Milivojević: Vučić pokušava da kupi vreme ne bi li se protesti sami ugasili

Vukadinović o obraćanju Vučića i Brnabić: Tipičan predizborni propagandni nastup

Aleksandar Vučić je, suočen sa građanskim buntom na masovnim protestima, počeo kupovinu vremena i izbornu kampanju obećanjima o povišici plata, penzija i davanjima iz budžeta, zajednička je ocena sagovornika agencije FoNet, posle javnog obraćanja premijerke i predsednika države, u kojem su izostale najavljene "sudbonosne odluke" za društvo i državu.

„Očekivala se ‘epohalna’ konferencija, a čuli smo da je Ana Brnabić spremna na ostavku, ali je ne daje, a Vučić nudi kupoprodajne ugovore raznim slojevima društva – ja vama povećanja i dodatke, vi meni svoje građanske duše, tojest glasove. To je zahuktavanje izborne kampanje“, rekla je profesorka Vesna Rakić Vodinelić.

To je bio klasičan i tipičan predizborni nastup, propagandni nastup predsednika i premijerke, ali ne i definitvna objava vanrednih parlamentarnih izbora, rekao je politički analitičar Đorđe Vukadinović, ocenivši da je to kampanja za buduće izbore, koji bi „definitivno trebalo da budu ove godine“.

Podsetivši da je „bilo čudno“ to što predsednik govori o ekonomskim stvarima, o kojima je trebalo da govori premijerka, Vukadinović je ocenio da je jedan od razloga za to bio pokušaj da se „ozbiljnom najavom izbora smanji pritisak uličnih protesta prema vlasti i da se eventualno baci koska i jabuka razdora opozciji u Skupštini i građanima u protestu“

To je bio Vučićev „dosta lukav politički i marketinški nastup, ali, u celini gledano, vešt manevar da odglumi kooaperativnosti, a i da malo smanji pritisak“, protesta kojima je „glavna meta on“, ocenio je Vukadinović.

Milivojević: Vučić pokušava da kupi vreme ne bi li se protesti sami ugasili

Politički analitičar Cvijetin Milivojević je obraćanje Aleksandra Vučića ocenio kao „još jedan akt kontinuiranog rušenja i degradacija institucija, u ovom slučaju Vlade i predsednice Vlade, kao i ogoljena demonstracija uzurpiranja nadležnosti i ovlašćenja koja, po Ustavu i Zakonu o predsedniku Republike, ne pripadaju predsedniku Srbije“.

„Bio je to i pokušaj kupovine vremena ne bi li se protesti ugasili sami od sebe, kao i ‘helikopterski’ početak izborne kampanje, ali, važnije od toga, bacanje još jednog mamca opoziciji, ne bi li se neko polakomio ‘na dijalog na kanabetu’, a potom i na izbore, pod istim, neravnopravnim i nedemokratskim, izbornim uslovima“, rekao je Milivojević.

On podseća da se dosad nije čulo da je bilo ko od opozicije „tražio nekakve vanredne izbore, pre nego što se ispune zahtevi sa građanskih protesta“.

„A pogotovo niko nije tražio da se u jednom danu održe različiti izbori na različitim nivoima. Pitanje svih pitanja za bivšeg predsednika SNS – šta bi sa vanrednim beogradskim izborima koje je 11. aprila prošle godine obećao u zamenu za to da mu opozicija ‘prećuti’ da je, uprkos porazu sa 70.000 glasova razlike, oktroisao vlast u Beogradu“, navodi Milivojević.

Rakić: Vučić i Brnabić izgledali kao dvoje zbunjenih i preplašenih ljudi

Potpredsednica Demokratske stranke Dragana Rakić ocenila je da su premijerka i predsednik države na zajedničkoj konferenciji za novinare izgledali „kao dvoje zbunjenih i preplašenih ljudi zbog jedinstva naroda i opozicije“.

„Mene je atmosfera na toj konferenciji za medije podsetila na Vučićev kontramiting, koji je danima najavljivan grandiozno, a bio je sve suprotno – potpuni fijasko“, rekla je Rakić, ocenivši da Vučić i Brnabić „ne pronalaze mehanizam kako bi oslabili nezadovoljstvo naroda“.

Prema njenim rečima, najavljenim ekonomskim merama „žele da kupe vreme, nadajući se da će protesti oslabiti u sezoni godišnjih odmora“.

„Od građana i nas u opoziciji zavisi koliko nam je stalo da živimo u boljoj Srbiji i od naše upornosti i istrajnosti zavisi da li ćemo do promena brže ili kasnije“, naglasila je Rakić.

Promene su neminovne, uverena je ona, „jer se huk naroda ne može zaustaviti“. (www.fonet.rs, FoNet, 9.6.2023)

UNA istražuje: Da li Kurti može da izgubi sve ono za šta se decenijama zalagao?

Situacija na Kosovu je po ko zna koji put bez rešenja na vidiku.

Premijeru prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju su Sjedinjene države i Evropska unija dale rok do danas da ispuni zahteve.

Traže smirivanje situacije na severu Kosmeta, održavanja novih izbora i povratak dijalogu.

