Da me je neko od opozicionara pitao - k'o što nije, ali mi to nije smetalo da ih, po
običaju, javno „sovjetujem“ - dva bih krunska argumenta predložio u prilog tome
da su minuli izbori u Kosjeriću i Zaječaru trebalo da se, a svi sledeći, po
Poglavičinim „pravilima“ organizovani, parlamentarni, pokrajinski i lokalni
izbori, moraju da se – ili spreče ili da se, u sred izbornog dana, prekinu.
Šest i
po godina sam upozoravao da u Ustavu Republike Srbije precizno piše da
predsednik Republike ne može da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu
delatnost, što znači da, kao predsednik svih građana, ne može paralelno da bude
i „posebni“ predsednik samo jedne stranke. Aktuelni predsednik je tu svoju
ustavnu obavezu ispunio tek pošto je, prethodno, 26 puta (s)lagao građane,
javno se oročavajući kako će se „do tada i tada“ smilovati i povući taj,
ispostavilo se, neumitan potez.
Prošlog
osmog juna, predsednik svih građana je, kao i na svim izborima koji su
organizovani posle 2017. godine, opet bestidno prekršio Ustav i zakone zemlje
čiji je predsednik, direktno učestvujući na opštinskim u Kosjeriću i gradskim izborima u
Zaječaru, tako što je lokalne liste partije čiji je, i dalje, visoki funkcioner
i neupitni vođa, nazvao svojim imenom i prezimenom, uz dodatnu, sa funkcije
predsednika Republike poslatu, preteću poruku onima koji ne glasaju za tu
hibridnu listu – „Ne damo Srbiju!“.
Da
sumiramo zašto predsednik Republike ne može i ne sme da bude kandidat ili
nosilac liste na bilo kojim drugim izborima osim na predsedničkim:
Predsednik
Republike (član 1 Zakona o predsedniku Republike) „izražava državno jedinstvo
Republike Srbije“; „ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu
delatnost“ i „dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob
interesa pri vršenju javnih funkcija“ (član 9 istog zakona).
Prelazimo
odmah na propis koji uređuje potencijalni sukob interesa pri vršenju javne
funkcije. To je Zakon o sprečavanju korupcije, treći odeljak („Sukob interesa“)
i član 50 koji je više nego direktan.
Tu,
crno na belo, stoji: „Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse za
promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se
posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja
učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih
glasaju na izborima, odnosno da bojkotuju izbore, kao i korišćenje javnih
resursa za druge vidove političkih aktivnosti, kao što su rad sa biračima i
članstvom, organizovanje i održavanje skupova i promocija, izrada i podela
reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija, političko oglašavanje,
istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške i konsultantske usluge i
sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti.“
U
istom članu su i dva dodatna stava. Jedan propisuje da je „javni funkcioner dužan da uvek nedvosmisleno predoči
sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju
ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta“.
Drugi
kaže da javni funkcioner „ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje
i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih
stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva
korišćenje tih javnih skupova i susreta za javno predstavljanje učesnika u
izborima i njihovih izbornih programa, pozivanje birača da za njih glasaju na
određenim izborima, odnosno da bojkotuju izbore“.
A
upravo sve to, protivustavno i protivzakonito, na obeležavanju Dana policije
koji se „preklopio“ sa izborima u Kosjeriću i Zaječaru, (u)činio je predsednik
Republike.
Optužio
je opoziciju da ceo dan „drži Kosjerić u zatočeništvu i maltretira sve ljude“; zapretio
je davanjem čvršćih ovlašćenja policiji; ustvrdio da su „stigli rokeri i
bajkeri i veterani odavde, da biju nekoga“; kazao je da su „u Zaječar stigli u
crnim džipovima one lopuže iz Zrenjanina, pufovci ili tako nekako, da prete i
maltretiraju“ i da opozicija (!) „brutalno krši zakone“, te da je, dan-dva
ranije, „izvršen najstrašniji linč, zločin bez presedana nad studentom koji
želi da uči“... Usred izbornog dana, zloupotrebljavajući Dan policije,
preusmerio je sve medijske reflektore na sebe, e da bi se bavio propagandom za
račun svoje oktroisane partijske liste i kontrapropagandom i diskvalifikacijom
političkih protivnika na izborima u Kosjeriću i Zaječaru.
