орбан“ већ учинио кад је оно, не тако давно, изгубио престони Будим са све Пештом, па признао изборни пораз. И као што је то „брат Ердоан“ већ једном чинио са Истанбулом и Анкаром, а пре неки дан, и други пут признао да је изгубио не само ова два највећа, него још неколико великих турских градова, а није се заклонио иза акламативне подршке народа коју, без сумње, има када је реч о Турској нити је тврдио да пораз његове странке на локалу  значи „рушење турске државе и турског народа“... Јер, као што рече проналазач Грунф из тајне групе ТНТ:  “Тко изгуби добитак, тај добија губитак.” (Извор: Правда, www.pravda.rs, 4.4.2024)

Ana Brnabić dobila naslednika: Mali krug povezanih ljudi

Nova faza vladavine, obeležena pojačanim pritiscima, zahteva promene, ali pravog iznenađenja nema. Kadrovi se biraju sa poznatog spiska pouzdanih, a taktika je ista – jedno kažem, drugo radim i odugovlačim do maksimuma

Deo javnosti našao je skoro zabavni momenat u odluci Aleksandra Vučića da za mandatara buduće vlade predloži Miloša Vučevića, svog naslednika na poziciji predsednika Srpske napredne stranke i dosadašnjeg ministra odbrane: reč je, kažu, o epilogu ljutog zakulisnog unutarstranačkog rata. Što bi, zapravo, trebalo da znači da u toj organizaciji – ali i u državi – nije baš sve potpuno pod kontrolom Aleksandra Vučića, kao što se obično čini.

Prema tom tumačenju, Vučević je, kao ministar odbrane s uvidom u rad vojnih tajnih službi, „puštanjem“ u medije nepovoljnih informacija, uspeo da eliminiše konkurente i obezbedi za sebe ustavno najjaču funkciju u zemlji. Kao potencijalni kandidati za premijersku funkciju bili su, navodno, viđeni Marko Đurić, dosadašnji ambasador Srbije u SAD, čiji je povratak u zemlju Vučić najavio uz pominjanje „važne funkcije“ koja mu je namenjena i Siniša Mali, glavni „ključar“ državne kase i Vučićev lični prijatelj, s kojim provodi čak i slobodno vreme i o tome nas izveštava na Instagramu.

Uspon mladog Đurića na premijersku funkciju, navodi pomenuta škola mišljenja, sprečile su fotografije njegovog druženja sa Milanom Radoičićem, nekadašnjim potpredsednikom Srpske liste, za kojim je raspisana poternica Interpola i koji je pod sankcijama SAD zbog korupcije. Sinišu Malog, tvrdi se, diskreditovali su snimci razgovora sa Nebojšom Šurlanom, tadašnjim direktorom Građevinske direkcije Srbije, do pre nekoliko dana direktorom Infrastruktura železnice, koji su pokazali da država novcem iz budžeta, ali i skriveno, preko javnih preduzeća i ustanova čiji rad kontroliše, finansira ne samo sportske klubove, nego i navijačke grupe.

Šta je sve Vučević Vučiću

I u činjenici da će Vučević, odlukom Vučića da ga preusmeri na novu funkciju, biti istovremeno i predsednik najveće stranke i predsednik vlade, deo javnosti našao je razlog za zabavu: to bi mu, kažu, moglo doneti priliku da uradi ono što je Vučić uradio Tomislavu Nikoliću – da ga pošalje u političku penziju.

A možda nam, zapravo, baš taj detalj dokazuje suprotno: da je Vučić toliko siguran u Vučevićevu lojalnost, da je bio spreman i da dozvoli koncentraciju funkcija koja mu je dobro poznata. Jer, potpuno je neverovatno da te činjenice nije bio svestan dok nas je, suprotno dobroj praksi, preko Instagrama obaveštavao o imenu novog mandatara. Da nije opasnosti da nas zbog toga optuže za „napad na porodicu“, ovde bismo citirali one koji tvrde da je glavni Vučevićev adut blisko prijateljstvo sa Andrejem Vučićem – ali nećemo.

Ne vidim da će se suštinski išta promeniti. Vlast će i dalje stanovati na Andrićevom vencu, iako predsednik Srbije po Ustavu ima samo osam nadležnosti, kaže Cvijetin Milivojević

Nema tu, zapravo, nikakvog iznenađenja, samo se malo preraspoređuje poznati krug pouzdanih ljudi. Plus, reč je o davno najavljenoj odluci, na šta podseća Cvijetin Milivojević, direktor agencije Pragma: sam Vučić je, kaže, još nakon izbora 2022, rekao da će vlada, koju je tada poverio Ani Brnabić, trajati dve godine, nakon čega će premijer biti Vučević (koji je i tada, prema Vučićevim rečima, bio u najužem izboru za mandatara).

