Milivojević: Nebitno ko je premijer

 Srbija će dobiti vladu kontinuiteta, a jedino iznenađenje bilo bi da Aleksandar Vučić više ne bude faktički premijer, izjavio je u intervjuu FoNetu politički analitičar Cvijetin Milivojević, koji ne očekuje spoljnopolitički zaokret, niti uvođenje sankcija Rusiji.
Upitan da li je moguće da neka od proevropskih opozicionih stranaka uđe u novu vladu, on je, u FoNetovom serijalu Kvaka 23, odgovorio da je sve moguće, ali da je izvesnija opcija u kojoj će SPS biti glavni koalicioni partner, plus neke stranke nacionalnih manjina.
Milivojević smatra pogrešnim razmatranja o tome po čijoj meri Vučić pravi vladu, jer predsednik Srbije, po Ustavu, ne može da bira vladu, niti da određuje ko će biti mandatar.
Kako je objasnio, on je protokolarna ličnost koja poziva na konsultacije predstavnike parlamentarnih političkih stranaka, ali tek nakon što se konstituiše parlament.
Parlament u Srbiji još nije konstituisan, podsetio je Milivojević, koji konsultacije o novoj vladi zato vidi kao pokušaj da se neki od alavih potencijalnih koalicionih partnera na brzinu stave pred svršen čin.
S druge strane, nemoguće je da predsednik države istovremeno bude i predsednik političke stranke, a da istovremeno to ne bude protivno zakonu, ukazao je on i poručio da se ne treba miriti sa situacijom da sve zavisi od Vučićeve političke volje.
„Vučić je sve i svja, ali to nema nikakve veze s onim što se zove ustavno-pravni poredak Srbije“, objasnio je Milivojević i naglasio da je obaveza opozicije da menja takvu političku realnost.
On se, pri tome, pozvao i na paradoks da će Vučić u završnici konsultacija, prilikom razgovora sa predstavnicima SNS, zapravo razgovarati sam sa sobom i upitao zašto opozicija to ne postavlja kao problem.
„Njegov rejting apsolutno nije sporan, ali je sporno to da on na leđima vodi stranku od 750.000 članova. On je jedna vrsta komandanta jedne paravojne političke organizacije koja je u stalnom, za sada na sreću, verbalnom ratu sa ostatkom Srbije, koji ili ne glasa za njih ili ih nedovoljno hvali“, predočio je Milivojević.
Prema njegovoj oceni, to je nenormalna situacija, a frapantno je koliko naše javno mnjenje, koliko opozicija, ali i EU, žmure nad tim i ne zanima ih šta je tu interes građana Srbije.
„Ja sam čovek koji beži od teorije zavere, ali ponekad razmišljam da tu postoji neki dil“, rekao je Milivojević i napomenuo da niko iz opozicionih redova na izborima nije kandidovao program kolaboracije sa ovakvom vrstom Vučićeve vladavine.
Upitan o kandidatima za premijera, on je odgovorio da Vučić ima izuzetno poverenje u Sinišu Malog, a „verovatno imaju i neke odnose koji su van politike, pretpostavljam i neke poslovne odnose“.
Milivojević, međutim, nije siguran da Mali ima socijalnu empatiju, niti mu izgleda kao neki organizator, a ne zna ni za šta je Ana Brnabić ekspert, osim možda za digitalizaciju i zato procenjuje da su „iznenađenja jako moguća“.
Mada se u javnosti pominju i Miloš Vučević, Branislav Nedimović, pa i Goran Vesić, njega ipak „ne bi iznenadilo da to bude neko potpuno nov, čak da bude i vanstranačka ličnost“.
„Nebitno je zapravo ko će biti premijer, bitno je nešto drugo – hoće li Vučić nastaviti da krši Ustav“, ponovio je Milivojević, koji misli da još nije došlo vreme da predsednik podeli odgovornost sa budućom vladom, uprkos promenjenom međunarodnom kontekstu.
„Verujem da će i u narednoj vladi biti i proruskih i prozapadnih ljudi“
Milivojević „mora da prizna da je ono što je radila naša diplomatija od početka ruske agresije na Ukrajinu u stvari optimum“ i podseća da su u EU, iako je usvojila šest paketa sankcija, svi pod nekim izuzećem.
„Ta priča je tako rastegljiva da se očigledno još može na ovaj način funkcionisati, sedeći na dve stolice“, ocenio je on, skoro siguran, mada ne sme da se kladi, da će i u novoj vladi biti ljudi naklonjenih i Zapadu i Rusiji.
Prema Milivojevićevom mišljenju, „verovatno će Vučić praviti ustupke Zapadu da možda neke od onih koji su prokuženi kao proruski neće staviti u tu vladu, ali će staviti neki foto-robot koji odgovara Rusima, a isti je slučaj i sa ovim američkim igračima“.
„Da se ne lažemo, sve vlade od 2014. naovamo nisu Vučićev izbor, govorim o sastavu ministara. Reč je o ljudima koji su na neki način pomireni između onoga što je Vučićeva želja, želja Zapada i želja Rusa“, uveren je Milivojević.
Za njega bi bilo iznenađenje da bude formirana vlada u kojoj neće biti igrača ove ili one strane, ali smatra da bi bilo mudro da u vladi ne budu „baš oni koje ova druga strana smatra direktno ruskim ili direktno američkim“.
Upitan da li će u vladi ostati Aleksandar Vulin, Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović, on je uzvratio da „novi premijer očigledno neće biti taj koji će dati poslednju reč, nego će je dati Vučić“ i zato ga uopšte ne bi iznenadilo da neko od njih ostane, možda ne svi.
Na pitanje da li će i ova vlada, kao i prethodna, imati unapred određeni skraćeni rok trajanja, on je predvideo da će sasvim sigurno imati skraćeni mandat, ali je ocenio i da najveći deo opozicije sada ne bi poželeo nove izbore.
Povodom pitanja da li veruje Vučiću kada kaže da će se „u skorije vreme“ povući sa mesta predsednika SNS, Milivojević kaže da je do sada izbrojao 19 takvih „zaklinjanja“ i da je svaki put slagao građane Srbije, ali se nada da će 20. put govoriti istinu.
„EU da natera Vučića da uvede vladavinu prava i dovrši borbu protiv kriminala i korupcije“
Osvrćući se na zastoj u evrointegracijama, problem Kosova i mogućnost da Srbija uđe u samoizolaciju, on je rekao da to ne mora da znači i procenio da će se „priča sa Kosovom završiti na sličan način kao što se završio rat u BiH, dakle nekom vrstom Dejtonskog sporazuma“.
„Što se tiče evropskih integracija, to je naš put, od tog puta se ne može pobeći, ali one, nažalost, zaista ne zavise mnogo od nas“, protumačio je Milivojević, koji misli da „onaj ko želi dobro Srbiji treba da se bavi onim što je interes građana Srbije“.
Kako je precizirao, „umesto da terate Vučića da uvodi sankcije u trenutku kada EU sama sebe izuzima iz sankcija, vi ga naterajte da ovde uvede vladavinu prava i dovrši borbu protiv korupcije i kriminala“.
„Da to budu plusevi i minusi na našem evropskom putu, jer će od toga imati koristi građani Srbije. Onda će i istraživanja javnog mnjenja pokazati drugačiju sliku prema EU“, zaključio je Milivojević. (FoNet, emisija Kvaka 23, Zoran Sekulić, 17.7.2022)