Zakon
o sprečavanju korupcije (član 40) izričit je i u tome da je javni funkcioner
dužan da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji
uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno
i odgovorno obavljanje javne funkcije. Takođe, javni funkcioner „ne sme biti
zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da
koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe
ili povezano lice“.
Osim
toga, javnom funkcioneru je „zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili
pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih
dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti“.
Takođe,
član 47 veli da javni funkcioner “ne sme
da savetuje pravna i fizička lica o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na
kojoj se nalazi“, što je predsednik činio čak i na sam izborni dan.
Član
49 ovoga zakona izričit je i u tome da javni funkcioner “ne sme da bude član bilo
kog organa udruženja, niti njegov zastupnik, ako između javne funkcije i
članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti
ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili
ugled javne funkcije“
U ovom
delu, još nekoliko pojašnjenja u prilog tezi da predsednik svih građana ne sme
da bude ni kandidat ili nosilac liste na lokalnim izborima. Setimo se samo kako
je, uoči parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, promptno reagovao tamošnji ustavni
sud, zabranjujući aktuelnom predsedniku Milanoviću da se samo i pominje kao „navlaka“
kandidat za potencijalnog premijera. A ceremonijalna ovlašćenja predsednika
republike u Srbiji i Hrvatskoj su skoro identična.
Član
41 Zakona o sprečavanju korupcije je pojam „sukoba interesa“ definisao kao „situaciju
u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili
izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije“, dok se „privatni interes“
definiše kao „bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili
povezano lice“.
Prema
članu 2 ovoga zakona, "javni funkcioner" je svako izabrano,
postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su
predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je
organ javne vlasti; a "javna funkcija" je funkcija koju vrši javni
funkcioner; dok je "javni resurs" nepokretnost, pokretna stvar i
svako drugo dobro koje je u javnoj svojini, odnosno u drugom obliku svojine
koje koriste organi Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne
samouprave, javna preduzeća, privredna društva, ustanove i druge organizacije
čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina ili
jedinica lokalne samouprave“.
Zašto poglavica
Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH) tako beskrupulozno, a svesno krši Ustav i
zakone, e ne bi li „gromadom“ od ličnog rejtinga natkrilio i obesmislio sve
nivoe izbore, samo da bi partijskoj listi svoje stranke u odumiranju i novog
pokreta u nadiranju, obezbedio sumnjive izborne pobede?
Zakon
o izboru narodnih poslanika kaže da jedino ako politička partija sama formira
izbornu listu kao naziv podnosioca liste mora da navede svoje stranačko ime. Između
ostalog i zbog ove obaveze iz člana 67, Es-En-Es uvek na izbore izlazi kao
koalicija, jer u tom slučaju (isti član zakona) naziv izborne koalicije „može
da sadrži ime i prezime fizičkog lica (to lice se uvek zove AV!) ako se ono s
tim saglasi u pismenoj formi, pri čemu se uzima da se fizičko lice time što je
potpisalo izbornu listu, koalicioni sporazum ili ovlašćenje za zaključenje tih
sporazuma saglasilo i s time da se njegovo ime upotrebi u nazivu podnosioca
izborne liste“.
Prema
članu 69, nosilac liste može biti i „lice koje je kandidat za drugi državni
organ, odnosno kandidat ili nosilac liste za izbor organa autonomne pokrajine
ili jedinica lokalne samouprave za koji se istovremeno sprovode izbori“. Uz to,
„nosilac liste može, ali ne mora biti kandidat za poslanika na toj izbornoj
listi“.
Ovaj
zakon, naravno, ne predviđa mogućnost da nosilac liste može da bude i lice koje
je već izabrano na najvišu državnu funkciju, za predsednika Republike, i koji
se, kao takav, ne može ni kandidovati za narodnog poslanika ili, u našem
slučaju, odbornika, što će reći da je kandidatura liste „AV – Ne damo Srbiju“ na
minulim lokalnim izborima bila očigledna namera prevare birača koji su birali
odbornike u svojim jedinicama lokalne samouprave.
Ovom
prevarom, LKSNDH sebi pribavlja protivpravnu političku i drugu korist, jer,
nakon izbora, on dolazi u poziciju da lično i nameće budućeg predsednika
opštine ili gradonačelnika, nipodaštavajući izbornu volju građana!
