“Posle višemesečnog omalovažavanja sasvim mirnih demonstracija, Vučić je u utorak, 12. avgusta, započeo uznemirujuću strategiju zastrašivanja, raspoređujući na ulice zemlje nasilnike i huligane za koje se zna da su bliski moćnim srpskim organizovanim kriminalnim snagama, koji provociraju demonstrante“, konstatovao je, u uvodniku, list “Mond”, blizak, Vučiću navodno bliskoj, zvaničnoj francuskoj diplomatiji.
Savet za nacionalnu bezbednost (kome su, prema slikama, kao
neželjeni “gosti iznenađenja”, prisustvovali tužioci Dolovac i Nenadić, te “po
difoltu”, Bata Gašić, Dača, Orlić, Brnaba, general Mojsilović, Mali i, naravno,
Veliki, Najveći), o Preobraženju leta Gospodnjeg 2025, raspravljao je neznano o
čemu.
Poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice je, prethodne večeri,
tokom obilaska razbijenih prozora i vrata, prethodno ispražnjenih prostorija
palilulskih naprednjaka, kojom prilikom se hrabro ogrebao o polomljeno staklo
(što je bila “vest dana” cele državne propagande), poručio da će on i njegovi
da „oslobode državu ovog terora i zla“, tj. u prvom licu njegove množine:
„Gonićemo mnogo više, mnogo brže, mnogo jače. Nikoga sa strane nećemo da pitamo
niti da tražimo dozvole!“.
Da l’ je sad mislio na uvođenje vanrednog stanja, da l’ na
formiranje sebi lojalnog specijalnog tužilaštva za sve, svašta i ništa, da l’
je mislio na “paljenje Rajhstaga”, da l' je najavio prelazak iz autokratije u
diktaturu – sam dobri Manitu zna.
A može mu se, pošto je, pre toga, dok je politički i javni
mejnstrim 13 godina “mudro” i kukavićki ćutao, državu sveo državu na servis za
zadovoljavanje njegovih ličnih potreba i prohteva.
Za zlu ne trebalo – to je onaj “izlaz u slučaju opasnosti” -
Poglavičina Tajnica koja, inače, od 25. novembra drži parlament pod državnim
udarom, drugostepeno je presudila da je, za pad nadstrešnice, pazi sad, “kriva
isplanirana diverzija, kao početak obojene revolucije”?!
Bože, oprosti im, ne znaju šta rade. Ali, gde baš na dan
Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada je on najavio svoje potonje
stradanje i slavu?
Jer, veruje se da se o ovom prazniku smenjuju godišnja doba,
pa se kaže: “Preobražava se i gora i voda...”
A “država, vatra i voda” su sile s kojima se ne igra i koje
niko ne može da savlada – kazao je, 1927, Benito Musolini, a složio se s njim,
98 godina kasnije, Poglavica plemena Ćacija i samoproglašeni vrhovni komandant
Ćacistana i svih srpskih zemalja.
No, opomene radi,
vredi i obrnuto. Barem po naravoučenijima sile Isaka Njutna.
Prvi Njutnov zakon (zakon inercije): Svako telo se opire
promeni svog stanja mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja, sve dok
na njega ne deluje neka spoljna sila. Dakle, telo ostaje u stanju mirovanja ili
ravnomernog pravolinijskog kretanja dok ga neka spoljna sila ne primora da ga
promeni.
Drugi Njutnov zakon (fundamentalni zakon dinamike): Ubrzanje
tela je direktno proporcionalno rezultanti sila koje na njega deluju, a obrnuto
proporcionalno njegovoj masi.
I, treći - zakon akcije i reakcije – najdirektnije primenjiv
na Srbiju, u kolovozu 2025: Na svaku akciju (silu) uvek postoji jednaka i
suprotna reakcija (kontra-sila). Tj. svaka akcija izaziva jednaku i suprotnu
reakciju.
Naučnik je ova tri zakona kretanja objavio, još u
predvečerje velike seobe Srbalja pod Arsenijem Čarnojevićem, dakle 1687.
godine, u delu “Matematički principi prirodne filozofije”.
S obzirom da ne verujem u mogućnost da naš Poglavica nije
čuo čak ni za zakon akcije i reakcije, smem li da zaključim da on danas, 342
godine od Njutnovog otkrića – potencijalne građanske sukobe, u kojima je on
lično već izabrao stranu i to onu manjinsku, njemu lojalnu Srbiju, provocira u
potpuno uračunljivom stanju i s predumišljajem?
. . .
On koji, kao, brani i čuva Srbiju i koji Srbiju voli više i
od sebe i sopstvene porodice, instalirao je paramilitarni kamp usred Dvorskog
parka Obrenovića i Karađorđevića, a kako se odnosi prema srpskoj istoriji i
tradiciji, nacionalnoj istoriji i državnim znamenjima, Beograđani svakodnevno
svedoče gledajući “junake” kako uriniraju po osmatračnici sa Kajmakčalana usred
okupiranog prostora između Novog i Starog dvora...