On pak, na godišnjicu potpisivanja Kumanovskog sporazuma poručuje da izaslanici dolaze u Prištinu sa zahtevima Beograda.

Na Kosovu je situacija vrlo nestabilna, ali mirnija - takvu sliku medijima prenosi pukovnik Kfora.

Dodaje još i da je "NATO Misija spremna da reaguje, ali i da odgovornost za situaciju preuzimaju obe strane".

Iako je pre 24 godine u Kumanovu delovalo kao da je primirje sklopljeno, bezbednost mnogih je i dan danas ugrožena.

Po prvi put Bela kuća šalje upozorenja Prištini, koja, čini se ne reaguje, pa mnogi pitaju: Da li Kurti može da izgubi sve ono za šta se decenijama zalagao?

"Pošto je Kurti predvidljiv čovek i ne verujem da će odstupiti od svojih zahteva - kojom dinamikom će pritisci ići zavisi mnogo od njegovih sponzora. Tako da ja očekujem, ali ne bih da me po ko zna koji put zemlje Kvinte razočaraju", kaže predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković.

„Šta prosečan Srbin na KiM ili u Beogradu ima od toga što Kurti snosi posledice? Da li će Kurti i da li će posle Kurtija da dođe Murti, ili će se vratiti Haradinaj ili Tači -  to nas ne treba da zanima. To je unutrašnje pitanje Albanaca. Mi se prilagođavamo Albancima, umesto da se oni prilagođavaju nama. Ne zaboravite, ta teritorija je otcepljena nama, ne njima. Nije se Srbija otcepila od Kosova. Tako da je to, čini mi se pronalaženje neke vrste utehe. Kao, eto i njima je loše, nije samo nama", ističe politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Jedan od zahteva koji su Sjedinjene države iznele Prištini jeste ponovno raspisivanje izbora na Severu Kosmeta.

"Očekujem prvo pritisak da se formira ZSO. Ako se ne formira ZSO, onda su izbori na Severu, uz preduslov povlačanja specijalaca, tu bi se nešto delimično rešilo ali bismo ostali bez onog što je za nas suštinsko", dodaje Anđelković.

A od suštinske važnosti za sagovornika Cvijetina Milivojevića je da se pitanje Kosova vrati pod okrilje Saveta bezbednosti jer je usvojio Rezoluciju 1244. 

"Stvari koje smo očekivali da ćemo dobiti briselskim pregovorima, recimo ZSO, to je na neki način zapuštena priča. Ona je trebalo da bude osnovana do 2014. godine, u kašnjenju smo devet godina. Očekujem da će biti izbora, oni imaju smisla ako Srbi osvoje ubedljivu većinu i formiraju ZSO", zaključuje Milivojević.

Situacija na Kosovu je po ko zna koji put bez rešenja na vidiku.

Dok američki ambasador Kristofer Hil tvrdi da Kurti pravi suštinski problem, a da Srbija postaje sve bolji partner, stiže novo rešenje za Zajednicu srpskih opština.

Ni manje ni više nego od albanskog premijera. Predlog je otišao i kod Šolca i Makrona, s tim, da dokument na sebi ima oznaku "poverljivo" pa ga nisu videli oni kojih se taj predlog tiče - Srbi. (www.una.rs, TV Una, Bojana Petrušijević, 9.6.2023)

https://una.rs/vesti/politika/una-istrazuje-da-li-kurti-moze-da-izgubi-sve-ono-za-sta-se-decenijama-zalagao

Cvijetin Milivojević: Zadruga je bombona u odnosu na jutarnji program TV Pink

"O kom rijalitiju Vučić govori, o Zadruzi, pa on je bombona u odnosu na jutarnji program i neke emisije na TV Pink", rekao je politikolog Cvijetin Milivojević, gostujući u emisiji N1 Studio Live.

Govoreći o ostavci Judite Popović u Savetu REM, kaže da je to „očekivano“.

„Ali javnost je ostala uskraćena za jednog insajdera iz REM. Nisam čuo da je iko iz REM nešto rekao za ovih mesec dana suvislo, ne da kaže odlazim, nego neki komentar na ovo što su zahtevi građanskih protesta, ne političkih stranaka. Ne mogu da verujem, kao da nisu odavle, što bi rekao Nele Karajlić. Pokušavam da vidim, ti ljudi koji su članovi REM, imaju li neke veze sa medijima, kad zakopate po biografijama, jasno vam je zašto je situacija takva“, kaže on.

Prema njegovim rečima, „ne morate biti simpatizer opozicije da bi svaki normalan čovek rekao šta je rešenje, šta je kompromis, put ka kompromisu“.

„Najlogičnije je da se ispune zahtevi koji su autohtoni zahtevi građanskog protesta, među tim zahtevima je privođenje poznanju glavnih trovačnica koje postoje u srpskom medijskom svetu, mora se krenuti od regulatora. Pet godina Pink odbija da kaže ko je naručio spot o Oliveru Ivanoviću, srpska TV Most, njena direktorka je saopštila da je taj isti spot koji se tu emitovao naručila Srpska lista. U čemu je problem da Mitrović kaže nije naručila Srpska lista, naručio je neko drugi, tu je posao REM. O kom rijalitiju Vučić govori, o Zadruzi, pa on je bombona u odnosu na jutarnji program i neke emisije na TV Pink“, kaže on.

