Kampanja za vanredne parlamentarne izbore 17. decembra u punom je jeku, a njen deo je i Radmila Jovanović, penzionerka iz Niša.
Jovanović je 250. na listi kandidata za Skupštinu Srbije iz
redova opozicione Narodne stranke, u kojoj je njen unuk Stefan generalni
sekretar.
Stavili smo je na listu zbog „simbolike", jer sam je
„često pominjao prilikom govora u skupštini", kaže Stefan Jovanović za BBC
na srpskom.
Za poslanička mesta takmiči se još 18 lista, među kojima je
devet sa predlozima za svih 250 poslanika skupštine, iako u skupštinskim
klupama neće biti mesta za sve.
I dok su svi pogledi usmereni na to ko predvodi liste i
nalazi se u prvih 10 ili 50, na začelju su i iskusni političari, ali i nova
lica.
„Jako sam ponosna da
sam se uopšte našla na ovoj listi, za mene taj broj ne predstavlja nešto loše -
naprotiv", kaže Tijana Šerbula, 250. na opozicionoj listi „Srbija protiv
nasilja", za BBC na srpskom.
Snežana Petrović, bivša poslanica vladajuće Srpske napredne
stranke, koja se na listi naprednjaka nalazi na poziciji 250, odbila je
razgovor za BBC na srpskom.
„Postoje razlozi za to, ali ne bih ništa komentarisala, niti
davala izjave", navela je kratko.
Ivana Krstić iz Jedinstvene Srbije (JS), koja je 250. na
listi JS i Socijalističke partije Srbije (SPS), prvo je pristala na intervju,
da bi potom tražila pitanja na zvaničan mejl stranke.
Odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.
Jedinstvena Srbija dugogodišnji je partner socijalista koji
su u poslednjih 15 godina sastavni deo vladajuće koalicije.
Biti na izbornoj
listi, smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević, predstavlja „vrstu
priznanja da ti ljudi nešto znače u stranci ili koaliciji".
„Oni ispod 200.
mesta, pa i na tom 250, možda neće biti poslanici, ali im poručuju da su bitni
u stranci, da će vrlo verovatno biti u njenom vrhu, glavnom ili izvršnom
odboru", kaže Milivojević u razgovoru za BBC na srpskom.
Sve je, kako kaže,
vrsta takmičenja unutar stranaka i borbe za unutarstranački rejting.
„Oni koji su sujetni
i preambiciozni niže pozicije shvataju kao potcenjivanje, ali to uopšte ne mora
da bude tako, već samo poruka da čekaju šansu u nekom drugom izvlačenju."
O politici sa pozicije
250
Iz Narodne stranke nisu izneli više detalja o njihovoj listi
i Radmili Jovanović na poziciji 250, a odgovora nije bilo ni na zahtev za njenu
izjavu.
Bojana Kostur iz Dveri kaže da je na toj poziciji liste
njene stranke i Zavetnika zato što joj „nije prioritet da bude na visokom
mestu".
„Želim samo da podržim ljude sa kojima sam u stranci,
podržavam sve što se dešava u vezi sa mojom organizacijom", navodi
57-godišnjakinja iz Beograda.
U politiku se, kako kaže, uključila 2017. godine, a po
struci je poljoprivredni tehničar.
U Dverima, navodi, ima funkciju tehničke sekretarke.
„Svi misle da je politika nebitna, a u stvari je jako bitna
i zato sam odlučila da budem aktivna. Pokušavam čak i porodicu da uputim u sve
to", dodaje.
Na poziciji 250. koalicije Nada za Srbiju, koju čine Nova
demokratska stranka (NDSS) i Pokret za obnovu kraljevine Srbije (POKS), nalazi
se 53-godišnji Goran Ivančević.
Tu poziciju je, kako kaže, izabrao svojevoljno kako bi „odao
priznanje aktivistima i ljudima iz pokreta koji su u kampanji, ali i prethodnih
godina, prošli kroz težak period".
„Zbog toga sam simbolički želeo da ih pustim ispred
mene", kaže za BBC na srpskom donedavni predsednik poslaničke grupe POKS-a
u pokrajinskom parlamentu.
Po struci je doktor političkih nauka i predaje na Pravnom
fakultetu za privredu u pravosuđe u Novom Sadu, gde živi.
Do 2017. godine bio je deo Srpskog pokreta obnove, kada prelazi
u POKS, gde je član Predsedništva i generalni sekretar.
Govoreći o predstojećim izborima, Ivančević navodi da je
aktuelna izborna kampanja „možda jedna od najprljavijih koje su do sada
održane".
„Nije da nešto kukamo, ali te stvari su fakat i moramo da na
izborima učestvujemo, kakvi god oni bili", navodi.
Poziciju 250. i potpredsednik manjinskog Saveza vojvođanskih
Mađara (SVM) Arpad Fremond kaže da je sam izabrao.
Po struci je profesor razredne nastave, ima 42 godine,
dugogodišnji je poslanik SVM-a u Narodnoj skupštini, a od nedavno i predsednik
Saveta mađarske nacionalne manjine.
„Na 250. sam poziciji zato što želimo da pokažemo da
nacionalni savet mora čvrsto da sarađuje sa partijama koje predstavljaju
manjine", kaže Fremond za BBC na srpskom.
Ova manjinska stranka je prethodnih godina sarađivala sa
vladajućom SNS i podržavala većinu zakonskih predloga u Skupštini Srbije.
Neposredno pred izbore, preminuo je lider SVM-a Ištvan
Pastor, pa je za vršioca dužnosti stranke izabran njegov sin Balint, koji je i
predao listu.
