KOJA JE TAJNA SPS-a? Državotvorci ili oportunisti, levičari ili nacionalisti, tek za 29 godina postojanja skoro uvek su bili NA VLASTI

Socijalistička partija Srbije obeležila je ove nedelje 29. rođendan, a obeležila je i višestranačje u novijoj istoriji Srbije: u pitanju je jedina partija koja nije napuštala Skupštinu, a gotovo ni vlast otkako su 1990. godine obnovljeni parlamentarni izbori.

Tog 17. jula 1990. godine SPS je formiran kao politička stranka iz Saveza komunista čiji je predsednik bio Slobodan Milošević i Socijalističkog saveza radnog naroda na čelu sa Radmilom Anđelković, neposredno pre donošenja Zakona o političkim organizacijama. Ako su tadašnji komunisti i socijalisti lako predvideli nov zakon, teško da su mogli i da zamisle sadašnju istoriju SPS. I posle skoro tri decenije, socijalisti su jedina partija od obnavljanja višestranačja koja je prešla cenzus na svim izborima. Kada se uzme u obzir da u tom periodu SPS ni formalno ni indirektno nije učestvovao u vlasti svega četiri godine, postavlja se pitanje koja je tajna opstanka ove partije kako u parlamentu tako i na vlasti?

Mrkonjić: SPS državotvoran

Jedan od osnivača i počasni predsednik SPS Milutin Mrkonjić ističe da je ova stranka uvek bila državotvorna.

Milošević je bio istinski otac SPS

- SPS je izvorno narodna partija i utemeljivač socijalističkih ideja koje je svojim autoritetom uspela da nametne kao dominantne i u ovim uslovima. A situacija je takva da je sve manje stranaka sa jasnom ideologijom zbog čega se i mi polako gubimo. I mi se prilagođavamo tim uslovima, s tim što sam uveren da socijalizam ima budućnost jer je u duši svakog mladog čoveka - naglašava Mrkonjić. Kako kaže, obaveza svakog socijaliste je da pomogne državi.

- Socijalista mora da pomogne kada god ga država zove u pomoć. Tako sam i ja prihvatio funkciju ministra građevinarstva, iako sam nakon smrti Slobodana Miloševića bio najveći protivnik ulaska u vlast sa demokratama. Ipak, ja politiku ne shvatam kao rat u kome treba da se ubijamo i nemam nijednog neprijatelja među političkim protivnicima - podvlači Mrkonjić. Počasni predsednik SPS smatra da je najteži period u istoriji stranke bio nakon petooktobarskih promena.

- Od 2000. do 2003. godine gotovo da nismo ni postojali, pošto je Milošević otišao u Hag. Ali smo se polako konsolidovali i zahvaljujući novom rukovodstvu prilagodili uslovima, a pritom i izgurali svoje socijalističke ideje, iako nemamo većinu u Vladi. Stranka će imati budućnost samo ako shvati da je čine i mladi i stari, a ne samo mladi. Takođe, imaćemo budućnost samo ako nastavimo da radimo za narod kako bi narod imao po čemu da nas pamti - tvrdi Mrkonjić.

Milivojević: Lažima na vlasti

Politički analitičar Cvijetin Milivojević pak tajnu dugovečnosti SPS u parlamentu i na vlasti vidi u načinu njegovog nastanka.

Sastanak sa Vojislavom Koštunicom nakon 5. oktobra

- SPS je rođen vantelesnom oplodnjom Saveza komunista i Socijalnističkog saveza radnog naroda i ta oba roditelja su mu bila jako bogata, sa hiljadama kvadrata poslovnog prostora u svim gradovima Srbije. S druge strane, ostale stranke su bile beskućnici, odnosno podstanari. To je SPS-u već u startu donelo, šahovski rečeno, prednost kralja, kraljice i lovca u odnosu na druge partije - naglašava Milivojević. Kako kaže, već na prvim izborima videlo se na čemu se zasniva politika socijalista.

- Na izborima 1990. godine SPS je plasirao dve ogromne laži. Obećali su da s njima nema neizvesnosti i rata i da će za dve godine obezbediti švedski standard. Država se raspala u krvi, a za dve godine ne da nismo imali švedski standard, nego negativan rekord u hiperinflaciji - ističe Milivojević. Prema njegovom mišljenju, SPS je na indirektan način učesvovao i u vlasti Zorana Đinđića.