http://www.kvaka23.rs/emisija/4351/nebitno_ko_je_premijer.html

https://fonet.rs/produkcija/kvaka23/36169156/nebitno-ko-je-premijer.html

Vulin u ratu sa Zoranom: Ministar izgubio živce, jer mu se drma stolica u Vladi

Aktuelna Vlada Srbije broji poslednje dane, pojedini ministri se spremaju za odlazak, dok neki od njih uveliko rade na pripremi terena za novi ministarski mandat. Svestan da je upitno njegovo mesto pre nove podele karata, šef srpske policije Aleksandar Vulin je rešio da “otpusti ventile do kraja” i bombarduje javnost sa nacionalističkim izjavama. To se, međutim, nije dopalo ministarki Zorani Mihajlović, koja se javno ogradila od svog kolege, tvrdeći da on govori u svoje ime. I tu počinje medijski rat - minstarke koja uživa naklonost Zapada i ministra koji je eksponent Moskve.
Ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, javno se ogradila od izjave Aleksandra Vulina koji je ranije tokom nedelje naglasio da je za stabilnost Balkana potrebno da svi Srbi žive u jednoj državi.
“Ta izjava nije zvanična politika Vlade Srbije, bez obzira što je Vlada u tehničkom mandatu. Kao gradjanin, on ima pravo da iskazuje sve svoje želje, aspiracije i snove, ali to nije zvaničan stav Vlade Srbije“, rekla je Mihajlović, a preneo njen kabinet.
Rezignirani Vulin, verovatno nervozan i zbog nove podele vlasti i sve izvesnije mogućnosti da neće deo kabineta u Nemanjinoj 11, odgovorio joj je porukom da on “ne ide po mišljenje” u ambasade.
„Stvaranje srpskog sveta i ujedinjenje Srba nije zvaničan stav Vlade Srbije, baš kao što nije zvaničan stav Vlade Srbije da treba uvesti sankcije Rusiji, biti jasniji, ma šta to značilo, po pitanju sukoba u Ukrajini ili da treba podržati britansku rezoluciju po kojoj su Srbi genocidan narod“, naveo je on.
I tu se rasprava ne završava. Mihajlović je ubrzo objavila novo saopštenje gde konstatovala da je Vulin lider malecke partije, a njen kolega da je, u svom maniru, naveo da je ona bila deo “žutog ološa”.
Sukob dvoje ministara možda i ne bi bilo toliko zanimljiv da nije reč o ljudima koji uživaju podršku Zapada, odnosno Rusije.
Za Zoranu Mihajlović dnevni list “Nova” još ranije je objavio informaciju da spada u grupi ministara koju bi SAD rado videle u novoj Vladi Srbije. S druge strane, Aleksandar Vulin je više puta u prošlosti govorio o svojim vezama sa zvaničnom Moskvom, sa kojom je formirao i Radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija u okviru koje je organizovao prisluškivanje ruskih opozicionara u Beogradu.
Za politikologa Cvijetina Milivojevića činjenica da pomenuti ministri predstavljaju eksponente Rusije i SAD je poražavajuća. On ističe da to govori o lošoj spoljnoj politici Vašingtona i Moskve prema Srbiji.
“Pomalo žalim i Amerikance i Ruse. Ako je zaista Zorana Mihajlović američki, a Vulin ruski čovek, onda je to pretužno. Nama je ta slika predstavljena tako da je Vučić iznad situacije i da je on pustio svoje petliće da vode neke belosvetske politike. S druge strane, svi znamo da je on odlučio da im dopusti da se napadaju međusobno i da će ih on isto tako naterati da ućute”, objašnjava naš sagovornik.
Sukob Mihajlović-Vulin, Milivojević tretira kao odraz nevaspitanja, dok priče o tome ko je čiji eksponent tretira kao nešto što je našem prostoru prisutno decenijama.
“Ovo iznošenje prljavog veša iz okvira jedne porodice je nešto što ne priliči dobro vaspitanim ljudima. Ja njih vidim kao porodicu koja je ujedinjena oko vlasti i ovo što oni sad rade je pljuvanje u lice građana koji glasaju za tu političku opciju. Šta se unutar njihove kuće događa neka zadrže kao svoju porodičnu tajnu”, zaključuje Milivojević.
Stojiljković: Neće biti ovakvih sukoba u novoj Vladi Srbije
Sukobi i podele, zbog odnosa prema Zapadu i Rusiji, neće biti mogući u novoj Vladi Srbije, smatra profesor Fakulteta političkih nauka, Zoran Stojiljković.
“Dok je postojao širok manevarski prostor bilo je moguće upućivanje signala na različite strane. To potvrđuje i prisutnost i odgovarajućih ministara, ali ne verujem da će takva mogućnost postojati i ubuduće, niti verujem da će Vulin biti u narednoj Vladi”, navodi naš sagovornik i podseća da su različita mišljenja, u pogledu nakolnosti prema određenim zemljama, prisutni u kompletnoj vladajućoj koaliciji.
 “Mislim da će ključno stožerno jezgro ostati negde između i da će to Vučić kontrolisati. To će se uskoro jasno videti i kroz njegov izbor za primijera i kroz odluku kome ostavlja stranku”, kaže Stojiljković.
Cvejić: Sve uloge su unapred podeljene
Profesor i član pokreta "Srce", Slobodan Cvejić, u razgovoru za “Novu” podseća da SNS svoj uspeh na izborima gradi na profilu 'catch all' stranke, te da su uloge jasno podeljene, pa čak i u onom delu ko će biti “proruski”, a ko “prozapadni” igrač.
 “Te uloge se dodeljuju onima kojima najbolje stoje. A najbolje stoje onima koji su svoje pozicije u izvršnoj vlasti koristili da se bolje povežu sa zapadnim i ruskim mrežama moći. Budući da su u nekoj vrsti obaveze, neformalnog ugovora sa ovim centrima moći, ovi ministri moraju da pokažu da se trude da ostanu u vladi. Ali, ne verujem da će konačna odluka zavisiti od njih”, naglašava Cvejić i dodaje da će sve zavisti od Vučića i njegove procene kako rasporediti moć i resurse u “klijentelističkoj strukturi SNS-a”.
“Još jedna bitna stvar je da 'prozapadno' i 'prorusko' često zapravo znači udovoljavanje interesima velikih korporacija iz ovih zemalja ili regiona, a ne samo približavanje političkim krugovima”, zaključuje Cvejić. (www.nova.rs, portal, 16.7.2022, list Nova, Vojislav Milovančević, 14.7.2022)

