Kako su socijalisti od tvrdnje da ne mogu da žive bez vlasti, došli u situaciju da ne mogu da žive ni u vlasti?

Za tri i po decenije koliko postoji na političkoj sceni Socijalistička partija Srbije nikada nije bila u težoj situaciji, čak ni posle Petog oktobra. Od poželjne „udavače“ iz 2012.godine sa dvocifrenom podrškom građana, socijalisti su spali na jednocifrenu podršku. A po prvi put ova stranka nije prešla cenzus na izborima u Zaječaru.

Da li će socijalisti obeležavanje tridesetpetog rođendana u julu, dočekati na marginama političke scene, suočeni i sa hapšenjima nekih čelnih ljudi u vrhu stranke ostaje da se vidi. Tek njihov kambek teško je očekivati u skorije vreme, a kako tvrde sagovornici Danasa, najdugovečnija stranka u Srbiji sve to može da zahvali čeličnom zagrljaju jačeg partnera u vlasti, Srpskoj naprednoj stranci.

 „SPS-u pored „prijatelja“ Vučića nije potreban neprijatelj. Svih ovih godina „srećne koalicije“, naprednjaci su aktivno radili na tome da unište SPS i preuzmu njegovo biračko telo. SPS jeste žilav, jeste da zna dobro da naplati svoje usluge, ali previše dugo vremena se nalazi u klečećem položaju, u kojem je izgubio identitet“, ističe novinar Nedim Sejdinović.

Prema njegovim rečima lokalni funkcioneri SPS to jasno razumeju i jako bi želeli da se napravi značajan odmak od SNS-a, ne samo zato što im je jasno da ih veći partner guta, već i zbog toga što ne žele da odgovaraju za sve bedastoće, hiljade i hiljade krivičnih dela koji naprednjaci produkuju u jedinici vremena.

Sejdinović smatra i da se o SPS-u sve može reći, ali ta stranka, ipak, nije političko krilo organizovanog kriminala, kao SNS.

„Osim SNS-a najveći neprijatelj SPS-a jeste korumpirani i ucenjeni vrh stranke, Dačić i ekipica. O Dačićevim poslovima, Vučić ima debeli dosije, ima i ovaj o njemu, ali Vučić može žešće udariti, ne samo pravosuđem, nego i svojim pit-bul-medijima. Uglavnom, nije Ružić usamljen, u SPS-u po vertikali vri, i uskoro se mogu očekivati ozbiljne turbulencije. Naravno, da će naprednjaci podržavati sebi lojalnu struju, ali ako ona pobedi, SPS uskoro više neće postojati. Operacija uspela, pacijent umro“, napominje naš sagovonik.

Za razliku od Sejdinovića, politikolog Cvijetin Milivojević isključuje mogućnost cepanja SPS-a, jer kako kaže to ne ide u prilog ni jednoj struji u toj stranci.

On podseća da niti Ružić, niti Tončev, uprkos kritikama na račin Dačića ni jednog trenutka nisu dovodili u pitanje njegovu poziciju i za samog Dačića to je najvažnija poruka.

„Ali i u Dačićevom i interesu SPS je da brane pozicije Tončeva i Ružića. Tončev je taj koji je sprečio da SPS potone potpuno u jugoistočnoj Srbiji. On je taj koji je od 2014, godine pobeđivao naprednjake na izborima u Surdulici, sve do prošle godine, kada je u interesu stranke koja se zove SPS, a pod pritiskom Vučića, bio prisiljen da izađe zajedno na listi sa naprednjacima. Očigledno je da bi na neki način uz prećutnu saglasnost, eliminacija Tončeva značila i kraj SPS u tom delu Srbije“, pojašnjava Milivojević i dodaje da se to vidi na slučaju Zaječara, gde je SPS ostao ispod cenzusa, nakon što Tončev prvi put nije bio koordinator za izbore.

Kako Dačić nema namere da se odrekne Tončeva, tako je pokazao da nema namere ni da se odrekne Ružića koji je godinama na meti Vučića. Ružić niti je smenjen sa mesta potpredsednika, niti je isključen iz stranke, već je samo zbog podrške studentima dobio suspenziju koja ističe krajem leta.