"Istorijsko pomirenje" sa DS revitalizovalo stranku

- Nakon 2000. godine i raskola Đinđića sa DSS-om Vojislava Koštunice, LDP Čede Jovanovića obezbedio je podršku DS u parlamentu preko grupe poslanika - disidenata SPS koje je predvodio Branislav Ivković. Praktično, SPS nije učesvovao u vlasti samo šest meseci u vladi Zorana Živkovića, nakon ubistva Đinđića, i u periodu od 2007. do 2008. godine u vreme vlade Borisa Tadića i Vojislava Koštunice. Prethodno je SPS od 2003. do 2007. pružao podršku manjinskoj vladi Koštunice i već tada su socijalisti dobili mnoga direktorska mesta u javnim preduzećima - objašnjava Milivojević. Aktuelni lider SPS, kaže Milivojević, prevario je nakon izbora 2008. godine najpre Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i Koštunicu, da bi četiri godine kasnije isto uradio i Tadiću.

Levo-desno

- Pred izbore 2008. godine, Dačić je veličao Miloševića i tvrdio da će ratovati za Kosovo, da bi se potom priklonio Tadiću. Zauzvrat, skinut je sa crne američke liste. Kada danas Vučić napada Tadićevu bivšu vlast, zaboravlja da je ona imala apsolutnu podršku od SPS. Slično se dogodilo 2012. godine kada je nakon parlamentarnih izbora Dačić pozvao svoje birače da glasaju za Tadića i rekao da je i on to učinio, da bi odmah nakon pobede Nikolića na predsedničkim izborima pregovarao sa njim o koaliciji na vlasti - podvlači Milivojević. SPS je kroz istoriju izazvao brojne polemike u javnosti, a jedna od najupečatljivijih je da li su ikada bili evropska levica.

Saradnja sa SNS sigurna je luka socijalista poslednjih godina

- SPS se predstavlja kao evropska levica, a zapravo je od svog nastanka bio sve samo ne evropska levica. Bili su i rigidni komunisti, lažni komunisti, ekstremni šovinisti pa čak i autošovinisti kada je u periodu od 1995. do 1997. Slobodan Milošević, navodno, bio garant mira na Balkanu - kaže analitičar. (Blic, Marko Tašković,  21.7.2019)

Milivojević smatra da Đukanović i za "samosuspendovanje" ima saglasnost Vučića

Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović objavio je da prekida sve stranačke aktivnosti dok, kako kaže, predsednik te stranke Aleksandar Vučić ne sprovede čistku u svojim redovima, kao što je najavio na sednici Glavnog odbora SNS-a.

I dok se čeka predsednikova reakcija na ovakav ultimatum, politički analitičari kažu da je reč o još jednom unutarstranačkom disciplinovanju. 

Neki će dobrovoljno da odu sa svojih funkcija, a neki nevoljno - odjekivalo je na poslednjoj sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Najave promena u redovima naprednjaka, pratile su oštre kritike.

"Znate li koliko je ljudi prošlo sa blinkerima? A zašto to radite? Znate da svaki čovek kad pored njega prođete blinkerima, a za to dozvolu imamo nas trojica u zemlji, a ne nas 30. A znate da svaki čovek opsuje svaki put majku kad to uradi? Kol'ko sam ti puta Babiću rekao šta, bre, ideš ti u otmena letovališta na Hvaru, Brionima i tako dalje, šta, bre, radiš tamo čoveče? Pa Valentino tašnica, pa Šanel tašnica, pa ova, pa ona. Pa neću bre da gledam te tašne, hoću da gledam naš narod, naš narod koji glasa za nas, koji vidi da mu napravimo da bude još bolje", izjavio je tada, na GO SNS, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Ove predsednikove reči neke naprednjake su veoma obradovale, toliko da su postali nestrpljivi da pređu na dela.

"Mesec i nešto dana je prošlo i još niko nije smenjen, niti bilo šta. Prema tome, dok se to nešto ne dogodi, a ovo je verujem i vapaj ogromnog broja čestitog sveta u toj stranci, ja svoje aktivnosti lično u toj stranci suspendujem", naveo je Vladimir Đukanović, narodni poslanik SNS.

Pod suspenzijom Đukanović neće, kaže, medijski nastupati u ime SNS-a i neće posećivati opštinske i gradske odbore, dok pojedinim stranačkim kolegama ne vidi leđa.

"Muka mi je. Ne mogu više da idem da se za takve borim, da lično kredibilitet... Meni je strašno što sam Aleksandar Vučić svoj kredibilitet urušava, da bi takve pravdao. Ja nemam tu, niti želim da imam tu obavezu, niti me to interesuje", naveo je Đukanović.

