Intervju: Cvijetin Milivojević: "Šmitovi potezi samo jačaju Dodika"

"Ne vidim ja da tu ima razloga za neki dramatičan rasplet, da Dodik kaže, e sad ćemo da otcepimo Republiku Srpsku. Nema potrebe jer on ima toliko mogućnosti po Dejtonskom sporazumu, samo da insistira na vraćanju onoga što su dejtonske nadležnosti. Jer za sve ono što je uzimano Republici Srpskoj ne postoji nikakva međunarodna verifikacija", izjavio je politički analtičar Cvijetin Milivojević.

Sa Cvijetinom Milivojevićem, političkim analitičarem, koji vrlo dobro poznaje političku situaciju i u Srbiji, ali i u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj, razgovarali samo dan pre nego što je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine oduzela mandat predsednika Republike Srpske Miloradu Dodiku, a na osnovu presude Suda Bosne i Hercegovine. Milivojević je, naravno, pravilno procenio da će to u svakom slučaju da se dogodi, tačnije da će CIK da oduzme mandat Dodiku jer je, kako kaže, "CIK konstruisan pre nekoliko godina upravo po želji Kristijana Šmita", osobe koja se nalazi na funkciji visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH, iako njegov izbor nije potvrđen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Frapantno je, ali u CIK su, na primer, predstavnici Srba, zapravo dvoje ljudi koji su iz dve opozicione partije. Jedna na predlog PDP-a, a druga na predlog SDS-a. Nema predstavnika najjače stranke u Republici Srpskoj, SNSD-a, što je paradoksalno. Sličan slučaj je i kod Hrvata, takođe, koji nemaju svoje adekvatne predstavnike. CIK je poznat po tome što je naknadno, dve godine nakon poslednjih parlamentarnih izbora u Bosni i Hercegovini, za srpskog delegata u Veću naroda parlamentarne Skupštine Bosne i Hercegovine izabrao kandidata, kako oni kažu, iz kinder jajeta, dakle iz žreba. Izvučena je ceduljica sa imenom, pogađaš kandidata iz PDP-a, takođe po želji Šmita. Iako je na izborima, pošto parlamenti entiteta biraju faktički delegate u Veću naroda, drugom domu parlamentarne Skupštine Bosne i Hercegovine, bio izabran kandidat SNSD-a. I sada je napravljena takva veštačka konstrukcija, da na osnovu ovog prvog, isto po nalogu CIK-a i Šmita, faktički je u Veću naroda onemogućena ona legalna većina koja je omogućavala predstavnicima Republike Srpske da ulože veto ili da spreče donošenje svake odluke za koju smatraju da je protiv interesa Republike Srpske i srpskog naroda. Govorim o tome šta je CIK u tom smislu reči", kaže analitičar Cvijetin Milivojević za "Ekspres".

Koliko je uopšte CIK legitiman?

"Nelegitiman je, a logično je da je nelegitiman ako nemate predstavnika SNSD-a. Pa zamislite, evo sada paradoksalno, Republičku izbornu komisiju Srbije u kojoj imate predstavnike opozicije, a nemate predstavnika SNS-a kao najjače vladajuće stranke? Naravno, kod nas je paradoksalno i ovo drugo što SNS ima većinu svuda, ali zamislite da nema predstavnika uopšte SNS-a u Republičkoj izbornoj komisiji. Dakle, taj scenarijo je moguć, da CIK oduzme mandat. To se može desiti već sutra, prekosutra. Onda u roku od 90 dana idu vanredni izbori za predsednika Republike Srpske. To se jednom desilo, doduše zbog smrti bivšeg predsednika Republike Srpske, Jelića, to je bilo 2007. godine, ali tada ništa nije bilo sporno. Tada je Skupština Republike Srpske zapravo izabrala vršioca dužnosti do kraja punog mandata, to je bio profesor Kuzmanović. Nije se išlo na vanredne neposredne izbore. Ovaj put bi se išlo, upravo je zato i smišljena ova caka. Na tim izborima ne može da učestvuje Dodik, prema slovu ove presude koja postoji. Ali tu postoje, takođe, pravne začkoljice. Na primer, sledeća instanca kojoj se odbrana Dodika može žaliti jeste Ustavni sud Bosne i Hercegovine."