Gosti N1 o Vučićevim konsultacijama: Sve pro forme, odlučuje se na drugom mestu

 Počele su zvanične konsultacije predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predstavnicima stranaka i lista koje će imati poslanike u novom sazivu parlamenta. Stvari oko formiranja nove vlade će se završiti daleko izvan zgrade Predsedništva, ako već nisu završene i o tim stvarima Vučić neće razgovarati s predstavnicima stranaka koje dolaze, ocenio je analitičar Cvijetin Milivojević u Novom danu. Novinar lista Nova Vojislav Milovančević smatra da je sve to pro forme i da je najveći problem ove države taj što je sastav Vlade u glavi jednog čoveka (Vučića). Gosti N1 saglasni su da će socijalisti biti u Vladi.
Vučić je ranije danas razgovarao sa predsednikom Partije za demokratsko delovanje Šaipom Kamberijem, predsednikom Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislavom Žigmanovim, i predstavnikom izborne liste Muftijin amanet – Stranka pravde i pomirenja Usameom Zukorlićem.
Milivojević kaže da primećuje da se konsultacije o Vladi dešavaju pre nego što je konstituisana skupština, što je, prema njegovoj oceni nonsens. „Nije jasno ko je pozvan – da li su to predstavnici kandidatskih lista ili je reč o parlamentarnim strankama ili je reč o poslaničkim klubovima“, dodao je.
Milivojević pita zašto predsednik Srbije nije uradio obećano – da će „prvo je rekao početkom aprila, pa krajem maja, pa do Vlade“ – da napusti  mesto predsednika stranke (SNS). „Tada bi to bile ozbiljne konsultacije, da predsednik koji je izabran sa dva miliona i 250 hiljada glasova može na meritoran način da prima predstavnike parlamentarne stranke. Ovako će to biti jedna komedija kad dođe njegova stranka na red“, naveo je Milivojević.
Milovančević kaže da njegov najveći utisak jeste da je sve ovo pro forme – da malo popričaju, popiju kafu, a da Vučić zna ko će biti u Vladi. Najveći problem ove države je što je sastav Vlade u glavi jednog čoveka, naveo je novinar Nove. Milovančević konstatuje da u Srbiji „demokratija ne postoji i da imamo prilično upitan način vladanja“, gde jedan čovek odlučuje o svemu i „od njegovog raspoloženja zavisi ko će biti deo vlasti“.
Ko će biti u novoj Vladi?
Milovančević je uveren da će ministarka Mihajlović biti u novoj Vladi. „Mi smo pisali o tome da su SAD izrazile želju da uz nju budu i ministarka (Tatjana) Matić, Nebojša Stefanović i da Ana Brnabić ostane deo izvršne vlasti. Verujem i ono što nam je sugerisano je da ministar (Aleksandar) Vulin neće definitivno biti neko ko će upravljati nekim ministarstvom sile – vojskom ili policijom. Može se dogoditi i da ne bude član Vlade. Ograđujem se s tim, jer predsednik Vučić može da sluša ovo i da kaže – e sad ću u inat njima Vulina da zadržimm na mestu ministra policije“, kaže novinar Nove.
On je uveren da – gde je vlast, tu je i SPS. Kaže da se to pokazalo poslednjih 30 godina, uz malo pauze. „Predsedniku Srbije Ivica Dačić, kao opozicija, ne bi odgovorao. Bio bi nezgodna opozicija“, ocenio je Milovančević.
Milivojević nije siguran da će Mihajlovićeva biti ministar, „ali će biti neki fotorobot Zorane Mihajlović, po želji Amerikanaca“. „Ne mora da bude Stefanović, ali mora biti neko ko je izgradio dobre odnose sa DEA, a na drugoj strani – ne mora biti Vulin, ali mora biti neko ko je po volji Moskve“, kaže Milivojević. Dodaje da je tako bilo kad su u pitanju sve Vlade od 2014. godine, pa i ona 2012. godine, „koja je još komplikovanija bila – koja je formirana po volji Berlina, Vašingtona i Moskve i još nekih centara moći“.
Vlada bez SPS je nemoguća Vlada, navodi i on. Milivojević ocenjuje da u ovom trenutku ni dobar deo okruženja Vučića nema pojma ko će biti u novoj Vladi. Stvari oko formiranja nove vlade će se završiti daleko izvan zgrade Predsedništva, ako već nisu završene, naglasio je.
Milovančević je rekao da je uveren da se Mali i Brnabić razmatraju kao potencijalni mandatari. Vučić je rekao da će oko 80 odsto ministara da bude izmenjeno, tako da su ove konsultacije – formalnost, zaključio je Milovančević. (www.rs.n1info.com, TV N1, 14.7.2022)
https://rs.n1info.com/vesti/gosti-n1-o-vucicevim-konsultacijama-sve-pro-forme-odlucuje-se-na-drugom-mestu/

Kome će se Vučić PRIKLONITI: Oči političara iz Srpske uoči izbora usmjerene ka rukovodstvu Srbije