Milivojević ne veruje u tumačenja o Vučeviću kao veštom pobedniku u igrama moći – iako je, svakako, budući premijer zadovoljan zbog medijskog tretmana partijskih kolega. „Siguran sam da Siniša Mali nije bio kandidat za premijera u ovom izvlačenju“, kaže. Misli i da je Marko Đurić verovatnije kandidat za poziciju ministra spoljnih poslova, „mada je i na funkciji ambasadora u SAD bio neuspešan, osim ako mu zadatak nije bio da pomogne da Amerika ubrza priču oko priznanja Kosova, i da Izrael podrži Kosovo“. Đurić je, takođe, pominjan kao budući šef BIA, što se takođe uklapa u Vučićevu najavu važne funkcije koja ga čeka.

Postoji i tumačenje prema kome je odluka da Vučević bude premijer, nakon što je, u maju 2023, odlukom Vučića, izabran za predsednika SNS, deo dugoročnog plana za očuvanje vlasti. Vučević bi, navodno, trebalo da bude predsednički kandidat SNS-a 2027. godine, dok bi Vučić, kome Ustav ne dozvoljava treći predsednički mandat, tada ponovo prešao na premijerski položaj.

Politikolog Boban Stojanović, međutim, veruje da Vučević nije odgovarajući profil za predsedničku trku: prema njegovoj prognozi, nakon dve godine, rekonstrukcijom vlade ili na novim izborima, Vučić će pokušati da napravi „osobu broj dva“, koja bi mogla da pobedi na predsedničkim izborima. Mada ni to nije neophodno – do 2027. ima sasvim dovoljno vremena za, recimo, promenu Ustava koja bi podrazumevala izbor predsednika u parlamentu. Mogući su i drugi kreativni pristupi, ali ne moraju baš mediji da daju ideje za njih.

Lako je zamisliti zaoštrenje retorike

Šta smo, onda, dobili odlukom o novom premijeru, osim mogućnosti da se, u fazi ciljanog podizanja „nacionalne temperature“, u štampi objavljuju naslovi o „Srbendi i bratu“ i eliminiše mogućnost priče o premijeru sa „zapadnim vezama“? Možda nešto civilizovaniji rečnik od klasičnog radikalskog koji je, vremenom, za potrebe premijerske funkcije, savladala Ana Brnabić? Možda, ali ne i nužno – lako je zamisliti da Vučević pooštri retoriku, baš kao što se bivša premijerka za potrebe razgovora s opozicijom o izbornim uslovima, vratila u civilizovane norme ponašanja.

Kontinuitet deluje logično: „Ne vidim da će se suštinski išta promeniti. Vlast će i dalje stanovati na Andrićevom vencu, iako predsednik Srbije po Ustavu ima samo osam nadležnosti“, kaže Milivojević.

Za očuvanje snage tog centra moći, zapravo, od izbora jednog od poslušnih za poziciju čuvara premijerske funkcije u ovom trenutku važnije je obezbediti pobedu na predstojećim lokalnim izborima, i naročito, naći rešenje za problem manjka glasova u Beogradu, zabeležen u poslednja dva izborna turnusa: naprednjaci su 2022. imali oko 70.000 glasova manje od opozicije, a godinu kasnije 90.000 – 106.000 manje (u zavisnosti od toga šta se tretira kao opozicioni glas).

Sama činjenica da je odluka o ponavljanju beogradskih izbora doneta, mogla bi da deluje kao znak da je recept pronađen: jedan njegov deo čini odluka o zajedničkoj listi SNS sa socijalistima i Zavetnicima, kako nijedan glas ne bi bio izgubljen. Radikali se podrazumevaju – prema rečima Vojislava Šešelja, koalicija stvorena za decembarske beogradske izbore, sada se širi i na preostale lokalne izbore, osim u Sremskim Karlovcima i Bačkoj Palanci.