Kako je rekao, među građanskim zahtevima su i mediji, REM, ostavke dva ministra…

„Ne morate prihvatiti tu ostavku, ali hoćemo da vidimo da su ispunjeni građanski zahtevi, kao što su ispunjeni zahtevi roditelja Ribnikara. Tamo gde im je frka, oni ispoštuju“, kaže.

Govoreći o sinoćnjem obraćanju predsednika i premijerke, kaže da je „mogla eventualno da se obraća premijerka“.

 „Ali ona ni reč nije rekla što se tiče unutrašnje i spoljne politike. On je sinoć bio i ministar finansija i ministar ekonomije. Pa šta je ovo sinoć bilo nego početak predizborne kampanje, nekog novog subjekta, koji će nastati na Vidovdan. Onaj čovek je priznao da je nosio lutku, da je kriv, da je pozivao na rušenje ustavnog poretka, a šta je ono sinoć bio, ono je permanentno, sedmogodišnje rušenje ustavnog poretka, nastavak, ono je bio igrokaz rušenja ustavnog poretka. Njegove nadležnosti su da deli ordenje, unapređuje u više činove i prima akreditivna pisma ambasadora. To se zove pokušaj državnog udara, državni udar se ne vrši iz opozicije, nego iz vlasti. Opozicija se meni smejala kako ja brojim godine kako Vučić krši član 115 Ustava“, kaže.

Prema rečima Milivojevića, „SNS je na vlast doveo Tomislav Nikolić“.

„Vučić se kandidovao za gradonačelnika i izgubio od Đilasa 2012. godine, stranka je izgubila na izborima, a Tomislav Nikolić je pobedio. Njemu nije smetalo da izruči gotovu vladajuću stranku u ruke Vučiću, a Vučiću je trebalo sedam godina da se makar formalno povuče s tog mesta“, kaže.

On je rekao i „šta bi građani voleli“.

„Ispuniti zahteve građana koji šetaju, to je početak i kraj, a onda Vučić nudi nekakav dijalog, najavljuje povećanje penzija, 10.000 za decu do 16 godina, aha, izbori bi mogli da budu na proleće, ali mogu i ranije, ako bude frka. Niko ne traži dijalog, niko ne traži vanredne parlamentarne izbore, ali ima nešto što si obećao. Kao što se on poziva na to kako ga Kurti ne sluša, nešto ti obeća Đilasu, a Đilas prenese građanima, opozicija je pobedila na izborima u Beogradu sa 70.000 glasova razlike, Đilas je prihvatio, a ti obećao da će biti neki vanredni izbori, šta bi s njima? Ja mislim da niko u opoziciji nije protiv brzih, vanrednih izbora za Skupštinu grada Beograda“, kaže.

Ističe da je očekivao da će „govoriti o tome koga će da odlikuje, ili da je primio neku ambasadorku“.

„Otkud Vučić mirođija u svakom loncu, a drugo pitanje je zašto opozicija ćuti o tome? Zašto opozicija ne traži vanredne izbore u Beogradu, jer je Vučić više puta rekao biće vanredni izbori čim opozicija zatraži“, kaže.

Na pitanje da li je ovo najveća kriza ove vlasti, Milivojević kaže da je „bilo više takvih kriza“.

„Vučić je manje više dobro hendlao sve te krize. On je fantastičan krizni menadžer, jer da se čekala opozicija, ovakvih građanskih protesta ne bi bilo, trajali bi jedan ili dva petka i ugasili bi se, očigledno da je dobro da opozicija samo u tehničkom smislu gura ove proteste“, kaže on. (www.rs.n1info.com, TV N1, emisija „N1 Studio Live“, voditeljka Tatjana Aleksić, 8.6.2023)

https://n1info.rs/vesti/cvijetin-milivojevic-zadruga-je-bombona-u-odnosu-na-jutarnji-program-tv-pink/

Milivojević: Šta Vučić ima da se obraća, ako ima nešto važno – tu je premijerka

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će večeras za građane Srbije biti "mnogo važnih politickih i ekonomskih vesti zbog kojih će biti veoma zadovoljni" i pozvao Srbiju da se ujedini, a onima koje je pozivao na razgovore poručio da čeka da se odazovu.

"Ne znam šta Vučić ima da se obraća", kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević.

„Šta on ima večeras da govori, on po Ustavu ima osam nadležnosti. Ako treba da čujemo nešto epohalno važno, očekujem da to nešto novo kaže predsednica Vlade Ana Brnabić“, kaže Milivojević za portal N1.

Vučić se, dodaje, ne drži ustavnih nadležnosti.

„Pa može da kaže šta hoće, ni Ustav ni zakon ga ni na šta ne obavezuje. A očekujem da bude malo hvale i najave lepih vesti, povećanje nečega, davanja, malo ustupaka prema zahtevima građana“, navodi Milivojević.

Prema njegovim rečima, ako ima nešto da se kaže, tu je predsednica Vlade da govori o tim važnim stvarima.

