Milivojević i Vuletić za Insajder: Zašto se i dalje ne zna datum izbora?

Dok se čeka odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, ostaje neizvesno kada će građani Srbije ponovo na birališta. Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da predsednik Srbije izlazi iz okvira svojih ustavnih nadležnosti kada govori o izborima, dok sociolog Vladimir Vuletić očekuje da će i parlamentarni i predsednički izbori biti održani do kraja godine.

Nakon jučerašnjeg skupa vlasti i današnjeg državnog obeležavanja Vidovdana, kao i skupa koji organizuju studenti u blokadi, jedno od pitanja koje se nameće jeste kada će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, čije je održavanje predsednik Srbije ranije najavio, ali bez preciziranja datuma.

Razgovor sa Vuletićem i Milivojevićem pogledajte u videu.

Dok se čeka odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, ostaje neizvesno kada će građani Srbije ponovo na birališta. Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da predsednik Srbije izlazi iz okvira svojih ustavnih nadležnosti kada govori o izborima, dok sociolog Vladimir Vuletić očekuje da će i parlamentarni i predsednički izbori biti održani do kraja godine.

Nakon jučerašnjeg skupa vlasti i današnjeg državnog obeležavanja Vidovdana, kao i skupa koji organizuju studenti u blokadi, jedno od pitanja koje se nameće jeste kada će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, čije je održavanje predsednik Srbije ranije najavio, ali bez preciziranja datuma.

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da predsednik Srbije izlazi iz okvira svojih ustavnih nadležnosti kada govori o raspisivanju izbora.

“Mislim da je reč o pokušaju predsednika da i dalje nastavi ono što je činio u svom prvom i drugom predsedničkom mandatu, a to je da izlazi iz onoga što je njegov ustavni mandat. Prethodnih šest meseci vlast nije želela ni da raspravlja zapravo na ozbiljan način o građanskim zahtevima. Studenti šest meseci ne da nisu pominjali bilo kakve izbore, niti želju da se bave politikom, a pogotovo nisu tražili nekakvu glavu Aleksandra Vučića, što su mediji pod njegovom kontrolom nemilosrdno imputirali studentima, a pogotovo nisu tražili bilo kakve predsedničke izbore”, ističe Milivojević.

Prema njegovim rečima, “predsednik Srbije je sada ubeđen da je ubedio veći deo građana Srbije da je njegova ustavna pozicija takva da on odlučuje kad će biti neki izbori”.

“Ja vas moram podsetiti da je on predsednik Republike sa osam ustavnih nadležnosti. Hoće li biti vanrednih parlamentarnih izbora, to ne zavisi od njega. Njegovo je da potpiše, a ne da odluči o tome kome će dati mandat za sastav vlade. Ako imaš većinu od 126 poslanika, nekome ko može da potpisima poslanika zatraži mandat, on ga mora dati. On kao predsednik Republike nije tu da donosi odluke”, navodi on.

Kako dodaje, kada je reč o predsedničkim izborima, reč je o nečemu drugom.

“Hoće li biti predsedničkih izbora, to zavisi od njegove lične odluke. Dakle, hoće li on sebi da skrati mandat, on ne voli taj izraz, juče je rekao da će da podnese ostavku, ili neće, i to je njegovo pravo, koje niko ne spori. Ali, kao što znate, građani Srbije u velikoj većini nisu tražili nikakve vanredne predsedničke izbore, tražili su parlamentarne izbore”, objašnjava Milivojević i dodaje kako bi redovni predsednički izbori trebalo da budu održani na proleće .

Kako kaže, važno je podsetiti i na strateške kalkulacije ako se izađe na izbore. Milivojević smatra da najave o mogućim predsedničkim izborima predstavljaju deo političke strategije koja traje još od kraja 2023. godine.

„Odmah nakon parlamentarnih izbora predsednik Republike počeo je da maše nekakvim savetodavnim referendumom o podršci njemu. Govorio je da će, ako većina građana kaže da mu ne daje podršku, podneti ostavku, iako na to nema obavezu. To nije referendum koji ga obavezuje na bilo šta“, kaže Milivojević.