Od izbora jednog od poslušnih za poziciju čuvara premijerske funkcije, za SNS je važnije obezbediti pobedu na predstojećim lokalnim izborima, i naročito, naći rešenje za problem manjka glasova u Beogradu

Nejasno je, međutim, kako će tačno vlast pomiriti svoju potrebu da, u vreme pojačanih spoljnih pritisaka, deluje demokratski, demonstriranu u vidu razgovora sa opozicijom o izbornim uslovima, sa potrebom da se izborni inženjering održi i unapredi (primer Male Krsne). I kako će u tu računicu smestiti stav opozicije (Srbija protiv nasilja, koalicija NADA) o nepristajanju na izbore bez ispunjenja tri minimalna uslova, saopštena na sastanku u ponedeljak, a sve na osnovu dogovora sklopljenog i potpisanog sa ProGlasom.

Kampanja SNS-a već poznata

Kad ovaj Radar bude na kioscima, biće poznate odluke koje nisu bile saopštene u utorak, u vreme pripreme lista: da li će beogradski izbori biti raspisani za 2. jun i kako će biti razrešen spor od ponedeljka vezan za treći opozicioni zahtev, onaj o istovremenom održavanju beogradskih i svih preostalih lokalnih izbora.

Prva dva uslova – o formiranju komisije koju bi činili predstavnici vlasti i opozicije, ali i određene organizacije civilnog društva, koja bi se bavila biračkim spiskom i nadgledanjem izbora, i drugi, kojim se traži da javni servisi počnu profesionalno da izveštavaju, za vlast su prihvatljiva, ali treći – nikako, tvrdila je Ana Brnabić u ponedeljak.

Odgovor opozicije sažeo je Miloš Jovanović, lider Novog DSS-a, u rečenicu „ništa nije dogovoreno, dok sve ne bude dogovoreno“, mada ni to nije sve – i ono što bude dogovoreno, nema garanciju da će biti ispunjeno. Recimo, zahtev o profesionalnom izveštavanju medija moguće je vrlo rastegljivo tumačiti čak i ako se (pogrešno, rekli bi novinari) operacionalizuje u vidu pravila o dozvoljenoj minutaži posvećenoj predstavnicima različitih političkih opcija.

I ono što bude dogovoreno, nema garanciju da će biti ispunjeno. Recimo, zahtev o profesionalnom izveštavanju medija moguće je vrlo rastegljivo tumačiti

U opoziciji, kako se može čuti, postoji svest o tome da usvajanje zahteva, ako ga bude, može biti samo formalno, kao što postoji i očekivanje da sledi novo odugovlačenje: čak i ako beogradski izbori budu raspisani 3. aprila, sve do 18. aprila postoji prostor da oni, uz izvesne zakonske promene, budu spojeni sa preostalim lokalnim.

Sve to znači da sledi period natezanja, tokom koga će vlast nastaviti svoju već definisanu kampanju, sa Aleksandrom Šapićem kao kandidatom i nacionalnim temama u prvom planu – što omogućava „kačenje“ na rejting Aleksandra Vučića, koji će opet biti nosilac svih naprednjačkih lista. Savo Đurđić, bivši sudija i član Visokog saveta sudstva, pobrojao je, recimo, bar osam članova Ustava i zakona koji se time krše, ali – nebitno.

Opozicija, s druge strane, još ne počinje dogovore o načinu izlaska na izbore. Trenutno se testira ideja o pravljenju velikog saveza, u koji bi, osim sadašnjih koalicija SPN i NADA, bile uključene i SDS Borisa Tadića i Dveri sa kolektivnim rukovodstvom. Kako trenutno izgleda, ideja Bobana Stojanovića da opozicija podrži („da ga svi poljube“) izlazak Sava Manojlovića na izbore (koji nije najavio takvu mogućnost) mogla bi doneti novu kakofoniju na opozicionoj sceni, iako je njen smisao suprotan – da pojača motivaciju u obeshrabrenim opozicionim redovima. (www.radar.rs, nedeljnik Radar, Vera Didanović, 5.4.2024)

Milivojević: Uspeh bojkota upitan, jer je ta ideja potrošena na izborima 2020. godine

Uprkos tome što vlast i opozicija nisu postigli dogovor o poboljšanju izbornih uslova, politički analitičar Cvijetin Milivojević za Euronews kaže da vremena za sprovođenje zahteva opozicije i dalje ima ukoliko ima političke volje. Dodao je da je bojkot izbora 2020. godine dao rezultate jer su odmah najavljeni vanredni izbori za 2022, ali da je sada uspeh upitan pošto je ideja bojkota potrošena. Pored tri minimalna, Milivojević je istakao da je opozicija propustila da insistira na još dva važna zahteva, te da se previše usredsredila na javni servis.