„Drugi je problem što je kod nas kritička javnost naviknuta da on (Vučić) nešto kaže i uradi. Ako se poštuje Ustav i zakon, očekujem da nešto spektakularno novo kaže predsednica Vlade, jer Vlada vlada, a ne predsednik Republike, tim pre što više nije ni predsednik najveće političke stranke“, izjavio je Milivojević.

Vučić je najavio da će za građane Srbije biti mnogo važnih političkih i ekonomskih vesti zbog kojih će biti veoma zadovoljni i pozvao Srbiju da se ujedini, a onima koje je pozivao na razgovore poručio da čeka da se odazovu. „Prošlo je 10 dana od kada sam pozvao one koji protestuju na ulicama i koji su iznosili određene zahteve da dođu da razgovaramo. Nisu se javili, nisu zaintereovani da razgovaramo“, rekao je Vučić u video snimku koji je objavljen na instagram nalogu buducnostrbijeav. (www.rs.n1info.com, TV N1, Miona Živić, 7.6.2023)

https://n1info.rs/vesti/milivojevic-sta-vucic-ima-da-se-obraca-ako-ima-nesto-vazno-tu-je-premijerka/

Стечајни управник „Прве српске лајаонице“

Рекох већ, у емисији „Уби ли нас прејака реч?“, на ТВ „Јуроњуз Србија“, да ми јачање терора поганих језика у Народној скупштини која, апсурда ли, расправља баш о борби против насиља, слути само на једно – да је текући сазив парламента Свевладар пустио низ воду.

Као што је, оно ономад, онодањи председник Србије Слободан Милошевић, 1993. године, распустио Скупштину (и кабинет Николе Шаиновића) „због блокирања механизма за одлучивање“, а уз образложење да грађани Србије „заслужују пристојнији парламент“...

Пошто су се демонстранти, вече уочи Тројица, већ увелико разишли, Врховник је, руку под руку са Инстаграмом, у глуво доба ноћи кад вукови коло воде, па онда у цик зоре, походио одаје и обилазио терасе Новог (кнеза Павла Карађорђевића) двора и отуда одашиљао мотивационе борбене поруке своме симпатизерству.

И опет призивао у помоћ Милошевића, из времена његовог пада, поткрај 2000. године: „Не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије“.

У чему је, руку на срце, Милошевић био, макар делимично, у праву.

С тим што је то у преводу на језик садашњег Врховника зазвучало овако: „И не руше неки споља Србију због Вучића, већ руше неког Вучића због Србије.“

И, у чему, Врховник, можебити, али сасвим сасвим мало, није у криву.

Ти који га споља сада, као, руше, исти су они који су све ово време потпиривали и цементирали „стабилократију“ (тј. несмењивост Вучића) у Србији, награђујући тако хиперконструктивност Врховниковог режима у одрицању од Косова и Метохије.

Као што, с друге стране, Њ.Е. Боцан – Харченко, ваљда задовољан тиме што је од Србије на КиМ остао само папирнати „месец од хартије“ назван „ЗСО“, изнебуха открива рупу на саксији и то да је „поклапање ескалације на Косову са протестима у Београду очигледан притисак Запада на српско руководство“ и да је „циљ Запада промена политике Србије”...

Кад смо већ код Руса / западњака и нашег Врховника који се, све ове године, обилато самоуспоређивао са „Милошем Великим“, ево једне поучне секвенце Слободана Јовановића („Историја – политика – демократија“, „Катена мунди“, 2023), из његовог есеја о владавини кнеза Милоша:

„... Руси су тражили од њега једно, а Турци друго. Русима се морао представљати као душа народног покрета у Србији, а Турцима као султанов послушник. С Турцима није смео бити увек исти: морао се час удварати, а час претити, час повити, а час усправити, јер његова верност само је тако била на цени ако се свакога часа могла преметнути у неверство и бунтовништво. Он је уверио Порту, а исто тако и Русију, да се њена политика у Србији не може водити преко подеснијег човека од њега. Он се толико натурио пажњи и једне и друге силе да оне нису могле замислити Србију без Милоша; управо, Милош је постао за њих Србија. Добивши толику важност у њиховим очима, он је смео тражити чак и наследно кнежевство, а да не изгледа да тражи нешто што му не приличи...“

Врховникова Тајница на месту председника Владе Републике Србије поручила је, после петог грађанског протеста, да је „у сваком тренутку спремна да поднесе оставку“, али се, једновремено, и пожалила „народу и сенату српском“ како то, тј. њену одступницу, „председник Србије за сада одбија, али се можда предомисли“. Али, ако опозиција жели изборе – они, тј. Тајница и Врховник су „увек за изборе“, а успут, она „свакако остаје одана Србији и Вучићу“ и „нема никакав проблем“. А како и не би када ни за један од три мандата на челу Владе (к'о Пашић, бок'те!) није бирана, већ ју је, као војвода Тома Вучић Перишић што је, 1842, на челу побуњеника ујахао у Београд, па на Врачару, наместо кнеза Михаила (Обреновића) за новог кнеза „извикао“ Александра (Карађорђевића) – за премијерку „извикало“ на Андрићевом венцу.

У то име, она, председница Владе, позвала је председника Републике да у четвртак присуствује најновијој „историјској“ седници Владе на којој ће бити донете „важне, стратешке одлуке, које ће одредити будућност државе“!