Pred posljednje izbore u Srbiji u Republici Srpskoj se vodila mrtva trka između vlasti i opozicije ko će poslati snažniju poruku podrške predsjedniku Aleksandru Vučiću i SNS.
Sada, kada se bliže izbori u BiH, postavlja se pitanje na koji način će Vučić uzvratiti, odnosno da li će stati iza Milorada Dodika i vladajućih partija ili će dati vjetar u leđa opoziciji.
Da Vučić uživa veliku podršku, kako partija iz vlasti u Srpskoj, tako i onih iz opozicije, potpuno je jasno jer skoro da nema političara u Republici Srpskoj koji se ne pokušava dodvoriti predsjedniku Srbije i pokazati mu svoju lojalnost.
S druge strane, vlast Srbije je proteklih godina pred svake izbore davala vjetar u leđa Miloradu Dodiku i SNSD. To se najbolje ogledalo u tome što su na izborne konvencije i događaje koje je organizovala vlast Srpske dolazili najviši funkcioneri Srbije, uključujući i Vučića.
Molili za neutralnost
Svi se vjerovatno sjećaju i Vučićeve priče o britanskim špijunima koji sarađuju s „nekim ljudima iz opozicije na rušenju Dodika, i to pred same izbore 2018. godine“, što su mu mnogi opozicionari tada zamjerili.
Otud ne čudi što su u jeku predizborne kampanje 2018. godine mnogi opozicionari čak otvoreno molili za neutralnost Srbije tokom izbora u BiH, a nakon izbora glasno izražavali nezadovoljstvo jer je Vučić, po njihovim riječima, „otvoreno podržavao Dodika, što je uticalo na to da ovaj odnese pobjedu na izborima“.
Vučić je, naravno, to negirao, podsjećajući kako je javno izjavljivao da se Beograd neće miješati u predizborne aktivnosti u Srpskoj i da neće podržati nijednu stranu, već će poštovati volju naroda.
Da li Vučić, zaista, ima uticaja na izbore u Srpskoj i da li će se, otvoreno ili skriveno, miješati u izborni proces u BiH, dajući vjetar u leđa strankama na vlasti ili onima iz opozicije?
SPC
Politička analitičarka Tanja Topić kaže za Srpskainfo da su do sada veliki uticaj na izbore u Srpskoj imala politička rukovodstva iz Srbije, bilo da je riječ o Vučiću ili njegovim prethodnicima.
Pored rukovodstva Srbije, kako kaže ona, još jedna podrška je bila jako bitna za izbore u Srpskoj, a to je ona koja je dolazila iz Srpske pravoslavne crkve.
Topićeva ističe da je ta podrška bila izražena sve do lokalnih izbora 2020. godine.
– Sjetimo se da je pred izbore 2020. godine izostala posjeta Vučića rukovodstvu Srpske, već je umjesto njega došla premijerka Ana Brnabić. Isto tako, vidjeli smo da je Vučić otvorio prostor i nekim drugim političarima iz opozicije Republike Srpske, konkretno gradonačelniku Drašku Stanivukoviću. Otvorivši prostor drugim političarima iz Srpske poslao je simboličnu poruku kako niko nema njegovu apsolutnu podršku – ističe Topićeva.
Dodaje da se unazad dvije godine primjećuje uzdržaniji trend, što ne znači da neće biti važno za koga se opredijelilo političko rukovodstvo Srbije.
Politički marketing
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, ističe da ne vidi razliku između glasača SNSD, SDS ili PDP, kada je u pitanju njihova simpatija prema Vučiću.
Navodi da je svaka vlast u Srpskoj unazad 20 godina uvijek uoči izbora bila pri ruci i spremna da pomogne u kampanjama vladajućim strankama u Srbiji.
To, kaže Milivojević, ne treba da čudi jer nije mudro da se vlast iz Srpske ponaša kao neka vrsta oponenta vlasti u Srbiji.