Beogradski izbori raspisani: Koje su strategije u igri za vlast i opoziciju i da li je još moguć kompromis o uslovima?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić juče je raspisala izbore za Beograd za 2. jun. Juče je istekao poslednji dan zakonskog roka od 30 dana za raspisivanje izbora, nakon što se pokazalo da nema većine za formiranje vlasti u prestonici. Nije jasno da li će opozicija izaći na izbore jer na Kolegijumu skupštine nije bilo dogovora o uslovima koje je postavila. Naime, oni su zahtevali da se i ostali lokalni izbori održe istovremeno sa Beogradskim, na šta je predsednica skupštine odgovorila da bi to bilo kršenje zakona i Ustava:

Prema zakonu o lokalnim izborima, od dana raspisivanja izbora do njihovog održavanja ne može proći manje od 45 ni više od 60 dana. Prema važećem zakonu odluka o raspisivanju lokalnih izbora donosi se najranije 120 dana pre isteka mandata odbornika, tako da bi za pojedine skupštine poput Niša i Novog Sada izbori mogli da budu raspisani tek posle 20. aprila, ali u tom slučaju do 2. juna i održavanja izbora bi ostalo manje od zakonom propisanih 45 dana.

Iz koalicije Srbija protiv nasilja kao rešenje predlažu da Narodna skupština promeni Zakon o lokalnim izborima i rok za odluku o raspisivanju izbora produži sa 120 na 150 dana pre isteka mandata. To bi, kažu, trebalo učiniti najkasnije do 18. aprila, kako bi svi izbori mogli da budu održani 2. juna.

"Mi smo želeli da se izborimo za elementarne izborne uslove kako bi izbori mogli da se održe, ali vlast nije pristala na to i očiegledno da oni nemaju nameru da bilo šta promene po pitanju izbornih uslova", rekao je juče narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Predsedica Skupštine Ana Brnabić je, sa druge strane, poručila da opoziciji više nisu bitni birački spisak, mediji, ni preporuke ODIHR-a, već da im je važan samo datum.

"I onda vidite koliko je to neozbiljno. I taj datum se određuje po tome kada oni misle da mogu malo bolje ili lošije da prođu na izborima. Prvo su govorili da sve mora u oktobru, sada sve mora u junu, a sutra će morati nešto treće", istakla je Ana Brnabić.

Da li je još moguć kompromis?

Na pitanje da li još moguć kompromis, politikolog Cvijetin Milivojević za Euronews Srbija kaže da jeste.

"Očekujem da će se ponovo pojaviti neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar. Nažalost, ona će ponovo biti u liku nekog ambasadora, što se desilo i kada su bili u pitanju prošli izbori. Primetili ste da je iznenada opozicija, ničim izazvana, zamolila Vučića da paralelno raspiše, osim vanrednih beogradskih i vanredne parlamentarne izbore. Onda ih je Vučić častio sa lokalnim izborima u još šezdesetak gradova i opština. Naravno da to nije bio autohtoni stav niti vlasti, niti opozicije", rekao je MIlivojević i dodao da je to bila sugesitja jednog stranog ambasadora, da bi postojala jaka grupacija u republičkom parlamentu koja bi podržala francusko-nemački plan.

Povodom zahteva opozicije da se izmeni zakon i da se promene rokovi, Milivojević je naveo da je neka vrsta običajnog prava u normalnim zemljama da se lokalni izbori održavaju u jednom danu u svim gradovima i opštinama, i da su razdvojeni od predsedničkih i parlamentarnih najmanje dve godine.

"Zašto se prošle godine taj deo opozicije nije setio, pa zahtevao to? Oni su odustali zbog nekih svojih razloga", rekao je i naveo da smo samo jednom imali ozbiljne lokalne izbore, i to 2004. godine.

Politikolog smatra da vlast ima problem sa Beogradom, i kaže da je i na prošlim izborima izgubila, ali da je tadašnja opozicija prihvatila da se formira vlast kakva se formirala. S druge strane, ističe da opozicija ima strah da li će motivisati birače da izađu na izbore "ako su im ti birači dvaput poklanjali poverenje, a oni nisu hteli, umeli, znali - to uopšte nije bitno građaninu - da formiraju vlast".

Da li će biti bojkota?

Na pitanje da li je bojkot izbora dobra opcija za opoziciju kaže da se on 2020. godine zalagao za tu ideju, i da je to tada bilo dobro rešenje.