Kao što su građani ove zemlje, godinu i nešto unazad, mogli
da svedoče kako se najviši predstavnici vlasti i njihove službeni plutarsi
iživljavaju nad Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike
Srbije.
Iako član 6 tog zakona propisuje da se grb i zastava ne
smeju upotrebljavati ako su oštećeni ili su svojim izgledom nepodobni za
upotrebu, u direktnom TV prenosu smo gledali kako predsednici parlamenta srpska
trobojka služi za bacanje na pod posle zapaljivog “domoljubnog” govora, kako
jedna napredna poslanica srpski barjak koristi za brisanje, da prostite, stolice
na koju će smestiti zadnjicu, a paradržavnom TV tajkunu, izumitelju vojnih
dronova i letećih taksija, državni steg dođe kao preventivna kabanica oko
zgrade njegove TV kuće, štit od potencijalnih rafala konzumnih i mućak jaja, sa
multimedijalnom vučićoidnom porukom – “napad jajima na Pink je napad na srpsku
zastavu, što znači i napad na Srbiju, jerbo je ceo Pink ceo obučen u
trobojku”?!
Od svetog državnog i nacionalnog znamenja, napravio je
kompletan igrokaz.
On koji je, ogrnut zastavom, koliko juče, “slavio” prolazak
Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN (prema čudnim pravilima
glasanja, ona je ipak usvojena), danas sa kofama crvene, plave i bele boje,
komanduje “jurišem” na zidove privatnih stanova, ali ne svoju i kuće svojih
ortaka sa Dedinja, već novosadskog Limana. Siledžijskim iscrtavanjem
nacionalnih znamenja tamo gde im mesto nije, hajkom na (slovački) Bački
Petrovac, na Bačku Palanku i Vrbas i Novi Pazar, pendrekom i palicom uteruje
nekakvo njegovo viđenje “rodoljublja”.
Konačno, kao da mu se polako obija o glavu ona parola “Svima
su vam usta puna jadarita, a za Kosmet niko i ne pita” koju je, kao za
kafanskim stolom, naručivao od Terzinih “delija” kao “pesmu želju”, u vreme
kada su, pre pada nadstrešnice, bili aktuelni protesti protiv eksploatacije
litijuma.
O Kosmetu veliki “Aca Srbin”, mesecima, ni mukajeta.
. . .
Otkako je zaseo na tron koji mu samo delimično pripada (i to
tron predsednika Republike kao manje važan deo izvršne vlasti) i okupirao dve
druge grane vlasti (zakonodavnu i sudsku) kojima, po Ustavu Republike Srbije,
ne bi smeo ni da “prismrdi”, Poglavica je celu svoju “politiku” sveo na
nipodaštavanje i omalovažavanje svih svojih prethodnika na čelu ove države. Po
principu, pre mene ništa – posle mene potop.
Kao da pre 2012. i dolaska – sticajem okolnosti da je on,
pod svojim imenom i prezimenom, izgubio beogradske, a Njegova eks Ekselencija
Toma dobio predsedničke izbore - “laki luzera” na čelo Srbije nije bilo ništa?!
Kao u onom aforizmu Brane Crnčevića: „Pre rata nismo imali
ništa, a onda su došli Nemci i uništili nam sve.“
A po obrascu komesara boljševičke revolucije u carskoj
Rusiji.
Iako je i sam Nikita Hruščov, za veme posete Americi 1959,
priznao da je kao bravar u Donbasu, 1912-1913, materijalno bio imućniji nego
kao drugi sekretar Moskovskog komiteta partije, jer su, kako je rekao, „posle
revolucije, plate u velikoj meri smanjene, a cene mnogo porasle“.
Kad smo kod ovih tipičnih minhauzenovskih laži lažnih
“reformatora”, mitropolit Tihon Ševkunov, u knjizi „Propast imperije – ruska
lekcija“ (Catena mundi, Beograd, 2025), navodi i podatak da je, pre revolucije
u kojoj je proklamovana parola „Zemlja – seljacima!“, dakle, prema popisu iz
1916, 90 odsto oranica u evropskom delu Rusije već pripadalo seljacima, a s druge
strane Urala, u azijskom delu, u vlasništvu seljaka bilo je svih 100 odsto
oranica! Dok je, u isto vreme, u Velikoj Britaniji samo 13 odsto svojine
pripadalo seljacima, a ostatak lendlordovima i privatnim zemljoposednicima.
Rusko carstvo je, tada. svake godine ubiralo za trećinu veću letinu od većine
tadašnjih glavnih izvoznika žitarica u svetu (SAD, Argentine i Kanade) zajedno!
A onda je, sa kolektivizacijom u vreme sovjeta, stigla i – glad.
. . .
Dramoserski otužno, kao omamljen viškom otrovnih reči,
otkako je, 2012, došao na svevlast, Poglavica drugima pripisuje i imputira baš
ono što on sam čini ili bi voleo da čini, a u poslednje vreme, deluje kao neko
ko je za očuvanje vlastite i vlasti svojih dojučerašnjih golaća i gologuzana, a
danas, pod njim, silno omoćalih plutokrata, spreman da žrtvuje i sopstveni
narod.