Permanentno uzbunjeni - tako se osećaju naprednjaci otkako je upravljanje preuzeo Vučić i pojedinci poput Đukanovića služe kako bi ih podsećali da su zamenljivi, jer je takvim članstvom lakše vladati, smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević.

"Čak možete to periodično pratiti, svaki neki mesec, je li, on to - bilo kroz društvene mreže, bilo kroz nastupe na organima stranke, bilo kroz neke druge javne nastupe, tako potencira. Dakle, on očigledno za to ima neku vrstu saglasnosti predsednika Vučića", smatra Milivojević.

Prema njegovim rečima, iz najveće stranke u Srbiji, osim Tomislava Nikolića - njenog nekadašnjeg prvog čoveka - niko nije otišao zauvek dobrovoljno. Odlazili su, kaže, ljudi poput Bratislava Gašića u političku penziju privremeno, ali su se vraćali na još važnije položaje, a izbačenih je, dodaje, još manje i za gotovo sve njih se ne može tvrditi da su zaista završili karijeru u SNS-u. (objavljeno na TV N 1, rs.n1info.com, 18.7.2019)

Volimo Francusku kao što Makron ne voli nas

Kad se neko tako važan kao što je Emanuel Makron, mlađi brat "po babine linije" Angele Merkel, juče i danas još i u funkciji specijalnog poštara prve dame Evropske unije, iznebuha priseti kako mu je srpski narod u srcu i kako voli Srbiju kao što je ona volela i voli njega, tj. Francusku - ima li išta logičnije nego zaključiti kako taj neko ko nas toliko voli, sigurno i najbolje zna šta je to najbolje za naše dobro?

Dakle, prvo: za ljubljenu Srbiju, za njeno dobro, ništa, barem u dooooogleeeedno vreme, od ulaska u Evropsku uniju!

Elem, drugo: Kosovo i Srbija su dve nezavisne evropske države - reče, bez pardona, Makron i potvrdi moju tezu da Francuzi, kao izumitelji moderne diplomatije, ništa u diplomatskom protokolu ne čine slučajno, pa tako ni predsednika Srbije,  nisu nikakvom "greškom", već sasvim namerno, na prošlogodišnjoj ceremoniji obeležavanja veka od savezničke pobede u Velikom ratu, smestili tamo daleko, na rep svečanih tribina, a predsednika "Republjik e Kosova", tik uz Putina i ostale svetske glavare!

Treće, poručio nam je Makron sa Kalemegdana: ako hoćemo da nas Makron voli, kao što smo mi nekada voleli Francusku, onda, iz ovih stopa, moramo da se udaljimo od Rusije i "damo sve od sebe da Srbija bude pouzdan partner Nemačke" (citat: naš Vrhovnik, 2014). 

Ni na prvu, ni na drugu, ni na treću šamarčinu, Vrhovnik naš nasušni ni trepnuo nije. Što bi se reklo, muški ih je lično otrpeo, ali je svojim ćutanjem ponizio sve one građane Srbije, bilo da jesu i bilo da nisu glasali za njega, jer tri četvrtine njih smatra da Makronova poruka broj 2 i Makronova poruka broj 3 nisu u interesu države i građana Srbije ili srpskog naroda.

Hajde, konačno, da se otreznimo.

Nije naš Vrhovnik samo lepo vaspitan momak iz komšiluka, već mu je njegovo Državno Savetodavno Klimoglavstvo istrasiralo klimoglavarisanje Briselu, u najširem, odnosno Berlinu i Vašingtonu, u najužem smislu reči, kao manir vođenja spoljne politike Srbije, odnosno kao jedini put da naš Vrhovnik pobegne od svog prethodnog, ekstremno radikalskog, života i preumi se, po kalupu koji mu je Odozgo propisan, kada je ono, pre desetak godina, skidan sa američke "crne liste".

Javno udvorište moćnijima, uz opravdanja iz reperotoara kafanskog kukavičluka tipa "sila Boga ne moli", nije, doduše, izum našega Vrhovnika. Neki su tome sportu bili vičniji, ali i beščasniji i ljigaviji, no su narodi koje su oni predstavljali, od njihova ulizištva silnicima, imali neke, makar kratkoročne, vajde.