"Da li to sada ima smisla, zaista ne znam. S obzirom da je na neki način opozicija tu ideju bojkota malo potrošila. Već 2022. godine, i pre nego što su započeti okrugli stolovi o pospešivanju izbornih uslova, deo opozicije je najavio da će izaći na izbore bez obzira da li će biti nekog pomaka. I nije bilo. Prošle godine je opozicija propustila da uradi jednu stvar koja je bila zaključak sa prethodnih okruglih stolova. A to je da će se taj vid dijaloga nastaviti uoči narednih izbora. Opozicija je tražila izbore, i nikakvog dijaloga o pospešivanju uslova nije bilo pred prošle izbore", rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, jedino razumno za opoziciju je da izađe na jednoj listi, ali dodaje da do toga verovanto neće doći. Ponavlja da se na lokalnim izborima biraju ljudi koji će graditi ulicu, put i kanalizaciju, a da se ne bira neko ko će uvesti sankcije Rusiji. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, 4.4.2024) 

https://www.youtube.com/watch?v=nCdtXCfKmsM

Milivojević u Marker razgovoru: Nema političke volje za promene izbornih uslova

Politikolog Cvijetin Milivojević gostujući u emisiji Marker razgovor istakao je da su promene izbornih uslova u stvarnom smislu te reči moguće, ali da za to treba da postoji politička volja koje u ovom trenutku, prema njegovoj oceni, nema.

Prema mišljenju Milivojevića, nedostaju još neki zahtevi, poput onog da se ime Aleksandra Vučića, kao predsednika svih građana, skloni sa imena lokalnih lista stranke čiji je samo član.

Milivojević smatra i da nije apsolutno jasan plan opozicije.

"To je totalna improvizacija. Prvo, opozicija je delimično kriva zato što smo imali već spajanje dela lokalnih izbora, a ostatak Srbije ostao van tog fokusa da bi se mogli seliti glasači iz jedne lokacije na drugu, nego je opozicija prizvala da se tog dana održavaju parlamentarni izbori. To se ne radi nigde u svetu, a da ne idemo daleko, ni u okruženju", ističe on.

Dodaje da se ti izbori "svugde razdvajaju, najčešće dve godine između parlamentarnih odnosno predsedničkih na jednoj i lokalnih na drugoj strani".

"Nijedna zemlja Evropske unije, kojoj težimo, ne održava namerno, kao što se kod nas radi, lokalne izbore u danu kad se održavaju parlamentarni. Zašto se to čini ovde? Da bi se obesmislio lokalni izbor. I sad vi dolazite u minut do 12 i kažete 'ajde makar da se ne razdvoje i ti lokalni. Zašto sad to tražite? Pa zato što se svesni šta se desilo u decembru delimično i vašom krivicom, dakle krivicom opozicije. Ona je prizvala. Ona je prizivajući beogradske i parlamentarne prizvala Vučića da raspiše još 65 gradova i opština", ističe Milivojević.

Izbori u Beogradu bi trebalo da budu raspisani za 2. jun. Na pitanje Insajdera da li je to dovoljno vremena da se uradi revizija biračkog spiska, Milivojević odgovora da nije.

"Znate šta je ovde neophodno? Neophodno je da se u Ministarstvu unutrašnjih poslova uredi ono što već postoji u zakonu. Znate, da biste se vi preselili iz mesta A u mesto B i dobili prebivalište, dakle, da vežete sve svoje životne i poslovne aktivnosti, neophodno je da se pre toga odjavite iz mesta A, da biste otišli u mesto B. Očigledno je neko dozvolio ljudima, službenicima u MUP-u, da to ne moraju da rade. Tako da ste vi bez problema mogli da glasate sad na izborima, pa idete na sledeći i tako dalje. Čak za ljude koji su dolazili, a državljani su Srbije, a ne žive u Srbiji, recimo žive u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj itd. dozvolio su mogućnost da, protivno svakoj logici, imaju zapravo dva stalna mesta boravka, prebivališta. I tamo odakle dolaze u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a paralelno i u Srbiji, da bi mogli da glasaju i na lokalnim izborima ovde. Pa zar nije dovoljno što će glasati na parlamentarnim izborima kao državljani ove zemlje?“, ističe Milivojević.