Isto tako, kako ističe Milivojević, i vlast iz Srbije se tako ponašala po pitanju izbora u Srpskoj.
– Svjedok sam da su na nekim izborima kao, na primjer, 2014. godine, Vučić i SNS poslali besplatno iste konsultante za politički marketing, koji su radili paralelno i za SNSD, ali i za SDS. Riječ je o skupim konsultantima kojima je SNS faktički častila SNSD i SDS – tvrdi Milivojević.
Dodaje da, po njegovom mišljenju, vlast iz Beograda neće podržati direktno ni Dodika, a ni opoziciju.
Međutim, kako ističe Milivojević, vrlo često vlast Srbije, iz pragmatičnih razloga, učini korak koji biračima u Srpskoj izgleda kao da u datom trenutku podržavaju nekog opozicionara protiv Dodika, i obrnuto – Dodika protiv opozicije.
– To se vrlo često radi uz pomoć medija bliskih vlastima čime se šalje određena poruka određenim ljudima. Sjećam se zimus da je iznenada na naslovnoj strani jednog uticajnog medija u Srbiji osvanuo naslov kako Dodik sprema rušenje Vučića. To je vjerovatno bila neka poruka Dodiku od strane Vučića, a u korist opozicije u Srpskoj. Takvih je primjera puno sa obje strane Drine – objašnjava Milivojević.
Projekti
Ocjenjuje da Srbija nesumnjivo ima uticaja na izbore u Srpskoj jer većina birača gleda ka Beogradu i prati dešavanja u Srbiji.
Milivojević ističe da ogroman broj građana Srpske više prati medije iz Srbije nego one iz Republike Srpske i BiH.
– Tako da je uticaj vrlo velik. Mjeri se šta kaže vlast iz Srbije, tačnije, šta u ovom trenutku kaže Vučić, da li ima više ili manje zajedničkih projekata sa Srpskom i slično. Kako se približavaju izbori u BiH vjerovatno ćemo vidjeti otvaranje nekih zajedničkih projekata Srbije i Srpske, zajednička slikanja funkcionera sa obje strane Drine i još mnogo toga kako bi se prikazalo da vlasti dvije zemlje imaju odličnu saradnju – ističe Milivojević za Srpskainfo.
Na pitanje da li će to dati vjetar u leđa Dodiku i SNSD, Milivojević ističe da će mediji bliski vlasti Srpske to vjerovatno iskoristiti da kažu da je Vučić na njihovoj strani, što je jako bitna poruka za birače u Republici Srpskoj.
– Međutim, Vučić sigurno neće reći da daje svoju podršku ni Dodiku, ni opoziciji, odnosno davaće potpuno neutralne izjave po pitanju izbora. Pitanje je samo kako će to ko da iskoristi u svoju korist. Mislim da je Vučić popularniji u Srpskoj nego u Srbiji i svi priželjkuju njegovu podršku – poručuje Milivojević.
NEUTRALAN
Narodni poslanik i predsjednik Liste za pravdu i red, Nebojša Vukanović, jedan je od rijetkih političara koji na zadnjim izborima u Srbiji nije stao iza Aleksandra Vučića, a i često kritikuje prvog čovjeka Srbije za miješanje u izbore u Srpskoj i davanje vjetra u leđa Dodiku. Vukanović je početkom ove godine poručio kako ne želi  da se miješa u izborni proces Srbije jer smatra da to nije u redu, kao što nije u redu kad se Srbija miješa u izborne procese u Srpskoj.
– Ne želim da pozivam ni da se glasa za Vučića ni protiv njega. Ne želim da se miješam u izborni proces Srbije. Kao što sam ranije smatrao da nije korektno da se Vučić miješa u izborni proces ovdje podržavajući Dodika – poručio je ranije Vukanović. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 14.7.2022)