Jedan je, na primer (poglavnik NDH dr Ante Pavelić), ovako zborio na zagrebačkom Markovu trgu, 21. svibnja 1941: "... Oslobođenje hrvatskog naroda i uspostavu Nezavisne Države Hrvatske utvrdili su i donijeli dva velika naroda, države osovine sa svojim dvama velikim vođama! Zato smo mi njima zahvalni. Zato će im hrvatski narod biti vječno zahvalan!... Naša država dobila je u prvim danima svog života i priznanje od naših velikih prijatelja. Priznali su je naši veliki prijatelji i veliki niz naroda u Evropi!... I opet zahvaljujući velikim vođama dvaju prijateljskih naroda (Hitler i Musolini, prim.C.M), danas hrvatski narod imade već utvrđene - u glavnim linijama - granice na dva najvažnija dijela zemlje!... Nezavisna Država Hrvatska već danas jeste veća nego li je ikada u povijesti bila...Zvonimirova je kruna za sva vremena najveći jamac uvereniteta, vrhovništva Nezavisne Države Hrvtske, jamac naše potpune narodne i državne nezavisnosti. Ja sam ponudio da je nosi vojvoda Savojski (italijanski plemić, lažni hrvatski kralj Tomislav II, prim. C.M), jer sam znao da je najdostojniji... Da se kao slobodan narod i kao NDH smjestimo u novi europski poredak, kojega su velike vođe dvaju velikih prijateljskih naroda, započeli, stvorili i koji će - ako Bog da - na sreću svih europskih naroda u najskorije vrijeme dovršiti..."

Drugi, Hašim Tači, kao onodanji premijer, na obeležavanju šestogodišnjice "nezavisnosti", ovako je, iz najboljih namera, usput razotkrio ko je zaista okupirao 17 odsto teritorije Republike Srbije: "Koristim ovu priliku da, u ime naroda Kosova, zahvalim Sjedinjenim Američkim  Državama, Velikoj  Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i svim savezničkim zemljama Zapada koje veruju, koje su verovale u našu pravednu stvar i pomogle nam da obezbedimo slobodu i nezavisnost. Posebno  priznanje odajemo albanskoj državi, za doprinos slobodi i nezavisnosti. Hvala SAD-u i zemljama Evropske unije i NATO-u..."

Ali se niti jedan niti drugi citirani glavar nisu šlihtali onima od kojih pomoć nisu očekivali niti joj se nadali, kao što se naš Vrhovnik najviše ulaguje upravo onima koji mu, 1999. brutalnom oružanom agresijom, a od tada strašnim pritiscima i ucenama, odsecaju i otimaju 17 odsto državne teritorije za koju se naš Vrhovnik, na Ustavu i Jevanđelju, zakleo da je naša.

Svako malo, možete čuti srceparajuća zaricanja našega Vrhovnika, ne samo posle sastanaka sa kancelarkom Merkel, nego i nakon viđenja sa svakom najobičnijom nemačkom političkom šušom, kako "Srbija želi još veće prisustvo Nemačke na Balkanu i u Srbiji", kako "Nemačka ne treba da očekuje nikakve probleme od Srbije i da će sa svima u regionu imati dobre, komšijske odnose", kako je „Nemačka najveća i najvažnija zemlja i za nas i u celoj EU”, te kako je "Srbija mala zemlja da bi bila partner, ali da želi da bude saveznik Nemačke"... I, što je najparadoksalnije: Vrhovnikovu politiku karakteriše upravo mazohističko istrajavanje na priznavanju upravo tim, Srbiji, u najmanju ruku, nenaklonjenim državama da svoje utilitarne, uskonacionalne i uskodržavne interese, predstavljaju kao STAV TZV. MEĐUNARODNE ZAJEDNICE prema Srbiji. Umesto da, kao argument u prilog državi koju predstavlja, prizove argumentaciju koju mu podastire jedan moćni, upravo američki, intelektualac poput Noama Čomskog koji silu za sebe koja se samoproglašava nekakvom "međunarodnom zajednicom", jednostavno, opisuje kao nešto čime, zapravo Zapad, samotituliše "samog sebe", prenebregavajući da je, na primer, "većina sveta bila protiv NATO bombardovanja Srbije", iako to, "prema doslednoj retorici Zapada", ispada da je "bio poduhvat koji je izvela međunarodna zajednica".

Pre ravno 100 godina, Jaša Prodanović je u svojoj proklamaciji o političkom vaspitanju, uz svo razumevanje za one koji - neko iz straha, neko iz interesa, neko iz pomodarstva - menjaju neke vlastite principe, pisao da je "za osudu titranje s principima,  kaleidoskopsko menjanje mišljenja, dvojna i suprotna gledišta, od kojih se jedna upotrebljavaju kad je politički čovek na vlasti, a druga kad je u opoziciji".