Kada je reč o radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) sagovornik Insajdera je stanovišta da se REM ponaša onako kako mu dozvoli opozicija i da on nije video ništa specijalno od opozicije osim što su vrlo često išli ad hominem na kritike prema nekim članovima REM-a

"Ono što se tiče zakona nisu radili ništa. Sa ću vam da vam konkretan primer. Ja postavljam godinama isto pitanje. Kada će opozicija konačno da ima jasnu poruku, šta misli o članovima zakona o oglašavanju koji kažu da televizija s nacionalnom frekvencijom koja odbije da kaže ime naručioca, kreatora, finansijera spota, biva kažnjena zabranom emitovanja, a odgovornom licu zabranom vršenja dužnosti 6 do 12 meseci? Govorim konkretno o primeru Olivera Ivanovića, komu je prethodila onaj pogromaški televizijski spot. Opozicija se ne bavi time", kaže Milivojević.

Opozicija preti da ukoliko ne budu ispunjeni njihovi uslovi da će ponovo bojkotovati izbore. Milivojević smatra da bi "bojkot bi bio rešenje kada bi on bio principijelan“.

"Mi smo imali deo opozicije koji je bojkotovao izbore 2020. godine, ali bez jasnog cilja. Zašto to čini? Ja sam navijao, recimo, lično za taj bojkot. To je bilo u tom trenutku jedino rešenje. Međutim, kao što znate, već pred sledeće izbore, deo opozicije je mesecima pre nego što su izbori raspisani rekao da neće bojkotovati sledeće izbore uz obrazloženje: Znate, ako ostanemo van parlamenta, od čega ćemo se finansirati? Pa što bi to građane zanimalo? Morate imati konkretne teme, konkretne programe i za svaki njihov program, kad govorimo o vlasti, morate imati kontra odgovor", smatra Milivojević.

Predstavnici opozicije su 1. aprila na Kolegijumu Skupštine Srbije izneli pred vlast tri zahteva: reviziju biračkog spiska, da svi imaju podjednak pristup Radio televiziji Srbije i da se svi lokalni izbori održe u jednom danu.

Vlast je odmah prihvatila dva od tri uslova, dok opozicija ističe da ne odustaje od trećeg zahteva.

Prema mišljenju Milivojevića, nedostaju još neki zahtevi, poput onog da se ime Aleksandra Vučića, kao predsednika svih građana, skloni sa imena lokalnih lista stranke čiji je samo član. (www.insajder.net,  Insajder TV, voditelj Milica Babić, 1.4.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=ScRowtX3lZA&pp=ygUgaW5zYWpkZXIgdHYgY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWM%3D

Битка за Београд или политички рат за државу

Београдски избори још нису ни расписани, а власт и део опозиције су у живој политичкој борби која увелико превазилази локалне теме. Представници власти покушавају кроз обраћање СБ УН о агресији НАТО-а и активном дипломатијом да спрече да тзв. Косово уђе у међународне организације и да на сваки други начин ослабе позиције Приштине, као и да укажу на кршење међународног права у случају Србије. Истовремено, челници дела опозиције протекле недеље време су проводили у Берлину и Бриселу, оптужујући власт за наводну крађу децембарских избора и тражећи отворено мешање ових западних центара у изборни процес у Србији.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић требало би до прекосутра да распише нове изборе за Скупштину града Београда за 2. јун. Изборна кампања трајаће максималних 57 дана, а са још три дана изборне тишине то ће бити најдужи период између расписивања и одржавања избора од доласка Српске напредне странке на власт 2012. године. Да би избори за одборнике Скупштине града Београда били одржани 2. јуна, морају да буду расписани 3. априла, што је уједно и последњи дан за њихово расписивање. С обзиром на то да ће у јуну или јулу бити и редовни локални избори у 17 градских општина у Београду, није искључена могућност да се изборна кампања у главном граду Србије продужи и на више од три месеца.

У само пола године Београђани ће по други пут на гласање, а предстојећа кампања могла би да постане права референдумска. А то би могло да води додатном заоштравању политичких тензија, у тренуцима док се европска и глобална геополитичка ситуација све више компликује. И власт и опозиција најављују укрупњавање. Каква нас изборна кампања у Београду очекује? Политички аналитичари кажу да ће бити мирнија, али не и мање прљава, јер је то, нажалост, постала уобичајена појава и поларизација се само погоршава. Очекује се да ће и једна и друга страна више таргетирати своје гласачко тело путем кампање од врата до врата и преко штандова на улици. Могуће је да ће се „ужарити” друштвене мреже, а да ће бити мање страначких скупова.

