Lekcije iz Zaječara: Da li su socijalisti u zagrljaju SNS žrtvovali svoj identitet

Svako od ključnih aktera lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću ponešto je izgubio. Srpska napredna stranka je uprkos pobedama izgubila procente podrške koje je ranije imala. Oponenti vlasti propustili su šansu da materijalizuju višemesečno nezadovoljstvo i dobiju novu energiju. Ipak, socijalisti su izgubili najviše. Godinama unazad druga po snazi politička partija u Srbiji u Kosjeriću se utopila na listu SNS-a i zajedno sa njima pobedila sa 51 glasom razlike. U Zaječaru, prema poslednjim podacima, ipak nije uspela da pređe cenzus i uđe u lokalni parlament.

Unutar onog dela SPS-a koji nije ostao nem na rezultat u Zaječaru, ono što se desilo doživljava se razlog za pozivanje na odgovornost i ozbiljna opomena na političkom putu kojim se socijalisti kreću poslednjih godina, pa i decenija.

A sve je krenulo nakon petooktobarskih promena, kada Socijalistička partija Srbije svoju percepciju "partije vlasti" potvrđuje manjinskom podrškom tadašnjoj vladi Vojislava Koštunice 2004. godine. Četiri godine kasnije SPS će napraviti istorijsko pomirenje sa Demokratskom strankom i sa njima napraviti koalicionu vladu sa Ivicom Dačićem kao ministrom policije. To će označiti povratak socijalista na velika vrata na srpsku plitičku scenu.

Nakon što je predsednički kandidat SNS-a Tomislav Nikoliću u drugom krugu izbora 2012. godine pobedio Borisa Tadića, Dačić odlazi kod naprednjaka i sa njima formira vlast uz jedan uslov - da on bude premijer, a Aleksandar Vučić prvi potpredsednik Vlade - "PPV" kako su mnogi tada govorili. Tako je SPS odigrao ključnu ulogu u promeni vlasti u kojoj do danas očestvuju. Iako je Ivica Dačić dobio traženo premijersko mesto, ubrzo je postalo jasno da ključne poluge moći u državi preuzima "PPV" Aleksandar Vučić.

Na narednim parlamentarnim izborima SNS overava svoju dominaciju, preuzima premijersku i ostale ključne funkcije, a Ivica Dačić dobija na upravu ministarstvo policije. Od tada započinje silazna putanja SPS-a, kako po procentima, tako i po resorima.

Dačić je potom bio ministar spoljnih poslova, a socijalisti su od 2014. godine obično dobijali resore koji su zaduženi za "vađenje kestenja iz vatre", kao što je na primer prosveta. Nije manjkalo ni ministarstava bez specifičnog resora, to jest bez portfelja, koja su dodeljivana visokim funkcionerima socijalista, tek da se nazivaju ministrima. Nakon izbora 2020. godine, lider SPS-a je dobio funkciju predsednika Narodne skupštine, što su mnogi protumačili kao namerno degradiranje od strane koalicionih partnera iz SNS-a.

Naprednjaci su se godinama unazad svojski trudili da biračko telo socijalista prevedu na njihovu stranu. Osim toga, SPS je visokim funkcionerima SNS-a često služio kao "vreća za udaranje", kroz optužbe sopstvenih koalicionih partnera za stvari koje u državi na funkcionišu. Naprednjaci su neretko socijalistima zamerali da ih zanima jedino vlast, te da u kriznim situacijama državni funkcioneri iz redova SPS-a ne staju u odbranu predsednika Vučića. Socijalisti u najvećem broju slučajeva nisu odgovarali na optužbe, već bi pokušavali da skrenu sa teme uz snishodljive poruke prema onima koji ih oštro kritikuju.

Aposlutna servilnost

Ipak, samo rukovodstvo SPS-a najodgovornije je za poziciju u kojoj se sada nalaze. Potpuno odbacivanje sopstvene politike i programa, apsolutna servilnost u odnosu na SNS i pristajanje na degradaciju zarad ostanka u vlasti ma kolika da je cena - sve je ovo došlo na naplatu. Izbori u Zaječaru i Kosjeriću bili su samo uzorak, dok će se realna razmera pada podrške socijalista pokazati na republičkom nivou - ukoliko se do tada potpuno ne rastvore u Pokret za narod i državu. Ako, pak, "nestanu u Pokretu" - naprednjaci će im već kazati koliko vrede i gde im je mesto.

Kada smo kod odgovornosti, u intervjuu NIN-u, Branko Ružić je, nakon što je na šest meseci suspendovan sa svih stranačkih funkcija pošto se 15. marta pojavio na velikom beogradskom skupu studenata u blokadi i građana, rekao da su razultati u Zaječaru gorka pilila za SPS.

"Gorka pilula, jasna poruka i putokaz koji SPS-u otvara jedinu moguću opciju, a to je da izađe iz čvrstog i neprincipijelnog zagrljaja SNS, da resetuje svoj identitet i dignitet. Tužno je kada čujem po Srbiji da je glas za SPS bačen glas. Ukoliko je SPS-u do opstanka, proces svojevrsne "eutanazije" mora biti prekinut, jer je potencijal socijalističke i socijaldemokratske ideje u Srbiji ogroman", rekao je Ružić u intervjuu koji je izazvao brojne reakcije, pa i onu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Vučić je povodom Ružićeve konstatacije da SPS treba da izađe iz čvrstog zagrljaja naprednjaka, rekao da je to pravo SPS-a i da uvek „svako može da ide svojim putem".