Ja, ipak, neću da grešim dušu, pa sam sklon da poverujem da je, u našem slučaju, reč o najobičnijem manjku vizionarstva, apsolutnom nedostatku državne i nacionalne strategije i epidemijalnom višku "slepih vođa". Što bi rekao Dimitrije Ljotić (onaj predratni, dakako, iz 1935. godine!), pre nego što se postavi pitanje KOJIM PUTEM, potrebno je da odgovorimo na pitanja GDE SMO DOŠLI i KOME CILJU MISLIMO IĆI? (objavljeno na blogu cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Jezik prenemaganja, zapomaganja i preuveličavanja

Pokret ujedinjenih fantoma (PUF) izabrao zrenjaninskog naj-lažova, a tu prestižnu titulu za ovu godinu poneo je zrenjaninski gradonačelnik!

Tek na drugo čitanje, sa žalošću konstatovah da ovo priznanje ne nosi časno ime Karlo Fridrih Jeronim od Minhauzena.

Pustolov poznat pod konspirativnim imenom „baron Minhauzen“, a još poznatiji kao najpoznatiji lažov na svetu, bio je, elem, stvarna ličnost, i zaista se borio protiv Turaka u Rusiji, ali je nakon povratka iz rata izmišljao priče o svojim avanturama, preuveličavajući svoje podvige i junaštvo do apsurda, toliko da mu više niko ni u šta nije verovao. Meni omiljena je ona njegova laž kada je ono, kao, ukasao u snežni Petrograd na sankama u koje je, umesto konja koga je vuk upravo progutao, bio upregnut – baš taj kurjak konjožderac!

Ali, Minhauzenove laži bile su, sve odreda, benigne. Nikome od tih laži nije moglo da bude, ne daj Bože, gore.

U realnosti, preferiram presne laži. Onoooolike da i sam lažov koji ih laže najiskrenije (po)veruje u njih.

Zato mi je zadovoljstvo bilo potpuno kada sam ukapirao da nagrada koju dodeljuju PUF-ovci, oni, jelte, što s motornim testerama upadaju u Javnu medijsku kuću, nosi ime ne onog avanturiste iz osamnaestog, već upravo našeg savremenika i pustolova iz ovog veka, pa još i doajena u ovoj oblasti - "Zlatni Vučić"!

Ima kod Šopenhauera, u onom izboru pod naslovom "Eristička dijalektika ili umeće kako da se uvek bude u pravu“ (mislim da je u pitanju neki novosadski editor), kroz 38 trikova, objašnjena cela eristika u kojoj danas, voljom prvog pustolova, svi zajedno živimo. Eristika iliti umeće vođenja javne prepirke. U našem slučaju, posredovane, jer naš glavni junak, u daljem tekstu, Vrhovnik, kao đavo od krsta, beži od svakog direktnog ljutog, pogotovo medijskog, boja čak i sa najslabijim političkim rivalima...

Tako, u eseju o eliti i plebsu, ničim izazvan jer njegovu fakultetsku diplomu niko ne dovodi u pitanje (a i kako bi, kada smo Vrhovnik i ja skoro, pa kolege, stipendisti Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, a to nije moglo da se bude bez proseka najmanje 9,01 i to na državnom fakultetu!?) – naš pustolov pljuje po tzv. eliti jer se ona, prema njegovom shvatanju, sladostrasno bavi diplomama, umesto da ceni znanje dr Stefanovića, dr Malog, dr Tončeva, master Nikolića i ostalih najprominentnijih „profesora emeritusa“ s ovih prostora.

Posle ere Vebera i „Protestantske etike i duha kapitalizma“, nakon konzumiranja Pekića na preskok, Vrhovniku je njegovo Savetodavno Klimoglavstvo, očigledno, podmetnulo, iz konteksta istrgnutog, Artura Šopenhauera. Otuda toliko „pokuda pohvali i pohvala pokudi“, otuda toliko jezika prenemaganja i zapomaganja (spava na podu, mala plata, živi u garsonjeri, ne spava, ne jede, ne ide u ve-ce po ceo dan, sve radi nas, nezahvalnika i nezahvalne Srbije...). Zato Vrhovnik uvek „pita, a ne odgovara“, zbog toga on postavlja pitanja umesto da na njih odgovara. Otuda i stalni Vrhovnikovi pokušaji da imaginarnog protivnika, uvlači u procep između dokazivanja zablude i zablude dokazivanja, zato Vrhovnik tako često upotrebljava lažne tvrdnje, jer je unapred siguran (pošto se jedino njemu slivaju na sto sve informacije, ali i dezinformacije) da, recimo, opozicioni protivnik ne zna koje su istinite, a koje ne.