Биће да се председник одазвао, јер је промптно (опет са доксата Двора) – уз жаљење што они што протестују на улицама неће да ствари „решавају разговорима, компромисима, договорима“ - најавио да ће, већ у среду, обелоданити „веома важне вести, како политичке, тако и економске“.

У предговору моје књиге „Вучје време; од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (Катена мунди, 2023) исписао сам: „...Поглед на српски семафор о Сретењу Господњем 2023. показује тренутни резултат меча који као да се игра „на живот и смрт“ између „Поштовања Устава“ ове земље и „Поштовања реалности“. Врховник је, самог себе, у трећем лицу једнине, почео однедавно да све гласније самотитулише као „Највише Државно Руководство“...“

Председник Републике је, у међувремену – иако је годинама тврдио да ја „нисам никакав правник“, што је тачно, и да „не умем да читам члан 115 Устава Србије“ - испунио своје, 25. пута изречено, обећање:  27. маја, у седмој години свога мандата на месту шефа државе, три године након што му је и иначе, према Статуту СНС, истекао мандат на функцији председника СНС, отишао са места председника те партије.

Није одолео да се похвали да ће, од тада (само дан након контрамитинга своје странке који је организовао у инат грађанским протестима), бити председник свих грађана.

Шта је Врховнику сада чинити? Кључне речи које данас расипа као мамце су му: дијалог, уједињење, ванредни избори. Наравно, уз пратећи ешалон епитета за политичке неистомишљенике: хијене, лешинари, олош, шљам, страни плаћеници и томе слично.

А шта не да? Не да Гашића, не да РЕМ, не да Пинк Жељка (ваљда, и „Срећну ТВ“), а највише не да прелазну владу, „ни жив ни мртав“.

Он толико све то не да, да су су му и стихови Гаврила Принципа („Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу.”) недовољно упечатљиви да изразе одлучност тог „недавања“, па је морао у помоћ да призива чак и Шантићеве „гробове наше“, из песме „Ми знамо судбу“: „Ми знамо судбу и све што нас чека; но, страх нам неће заледити груди! Волови јарам трпе, а не људи - Бог је слободу дао за човјека. / Све тако даље, тамо до Голготе; и кад нам мушке узмете животе; гробови наши бориће се с вама!“

Он би можда и да купи време. Рећи ће: то због преговора у вези с Косовом. Читај: док, бар мало, не стабилизује своју власт и док се опозиција, на шта озбиљно рачуна, не посвађа унутар себе и растури на саставне делове, а протести се (иде лето!) не оспу сами од себе или мањка идеја  организатора, свеједно.

А што је опозицији чинити? Осим захтева са грађанских протеста, придодају се и радикални политички захтеви, попут: „Вучићу, одлази“. Опозиција, скоро једногласно, неће ванредне изборе, тј. хоће, ако их организује „прелазна влада“...

Из пропагандних кухиња власти се унутар политичких „шетача“ већ покушава убацити „семе раздора“. Те да су ово проевропске демонстрације, прозападне, а не некакве ретроградне, просрпске или проруске. Са друге стране, грађанским протестима покушава да се импутира накана некакве „обојене“ (доминантно „Мајдан“) револуције, с циљем удаљавања Србије од њене војне неутралности (и блискости са Москвом) и увлачења у НАТО двориште.

Опозицију спаја то што, мање – више, сви, у овој фази, одбацују не само ванредне парламентарне изборе, већ и дијалог. „Прво испуњавање захтева са протеста, онда може да се прича о дијалогу“, јединствен је ехо са митинга. Тако је чак и Билчиков европарламентарни двојац „добрих намера“, пре неки дан, остао насукан на београдском копну, јер више ни „проевропска опозиција“ не жели „наставак дијалога власти и опозиције“, уз  овакво „европско посредовање“.

Има ли излаза?

Компромис је увек онај резултат у коме су обе стране помало победници и помало поражени.

Као што је власт прихватила готово све захтеве родитеља из „Рибникара“, тако је неопходно услишити и све грађанске, изворне захтеве који су дефинисани на првом грађанском протесту.

А онда се отвара простор за спуштање политичких мачева.

Између „Вучићу, одлази“ и Врховниковог „Хијене и лешинари, дођите на дијалог“ – компромис су, за почетак, ванредни избори.

Али, они који су грађанима одавно обећани: ванредни, локални избори за Скупштину града Београда одмах, али не наткриљени некаквим великим политичким изборима! Они већ касне пуна три месеца. А њих је, и једнима и другима, грађанистима и националистима, Врховник, 11. априла прошле године, обећао као противуслугу ако му отћуте формирање београдске власти упркос изборном поразу са 70.000 гласова минуса.

Београдски избори као лакмус папир, па кад се они одрже, онда може и дијалог о изборним условима за ванредне парламентарне изборе.

Уместо што обећава „пакет“ који му се не тражи - „Могу и београдски избори, али не само они!“ – распакивање „пакета“ који Врховник великодушно нуди.

Тако би председник Републике који је од 27. маја ове године почео да тврди да је постао председник свих грађана Србије – „имао боре да то и докаже“.