Na jednoj strani, izigrava žrtvu, tražeći razumevanje,
podršku i zaštitu od svoje okrnjene, ali i dalje dovoljno cementirane biračke
baze („Dok dišem, dok kap krvi teče mojim venama, boriću se za naš narod i
Srbiju!“). S druge strane, upravo on lično svoje kritičare i narod u pobuni
optužuje za užasne namere („Zapamtite moje reči: ništa im drugo nije preostalo
nego da počnu da ubijaju ljude i pitanje je dana, to je to!“). Ili, u blažoj varijanti,
sa frekvencija Javne medijske kuće, upire prstom u nekakvu „petu kolonu“
(misleći na sve one koji se ne slažu sa njegovim sistemom vladavine), izaziva
građanske sukobe, uz opravdanja tipa: "Oni napadaju nadstrešnicu zbog
kineskih investicija, Generalštab zbog Amerike, Turski tok zbog Rusije".
Poglavica je sada definitivno skinuo rukavice.
Pripadnik “Kobri”, na partijskom zadatku ispred stranačkih
prostorija SNS, pucao u vazduh.
Policajac u civilu, ne kauboj, ali sa cigaretom u ustima,
potezao pištolj.
Jedan od najvažnijih policijskih komandanata pretio je
silovanjem privedenoj studentkinji, a odbrana tog “policajca” bila je u rangu
tragikomične opštedržavne odbrane od upotrebe “zvučnog topa”.
Ne ISIS-ov zatvor, ne američki Gvantanamo, ne nemački
konclogor, ali liči: Sedamnaest privedenih protestanata, ruku vezanih na
leđina, sa glavama nabijenim na zid, kleče na betonu ispred 17 policajaca koji
“poziraju” iza žrtava. Novi Sad, Srbija, avgusta 2025.
U danu studentske akcije “Lako je prutu da se sokoli, dok
bije decu njega ne boli”, “Obraćator nambr uan” obraćao se četiri puta, iz
četiri različite uloge: politički osvešćeni građanin, pa neformalni lider
najjače partije, pa legitimisani vrhovni komandant Ćacilenda, pa protivustavni
ministar policije, pa predsednik Republike koji prezentuje protivustavno
delovanje.
Dok je, sa svojim lojalistima, podizao betonske barikade oko
Ćacilenda i čadora Age-Hasanage na Bulevaru ispred Narodne skupštine sa ciljem
da taj prostor zadrži pod dugovečnom opsadom,
optuživao je studente i građane na ulicama da “svirepošću i brutalnošću
žele da sruše državu”, imputirao im “višestruki pokušaj ubistva i pokušaj
masakra nad onima koji su čuvali i branili svoju (partijsku) kuću”; onda
priznao da je “pokušao da dobije neke od tužilaca (dobio, pogađate, višeg
javnog tužioca u Beogradu), da vidi šta će da rade”…
Napokon, i utužio i, bez suđenja, presudio, pa uputio
protivustavnu i nezakonitu pretnju: “Uskoro ćemo da očistimo sve naše gradove
od tih ubica i batinaša”
Pre poslednjeg obraćanja, zicer mu je nabacio Politički Otac
rečenicom: Nije važniji život blokadera od odbrane poretka – ako ne ide
drugačije, onda, bojevom municijom!
A onda je, počev od Vrbasa i Bačke Palanke, definitivno –
dao potpuno odrešene ruke narodnoj miliciji da bije studente i građane koji se
bune, a da štiti “napredne čuvare” poretka.
Na dan početka Gospojinskog posta, na noć uoči Svetog
Stefana letnjeg, narod u pobuni prvi put je skandirao: “Ćaci i policija, jedna
koalicija”. Ili, skraćeno: Polićaci!
. . .
Na Preobraženje gledano, Poglavičnim rečnikom kazano: Država je pobedila – jer su njena deca, njena budućnost, prebijena ili u zatvoru, a ako nisu, isterana su na ulice. Država je pobedila tako što je Poglavica porazio sopstveni narod.
Postoji li i dalje izlaz, a da to ne bude frontalni
građanski rat?
Da, rešenje je jednostavno i sva četiri poteza su u rukama
Poglavice: Prvo, da konačno primi k znanju da on nije Luj Četrnaesti (“Država –
to sam ja!”), kao i da država nije samo monopol fizičke (pri)sile. Drugo: da
LKSNDH dopusti nadležnim institucijama da obelodane celu dokumentaciju u vezi s
nadstrešnicom, kao i da procesuiraju sve potencijalne krivce, računajući i
donosioce političkih odluka. Treće: da LKSNDH lično raspusti paramilitarni kamp
i veliki javni nužnik pored Spomen osmatračnice s Kajmakčalana, u Dvorskom
parku, što jedino on kao, od 13. avgusta, definitivno legitimisani vrhovni
komandant tog simboličkog rugla, može jedini da učini. I, konačno, da dozvoli
predsedniku Vlade da mu uruči obrazložen zahtev za raspisivanje vanrednih
parlamentarnih izbora. (cvijetinmilivojević.blogspot.com, 19.8.2025)
Нема коментара:
Постави коментар