Ipak, u jednoj erističkoj oblasti, Vrhovnik se oseća baš baš kao riba u vodi.

U preuveličavanju brojeva koji mu idu u prilog, na jednoj, i minimiziranju negativnih brojki i trendova, na drugoj strani.

Od onoga "najviši u Evropi", mislim dži-di-pi, preko "najvećeg skoka na biznis djuing listi u novijoj istoriji", do nebrojenih samohvala o tome kako je izgradio više puteva za nekoliko godina vlasti nego svi Obrenovići, Karađorđevići, Tito, Sloba, Koštunica i Tadić, za više od dva veka, i to svi zajedno!

O dvema poslednjim, najsvežijim, neka sude pokolenja koja dolaze:

"Srbija će, za godinu dana, imati najveće plate na Zapadnom Balkanu!"

"Uložićemo 9,5 milijardi dinara u srpska naselja u Metohiji i Kosovskom Pomoravlju!"

O fascinaciji, preciznije samofascinaciji brojkama, o "mešanju quantuma i qualea“, pisao je u svom dnevniku objavljenom 1946. pod naslovom „Lingua Tertiii Imperii“ (Jezik Trećeg Rajha), nemački Jevrejin Viktor Klemperer

On je u svoj dnevnik, još 1937, zapisao da je impresioniran koliko su nacisti bili impresionirani brojkama, rekordima i sličnim numeričkim superlativima, "nezabeleženim u istoriji" stvarima. Hvalili su se, recimo, kako je za ukrašavanje ulica Berlina, prilikom posete Benita Musolinija, utrošeno čak 40.000 metara tkanine, samo za šivenje zastava; onima iz ostatka Evrope koji su tvrdili kako je došlo do propasti (slobode) štampe u Nemačkoj, nacisti su podastirali neverovatan podatak da bi tiraž svih nemačkih novina obrazovao stub koji bi sezao 20 kilometara u stratosferu! Tada je Klemperer, naivno, tu fascinaciju ciframa karakterisao kao „amerikanizam najgrublje vrste“.

Sam Firer se, 26. aprila 1942, u svom obraćanju Rajhstagu (parlamentu), skromno i plastično, samouporedio sa Napoleonom, podsećajući da je francuski vojskovođa u Rusiji ratovao na -25 stepeni, a on, Hitler, bez problema i na -45, pa jednom čak i na -52 Celzijusova stupnja!

Klemperer je to opisivao kao sličnost sa američkom manijom za postizanjem rekorda u svemu i svačemu, odnosno "američkim kultom brojeva". Pa je sve ilustrovao jednim vicem o slonovima: Kao, Amerikanac se hvali kako je ubio svog hiljaditog slona, onaj Nemac iz nemačkog naroda mislilaca, pesnika i zanesenih naučnika s početka 19. veka bi pričao o slonovima iz punskih ratova, dok bi se Nemac iz Trećeg rajha, na istu temu, hvalio kako je najboljim oružjem na svetu ubio najveće slonove na svetu i to u neshvatljivo velikim količinama!

A gde je u svemu, onome onomad i ovome danas, moral?

Hemingvej je zapisao da je moralno ono posle čega se dobro osećate, a nemoralno ono posle čega se osećate loše... Nemam tu šta da dodam velikom Ernestu. (objavljeno na cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

Milivojević: Vučić mora biti svestan da izbora neće biti ako ne poštuje Ustav

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić mora biti svestan da izbora neće biti ako ne počne da poštuje Ustav, komentarišući tako njegovo učestalo isticanje da će naredne godine neko drugi preuzeti vođenje Srpske napredne stranke (SNS).

"Ovo je samo jedan od elemenata njegovog nepoštovanja pozitivnog zakonodavstava ove zemlje, to da je postao predsednik države a istovremeno ostao predsednik stranke", rekao je Milivojević za agenciju Beta.

On je naveo da pozitivno zakonodavstvo Srbije ne preporučuje da predsednik države istovremeno bude i predsednik stranke, ali je dodao da je "još drug Tito govorio da se ne treba držati zakona kao pijan plota ako zakon, kao u ovom slučaju, Vučiću ne ide u prilog".

Međutim, kako je Milivojević podsetio, kod Vučića postoji breme primera Tomislava Nikolića, njegovog prethodnika na čelu stranke, kojeg je upravo Vučić "naterao" da podnese ostavku na to mesto i postane predsednik svih građana.

"U najmanju ruku od Vučića, čak i da ne pominjemo zakon, već zbog normalne etike, očekujem da on svojim primerom pokaže da to što je on predlagao Nikoliću neće boleti ni njega da isto uradi, pogotovo ako želi da ostane predsednik države", rekao je politički analitičar.