Zakon
o lokalnim izborima, u članu 39, kaže da nosilac liste na lokalnim izborima
može, ali ne mora istovremeno biti i kandidat za odbornika na toj izbornoj
listi, kao i da ne mora da ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne
samouprave na kojoj se sprovode izbori, dok se u svemu ostalom primenjuju
odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika.
Posle
onih „korona izbora“ (jun 2020), takoreći bez izborne kampanje, koje je,
nezadovoljan izbornim uslovima, bojkotovao gro opozicionih stranaka, Evropska
komisija (EK) je, u svom izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama, navela
niz primedaba na račun organizovanja tih izbora, navodeći, pored ostalog, i činjenicu
da je Vučić kao predsednik Srbije bio nosilac liste za parlamentarne izbore.
Evo
jedan citat iz tog izveštaja EK od 6. oktobra 2020: „Još jedan aspekt koji
navodi ODIHR bilo je preplitanje kampanje SNS-a sa medijskim izveštavanjem o
odgovorima predsednika i vlade na krizu izazvanu bolešću COVID-19.
Predsednikova paralelna uloga predsednika vladajuće stranke i nominalnog
nosioca svoje izborne liste još je više doprinela zamagljivanju linije između
njegove zvanične funkcije i izborne kampanje.“
Tri
dana kasnije, na Ružičanstvenoj TV, najbolji student u istoriji Pravnog
fakulteta, za domaću javnosti, imao je nešto slobodnije viđenje ove materijalno-pravne
činjenice: „E, pa ne može Vučić da bude nosilac liste za beogradske izbore. Ne
može Vučić da bude nosilac liste za parlamentarne izbore?! Pa zašto ne može?
Hoćete da vam ja objasnim zašto? Zato što neće da priznaju da, uprkos
svakodnevnim lažima, uprkos svakodnevnoj kampanji 24/7, oni tog i takvog Vučića
ne mogu da pobede. I suština je – Vučića ‘ajde da sklonimo.“
I
ostalo je do danas onako kako je Poglavica hteo i tumačio, a ne kako zakoni ove
zemlje propisuju.
Iako se,
još 2017. godine, zarekao da su to bili poslednji izbori na kojima se on, kao
predsednik svih građana, stavio u službu samo jedne stranke. Iako je to ponovio
i 2023, trljajući nos svojim partijskim drugovima: “Razmislite samo da se
sklonim sa liste, koliko bi ljudi za vas glasalo?!“
Jedan
od najboljih odgovora na pitanje koji su motivi ovog Poglavičinog antivustavnog
i protivzakonitog delovanja, dao je Gistav le Bon u „Psihologiji gomile“ koju
je objavio još 1895. godine: „Birač se drži onoga koji laska njegovim požudama i njegovoj
sujeti; treba ga pretrpati najpreteranijim ulagivanjima i ne ustručavati se
učiniti mu najfantastičnija obećanja. Ako je radnik, ne mogu se dovoljno
izgrditi i žigosati njegove gazde. Što se tiče protivkandidata, valja gledati
da se on smoždi, učvršćujući tvrđenjem, ponavljanjem i zaražljivošću da je on
poslednja hulja i da je opšte poznato da je on počinio više zlodela. Ne vredi,
razume se, tražiti ni trunke dokaza za to. Ako protivnik loše poznaje
psihologiju, on će pokušati da se opravda argumentima, umesto da se ograniči da
na takva tvrđenja odgovori drugim tvrđenjima, i od tada on neće imati nikakva izgleda
na pobedu.“
Obrni –
okreni, sve se vrti oko one poslovice koja kaže da „otkako su Feničani
izmislili novac, više niko nikome ne mora da zahvaljuje“ (iako su prvi novac,
izgleda, iskovali Lidijci u 7. veku p.n.e. u Maloj Aziji) – pa se krajnji motivi
mogu potražiti u činjenici da je izborno mešetarenje najefikasniji put za
osvajanje / očuvanje vlasti, a time i otimanje javnog novca svih građana. Jer,
u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, već u članu 3, stav 1, piše da
se „politički subjekti (znači: i Poglavičina lista) finansiraju iz javnih i
privatnih izvora“. A „javne izvore“, čija bi količina trebalo direktno zavisi
od izbornih rezultata, čine „novčana sredstva i usluge i dobra koje daju
Republike Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, njihovi
organi, kao i organizacije čiji su oni osnivači“.
(cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 16.6.2025)
Нема коментара:
Постави коментар