Da li ta žalba Ustavnom sudu odlaže izvršenje?

"Mislim da ne odlaže, nemojte me držati za reč, ali takođe je jasno šta će Ustavni sud odlučiti. Ustavni sud Bosne i Hercegovine čine dva Hrvata, dva Bošnjaka, i dva Srbina plus troje stranaca. Po pravilu, to su predstavnici zemalja koje smatraju da Republika Srpska ne treba ni da postoji. Tako da je jasno šta će Ustavni sud odlučiti. A sledeća instanca je, naravno, sud u Strazburu. Tu treba pratiti izjave Anta Nobila, hrvatskog advokata, koji je Dodikov pravni savetnik, jedan od Dodikovih advokata u odbrani, koji kaže da je siguran da će, recimo, u Strazburu, ta odluka biti poništena jer je reč o političkoj odluci koja nema veze sa pravnom odlukom. Da je reč o političkoj odluci, to se pokazalo i posle prvostepene presude. Ovo je sada bila drugostepena, a prvostepena je doneta u februaru. I znaš da je Interpol Bosne i Hercegovine, naravno bez većine, raspisao poternicu za Dodikom. A onda je Međunarodna direkcija Interpola saopštila da ta poternica ne važi jer nije reč o presudi za kriminal ili neke druge radnje, nego je reč o političkoj presudi i zato te stvari ne važe. Interpol smatra da je reč o političkoj presudi."

Bilo je pokušaja čak i da ga privedu, pa nije uspelo.

"Da, pokušali su u tom interregnumu. Ali kažem, direkcija Interpola je saopštila da je reč o političkoj presudi i to ne važi. Da su oni njega hapsili zbog neke afere, našli mu da je ukrao neke pare, proneverio itd. pa ga onda osudili, onda bi ta poternica važila. Ali u ovom slučaju nije važila. E sada, šta bi se desilo kada bi stvarno izbori bili raspisani što je vrlo moguće? Videli smo da je još unapred, pre nego što su izbori i raspisani, lider faktički u ovom trenutku najjače opozicione stranke u Republici Srpskoj, što je PDP, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, saopštio da na takvim izborima PDP neće učestvovati, iako je ta stranka ljuti neprijatelj Dodikovog SNSD-a. Ali saopštili su da bi to faktički bila degradacija institucija Republike Srpske jer je Republika Srpska vlasna da sama obavi izbore na svojoj teritoriji. Ona bira i člana Predsedništva Bosne i Hercegovine na srpskoj strani i predsednika republike. Pokušava se pošto-poto da se faktički unitarizuje izborni proces. Kao što znaš, Republika Srpska je usvojila u protekle dve godine intenzivno dvadesetak zakona koji zapravo vraćaju dobar deo ustavnih nadležnosti koje Republika Srpska ima po Dejtonskom sporazumu, a koje su visoki predstavnici i pre Šmita, a pogotovo Šmit, faktički degradirali, poništavali... Ti zakoni su na čekanju i opozicija u Republici Srpskoj je često prozivala Dodika kako ne sme da ih potpiše i kako je kukavica itd. Jedan od tih zakona, koji je vrlo važan za ovu priču, jeste Zakon o izborima u Republici Srpskoj, gde je zapravo Izborna komisija Republike Srpske nadležna za obavljanje izbora za predsednika Republike Srpske, za Skupštinu Republike Srpske i za lokalne izbore u Republici Srpskoj. Tako su, faktički, jedna od njenih nadležnosti izbori za predsednika republike."

Što znači da bi eliminisao CIK iz procesa.