Али, услов свих услова је да, након што је Пинк Жељка умолио да закатанчи „Задругу“, наш Врховник као истински управник ријалитија „Погани језици“ (не онај у коме су, у „Белој лађи“, учествовали пророчица Роска и њен Гриша, већ овај др Орлићев!), утули и „Прву српску лајаоницу“ (ауторство: Милић од Мачве) или вређалиште здравог разума у здању Народне скупштине Србије.

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Milivojević: Prvo beogradski, pa tek onda parlamentarni izbori

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je danas da opozicija ne bi trebalo da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima, za koje će, kako se najavljuje, odluka najverovatnije biti doneta u četvrtak.

Milivojević je agenciji Beta kazao da vlast prvo mora da ispuni zahteve građana s protesta "Stop nasilju u Srbiji" i da raspiše vanredne beogradske izbore koje je Aleksandar Vučić obećao Draganu Đilasu prošle godine.

"Vučić nije ispunio zahteve s protesta građana. Skupštinu Srbije, na kojoj se raspravlja kako da se zaustavi nasilje, vladajući poslanici svojom retorikom koriste za promociju nasilja. Sve to liči na uvertiru ka raspuštanju parlamenta i raspisivanju prevremenih izbora", rekao je politikolog.

Dodao je i da spremnost premijerke Ane Brnabić da podnese ostavku, kao i zakazivanje "istorijske sednice" Vlade Srbije za četvrtak, nagoveštava raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

"Međutim, ovog puta će se pitati i druga strana. Nema nijedne ozbiljne političke stranke u opoziciji koja traži vanredne parlamentarne izbore. Opozicija zahteva ispunjenje zahteva građana, pa tek onda dijalog s vlastima, dok Vučić napadno poziva na dijalog koji niko ne traži", kazao je Milivojević.

Naglasio je da Vučić, kao i u prethodnih 11 godina, računa na eventualnu neslogu u opoziciji.

"Vučić smatra da bi raspisivanje izbora motivisalo neke opozicione političke grupacije da 'progutaju udicu' i da izađu na izbore misleći da će i pod njegovim uslovima preći cenzus. Dobro je što u ovom trenutku niko iz opozicionih stranaka i pokreta, levih i desnih, ne želi da izađe na izbore pod Vučićevim uslovima", ocenio je Milivojević.

Naglasio je da parlamentarni izbori ne mogu da budu na dnevnom redu pre nego što predsednik Republike ne ispuni obećanje dato nakon prošlogodišnjih beogradskih izbora.

"Onako kako Vučić traži da se prvo formira dogovorena Zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji, tako bi i on trebalo da prvo ispuni svoj dogovor s Draganom Đilasom o raspisivanju vanrednih gradskih izbora u Beogradu. Najjača stranka opozicije je prošle godine prepustila Vučiću Beograd, iako je on te izbore izgubio sa 70.000 glasova razlike. Zauzvrat, Vučić je Đilasu obećao raspisivanje vanrednih gradskih izbora u roku od najduže godinu dana, što se nije desilo", objasnio je politikolog.

Na pitanje zbog čega je bitno raspisivanje samo beogradskih izbora, Milivojević je kazao da bi opozicija na tim izborima sigurno pobedila.

"Ako bi se beogradski izbori održali do kraja leta, opozicija bi na tim izborima sigurno pobedila. Posle tih izbora stvorili bi se uslovi za dijalog vlasti i opozicije o stvaranju ravnopravnih izbornih uslova za sve učesnike na parlamentarnim izborima. Ako opozicija još jednom prihvati Vučićeve uslove, onda bi oni potrošli svu energiju s masovnih protesta građana i zapravo, izdali bi građanske proteste", zaključio je Milivojević.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u nedelju održavanje beogradskih i, kako je rekao, nekih drugih izbora.

"Ako hoće izbore u Beogradu, imaće izbore u Beogradu. Biće izbora u Beogradu, ali biće i nekih drugih izbora. I da im učinim još jednu uslugu, kažu da im je teško zbog smanjenja cenzusa, da kršim evropske norme. Evo možemo na pet odsto da vratimo, na sedam za koalicije, pa idemo pred građane Srbije", rekao je Vučić.

Mediji bliski Srpskoj naprednoj stranci objavili su da će u četvrtak, na sednici Vlade Srbije kojoj će prisustvovati i Vučić, biti donete "sudbinski važne odluke koje će odrediti budućnost zemlje". (www.beta.rs, 5.6.2023)

Napeta atmosfera, zapaljiva retorika i gomila uvreda: Regularne stavke na zasedanjima srpskog parlamenta

 

Napeta atmosfera, zapaljiva retorika, vređanje i dobacivanje, regularne su stavke na zasedanjima srpskog parlamenta. Deluje, međutim, da ta vrsta komunikacije nije rezervisana samo za Srbiju, već da ceo region neguje tu vrstu retorike.O tome kako razgovori u parlamentu izgledaju danas, a kako bi zaista trebalo da izgledaju, kao i o posledicama "prelivanja" te retorike na celo društvo, u emisiji "Hajde da razgovaramo" su za Euronews Srbija govorili Vladimir Pavićević, direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije i Cvijetin Milivojević, politički analitičar.