Opozicija o konsultacijama kod Vučića: Od „neka hvala“ do „mora da se razgovara“

Konsultacije sa predsednikom Srbije počinju po svemu sudeći u četvrtak iako još nije konstituisan parlament. Pozivi su već stigli opozicionim strankama koje se različito opredeljuju da li će se pozivu i odazvati.
Andrićev venac biće narednih dana centar konsultacija koje bi trebalo da približe Srbiju formiranju nove Vlade, međutim ne žele svi razgovor sa Aleksandrom Vučićem.
„Ne može u Srbiji jedino to da bude normalno, a ništa drugo da ne bude normalno, da nemamo slobodne i poštene izbore, da ljudi glasaju pod pritiskom i ucenama, da postoje fantomski birači, da postoji kupovina glasova i sad glavni generator takvih pojava kome ne pada napemet da to menja, on bi sada da simulira demokratiju tako što vrši nekakve konsultacije, neka hvala“, rekao je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.
Nosilac liste na kojoj je bila i Demokratska stranka, funcionerka SSP-a Marinika Tepić nije za to da se Vučiću u ovom momentu poruči „neka hvala“
„Što se SSP-a tiče, mi smo jasno rekli da ćemo biti najjača opozicija režimu, ali i da smatramo da treba da se razgovara i da se radi na smanjenju tenzija u društvu“, kazala je.
Učešćem u konsultacijama se ne smanjuju tenzije u društvu, ocenjuju u stranci Vuka Jeremića, već se, kako tvrde, učestvuje u još jednoj Vučićevoj farsi.
Jovanović: Sto dana od završetka izbora Narodna stranka je odlučila da ne učestvuje u konsultacijama i nećemo ići kod Aleksandra Vučića.
N1: Kakvu sada poruku šaljete, išli ste kada vas je Vučić zvao na tuču, ali sad nećete kad vas zove na razgovor?
Jovanović: Tada je bio poziv da dođemo da se obračunamo, hteli smo da pokažemo da to nije način na koji treba politički funkcionisati, a ovaj poziv je samo jedna formalnost u okviru Ustava, tako da ne vidimo svrhu učestvovanja u tom jednom formalnom procesu da bismo pokazali da postoji neka demokratija u Srbiji.
Poziv za konsultacije, saglasna je opozicija, stiže prvi put pre konstituisanja parlamenta i formiranja poslaničkih grupa. Međutim, i u tom procesu kada predsednik želi da pokaže da poštuje Ustav, zapravo ga i dalje krši.
„Vi imate predsednika Republike koji ulazi u šestu godinu presednikovanja i dalje ignorišući članove 111 i 115 Ustava, Zakon o sprečavanju korupcije i druge zakone koji kažu da predsednik ne može da obavlja drugu javnu funkciju. Zamislite predsednik Republike pozove predsednika najveće stranke SNS kako će on da sedi minut sa delegacijom pa onda minut sa druge strani stola gde predvodi delegaciju najveće parlamentarne stranke, to je nonsens i pitam se zašto opozicija ne postavlja pitanje“, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević.
Desnoj opoziciji to ne smeta. Od predsednika će tražiti da čuju šta će uraditi povodom zahteva za uvođenje sankcija Rusiji i zahteva za priznanje Kosova, a pitaće i kako ćemo i sa kim kroz krizu koja dolazi.
„Kriza koja dolazi je toliko velika da će čak i Aleksandar Vučić morati da razmisli da li sa kadrovima SNS ova država može da preživi i to je sada novi momenat, čak i ako bi želeo da na silu nastavi vladavinu Ane Brnabić, Malog, Vulina, Čučkovića, mislim da sa tim kadrovima Srbija ne može da preživi ovu zimu, pogledajte stanje u EPS, Telekomu, Geodetskom zavodu, to su uništeni stubovi jedne države“, rekao je lider Dveri Boško Obradović.
„Ne“ konsultacijama rekli su i predstavnici koalicije Moramo. Kako kaže Biljana Stojković ne mogu razgovaraju sa nekim kome ništa ne veruju i ko je sve uradio da bi urušuo državu pravo i pravdu. (www.rs.n1info.com, TV N1, Žaklina Tatalović, 12.7.2022)

Cvijetin Milivojević: Pre pregovora o Vladi opozicija trebalo da zahteva Vučićevo povlačenje sa čela SNS