“ Dačić razmišlja politički mudrije od svih nas i zato je odlučio supendovaćemo Ružića, ali kad istekne suspezija on je ponovo aktivni igrač i može da posluži kao most prema onom delu građana Srbije koji ne glasaju za Aleksandra Vučića. Dačić se uvek može izvući na priču da je imao potpredsednika stranke koji je podržavao građanske proteste, kao što mu je Tončev most prema reminiscenciji na Slobodana Miloševića. Zato ne vidim da je u interesu ni Dačića, ni SPS da žrvuju bilo Ružića, bilo Tončeva“, navodi Milivojević i dodaje da bi pitanje za Dačića bilo da li bi žrtvovanjem Tončeva došao u situaciju da mu veliki prijatelj i partner ponovo prezi otvaranjem foldera sa njegovim dosijeom.

Komentarišući hapšenje najbližih saradnika Tončeva i spekukacije da bi i on mogao da bude uhapšen, Milivojević kaže da Tončev sigurno nije na vrhu piramide korupcije u Srbiji i to svaki građanin ove zemlje zna. Ima mnogo značajnijih od njega, počev od onih koji su odgovorni za pad nadstrešnice i pogibiju 16 ljudi u Novom Sadu.

„Ako Dačić pristane na tu politiku ucena, bojim se da su i on i SPS završili sa politikom. Na žalost SPS je sebe doveo u sitiaciju da nestaje, pa su od one rečenice da SPS ne može da živi bez vlasti, došli u situaciju da ne mogu da žive ni u vlasti“, zaključuje Milivojević.

Zoran Stojiljković, profesr FPN-a u penziji, smatra da je sa stanovišta kontinuiteta postojanja i opstanka na političkoj sceni Srbije, Socijalistička partija bez premca, naravno uz brojne uspone i padove.

„Dačić je napravio pun krug. Preuzeo je SPS sa jednocifrenim rezutatom, podigao ga na12, 14 odsto podrške i sada se vratio na neizvesni teren jednocifrenog reuzultata, a nakon izbora u Zaječaru ni taj izborni cezus, od tri odsto, za njih nije više siguran“, napominje profesor Stojiljković.

Prema njegovim rečima identitet i leviačarska frazeologija SPS postala je neubedljiva ulaskom u gvozdeni zagrljaj Vučića. Sa neubedljivošću ide i pad rejtinga.

„U odnosu na 2008. i 2012. godinu kada su bili treći igrač i najuglednija udavača u kraju, sada su na prekretnici. Ili će se autizovati, ili će postati marginalni, što se i drugima desilo ranije“, kaže Stojiljković.

On dodaje da ukoliko parlamentarni izbori budu do kraja ove, ili početkom sledeće godine i SPS odluči da ide sam na izbore, a prognoze pokažu da bi rezultat mogao da bude pata karta, od socijalista bi se svašta moglo očekivati.

„Ukoliko ne bude izbora SPS sledi im vegetiranje, kaže Stojiljković.

Ili još gore, kako kaže politički analitičar Dragomir Anđelković sledi im sudbina italijanskih Demohrišćana, koji su posle pola veka vlasti 1994. godine nestali sa političke scene zbog unutrašnjih slabosti i prekomernog spoljnog oportunizma.

Ukoliko se to desi, kako kaže, biće krivi sami socijalisti koji ni u jednom trenutku, uključujući i one koji se predstavljaju kao otporniji na Vučićeve ucene, nisu imali hrabrosti da mu ozbiljno uzvrate.

„Samo žestok otpor SNS-u možda i dalje može da spase SPS, ali sve manje su šanse da će iko iz njegovih redova krenuti tim putem. Vučić je veoma obazriv i proračunat igrač. On udara samo onda kada je siguran da neće dobiti fatalan odgovor, a i kada je mogućnost kontraudara mnogo manje opasna, po pravilu se uzdržava. Polazeći od toga, za to što konstantno gazi SPS, te je došlo do toga da razmatra da li će hapsiti ljude iz samog njegovog vrha, kriva je baš aktuelna socijalistička vrhuška. Ona je navikla Vučića da sve što uradi kod nje prolazi, odnosno da će mu služiti pod bilo kojim uslovima“, navodi Anđelković.

Socijalisti su Vučića svojim defetizmom i jeftinim cenkanjem navikli na to da malo koštaju, a sve što ponudi, kako generalno tako i personalno, na kraju prihvataju.

„Otuda, sve bliže je tome da ih definitivno slomi i svede na nivo marginalne grupe koja pristaje da bude leva NVO SNSa, ili segment pokreta u koji bi se naprednjaci eventualno ipak prepakovali“, zaključuje politički analitičar. (www.danas.rs, Danas, Mirjana M. Milenković, 20.6.2025)