То се ипак не би могло закључити када су напредњаци трећег марта у Спортском центру „Шумице” организовали митинг. Тада је председник Србије Александар Вучић обраћајући се присталицама истакао: „Борба почиње! Нека буде борба непрестана, до победе, до коначне победе.” Овај скуп је суштински означио почетак још једне изборне кампање. Вучић је поново понудио помоћ партијским колегама на предстојећим изборима, уколико буду хтели његово име у називу листе. „Ми смо целе прошле године имали безброј проблема због Куртијевог организованог погрома над српским живљем на Косову и Метохији, прогона српског становништва на Косову и Метохији. Није случајно да су се тако умножавали и убрзавали и усложњавали притисци и око наше спољне политике – уведите санкције, оградите се од пријатељства с Кином, урадите све што ми од вас тражимо”, рекао је Вучић напредњацима окупљеним у Спортском центру „Шумице”.

Политички аналитичар Бранко Радун каже да београдски избори нису само локални. За наш лист наводи да је у пословном смислу престоница готово половина прихода Србије, али се с друге стране не може рећи да су баш национални. Управо због тога имају велику важност – симболичну и реалну политичку и за власт и за опозицију. „Битка за Београд има велику важност за обе стране у политичкој арени. Ако би опозиција успела да победи, они би на том таласу тражили ванредне парламентарне изборе, јер они сматрају да би то био почетак краја ове владајуће коалиције. С друге стране, ако би СНС и СПС добили изборе, очекивано је да би опао морал у опозиционим круговима и не би имали неку енергију да покушавају да победе власт у другим локалним срединама, где се нешто касније очекују редовни локални избори. У том смислу је велики значај београдских избора, поред тога што је Београд сам по себи битан”, каже Радун.

Управо због тога он очекује да ће се изборна кампања водити тако што се неће говорити о комуналним проблемима, већ о великим политичким темама. Биће нешто слично као за републичке изборе. Грађанска опозиција окупљена око Драгана Ђиласа ће говорити да хоће да склоне власт у главном граду, која је лоша, док ће власт подсећати да је тај део опозиције ишао у Брисел и Берлин по мишљење. Неколико дана пре расписивања београдских избора тешко је говорити о било каквој кампањи када још није јасно да ли ће опозиција учествовати на њима.

Консултант за односе с јавношћу Цвијетин Миливојевић каже за „Политику” да се из првих изјава које је могао да чује од представника власти може закључити да је циљ да се направи референдумска атмосфера, али да за представнике локалне самоуправе најважнији задатак мора да буде да ли ће завршити канализацију на левој обали Дунава, јер је то надлежност градске власти. „Није у њеној надлежности хоћемо ли увести санкције Русији или можда ратовати с НАТО-ом”, каже Миливојевић.

Наводи да опозиција гута „мамац” и могуће је да ће да улети у референдумску атмосферу. Додаје да они никако да схвате да београдски избори нису за и против Вучића и подсећа да су ти избори били пре две године године, када су грађани одлучивали о председнику Србије. Очекује да ће власт инсистирати на томе да буду такви да се расправља о Вучићевој политици и да ће сви кандидати с локала, не само из Београда, моћи да се „огребу” и да се прошверцују на темељу тог рејтинга. С друге стране, каже Миливојевић, опозиција невешто прихвата такву врсту утакмице јер кажу да су то избори против Вучића и мисли да ако не промене тактику, немају велике шансе ни у местима и градовима где би евентуално јединствена листа опозиције имала велике шансе да победи.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже за „Политику” да је приметно да опозиција инсистира на фер условима и да стварају претпоставке за учешће на изборима. Каже да су тим поводом позвали власт да разговарају о изборним условима, али да до 2. јуна постоји мали простор да се у једном временском оквиру неки услови промене колико је то могуће.

„На једној страни имате једну кохерентну организацију која жели да одбрани власт у Београду и с друге стране ту је опозиција која као да нема тему или инспирацију. Мислим да више немају кандидата који би све то носио у Београду – Владета Јанковић и Владимир Обрадовић су ’потрошени’, а немају неког трећег човека. Чак ми се чини да је касно да уђу у ту кампању с неким новим, и да због тога траже разлог да не учествују на изборима”, истиче Дејан Вук Станковић.