On dodaje da, prema njegovom mišljenju, „niko tri godine ne traži vanredne predsedničke izbore, a on ih uporno nudi, dok od onoga što građani traže – vanrednih parlamentarnih izbora – beži“.

Na pitanje zašto predsednik, prema njegovom mišljenju, ne saopštava datum izbora, Milivojević odgovara da je reč o političkoj taktici.

„Mislim da se on lepo zabavlja pričom da će izbori biti u septembru, oktobru, novembru ili decembru. Prvo će biti za Đurđevdan, pa za deset dana, pa za Vidovdan, Petrovdan ili Mitrovdan – i to postaje vest“, kaže Milivojević.

On smatra da takve najave predstavljaju „spin-udicu“.

„To ne bi smelo ni da bude vest. To je jedna vrsta spin-udice koju, nažalost, guta većina medija, ali i deo političkih aktera“, kaže Milivojević.

Govoreći o skupovima vlasti i studenata, Milivojević kaže da, po njegovom mišljenju, imaju različit karakter.

„Ovo što mi danas gledamo ne izgleda baš kao predizborni skup, ali izgleda kao jedna vrsta skupa koji bi najavio mogućnost da će se oni pojaviti na izborima. Govorim o studentima“, kaže Milivojević.

Za skup vlasti održan prethodnog dana kaže da je, prema njegovoj oceni, bio „klasičan predizborni skup“.

„Ono što smo juče gledali bio je klasičan predizborni skup, koji je po našem zakonu zabranjeno održavati u vanizborno vreme. Ono što smo juče gledali dozvoljeno je isključivo u okviru izborne kampanje“, kaže Milivojević.

Hoće li izbori biti održani do kraja godine?

Za razliku od Milivojevića, sociolog Vladimir Vuletić smatra da pitanje termina izbora treba posmatrati u kontekstu, kako kaže, aktuelne političke krize.

„Ako mene pitate, ono što mislim da bi bilo normalno jeste da imamo normalne izbore. Ali, nažalost, nemamo normalnu situaciju, pa je logično da nemamo ni normalne, redovne izbore“, kaže Vuletić.

On podseća da je, prema njegovom viđenju, politička kriza počela u parlamentu, nakon pada nadstrešnice, a ne studentskim protestima.

„Setimo se krvavih šaka u parlamentu, dimnih bombi i svega što se tamo dešavalo. Tek mesec dana nakon toga uprave fakulteta i određene grupe studenata počele su sa blokadama, koje su se vremenom proširile“, navodi Vuletić.

 

Podseća da je, prema njegovim rečima, vlast još krajem 2024. godine nudila dve mogućnosti za izlazak iz političke krize – vanredne parlamentarne izbore ili savetodavni referendum.

„Taj referendum jeste neobavezujući, ali teško bi bilo vladati ukoliko ne dobijete podršku građana, pa da kažete da vas rezultat ne obavezuje“, kaže Vuletić.

On dodaje da je vlast u više navrata kao mogući termin za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora pominjala period od sredine septembra do sredine novembra.

„Dakle, neki oktobar je vreme održavanja parlamentarnih izbora. Poslednjih nekoliko dana, a i juče i decidirano, slušamo da će predsednik da ponudi ostavku, i oni bi trebalo da se dogode u tri meseca nakon toga. Dakle, izvesno je da će izbora biti i verujem da će i jednih i drugih biti pre kraja godine”, ističe Vuletić.

Kaže da ne vidi scenario u kojem izbori ne bi bili održani do kraja godine.

„Možda grešim, ali ne mogu da zamislim situaciju u kojoj izbora ne bi bilo do kraja godine, nakon svih ovih obećanja. Ako je već rečeno da će biti održani između septembra i novembra, onda je po svoj logici stvari to negde u oktobru“, kaže Vuletić.

