Политиколог и новинар Цвијетин Миливојевић гостовао је на синоћној трибини, одржаној у просторијама Грађанског покрета (ГП) „Смело“. Тема је била децентрализација кроз формирање градских општина Лешнице, Драгинца и Бање Ковиљаче, као предуслова останка, опстанка и развоја грађана који ту живе и у насељеним местима која гравитирају наведеним будућим административним центрима.
Говорећи о моделу
формирања градских општина Миливојевић је подсетио да то подразумева више фаза
и да све креће од грађанске иницијативе.
– Она подразумева
сакупљање потписа, па подношење захтева код градских органа да се улази у тај
процес, а следи саветодавни референдум и затим долази до оснивања градске
општине. Иначе, референдум је локалног типа на територији насељених места која
желе да се формирају општине. У вашем случају то не би била цела територија
Лознице јер не би имали право да у томе учествују грађани који не желе
формирање градске општине, већ само они који су то иницирали. За све ово
потребна је политичка воља, иако овде није реч о политичком питању. Тек није
страначко питање, већ питање које уједињује све грађане – рекао је.
Он је подсетио да на
оваквим трибинама учествује јер се од увођења вишестраначја у Србији 1990.
године бави хроником унутрашњо-политичког живота у Србији, има више објављених
књига на ту тему, а и на Факултету политичких наука је предавао предмет Односи
са јавношћу.
– Фацсинира ме једна
врста лажне свеопште сагласности. Када се било шта кандидује на тему
децентрализације имате у сваком сазиву Скупштине скоро па опште јединство,
поготово народни посланици који далазе у Народну скупштину из унутрашњости су
за то. Али, када се гласа, онда се ту направе поделе. Од почетка деведесетих су
тражени закони о дислокацији најважнијих државних институција јер смо имали
најаве шта ће се десити са Косовом и са расападом СФРЈ. За 36 година ништа се
од тих предлога није остварило. Било је у једном тренутку неколико сектора
Народне банке размештено у Крагујевац, Нови Сад, али од министарстава нити једно.
Закон о територијалној организацији је допустио да неке општине добију статус
града, а треба поменути да Лозница није испуњавала услове јер није имала сто
хиљада становника, али није једина. Бор је имао око 30 хиљада становника, а
добио је статус града тако да је Лозница један од већих у том смислу – подсетио
је Миливојевић и додао да данас имамо 20 градова са тим статусом у Србији, а да
су само у два формиране још неке градске општине.
Навео је Крагујевац,
као некадашњу престоницу Србије, који нема ниједну градску општину, Ниш има
пет, а Београд 17 градских општина. Додао је да иницијатива јесте било, али и
да се све своди на то да ли постоји политичка воља или не. Где је она
постојала, попут Ужица и Пожаревца, то се реализовало, навео је.
Одборник у Скупштини Лознице Драган Пајић рекао је да је ова
трибина први корак за покретање иницијативе о формирању градских општина, уз
подсећање да то није нова иницијатива и идеја, али да су околности тренутно
„најновије и да никада нису биле као сада“.
– То значи да су нека насеља у изузетно тешкој ситуацији,
велика је девастација, миграција становништва, привредна активност је на врло
ниском развоју и сматрамо да је једини начин опстанка и останка, као и будућег
развоја тих простора децентрализација и формирање административних центара у
тим местима где природно гравитирају друга мања насеља. Да практично кроз своју
сопствену управу руководе средствима. Данашња села немају шалтер за било шта,
пошту, банкомат, амбуланту, иако их има изграђених у већини месних заједница,
као ни адекватну продавницу. Сви ти кључни елементи су повучени из тих места и
једини начин да се то заустави и да људи схвате да је судбина у њиховим рукама
јесте да подрже иницијативу, да актуелној власти укажу да је њихова воља толико
јака како би власт кренула ка решавању проблема. У Статуту града ми већ имамо
остављену могућност о формирању градских општина, што је и законски основ на
који се позивамо – поручио је Пајић. (loznickenovosti.com, С. П, 1.6.2026)
Нема коментара:
Постави коментар