Pre otpočinjanja formalnih konsultacija u vezi sa formiranjem nove Vlade Srbije, predsednik države trebalo je da podnese ostavku na mesto predsednika Srpske napredne stranke. Opozicione stranke koje će se odazvati pozivu na konsultacije trebalo je da od Vučića zahtevaju povlačenje sa čela stranke, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević za Insajder.
Na konsultacije u vezi sa formiranjem nove Vlade Srbije, koje počinju od četvrtka 14. jula, odazvaće se većina, kako opozicionih, tako i stranaka koje su sa većinskom Sprskom naprednom strankom već učestvovale u vlasti u prethodnom periodu.
Novi parlament bi trebalo da bude konstituisan do kraja jula, sudeći prema najavi predsednika Narodne skupštine Srbije u prethodnom sazivu Ivice Dačića.
Konsultacije predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa čelnicima poslaničkih klubova onih stranaka koje će se naći u novom sazivu parlamenta počeće u četvrtak, dakle petnaestak dana pre konstituisanja skupštine. Prvi će se pozivu na konsultacije odazvati predstavnici stranaka manjina.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za Insajder da ne može da se seti da su te konsultacije ikada, u periodu od 32 godine, tj. od uvođenja novog višestranačja u Srbiji, do sada, obavljane pre nego što bi bio konstituisan parlament.
Milivojević naglašava da trenutno nije poznato ni to ko će tačno biti poslanici koje liste, zbog čega smatra da nisu obezbeđeni preduslovi za obavljanje formalnih konsultacija.
Moguće da se konsultacije, pre verifikacije mandata, smatra Milivojević, obavljaju s ciljem ubrzavanja procesa formiranja vlasti „zbog obećanja datog nekom drugom“. One mogu biti i „pokušaj da se pred svršen čin stave neki od političkih aktera sa prevelikim aspiracijama, kada je učešće u vlasti u pitanju“, ocenjuje on.
Upravo bi to što konsultacije počinju razgovorima sa manjinama moglo da predstavlja pokušaj većinske stranke da smanji političke apsiracije dosadašnjih političkih saveznika iz SPS-a, ocenjuje sagovornik Insajdera. Manjinske stranke i savezi osvojili su na ovim izborima 13 poslaničkih mandata.
Milivojević se pita „zbog čega predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavlja nova pravila u razgovorima sa političkim strankama, ali i zbog čega na ta pravila pristaju one stranke iz opozicije koje će se odazvati pozivu na konsultacije pre konstituisanja skupštine“.
Sagovornik Insajdera podseća i da je Aleksandar Vučić, još početkom aprila, a zatim i u maju ove godine, nakon održanih izbora, najavio da će se povući sa čela stranke, kako ne bismo došli u situaciju da se predsednik države i svih njenih građana nalazi na čelu jedne stranke.
„Kasnije je Vučić izjavio da će se sa čela SNS-a povući nakon što bude formirana vlada“, podseća Milivojević i dodaje da je „protivno Ustavu Srbije, članovima 111. i 115, ali i Zakonu o sprečavanju korupcije, da jedan čovek bude i na čelu države, i na čelu stranke“.
Član 111. Ustava Srbije kaže da „predsednik izražava državno jedinstvo Republike Srbije“, a član 115. da „predsednik ne može obavljati drugu javnu ili profesionalnu delatnost“.
U izjavi za Insajder, Milivojević javnost podseća i na odluku bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića da se povuče sa čela SNS-a, upravo kako bi izbegao obavljanje dve funkcije istovremeno.
Cvijetin Milivojević ocenjuje da je tužno što opozicija u Srbiji nije, kao uslov za otpočinjanje konsultacija, postavila Vučićevo povlačenje sa čela stranke.
„Da naše opozicione stranke imaju iole demokratskog u sebi, one bi ovo postavile kao uslov za konsultacije o formiranju vlade“, zaključuje on.
Inače, ne postoje zakonske prepreke da predsednik države otpočne formalne pregovore o formiranju Vlade sa predstavnicima poslaničkih lista u parlamentu. Ustav Srbije u članovima 112. i 127. propisuje da predsednik države predlaže skupštini kandidata za predsednika Vlade Srbije, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Formalne konsultacije je moguće otpočeti pošto Republička izborna komisija (RIK) jednoglasno donese rešenje o dodeli mandata poslanicima, što je RIK učinio na sednici održanoj 11. jula.
Demokratska stranka, Narodna stranka, politička organizacija „Zajedno“ i inicijativa „Ne davimo Beograd“ saopštile su da se pozivu na konsultacije neće odazvati.
Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Nova demokratska stranka Srbije, Zavetnici, savez POKS i Dveri, SPS i Jedinstvena Srbija, kao i manjinske stranke najavile su da će se pozivu na konsultacije odazvati, ako i kada im taj poziv bude poslat.
Prema konačnim rezultatima republičkih izbora, koje je 5. jula objavio RIK, u narednom sazivu parlamenta naći će se predstavnici dvanaest parlamentarnih lista.
Srpska napredna stranka, koja je na izbore izašla zajedno sa još nekoliko stranaka, osvojila je 120 mandata, partije okupljene oko SPS-a 31 mandat, a opozicione stranke koje su na izbore izašle u koaliciji pod nazivom „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ osvojile su 38 poslaničkih mesta, stranke koalicije „NADA“, okupljene oko Nove DSS petnaest mandata, Srpska stranka Zavetnici deset, dok su koalicije Srpskog pokreta Dveri i POKS-a osvojile deset poslaničkih mesta. U narednom sazivu skupštine naći će se i trinaest predstavnika manjinskih stranaka.  (www.insajder.net, portal, 12.7.2022)