"Pa da, ali taj zakon nikada nije stupio na snagu. Ali on sada može stupiti na snagu jer je usvojen na Skupštini, dovoljan je paraf Dodika na njemu jer on kao predsednik republike potpisuje taj zakon, i on se objavljuje u ’Službenom glasniku’ i stupa na snagu. A zašto je ovo takođe važno i paradoksalno. Većina građana u Srbiji i ne zna zašto je suđeno Dodiku. Suđeno je zato što je uprkos naredbi Šmita zapravo potpisao neke zakone koje je usvojila Republika Srpska."

I objavio ih u "Službenom glasniku".

"I objavio ih u ’Službenom glasniku’, tako je, pa je suđeno i direktoru ’Službenog glasnika’. On je oslobođen, a Dodik nije. Što je takođe paradoksalna situacija da, zapravo glas nekoga koji nema legitimitet, što je Šmit, jer njegov izbor nije nikada potvrđen, evo već tri godine kako je visoki predstavnik takozvane međunarodne zajednice, što je vrlo nedefinisano..."

Nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Nisu glasali za njegov izbor ni Rusija ni Kina, od stalnih članica Saveta bezbednosti. Prema tome, on sam nije visoki predstavnik. I on sada koristi nešto drugo. Postoji jedno telo koje se zove skraćeno PIC Savet za implementaciju dejtonskog mira, koje je savetodavni skup zemalja koje se prijavljuju da budu u tome. To nije nikakvo telo koje je birao Savet bezbednosti ili Generalna skupština Ujedinjenih nacija. To je savetodavno telo. E Šmit je sada našao varijantu, pošto ga Savet bezbednosti ne tretira kao visokog predstavnika, on se sada obraća PIC-u i traži od njega saglasnost za svoje poteze. I to dobija, naravno, jer, osim Rusije, ostale članice Saveta za implementaciju mira su članice NATO-a, nekoliko arapskih zemalja, Turska itd., koje su apsolutno za unitarnu Bosnu i Hercegovinu, protivno Dejtonskom sporazumu, koja nema ni entitete ni konstitutivne narode. Tako da on dobija podršku od tog PIC-a. Sve su to paradoksalne situacije. Sa druge strane, imate predsednika Republike Srpske, koji je institucija po Dejtonskom mirovnom sporazumu. Narodna skupština je takođe institucija po međunarodnom Dejtonskom sporazumu. A onda predsednik ne sme da potpiše odluke koje je njegova skupština donela jer mu, bože moj, to zabranjuje neki neidentifikovani stranac kako oni zovu Šmita. Dakle, to su sve paradoksi ove situacije."

Šta je put ka razrešenju?

"Ima onih koji tipuju na to da će vlast iz Beograda, koja navodno ima ogroman uticaj na Dodika, da spusti loptu i natera Dodika se povuče i da na tim izborima za predsednika republike kandiduje nekog svog, na primer, Željku Cvijanović, koja je već bila predsednica Republike Srpske, a da on faktički ostane da kormilari iz senke."

A platiće kaznu da ne bi išao u zatvor?

"Kaznu će svakako platiti. Zato je i doneta takva kazna jer ne bi ga mogli zatvoriti. Ovako, 36.000 maraka, to je 100 maraka za jedan zatvorski dan. I to u Bosni i Hercegovini plaćaju kada imaš ispod godinu dana zatvora. Platiš, ne ideš u zatvor, što je smešno. Taj zatvor se i ne pominje kao takav. Ali ovo drugo je suština, da je njemu zabranjeno obavljanje javnih funkcija u periodu od šest godina. Dakle, da ne može da se kandiduje sada na predsedničkim izborima, tim koji bi bili održani. I onda oni navodno dobri poznavaoci prilika kažu kako će njega zvanični Beograd naterati, Vučić će ga naterati, da se on ne kandiduje, nego da zbog mira u kući ide Željka Cvijanović... Kada bi on to uradio, ne da je to kraj njegove političke karijere, nego je to kraj i SNSD-a. Jer, faktički, ako stranka koja pobeđuje na izborima decenijama unazad, dozvoli sebi to, to znači da je ona spremna da ide i na dalju vrstu kompromisa. A sledeći kompromis je ukidanje Republike Srpske. Prema tome, ja u tu varijantu teško da mogu da poverujem."

