Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da je izvesnije da Srbija na jesen dobije predsedničke nego vanredne parlamentarne izbore, navodeći da predsednik Srbije Aleksandar Vučić već mesecima priprema teren za takav scenario.
Gostujući u emisiji Sinteza, Milivojević je govorio o
opoziciji u Srbiji, ulozi studentskog pokreta, predizbornoj atmosferi i
političkim odnosima u zemlji, uz ocenu da se Srbija nalazi u najdubljoj
društvenoj krizi od 2000. godine.
Komentarišući spekulacije o mogućoj Vučićevoj ostavci i
raspisivanju predsedničkih izbora, Milivojević je rekao da takve informacije
treba posmatrati u širem političkom kontekstu.
"Ljudi su brzo zaboravili da je Vučić još pre izbijanja
građanskih protesta započeo svoju kampanju nudeći savetodavni referendum o
poverenju. Tada je poručio da bi, ukoliko ne bude imao podršku građana, bio
spreman da podnese ostavku", podsetio je gost Sinteze.
Milivojević smatra da je Vučićev politički stil takav da
retko prihvata ono što mu protivnici direktno traže.
"Poznajući Vučićevu političku prošlost, iskustvo i
propagandno umeće, mogu da kažem da ako mu tražite jedno, on je uvek spreman da
uradi nešto na pola puta. Ako tražite vanredne parlamentarne izbore, on može da
ponudi nešto između, a to su predsednički izbori", pojasnio je
Milivojević.
Prema njegovim rečima, već sada se može naslutiti redosled
budućih političkih poteza.
"Ne znamo kada će se to dogoditi, ali mislim da će prvo
biti predsednički izbori, pa tek onda parlamentarni izbori. Veoma teško će se
predsednik odlučiti za rizik da istog dana organizuje i vanredne predsedničke i
parlamentarne izbore", ocenio je naš sagovornik.
"Vučić imao
podršku parlamentarne opozicije da ne ide na vanredne parlamentarne
izbore"
Milivojević konstatuje da Vučić nije sam doneo odluku da ne
izađe u susret zahtevu studenata za raspisivanje vanrednih parlamentarnih
izbora.
Kako je rekao, od trenutka kada je studentski pokret
zatražio izbore, deo opozicije praktično je omogućio predsedniku da taj zahtev
ignoriše.
"Od 5. maja, kada su studenti zatražili vanredne
parlamentarne izbore, Vučić je sve vreme imao podršku parlamentarne opozicije u
odluci da ne ide na vanredne parlamentarne izbore", podsetio je politički
analitičar.
Gost Sinteze navodi da opozicija nije uspela da politički
kapitalizuje društvenu krizu i da "pate od manjka ambicije".
"Deo opozicije je sve vreme statirao u Narodnoj
skupštini, nije mogao da utiče ni na kakve odluke, ali je bio dovoljan razlog i
dovoljan paravan pred Briselom da se ne ide na raspisivanje izbora", rekao
je Milivojević.
"Studentski
pokret promenio odnose na političkoj sceni"
Osvrnuvši se na studentski pokret, Milivojević smatra da se
taj pokret pojavio kao neočekivani politički faktor.
"Studenti su se pojavili kao neočekivana sila koja je
došla da rasturi žurku. Laže svaki analitičar koji kaže da je očekivao da će se
posle 14 godina autokratije pojaviti baš takva snaga", naglasio je
analitičar.
Posebno je kritikovao odnos dela opozicije prema studentima.
"Kad je reč o odnosu opozicije prema studentskom
pokretu, to je kao kada biste vi kao roditelj bili zavidni na uspehu sopstvenog
deteta. Valjda je misija svakog roditelja i svakog učitelja da onaj koji ostaje
iza njega bude uspešniji od njega", ocenio je Milivojević.
Kampanja je već počela
Analizirajući političku atmosferu u Srbiji, Milivojević
ocenjuje da je izborna kampanja praktično već u toku.
"I vlast i studentski pokret građanima nude pozitivne
poruke, a paralelno postoji i veoma agresivna retorika koja dodatno produbljuje
podele. Vučić govori o EXPO, platama i penzijama, a studenti govore o
institucijama, borbi protiv korupcije i poštovanju zakona", ukazao je
sagovornik Newsmax Balkans.
Prema rečima Milivojevića, najveća politička promena
poslednjih godina je potpuna personalizacija vlasti.
"Od 2014. godine jedini ozbiljan politički akter sa
strane vlasti jeste Vučić. Mi na izborima gotovo da i ne viđamo naziv Srpske
napredne stranke kao nosioca liste. Liste se zovu Aleksandar Vučić uz određeni
slogan. To je dovelo do toga da građani sve manje glasaju za programe i ideologije,
a sve više za imena", primetio je analitičar.
Kako je predočio, upravo takav model politike je doveo do
depolitizacije biračkog tela u Srbiji.
"Građani uglavnom ne glasaju za političke programe,
glasaju za imena. To je posledica procesa koji traje godinama. Zato danas imamo
situaciju da se mnogo više govori o nosiocima lista nego o ideologijama,
programima i političkim vizijama", zaključio je Milivojević. (TV Newsmax
Balkans, newsmaxbalkans.com, emisija “Sinteza”, urednik Zoran Trifunović,
15.6.2026)
Нема коментара:
Постави коментар