Pavićević, koji je bio poslanik u Skupštini Srbije 2014, 2015. i 2016. godine, smatra da je trenutni saziv, u odnosu na to vreme, mnogo raznovrsniji.

"Na primer, kada sam ja bio poslanik, tamo je bilo više od 200 ljudi koji su zagovarali politike stranaka na vlasti, i možda nas nekoliko koji smo se trudili da nešto utičemo na drugačiji način, da agitujemo za drugu vrstu politike. Sada, vi kada vidite skupštinski prenos, ne znate sa koje sve strane može da dođe neka ideja, neki napad... Skupština Srbije je mnogo pluralnija nego kada sam ja bio poslanik, i mislim da građani imaju mnogo bolju reprezentativnost nego što je bio slučaj tada", kaže Pavićević.

Milivojević je podsetio na prvi saziv višestranačkog parlamenta, 1991. i 1992. godine, rekavši da je tada situacija bila "još dramatičnija po opoziciju, ali za ovo što gledamo u poslednje 33 godine, to je bio patlament gde su govorili plemići i vojvode".

"Uglavnom su tu bili ljudi od imena i prezimena, i to je bila posledica većinskog sistema. Oni su pobedili na svoje ime, i poslanicima je slikanje sa (Slobodanom) Miloševićem bilo samo dodatni plus. U opoziciji ste imali 'krem de la krem' srpskog intelektualnog, odnosno javnog života. Prosto, to je bila ozbiljna priča, neuporediva sa ovim što danas gledamo", kaže Milivojević.

Milivojević je slikovito dodao i da se skupština koju danas gledamo može svesti u jednu rečenicu slikara Milića od Mačve, koji je svojevremeno rekao da je napravio "prvu srpsku lajaonicu".

Pavićević: Skupština se gleda mnogo više nego ranije

Pavićević navodi da postoji više tačaka na koje bi trebalo obratiti pažnju, i odvojiti ih pri posmatranju rada i stanja narodne skupštine u nekoj zemlji.

"Jedna tema je pitanje pluralnosti same skupštine, koja proizvodi dobru posledicu, a to je da se odražavaju različitosti u društvu. Mislim da je uvek dobro kada skupština odslikava ono što je neko stanje u društvu, koje je uvek pluralno. Srbija je moderno društvo, podeljeno duž različitih linija, i dobro je da skuptšina to odslikava", kaže Pavićević.

Potpuno druga tema je pristojnost u parlamentu, ili rečnik koji se koristi.

"Na primer, kada sam ja bio poslanik, predlagao sam da uzmemo model koji je postojao pre 100 godina, u skupštini kraljevine. Tada je bilo određeno da se formuliše rečnik neparlamentarnih izraza, i da to bude orijentir poslanicama, pa da se upozorava na reči koje ne mogu da se koriste", dodao je on.

"Treća stvar, mislim da su oko skupštine važni i javni prenosi. Ljudi to gledaju, i kada imate takvu vrstu otvorenosti jedne institucije, imate najbolji upliv šta se dešava u njoj, pa se onda dešava povremeno, a nekada i češće, da se kažu teške reči", istakao je Pavićević.

Postoji, međutim, uvek opasnost od toga da se izricanjem teških reči i stalnim međusobnim vređanjem poslanika, gubi na dostojanstvenosti institucije i samoj poenti parlamentarne debate. Pavićević smatra da to kako će neko da se ponaša i šta će da govori u skupštini, ima veze sa njegovim pristupom toj instituciji.

"Na primer, ja sam zaključio da je skupština, i to je mislim najbolja kovanica, svetilište političkog života Srbije. Stalno sam to imao u glavi, pa mi se nije moglo desiti da kiksnem. I tada smo nailazili na osudu ili napade. Naš odgovor je uvek bio kontra koja počiva na drugačijem pristupu - podsećanju na ozbiljnost i odgovornost", navodi Pavićević.

To što se deo polemike premeo i na Tviter, pa sada reaguju i korisnici i poslanici, Pavićević vidi kao dobru stvar jer, kako kaže, "pokazuje da se skupština gleda mnogo više nego ranije, ima uticaj na javno mnjenje".

Milivojević: Možda žele da se zgadi ne samo simpatizerima opozicije, već i vlasti

Često se vodi debata, kako među stručnjacima, tako i u široj javnosti, o tome da li bi trebalo reći da je parlament odraz društva, ili je situacija zapravo obrnuta. Međutim, postavlja se pitanje i da li poslanici imaju osećaj odgovornosti kada se obraćaju na nekom zasedanju.

"Tema ove poslednje sednice redovnog prolećnog i prve vanrednog zasedanja je borba protiv nasilja, a mi smo imali tamo emitovanu enormnu količinu političkog nasilja u prvoj fazi - verbalnom nasilju", kaže Milivojević.

On se pita šta je cilj ovako organizovanih sednica skupštine, jer kako kaže, "kako sednica ide kraju, povećava se količina verbalne agresivnosti, pre svega od poslanika vladajuće koalicije, što uredno prati opozicija istim jezikom".