Šta je druga varijanta?

"Druga varijanta je da se izbori održe, da Republika Srpska čak ne sprečava te izbore da budu održani, ali da oni propadnu jer na njima neće učestvovati niko od onih koji glasaju za vladajuću koaliciju. Evo u ovom konkretnom slučaju jedna opoziciona stranka, PDP, rekla je da neće učestvovati. Tako da ti izbori ne bi imali nikakav ni legalitet ni legitimitet. Da Republika Srpska prosto ignoriše te izbore, a istovremeno, faktički deo zakona koji su već usvojeni stupi na snagu. Na primer, taj zakon o izborima prema kojima bi onda bili raspisani izbori po zakonima Republike Srpske. To je mogućnost takođe. Dakle, ne vidim ja da tu ima razloga za neki dramatičan rasplet, da Dodik kaže, e sad ćemo da otcepimo Republiku Srpsku. Nema potrebe jer on ima toliko mogućnosti po Dejtonskom sporazumu, samo da insistira na vraćanju onoga što su dejtonske nadležnosti. Jer za sve ono što je uzimano Republici Srpskoj ne postoji nikakva međunarodna verifikacija. Nisu se sastali učesnici konferencije u Dejtonu ili Parizu na kojoj je potpisan mirovni sporazum, nema potpisa garanta. Među garantima su i Sjedinjene Američke Države, ali i Rusija, da se na primer ukidaju nadležnosti entiteta. To ne postoji nigde kao takvo, prema tome, meritoran je onaj Dejtonski sporazum koji je posle parafiran i u Parizu iz novembra 1995. godine. To, prema mom mišljenju, u ovom trenutku izgleda kao bliže rešenje. Drugo, u ovom trenutku garant opstanka Republike Srpske je pre svega Rusija, a potom Kina. I Dodik je svoju političku sudbinu vezao za Rusiju. Vi ste videli kakve su izjave ruskog ambasadora. Nesporno je da Kremlj stoji iza toga da, otprilike, njih ne to ne zanima, da je to apsolutno protivpravno itd. Može se ići i na treće rešenje, ako ima malo mudrosti. Jer nisu Rusija ili Kina jedine koje podržavaju u ovom trenutku Republiku Srpsku. Imate Mađarsku iz Evropske unije, imamo Izrael takođe... To su ozbiljni međunarodni činioci. Nisam siguran i da je sadašnja američka administracija, za razliku od prošle, nešto suviše kivna na Republiku Srpsku. Mislim da i tu postoji neka vrsta otopljavanja. Tu se može ići i u pravcu nekakvog dogovora. Koliko sam ja razumeo, mandat ovom Šmitu, taj njegov samoproglašeni mandat, ističe sledeće godine. Da se nađe nekakvo rešenje, kao što je u ovom konkretnom slučaju nađeno rešenje koje izgleda kao trajnije rešenje, a u stvari je međurešenje, da Dodik pristane da ode u sud u Sarajevo, sud Bosne i Hercegovine, a da mu zauzvrat, kada se pojavi pred sudom, odmah ukinu poternicu. Nije to dogovor koji je napravljen na nivou Dodik – Šmit ili, ne znam, Dodik – predstavnici bošnjačke vlasti u Sarajevu, nego očigledno na nivou nekakvih međunarodnih moćnika. Ali ispostavilo se da je to bio kratak predah."

Koja god varijanta da bude ili da se održe nekakvi izbori u kojima većina stranaka iz Republike Srpske neće da učestvuje ili da bude ova druga opcija, da li će to produbiti krizu u Bosni, ili ima šanse da se stvari nekako smire?