Milivojević je ocenio da bi Vučić, ako ode sa čela stranke, došao u opasnost da izgubi sadašnji uticaj u njoj, ali "on za sebe kaže da je najhrabriji na svetu".

Prema rečima Milivojevića, postoji čitav "mozaik" Vučićevog nepoštovanja Ustava, jer je i "premijer, ministar spoljnih poslova, finansija, guverner Narodne banke", dok je još važnije za državu i narod njegovo postupanje u kosovskom pitanju.

"On je sve, osim onog što nije predsednik države kako Ustav nalaže", rekao je Milvojević. (Beta, 8.7.2019)

Milivojević: Zahtev da se pitanje Kosova vrati u UN jedina primerena reakcija na zabranu Prištine

Analitičar Cvijetin Milivojević je ocenio da bi zahtev da se pitanje Kosova vrati u Ujedinjene nacije bila jedina primerena reakcija Srbije na današnju odluku Ministarsta spoljnih poslova Kosova da zabrani ulaz svim srpskim zvaničnicima.

"Jedino bi na taj način Srbija mogla da reaguje kao ozbiljna država. Svaki drugi način pokazao bi da srpski zvaničnici nemaju ni ideju, ni rešenje za kosovsko pitanje", rekao je Milivojević u izjavi agenciji Beta.

Milivojević je rekao da je Srbija od početka Briselskog dijaloga imala "paradoksalnu situaciju" da srpski zvaničnici ne mogu da udju na Kosovo bez "specijalne dozvole prištinskih vlasti".

"Oni koji su pregovarali u ime Srbije, indirektno su prihvatili da idu na Kosovo kao da su stranci. Ovo danas je samo otišlo korak dalje. Do sada smo imali dobru volju Prištine da li će pustiti nekog srpskog zvaničnika ili neće", rekao je Milivojević.

Milvojević je kazao da je današnja odluka Kosova samo argument da se mora zatražiti stav Saveta bezbednosti UN, koji je mandat za posredovanje dijalogom dao Evropskoj uniji.

Dodao je da je ta odluka samo još jedan pokazatelj da je dijalog od samog početka bio "bez uredjene procedure i odnosa". (Beta, www.beta.rs, 4.7.2019)

Да нам Тито дође и кроз школу прође

Мој омиљени теоретичар и практичар пропаганде Гебелс др Јозеф (да будем прецизан: мислим на Доктора из његове предратне фазе) је, још 1934. године, на "Партијском конгресу оданости", саветовао своје страначке колеге да ГОВОРЕ ЈЕЗИКОМ КОЈИ НАРОД РАЗУМЕ, јер "ко хоће да говори народу, мора, како Мартин Лутер каже, да слуша како народ говори".

Што ће рећи да "Аватар", у коме уместо Божанства, наш Врховник од крви и меса, силази у народ носећи том народу диљем Србије, закључно са Сивцем од прекјуче, руковет "Будућности Србије", није тек тако онако, ни од чега и ни због чега.

Но, то је за ову тему чак и мање важно од чињенице да је др Гебелс Берлинцима најволео да се, окружен младима, обраћа из Палате спортова, користећи, веома често, метафоре - управо из речника, тада најпопуларнијих, спортова, од фудбала до, најчешће, бокса!

Али, пре свега, да се представим: Члан сам Савеза пионира Југославије од првог основне (нико ме није питао јесам ли хтео да се учланим), када су ми, за Дан Републике, 29. новембра 1972, на главу ставили плаву капу са петокраком и везали црвену мараму око врата; члан сам Савеза социјалистичке омладине Југославије од седмог разреда (опет ме учланило без питања)... Никад нисам затражио исписницу, па није немогуће да сам, и дан данас, пуноважни пионир и "есесојевац".

Певао сам пионирску химну "Ми смо пионири нашега реона, нас има тачно пола бтаљона".

Неке генерације иза мене училе су напамет и следећу песмицу:

"Мене тата пита - да ли волим Тита,

а ја њему велим шта највише желим:

ДА НАМ ТИТО ДОЂЕ И КРОЗ ШКОЛУ ПРОЂЕ,

да види све ђаке, па и нас прваке..."

Дакле, ИНДОКТРИНИСАН сам, још од малих ногу, за братство и јединство и социјалистички самоуправни социјализам, заклео се на вечну љубав највећем сину наших народа и народности.