Ko će naslediti Vučića na čelu SNS: Dva imena u opticaju

 Ukoliko se desi da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ispuni obećanje i povuče se sa čela Srpske napredne stranke nakon formiranja nove vlade, veliko je pitanje ko će ga na tom mestu naslediti. Kako saznaje Nova.rs za sad su dva imena najbliža ovom izboru - premijerka Ana Brnabić i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Ko god to bio, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević, sasvim sigurno neće doprineti rastu rejtinga stranke, već će je voditi u katastrofalan pad.
Prema Ustavu i zakonima ove zemlje predsednik države ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, dakle ne bi trebalo da bude ni predsednik stranke. Vučićev prethodnik na čelu države Tomislav Nikolić, upravo je zato svojevremeno podneo ostavku na mesto predsednika SNS.
I Aleksandar Vučić je ovakav potez mnogo puta najavljivao.
Još samo da…
Datume je zakazivao, pa uvek iznova pomerao, pravdajući to kriznim situacijama u kojima se država u tom trenutku nalazi.
Poslednji put o napuštanju kormila SNS govorio je u martu, kada je rekao da će posle aprilskih izbora učestvovati u izboru vlade i da će se zatim povući sa čela stranke.
"Deset godina na čelu stranke je dug period, to je period u kojem Srpska napredna stranka nigde nije izgubila, to je neverovatno, i vreme je da se neko drugi tome posveti", rekao je Vučić za list Politika.
Formalno, Vučiću je mandat predsednika stranke istekao pre dve godine, jer je na ovu poziciju poslednji put izabran 28. maja 2016. godine. S obzirom na to da statut SNS-a predviđa da mandat predsednika traje četiri godine, a da funkcija prestaje istekom mandata, to bi značilo da Vučić formalno nije više predsednik SNS.
Na Skupštini stranke u novembru prošle godine naprednjaci su jednoglasno na svim nivoima, od mesnih do opštinskih odbora, odlučili da predsednik Aleksandar Vučić bude jedini kandidat za predsednika stranke. On je to odbio.
Premijerka i predsednica Gradskog odnbora SNS Ana Brnabić tad je rekla:
"Aleksandar Vučić nastaviće da vodi SNS do ovih izbora, a onda ćemo izabrati i predsednika stranke, kao i zamenika predsednika“.
To je 31. marta potvrdio i sam Vučić.
Dvojac u trci
Dakle, nakon formiranja nove Vlade Srbije može se očekivati da Vučić podnese ostavku na mesto predsednika SNS.
U tom slučaju vladajuća stranka moraće da izabere novo rukovodstvo.
Kako saznajemo, u stranci i dalje postoji nada da će Vučić od ove odluke odustati, međutim, ukoliko se to ne desi i zaista podnese ostavku, treba mu naći zamenu. U ovom trenutku najbolje se kotiraju premijerka Ana Brnabić i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.
 “Oni važe za ljude u koje Vučić ima najviše poverenja mi preko kojih bi i dalje mogao, doduše iz senke, da upravlja strankom”, kaže naš sagovornik.
Sunovrat rejtinga
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je prema njegovoj evidenciji Vučić do sada 19 puta najavljivao povlačenje sa vrha SNS. I svako takvo obećanje prekršio…
 “Brojim da je do sada ukupno 19 puta javno oročavao svoj ostanak na čelu SNS. Poslednji put je rekao da će se povući nakon formiranja nove Vlade. Sem njega, naravno, mislim da niko u ovoj stranci ne veruje u to i navijaju da Vučić nastavi da krši Ustav i istovremeno obavlja funkciju predsednika države i političke stranke od 750.000 članova. To vidite kad se neko usudi da spomene da Vučić krši Ustav, jer ga odmah proglase za neprijatelja države. Zato je jasno da je iz ugla te stranke Vučić nezamenjiv”, kaže Milivojević za Nova.rs.
Što se tiče Brnabić i Vučevića kao mogućih naslednika Milivojević kaže:
“Brnabić nije ni v.d. predsednika Gradskog odbora SNS, ona je tu uoči izbora postavljena kao kakav prinudni upravnik i možda to jeste bio Vučićev test koji je trebalo da pokaže da li bi mogla da obnaša i najvišu funkciju u stranci. Vučević je u svakom slučaju privatno mnogo bliži Vučiću i deluje kao neko ko bi mogao da se nađe na čelu stranke. Međutim, ni ona ni on nisu neko ko će sačuvati rejting stranke. Štaviše. Ovakve promene bi iz korena menjale rejting i došlo bi do katastrofalnog pada. To ne moram ja da kažem, to se vidi iz rezultata izbora, gde je na parlamentarnim i gradskim izborima SNS prošao mnogo lošije i osvojio i do 15 odsto manje glasova negoli Vučić na predsedničkim. Jasno je da su pobede SNS posledica ogromnog rejtinga Aleksandra Vučića lično. Ako on više ne bude bude nosilac liste čak i na lokalnim izborima, pitanje je kakav bi rezultat SNS osvojila”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, list Nova, Jelena Jelovac, 12.7.2022)