понедељак, 22. јул 2019.

KOJA JE TAJNA SPS-a? Državotvorci ili oportunisti, levičari ili nacionalisti, tek za 29 godina postojanja skoro uvek su bili NA VLASTI



Socijalistička partija Srbije obeležila je ove nedelje 29. rođendan, a obeležila je i višestranačje u novijoj istoriji Srbije: u pitanju je jedina partija koja nije napuštala Skupštinu, a gotovo ni vlast otkako su 1990. godine obnovljeni parlamentarni izbori.
Tog 17. jula 1990. godine SPS je formiran kao politička stranka iz Saveza komunista čiji je predsednik bio Slobodan Milošević i Socijalističkog saveza radnog naroda na čelu sa Radmilom Anđelković, neposredno pre donošenja Zakona o političkim organizacijama. Ako su tadašnji komunisti i socijalisti lako predvideli nov zakon, teško da su mogli i da zamisle sadašnju istoriju SPS. I posle skoro tri decenije, socijalisti su jedina partija od obnavljanja višestranačja koja je prešla cenzus na svim izborima. Kada se uzme u obzir da u tom periodu SPS ni formalno ni indirektno nije učestvovao u vlasti svega četiri godine, postavlja se pitanje koja je tajna opstanka ove partije kako u parlamentu tako i na vlasti?
Mrkonjić: SPS državotvoran
Jedan od osnivača i počasni predsednik SPS Milutin Mrkonjić ističe da je ova stranka uvek bila državotvorna.
Milošević je bio istinski otac SPS
- SPS je izvorno narodna partija i utemeljivač socijalističkih ideja koje je svojim autoritetom uspela da nametne kao dominantne i u ovim uslovima. A situacija je takva da je sve manje stranaka sa jasnom ideologijom zbog čega se i mi polako gubimo. I mi se prilagođavamo tim uslovima, s tim što sam uveren da socijalizam ima budućnost jer je u duši svakog mladog čoveka - naglašava Mrkonjić. Kako kaže, obaveza svakog socijaliste je da pomogne državi.
- Socijalista mora da pomogne kada god ga država zove u pomoć. Tako sam i ja prihvatio funkciju ministra građevinarstva, iako sam nakon smrti Slobodana Miloševića bio najveći protivnik ulaska u vlast sa demokratama. Ipak, ja politiku ne shvatam kao rat u kome treba da se ubijamo i nemam nijednog neprijatelja među političkim protivnicima - podvlači Mrkonjić. Počasni predsednik SPS smatra da je najteži period u istoriji stranke bio nakon petooktobarskih promena.
- Od 2000. do 2003. godine gotovo da nismo ni postojali, pošto je Milošević otišao u Hag. Ali smo se polako konsolidovali i zahvaljujući novom rukovodstvu prilagodili uslovima, a pritom i izgurali svoje socijalističke ideje, iako nemamo većinu u Vladi. Stranka će imati budućnost samo ako shvati da je čine i mladi i stari, a ne samo mladi. Takođe, imaćemo budućnost samo ako nastavimo da radimo za narod kako bi narod imao po čemu da nas pamti - tvrdi Mrkonjić.
Milivojević: Lažima na vlasti
Politički analitičar Cvijetin Milivojević pak tajnu dugovečnosti SPS u parlamentu i na vlasti vidi u načinu njegovog nastanka.
Sastanak sa Vojislavom Koštunicom nakon 5. oktobra
- SPS je rođen vantelesnom oplodnjom Saveza komunista i Socijalnističkog saveza radnog naroda i ta oba roditelja su mu bila jako bogata, sa hiljadama kvadrata poslovnog prostora u svim gradovima Srbije. S druge strane, ostale stranke su bile beskućnici, odnosno podstanari. To je SPS-u već u startu donelo, šahovski rečeno, prednost kralja, kraljice i lovca u odnosu na druge partije - naglašava Milivojević. Kako kaže, već na prvim izborima videlo se na čemu se zasniva politika socijalista.
- Na izborima 1990. godine SPS je plasirao dve ogromne laži. Obećali su da s njima nema neizvesnosti i rata i da će za dve godine obezbediti švedski standard. Država se raspala u krvi, a za dve godine ne da nismo imali švedski standard, nego negativan rekord u hiperinflaciji - ističe Milivojević. Prema njegovom mišljenju, SPS je na indirektan način učesvovao i u vlasti Zorana Đinđića.
"Istorijsko pomirenje" sa DS revitalizovalo stranku
- Nakon 2000. godine i raskola Đinđića sa DSS-om Vojislava Koštunice, LDP Čede Jovanovića obezbedio je podršku DS u parlamentu preko grupe poslanika - disidenata SPS koje je predvodio Branislav Ivković. Praktično, SPS nije učesvovao u vlasti samo šest meseci u vladi Zorana Živkovića, nakon ubistva Đinđića, i u periodu od 2007. do 2008. godine u vreme vlade Borisa Tadića i Vojislava Koštunice. Prethodno je SPS od 2003. do 2007. pružao podršku manjinskoj vladi Koštunice i već tada su socijalisti dobili mnoga direktorska mesta u javnim preduzećima - objašnjava Milivojević. Aktuelni lider SPS, kaže Milivojević, prevario je nakon izbora 2008. godine najpre Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i Koštunicu, da bi četiri godine kasnije isto uradio i Tadiću.
Levo-desno
- Pred izbore 2008. godine, Dačić je veličao Miloševića i tvrdio da će ratovati za Kosovo, da bi se potom priklonio Tadiću. Zauzvrat, skinut je sa crne američke liste. Kada danas Vučić napada Tadićevu bivšu vlast, zaboravlja da je ona imala apsolutnu podršku od SPS. Slično se dogodilo 2012. godine kada je nakon parlamentarnih izbora Dačić pozvao svoje birače da glasaju za Tadića i rekao da je i on to učinio, da bi odmah nakon pobede Nikolića na predsedničkim izborima pregovarao sa njim o koaliciji na vlasti - podvlači Milivojević. SPS je kroz istoriju izazvao brojne polemike u javnosti, a jedna od najupečatljivijih je da li su ikada bili evropska levica.
Saradnja sa SNS sigurna je luka socijalista poslednjih godina
- SPS se predstavlja kao evropska levica, a zapravo je od svog nastanka bio sve samo ne evropska levica. Bili su i rigidni komunisti, lažni komunisti, ekstremni šovinisti pa čak i autošovinisti kada je u periodu od 1995. do 1997. Slobodan Milošević, navodno, bio garant mira na Balkanu - kaže analitičar. (Blic, Marko Tašković,  21.7.2019)

Нема коментара:

Постави коментар