Онда сам, 1990, када се партијски плурализам, као епидемија, почео да шири од Вардара, па до Триглава, и од Марибора до Ђевђелије, за тренутак сам (на срећу, само за тренутак) поверовао да је одзвонило и свакој, евентуалној, будућој ПРИСИЛНОЈ МАНИПУЛАТИВНОЈ, дакле, СУГЕСТИБИЛНОЈ ИНДОКТРИНАЦИЈИ којом су биле бомбардоване генерације од 1945. године.

Но, грдно сам се преварио. Уместо индоктринације за "социјализам који нема алтернативу", уследиле су нове свенационалне и општедржавне мантре, од оних у којима, свеједно, "Југославија", "српство", па "мир по сваку цену", па, на крају, "ЕУ" - НЕМАЈУ АЛТЕРНАТИВУ.

Ах, да. Индоктринација - шта је? Само организована по(д)ука, подучавање по замисли оних који у датом тренутку јашу на државном трону или...? Управо,

индоктринација је процес насилног усађивања идеја, ставова, идеологија, сазнајних стратегија, али такав процес у коме се ОД ИНДОКТРИНИСАНЕ ОСОБЕ ОЧЕКУЈЕ ДА НЕ ДОВОДИ У ПИТАЊЕ или критички испитује доктрину коју је научила, односно оно што јој је, од јаслица и вртића, кроз цело школовање и радни и животни век, УСАЂЕНО У СВЕСТ КАО (ЈЕДИНА) ИСТИНА. Као друг Тито у мој мозак што је.

Поменух већ фазе у одрастању детета у човека.

И Борис Први Лепи волео је - није да није - сликање с малишанима. С ондашњим коалиционим Домалим (данас. Доглавник) који је, додуше, тада већ био порастао, играо је чак и баскет "један на један". А 2010. је, на тениском терену у "Арени", прослављао победу као да је, Боже ми опрости, ономад он, а не Ноле, Виктор, Јанко и Зики, освојио Дејвис куп...

Али, овако као данашњи Врховник (онај што је, пробијајући се кроз снежне сметове Фекетића, још оне прве своје владарске зиме, као Спајдермен, спасавао завејану гастарбајтерску децу) - ипак, није умео.

Кад се оно сликао у Тиршовој, у директном ТВ преносу на свим националним  фреквенцијама, са болесним дететом...

Јој, кад је оно, недавно, лупио банану оном малцу!? Па, сад, прекјуче, кад је у сивачкој фискултурној сали делио аутограме озареној дечици, потписивао им тениске лоптице, примао на поклон одбојкашке лопте, дресове са својим именом, шутирао седмерац голману кадета РК "Сивац", сликао се са предшколцима и бебама... А тек како је одиграо главомет са једном малом одбојкашицом, о чему је егзалтирана илегална Телеграфска агенција нове Југославије подробно известила, са све кимџонгуновским насловом: "Егзибиција у хали у Сивцу: Погледајте потез какав нико није очекивао од Вучића". Иста Илегална обавестила је да је Врховникова посета спортској хали у Сивцу "била посебна због присуства великог броја деце, што је председник Србије искористио како би посветио време најмлађима и чуо њихове проблеме". Други су писали како је "девојчица бацила лопту Вучићу, а он показао како пимплује", што је, не тако давно, исто у директном ружичастом ТВ преносу, презентовала и његова Тајница...

Шеф Канцеларије Уницефа за Србију је, уочи претходних парламентарних избора, рекао да је начело те организације Уједињених нација која се бави заштитом права деце - да се деца НЕ СМЕЈУ КОРИСТИТИ И ЗЛОУПОТРБЉАВАТИ У ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ и, као илустрацију, управо навео пример када ПОЛИТИЧАР ИДЕ У НЕКУ ШКОЛУ САМО ДА БИ СЕ СЛИКАО СА ДЕЦОМ.

Ах, те пусте резолуције декларације и закони. Што рече мој друг Тито, не треба их се држати ко пијан плота.

А кад се само сетим, како су наш Врховник и његово Државно Климоглавство, сложно, снажно и јуначки ошинули по оном опасном Д.Ђ (14) "чије име нико не сме да помене, а сви се праве блесави"! Оно јесте да није он цепао слику нашег првог попечитеља просвете Доситеја, пардон Шарчевића, али мора мало ту да се поради на превентиви јер, с обзиром чији је мали и ко му је кум, сигурно би и он цепао министров портре, само да му је дошао шака...

Зато, још један аплауз на отвореној сцени, нашем храбром Врховништву које гледа пет година унапред и види одакле прети опасност! (objavljeno na cvijetinmilivojevic.blogspot.com)