Очекује да, уколико опозиција не бојкотује изборе, изборне теме буду пре свега локалне, али ће морати да се води рачуна о контексту у којем се живи и због медијске културе и отворених питања која се тичу безбедности и геополитике. Станковић сматра да ће се кроз те изборе провлачити и велике теме које су саставни део политичког живота, али очекује да ће главне теме бити – београдске. „Али чини ми се да је опозиција у неком стању које подсећа на расуло и да не знају како да артикулишу социјално-психолошко незадовољство које постоји код дела грађана”, наводи Станковић.

Када се анализира буџет Београда наспрам буџета Србије, може се на прву лопту закључити да то и није тако спектакуларно што у београдској каси има око 1,3 милијарди евра. Међутим, када се погледа структура тог буџета, интересантно је да од свих инвестиција у Србији готово половина отпада на главни град, а уз то се 40 одсто БДП-а креира у Београду.

И извршни директор Цесида Бојан Клачар наводи да му се чини да још постоји могућност бојкота београдских избора од опозиције и да он за сада не може ни да предвиди све сценарије у тој кампањи. За наш лист наводи да ће, ако се пође од претпоставке да неће бити бојкота, читав фокус опозиције бити на наводима о изборној крађи и на хомогенизацији њихових бирача око вредности тог капитала који је настао на причи око наводне изборне крађе и побољшању изборних услова. „Више је него јасно да то неће да буде обична кампања за београдске изборе. Владајућа коалиција је оснажила свој десни бок најављеним укључивањем Заветника и Здраве Србије и очекује се да ће они водити једну врсту националне кампање уз неке важне теме и обећања која су локалног карактера, попут Експа и неких инфраструктурних пројеката. Очекујем да ће кампања бити уз тензије, емотивна, конфротирајућа, врло вероватно са оштром реториком”, каже Клачар.

Једно од питања је и шта ће се десити уколико парламентарна опозиција буде бојкотовала београдске изборе и каква се у том случају може очекивати кампања. „У том сценарију за који ја и даље верујем да није искључен – да буде бојкота избора, онда ће се та кампања свести на два нивоа – владајућа коалиција ће водити кампању за излазност, јер у том случају неће бити никаквих неизвесности. А тада ће опозиција водити кампању за активност бојкота који ће вероватно укључити опструкцију на више нивоа пре свега током изборног дана”, наводи Клачар.

Подсећа да ови београдски избори неће бити први који се неће поклопити с републичким изборима и да је таква ситуација била 2018. године. Ипак, ситуација није иста и тешко је очекивати да ће обе стране водити сличну кампању. Тада је СНС водио једну веома фино дизајнирану локалну београдску кампању, с тежиштем на изградњи метроа, а сада ће се националне теме осећати у значајнијој мери, што ће допринети већој мобилизацији присталица СНС-а. Све то ће се спровести уз финесе које ће се темељити на инфраструктурним темама битним за главни град”, истиче Бојан Клачар.

Ратко Ристић нови члан Несторовићевог покрета

Чланови покрета „Ми – снага из народа” прошле недеље су одржали трибину „У сусрет предстојећим изборима”, на којој су, поред изношења свог политичког програма, представили ново име и новог члана. Сала општине Врачар је била тесна да прими све заинтересоване, а атмосфера је била доста неформална, како међу самим говорницима, тако и у њиховом опхођењу према публици. Говорници су се доста шалили, а шале су упућивали и на рачун једни других, али неке од њих биле су упућене и онима који у сали нису били присутни.

Трибина покрета „Ми – снага из народа” почела је песмом „Марш на Дрину”, публика је стајала, тапшала у ритму, тако да је по свему судећи нови покрет на нашој политичкој сцени пронашао свој аутентичан звук. На трибини се више пута могло чути да овај покрет у Београду очекује да ће после избора 2. јуна имају чак 15 посланика, што је много више него што су имали после децембарских избора. Званично им је приступио професор Ратко Ристић, који је на протеклим изборима био кандидат за градоначелника Двери и Заветника и у јавности се чују спекулације да би он могао да буде кандидат овог покрета за градоначелника Београда.

Кандидат опозиције не мора да буде из сфере политике

Бојан Клачар наводи да је сада велика непознаница ко ће бити носилац опозиционе изборне листе. Наводи да би, уколико то буде јака и битна личност која не мора да буде из сфере политике, могла да буде носилац изборне кампање опозиције. „Ако они дођу до неког кандидата који би био другачији и био из сфере јавног живота, онда би то могла да буде особа око које би могла да се гради кампања. Ипак, велико је питање да ли ће се на крају до такве особе и заиста доћи”, закључује Бојан Клачар. (www.politika.rs, Дејан Спаловић, 1.4.2024)