"Pa, ima, naravno. Mi smo završili priču na prostoru bivše Jugoslavije kada je reč o pretnjama, mi ćemo vama ono, a oni će nama ovo. Dakle, to je završeno. Jasno je da nema nijedne sile na prostoru bivše Jugoslavije koja je jača od neke druge sile. Nema nijedne sile, i da postoji kao sila, koja ima apsolutnu suverenost donošenja odluka. Dakle, tu je sada rukopis nekakvih međunarodnih moćnika. Naravno, nikome nije u interesu da na bilo kom prostoru bivše Jugoslavije dođe do bilo kakvih sukoba, prema tome biće nekakva vrsta kompromisa, to je jasno."

Ako Dodik dok ne ode sa funkcije, ako će da ode, potpiše izborni zakon i te druge zakone koji su doneti a nisu potpisani, kakva će reakcija Šmita da bude? I kakva će biti reakcija dela međunarodne zajednice koja stoji iza njega?

"Pa, da je postojao stav međunarodne zajednice da Dodika treba uhapsiti, oni bi njega optužili za, na primer, neku od afera za koje je vezivan. Ima tih afera, na primer afera vila na Dedinju, kredit itd. Dakle, da su hteli da ga hapse, to je bilo rešenje, vrlo jednostavno. Ako si osuđen za kriminal, važi međunarodna poternica i ne možeš da se sakriješ. Dakle, ne bi se desilo to što se desilo. Očigledno da nije postojala ta vrsta želje, postojala je neka druga vrsta želje, u ovom slučaju se stvar svodi na politiku. Dakle, očigledno je da će se tražiti neka vrsta kompromisa u tome. To je ono što stoji. Taj kompromis je činjenica, na primer, sa strane Dodika šta će on uraditi. Pa odustaće od zakona koje je usvojila Narodna skupština Republike Srpske. To je njegova dobra volja. Sa druge strane će se učiniti to, aha, mi ćemo naći rešenje da prođe stvar kako prođe, bez hapšenja ili nečega drugog. To je taj međuprostor gde se traži kompromisno rešenje. I dok vi mene to pitate, očigledno je da to ide u tom pravcu. I to je potpuno jasna stvar."

Znači, sve mu dođe opet kao neki igrokaz.

"Pa, apsolutno igrokaz. Igrokaz, nažalost. Ali igrokaz koji odgovara sad svima. Imate redovne parlamentarne izbore u Bosni i Hercegovini koji idu oktobra 2026. godine. Svima odgovara dizanje tenzija, pogotovo nacionalnim strankama. Sa svih strana pokazuju svojim biračima kako brane njihove interese, a istovremeno faktički desiće se to što će se desiti. Što se, nažalost, dešava od 1990. godine u Bosni i Hercegovini. Uvek na kraju većina građana sve tri nacionalnosti glasa za nacionalne stranke. I bez obzira na to što budu kivni u međuvremenu na svoje vlasti, zahvaljujući upravo ovome, ovo je klasična predizborna priča."

Zapravo Dodiku ovo samo diže rejting.

"Naravno. I te stranke koje su predstavnici nacionalnog biračkog tela, one same sebi dižu rejting, dižu se iz mrtvih. Sada kada bi bili izbori, sutra kada bi bili izbori, SNSD bi razvalio u Republici Srpskoj, kod Bošnjaka bi pobedio SDA, a kod Hrvata, ja mislim da bi onih 98 odsto HDZ-a skočilo na 101 odsto, u ovom trenutku. To je više nego jasno."

Bez obzira na to što ljudi tamo nisu presrećni, recimo SNSD-om i Dodikom?