"Možda je cilj vlasti da ovaj parlament u jednom trenutku pusti niz vodu, pa da ne bi bio tek tako raspušten, da kaže kao Milošević 1992. godine da 'Srbija ne zaslužuje ovakav parlament'. Možda je ovo početak puštanja parlamenta niz vodu, i u tom smislu mogu da razumem da oni koji vode parlament, žele da se zgadi ne samo simpatizerima opozicije, već i vlasti", kaže Milivojević.

"Ako to nije cilj, može samo da porodi novu količinu nasilja, i da dođemo u varijantu da ova sednica, umesto kako sprečiti, ima za cilj kako pospešiti nasilje", naveo je Milivojević, dodajući da "u Srbiji postoje dobri zakoni, ali se oni ne primenjuju".

Ovakav vid komunikacije, preliva se iz poslaničkih klupa i na društvene mreže. Tako smo na Tviteru imali priliku da vidimo kako korisnici kritikuju poslanike, ali i kako sami poslanici iznose svoje stavove na način još oštriji nego u skupštini, Među njima je i Nebojša Bakarec, poslanik vladajuće koalicije.

Milivojević kaže da "u vladajućoj koaliciji ima mnogo onih koji su bili deo prethodne vladajuće koalicije, i u tu su bili prepoznati kao neko ko ima 'pogan jezik'", i navodi primer upravo Bakareca.

"On je izvestilac po jednoj tački dnevnog reda o REM-u, upravo o temi sednice koja se tiče nasilja. Neko ko je o (Aleksandru) Vučiću 2015. mogao da napiše i kaže to što je rekao, je sasvim sigurno spreman da i o svakom drugom, iz pozicije koja ga brani, kaže nešto još gore. Kada regrutujete kadrove koji predstavljaju vašu trenutno vladajuću koaliciju iz redova onih koji su se već dokazali u poganosti jezika, to znači da imate želju da potpirujete takvu vrstu jezika, koji se, naravno, širi kroz medije ili na medije, i u celu javnost", ističe Milivojević.

Kritikovao je i premijerku Srbije Anu Brnabić, za koju je rekao da bi "trebalo po našem Ustavu da bude najmoćnija figura u zemlji, a ona se bavi klasičnim tračarenjem, koje ima opasne posledice jer to govori predsednica Vlade".

"Činjenica da neko ko upravlja čitavom pričom potpiruje poslednjih dana to verbalno političko nasilje koje se širi iz parlamenta, govori mi da će vrlo brzo doći do raspuštanja parlamenta", kaže Milivojević.

Uvrede i oštra retorika "boljke" celog regiona

Ovakva retorika u parlamentu, čini se, nije karakteristična samo za Srbiju, već se slične stvari mogu videti i u regionu. Nedavno je u Hrvatskoj izbila oštra polemika, pa čak i razmena uvreda između premijera Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića, poznati su takvi slučajevi i u Republici Srpskoj, dok se čini da se u crnogorskom parlamentu nešto manje "sipaju uvrede" nego u ostatku regiona.

"U Crnoj Gori ima i prenosa sednice Vlade, i ljudi jedva čekaju da ih gledaju, gledaju ih više nego skupštinu. Uvek bih podržao transparentnost neke institucije, pa i ako se desi da zbog nje neko nastupi malo neprimerenije nego što je dobro za takvu instituciju", kaže Pavićević.

Govoreći o situaciji u hrvatskoj, on je istakao da u toj zemlji postoji ključna osobenost - kohabitacija vlasti, pa i zbog toga dolazi do "iskakanja" koja nekada ljudima mogu biti zanimljiva, ali se nekada i pređe mera.

"Uvek sam za to da se definiše neka mera koja ne sme da se pređe u politici, jer ono što se dešava u institucijama ima odraz na društvo", istakao je Pavićević.

Milivojević napominje da je u Hrvatskoj situacija ipak drugačija nego u Srbiji, jer se, kako kaže, Milanović kao predsednik Hrvatske strogo drži svojih ustavnih nadležnosti, kao i Plenković kao premijer.

"Mada postoji ta vrsta "stranačkog razilaženja", ne trpe građani Hrvatske takve posledice zbog njihovog gloženja. Čini mi se da se situacija kod nas pojednostavljuje, da se za svaku odluku gleda šta će reći predsednik. Neki kažu da je to dobro, ja kažem da nije, jer je protivustavno", naveo je Milivojević.

On je zaključio time da bi parlament trebalo da bude konstruktivan i pristojan, "jer svih 250 poslanika predstavlja neke građane".

"Opozicija treba da bude pozitivno diskriminisana, a ne ovako kao sada. Kod nas nema te volje, ne samo za mandata ove vlasti, već jako dugo. Mnogo preduslova je potrebno... Na primer, promeniti izborni sistem. Ne mora biti većinski, može biti kao u BiH - proporcionalni izborni sistem, ali personalizovani. Onda bi građani prepoznali ko je kvalitet u nekoj stranci", rekao je Milivojević. (www.euronews.rs, voditeljke Jelena Stojiljković i Marija Sehić, TV Euronews Srbija, 3.6.2023)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/89222/napeta-atmosfera-zapaljiva-retorika-i-gomila-uvreda-regularne-stavke-na-zasedanjima-srpskog-parlamenta/vest