Dodaje da, po njegovom mišljenju, ključno pitanje nije da li će izbora biti, već ko će na njima učestvovati.

„Što se izbora tiče, njih će biti, ali je samo interesantno ko će na njima učestvovati“, navodi Vuletić.

Skupovi kao pokazivanje političke snage

Govoreći o političkom značaju masovnih skupova koje organizuju vlast i studenti, Milivojević odgovara da je “sve to pomalo kopiranje onoga što su studenti uradili” i pokušaj da se odgovori brojkama.

“Ovde je sve u nekakvim brojkama. Ljudi koji nisu kompetentni, dakle, nisu ni matematičari ni ekonomisti, se kod nas bave izračunavanjem rasta izvoza, visinom GDP-a, postocima, a u ovom slučaju mere i koliko je ljudi bilo po kvadratnom metru”, ističe on.

Dodaje da su brojke, nekome, očigledno bitne.

“Prosečnom građaninu nisu bitne. Oni koji su juče bili na skupu znaju kako su došli na taj skup. Neću da ulazim u pitanja da li je neko nekome platio dnevnicu, potkupio ga na drugi način, obećao mu posao, pripretio mu da će izgubiti posao i tako dalje. To je stvar za svakog od njih koji su došli. Oni znaju i tačno i koliko ih je došlo i kolike su bile kvote i da li su te kvote ispunjene i tako dalje”, navodi Milivojević.

Milivojević smatra da se otvara i pitanje primene Zakona o javnom okupljanju.

„Po našem Zakonu o javnom okupljanju nemoguće je održati skup tri dana. Ovaj skup je prijavljen od petka u četiri ujutru do ponedeljka u četiri ujutru kao trodnevni skup. Postavlja se pitanje kako je i ko dao dozvolu za održavanje trodnevnog skupa“, kaže Milivojević.

On se osvrće i na skup u Pionirskom parku, navodeći da je, prema informacijama kojima raspolaže, prijavljen na neograničeno vreme.

„U Zakonu o javnom okupljanju piše da se javni skup na toj vrsti javne površine može održavati od šest ujutru do ponoći. To znači da bi, ako želite da i sutradan održite skup, morali da ga završite, uklonite opremu i ponovo prijavite novi skup od šest ujutru. Po mojoj računici, za ovih 16 meseci trebalo je da bude oko 450 dnevnih prijava tog skupa“, kaže Milivojević.

Prema njegovom mišljenju, problem je širi od samog prijavljivanja javnih okupljanja.

„Ovde imamo problem u kome se sa najvišeg nivoa legalizuje nepoštovanje Ustava i zakona. Daje se primer kako ne treba poštovati Ustav i zakon“, kaže Milivojević.

Ko danas može da okupi građane?

Na pitanje da li studentski skup smatra predizbornim, Vuletić odgovara da mu je važnije to ko danas u Srbiji može da organizuje masovno okupljanje.

„Jedino od političkih aktera trenutno u Srbiji masovan skup mogu da organizuju SNS i ono što se zove Studentska lista. Mislim da su to činjenice koje treba imati u vidu ako govorimo o političkim stvarima“, kaže Vuletić.

Dodaje da ne želi da ulazi u pravna pitanja, ali ocenjuje da se zakoni krše na različitim stranama.

„Pravo da vam kažem, kada bi se ulazilo u ove detalje na kojima Cvjetin, verovatno s pravom, insistira, pravna pitanja nisu moja oblast. Ali ono što mogu da vidim kao laik jeste da se, nažalost, sa svih strana krše i Ustav i zakoni. Niko za to ne odgovara“, kaže Vuletić.

Kao primer navodi univerzitete.

„Uprave su kršile Zakon o univerzitetu i Zakon o visokom obrazovanju. Niko ih nije pozivao na odgovornost, niti to sada čini“, navodi Vuletić. (Insajder TV, portal insajder.net, voditelj Marko Subotić, „Marker specijal“, 28.6.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=jGjf_DLN_NU