"Ali, pazi, ovo dizanje tenzija je upravo u tom smislu, i onda svi se osećaju sigurnim, da se ja zaštitim, nacionalna stranka će me zaštititi... I te ljude treba razumeti. Možda su malo prerano počeli, malo prerano je počela izborna kampanja. Inače u Bosni i Hercegovini je specifična stvar, to je valjda jedina država u okruženju gde se striktno vodi računa da ona klasična marketinška kampanja, političkog marketinga, ne sme trajati van izbornog vremena. A izborno vreme je samo 30 dana. I to se stvarno poštuje. Tamo su velike kazne ako pokušaš kroz skriveni marketing da plasiraš političke poruke. Ali, nažalost, ovo sve vreme se koristi za upravo tu priču, koja izgleda sofisticirano. Ljudi misle da se bore da li će Dodik biti uhapšen ili oslobođen i sačuvan. A u stvari se svi bore za pozicije pred ove izbore. Pa nije bez veze PDP, PDP je, da kažem, probritanska stranka u Republici Srpskoj, najjača opoziciona u ovom trenutku, odnosno Vuković kao gradonačelnik Banjaluke rekao je da on neće izaći na te izbore, ako ih bude za 90 dana. Na te vanredne predsedničke izbore u Republici Srpskoj. Zašto? Pa upravo zbog biračkog tela. Jer to njegovo biračko telo to ne očekuje od njega... Tako da je on sad stavio i ovaj nesrećni SDS u dilemu da li oni smeju da izađu na izbore."

Oni nisu baš striktni da neće da izađu.

"Ali šta bi se desilo kada bi SDS izašao, a ne izađu vladajuća koalicija i PDP? Onda bi SDS mogao da zatvori vrata, da ih zaključa katancem posle tih izbora. Završio je. Na parlamentarnim izborima ovim redovnim koji idu sledeće godine u celoj Bosni i Hercegovini oni bi pukli kao zvečka. Dakle, očigledno je. Sve poruke koje dobijamo su te poruke. Beogradska javnost ne kapira da se tiho dešava nešto, na primer, i u zapadnoj Hercegovini. HDZ je profitirao, recimo, ali jednokratno, od Šmita. Na prošlim izborima on je faktički izvršio vrstu udara na Ustav Bosne i Hercegovine, tako što je faktički onemogućio da bilo ko može da, misli se pre svega na predstavnike bošnjačkih stranaka u Federaciji, na neki način blokira donošenje odluka u Veću naroda Federacije Bosne i Hercegovine. Pa izbor vlade. Recimo, prethodna vlada Federacije Bosne i Hercegovine je potrajala maltene od pretprošlih izbora, upravo zbog toga. Hrvati su bili zadovoljni time jer su oni sada imali dovoljan broj poslanika, zastupnika u Veću naroda parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, i nisu se mogli preglasavati. Ali im je falilo nešto drugo. Ne mogu da onemoguće nekog drugog ko nije član HDZ-a za člana Predsedništva. Komšić je član Predsedništva u ime Hrvata, ali oni smatraju da su pobedili delimično itd. I sada pred ove izbore vi čujete, to su poruke koje možete videti na svim hrvatskim portalima u zapadnoj Hercegovini, da se zapravo ide ka tome da oni neće navodno izaći na izbore ako se ne pravi jedna vrsta pozitivne diskriminacije izborima, da zapravo kandidat HDZ-a mora biti izabran po svaku cenu. To je glavna priča kod njih sada. I oni sada prave tu đavolje saveze. Prave đavolji savez prvo sa Dodikom, pa su pravili đavolji savez sa delom stranaka koje čine bošnjačku komponentu u vlasti Bosne i Hercegovine. Pa su pravili u jednom trenutku sa delom opozicije u Republici Srpskoj, pokušali pa pukli itd. Pa će verovatno u sledećoj fazi sa SDA-om i tako dalje. Oni prave tu vrstu razgovora i time cementiraju biračko telo. U hrvatskim kantonima, tamo zapravo nemate nikakvo višestranačje. Tamo imate još jedan HDZ koji se zove HDZ 1990. i ovaj HDZ i to je to. To uzima više od 95 odsto glasova. Vi tamo imate preslikanu sliku, hajde da kažemo, nacionalnog sastava. Izgleda paradoksalno. Tako da ova priča sa Dodikom apsolutno ide naruku svim strankama koje plediraju da uzmu nacionalno biračko telo. Dodik od onoga ’Đe si, lopove!’ što mu je govorio onaj mali, jer dobar deo građana tamo smatra da je on kriminalac, opet postaje nacionalni junak. On je sada garant opstanka Republike Srpske. Kao i Vučić ovde. Nema Srbije bez njega. Realno gledajući, Dodikova opcija, bez obzira na to da li se on pojavio ili neko u njegovo ime na sledećim izborima, dobija zahvaljujući tim Šmitovim potezima. Dobija mnogo. Cementira biračko telo. I dobija deo novog biračkog tela."