„Najbolje da se zagrle sa Đilasom, blokaderima, Ponošem... Ako je to Branko Ružić mislio. Ja mislim da u SPS ima mnogo časnih ljudi koji ne misle kao on, a on odavno pripada možda laburističkoj partiji, ili nekoj drugoj, samo neke druge zemlje. Odavno ne pripada ni svojoj zemlji, ni nekim partijama po ideologiji", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ako SPS nema načina da odgovori, ili je uvek uplašen time, „to je stvar za njih", odnosno – svako može da ide svojim putem.

„Mi smo u SNS uveli princip da gotovo nikoga ne izbacujemo, na prste jedne ruke možete da prebrojite. Ko hoće da ide, doviđenja, prijatno. I obično se ljudi vrate. Tako se ponaša ozbiljna porodica. On (Ružić) srećom nikada nije bio deo naše porodice, ni po čemu", dodao je Vučić.

Oglasio se povodom rezultata u Zaječaru i ministar bez portfelja i potpredsednik SPS-a Novica Tončev. On je poručio da će zatražiti odgovornost članova Predsedništva i Izvršnog odbora te stranke zbog lošeg rezultata na lokalnim izbornim u Zaječaru.Tončev je agenciji Beta kazao da je na poslednjem kongresu SPS-a za koordinatora za Zaječarski okrug, umesto njega, postavljen Nikola Šainović.

"Zbog katastrofalnog rezultata za SPS u Zaječaru, danas ću zvanično da zatražim sastanak Predsedništva s jednom tačkom dnevnog reda: analiza rezultata izbora u Zaječaru i odgovornost funkcionera SPS-a. Ja sam do poslednjeg kongresa stranke bio koordinator za Zaječarski okrug, a onda je na to mesto postavljen Nikola Šainović. Ne znam zbog čega je Šainović postavljen za koordinatora i tražiću odgovornost", rekao je Tončev.

Videćemo da li će SPS odgovoriti na zahtev opstvenog potpredsednika.

Dva puta

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za NIN da su pred Socijalističkog partijom Srbije dva puta. Prema njegovim rečima, ukoliko pođemo od toga da u SPS-u postoji nepodeljeno mišljenje da oni moraju biti stranka vlasti, onda je jedan put da se SPS na neki način izvuče iz "bratskog čeličnog zagrljaja" SNS-a i sačuva neku vrstu svog identiteta i autonomije. Milivojević pojašnjava da bi to značilo da se socijalisti na nekim sledećim izborima pojave sami, sa nekakvom svojom politikom koja će makar u nečemu biti različita od politike SNS-a.

"Druga mogućnost je da faktički pristane da definitivno pređe među one parazitske koalicione partnere SNS-a. Imate 14 stranaka trenutno u toj koaliciji. To su one stranke koje su faktički uvek na listi SNS-a. Imate samo tri stranke koje imaju neku vrstu koalicionog sporazuma sa SNS-om, dakle priznaje im se neka autonomnost: to je Ljajićev SDS, zatim PUPS i Zdrava Srbija Milana Stamatovića", podseća Milivojević.

On navodi da bi za SPS, ukoliko odabere taj "drugi put" ostanka na vlasti, to značilo da će uvek izlaziti na izbore na listi SNS-a i da će dobiti onoliko koliko naprednjaci odluče da im daju poslaničkih i odborničkih mesta.

"Mislim da Ivica Dačić vrlo lako i prečesto paktira sa Vučićem. Dakle, on je čak u jednom trenutku bio vrlo blizu odluke da se utopi u taj Pokret za narod i državu, pa zbog unutrašnjih pritisaka u vrhu stranke nije. Mislim pre svega na Novicu Tončeva koji ima rezultate na jugu Srbije, mislim i na Branka Ružića i tu priču koja ima jako uporište po Srbiji", ukazuje Milivojević.

Cena pasivnosti

Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać navodi za NIN da je propast za Socijalističku partiju Srbije počela još davno, te da se sada samo manifestuje.

"Manifestovaće se na svakim sledećim izborima i to je cena gubitka identiteta stranke i potpunog zagrljaja sa SNS-om. Vi se onda utapate i svoje glasače prebacujete pre svega Aleksandru Vučiću, kao što utapaju i mnoge druge stranke koje su deo te orbite SNS-a - bile one deo njihove koalicije, pokreta i slično. One praktično postoje na papiru i služe da udome neko svoje članstvo u državne strukture, državnu upravu, javna preduzeća... U suštini nemaju zaseban identitet, nemaju razvijenu organizaciju... Imaju oni neke odbore i slično ali su svesni da nisu zaseban politički akter i nemaju autonomiju delovanja", objašnjava Bursać.

On postavlja pitanje zašto bi u situaciji visoke društvene polarizacije, poput sadašnje, neko glasao onda za takve stranke. Bursać dodaje da to povlači i drugo pitanje: zašto bi Aleksandar Vučić pustio da takve male stranke izlaze same na izbore i rasipaju jedan ili dva posto glasova okolo, koji mogu da idu za listu koja nosi njegovo ime: bilo da se radi o Zaječaru i Kosjeriću ili da se radi o parlamentarnim ili predsedničkim izborima.

"To je samo cena jedne vrlo pasivne i asertivne politike u poslednjih - ne mogu da procenim koliko godina. Poslednji put kada se SPS nešto malo batrgnuo možda je bilo 2022. godine u kampanji, kada su oko onih potencijalnih sankcija Rusiji reagovali negativno. Ali, kako da vam kažem - to nije programski identitet stranke. To je bilo par izjava koje su im donele tada dobar rezultat, ali, osim toga, mi tu stranku više ne vidimo kao zasebnog političkog aktera. I to će samo potvrđivati izborni rezultati nadalje", zaključuje Bursać. (www.nin.co.rs, portal, Miloš Miljković, 16.6.2025)