I sigurno je da Dodik gde god da ode neće biti uhapšen.

"Pa, video si tu vrstu dogovora koji se pravi ispod žita. Dogovor se napravi, on ode do suda Bosne i Hercegovine, a oni mu zauzvrat povuku poternicu. Dakle, to je bilo posle one prvostepene presude. Posle drugostepene možeš razmišljati, ali naravno ne pravi on direktno dogovor ni sa kim u Sarajevu, Mostaru, Banjaluci i obrnuto. Nego se pravi na nekom mnogo višem nivou, na nekom međunarodnom nivou. Da se sada malo spuste tenzije pa će se raditi ta vrsta priče. Pa i ovo sada sa eventualnim raspisivanjem vanrednih predsedničkih izbora je nešto tako. A ovde neki mediji misle da će on ići u zatvor. Krivični zakon Bosne i Hercegovine kaže da se kazna od godinu dana zatvora menja za 36.000 maraka, to je 50 evra dnevno, što je smešno. I sad pogodi zašto je dobio baš godinu dana."

Baš zato da bi platio.

"A sada pitanje svih pitanja, a što sud u Bosni i Hercegovini nije sudio, što nikada nije završio ono o čemu se govori deset godina, taj slučaj vila, kredit od, ne znam, Nove banke, Pavlović banke... To deset godina stoji u fiokama. Ali da se ne bavimo mi sudskim presudama, ali tu de fakto postoji sasvim sigurno dovoljno dokaza da bude osuđen ne na godinu dana, nego..."

Možda se čeka određeni trenutak?

"Pa ne čeka se pogodan trenutak, zato što postoji ta vrsta dilova. Zato što bi usledilo hapšenje i sa druge i sa treće strane. Čović je bio pre desetak godina, to ste zaboravili, u istražnom zatvoru, pa je oslobođen. Pa dobar deo rukovodstva SDA, jeste, doduše, jedan federalni premijer je završio u zatvoru, ali zbog vakcina, nije zbog neke druge vrste korupcije itd. Sve se pravi na taj način."

Koliko ova situacija sa Dodikom utiče na Srbiju i da li utiče na Srbiju?

"Utiče toliko što je ovo Vučiću dobrodošlo. Umesto da odgovori na pitanje šta se dešava sa hapšenjem njegovih saradnika za korupciju, on je zakazao Savet za nacionalnu bezbednost jer je mnogo zabrinut za sudbinu Dodika na jednoj i seća se čak i Srba sa Kosova na drugoj strani. Taj savet se navodno bavio ne strahom Vučića od daljih hapšenja njegovih saradnika, nego se bavio Dodikom i Srbima sa Kosova. Da li neko može da poveruje u tako nešto? Njemu je Dodik do sada koristio kao neka vrsta, hajde da kažem oružja, argumenta u rukama kada je trebalo da dobije neki poen kod stranaca, ovih najmoćnijih stranaca. Kao, evo niko ne može da smiri Dodika, ali ja mogu. Tako da ja Dodika vidim u tom smislu. S tim što Dodik ima taj instinkt za preživljavanje. On sada vezuje svoju sudbinu pre svega za Kremlj jer je shvatio da je u nekom trenutku Vučić bio spreman da ga potpuno pusti niz vodu." (www.ekspres.net, nedeljnik “Ekspres”, Marko R. Petrović, 8.8.2025)