„Imam dobru saradnju sa ministrima u Vladi Srbije i od 2013.
se znatno se poboljšao položaj mađarske zajednice u Srbiji, na čemu smo dosta
radili", kaže Fremond.
Tijana Šerbula iz opozicionog bloka Srbija protiv nasilja
kaže da je pitanje pozicije na listi dogovor stranaka unutar koalicije.
„Ono što je najvažnije jeste da se opozicija ujedinila na
listi Srbija protiv nasilja, sa osnovnom idejom da se u našoj zemlji živi
normalno - da roditelji bez straha šalju decu u školu, da se deca ne leče preko
SMS poruka, a da svako ko krši zakon bude procesuiran.
„Ponosna sam što sam tu i nemam nikakav problem što je to
pozicija 250."
Rođena je u Beogradu, radi kao nastavnica praktične nastave
u srednjoj Grafičko-medijskoj školi, a od 2016. do 2020. bila je odbornica u
Skupštini opštine Zvezdara.
Predsednica je odbora Stranke slobode i pravde Dragana
Đilasa a u toj opštini, a od jula 2022. bila je odbornica te stranke u gradskoj
skupštini.
Na poziciji 250. liste Srpske radikalne stranke na
parlamentarnim izborima je Veran Panić, advokat iz Valjeva, dok je bivši
predsednik Srbije Boris Tadić na pretposlednjem mestu liste koalicije Dosta je
bilo i Socijaldemokratske stranke, čiji je lider.
Tadić je na poziciji 249, a jedno mesto ispred njega je
slavni košarkaški trener Duško Vujošević, nekadašnji kandidat za gradonačelnika
te stranke.
Na poziciji 250 je Milan Jerković, diplomirani inženjer
tehnologije iz Beograda.
Centarfor i Bidža
Na pitanje kako
čitati izborne liste, Milivojević ukazuje na tri detalja.
Redno mesto izborne
liste
Prvi je redno mesto
neke liste na kompletnoj izbornoj listi, to jest broj koji će birači
zaokruživati tokom izbornog dana.
Ko prvi prijavi
10.000 potpisa podrške i Republička izborna komisija mu prihvati listu dobija
broj jedan i tako redom po redosledu prijavljivanja i odobravanja.
„To je bitno u
psihološkom smislu, jer je to prva lista koju vidite kada pogledate spisak i imate
inerciju da glasate za nekog ko je prvi", navodi analitičar.
„Broj jedan je po
pravilu stranka na vlasti, posebno u poslednjih desetak godina."
Ostali brojevi,
dodaje, nisu važni, osim ako neko ne želi da postigne neku simboliku.
„Da, na primer, bude
peti, jer to znači odličan pet, ili da bude broj devet, kao centarfor koji
zabija golove. To je već stvar taktike."
Naziv
„U ovoj zemlji
partije nisu popularne institucije, pa se one maskiraju sloganima.
„Najbolji primer je
SNS koja uporno na svim nivoima izlazi uz ime i prezime Aleksandra Vučića, zato
što je njegov rejting znatno viši od rejtinga stranke i njihovih koalicionih
partnera."
Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) iz
2022. godine pokazuje da mladi u Srbiji ne veruju u političke institucije i
politiku, dok političarima daju takve ocene da bi u školi svi redom morali na
popravne.
Najveće poverenje omladina ima u vojsku, crkvu i policiju, a
najmanje u političke stranke, čiji deo je tek 3,5 odsto ispitanih.
Raspored na listi
Raspored na listi,
kako navodi, važan je zbog proporcionalnog izbornog sistema, koji u praksi
znači da se umesto pojedinačnih kandidata biraju liste.
U zavisnosti od broja
glasova koje lista dobije, toliko ljudi sa vrha spiska završi u poslaničkim
klupama.
„S tim što stranke na
vrh često stave nekoga za koga ste sigurni da neće biti poslanik", navodi
Milivojević.
„Ako je reč o
vladajućoj stranci, to su budući ministri ili direktori javnih preduzeća, gde
najveći deo samo overi mandat na prvom zasedanju i odmah podnese ostavku."
Međutim, dodaje, kako
se „raspodeljuju funkcije, tako se sledeći na listi pomera, pa u poslaničke
klupe stigne i neko ko je bio i 150. na listi, posebno gledajući rezultate
Srpske napredne stranke na poslednjih nekoliko izbora."
Ranije su, dodaje,
izbori bili po većinskom izbornom sistemu, kada su birači iz 250 izbornih
jedinica širom zemlje birali predstavnika te jedinice u parlamentu.
„Ima tu anegdota sa
čuvenim Dobrivojem Budimirovićem Bidžom (nekadašnjim funkcionerom SPS-a tokom
devedesetih, koji je više od 20 godina bio na čelu Svilajnca).
„'U mome selu i u
Svilajncu, kada prođu pored izbornog plakata, svi se pitaju ko je ovaj s'
Bidžua', navodno je rekao, a to bio niko drugi do Slobodan Milošević."
Milošević je bio nekadašnji predsednik Srbije i Savezne
Republike Jugoslavije - optužen je pred Haškim tribunalom za ratne zločine u
ratovima devedesetih.
Preminuo je 2006, pre donošenja presude.
„Dakle, Bidža je na
sopstveno ime pobeđivao u njegovoj izbornoj jedinici, a ime Miloševića i SPS-a
je bila samo dodatna podrška", navodi Milivojević.
O životu posle izbora
Goran Ivančević iz POKS-a upravo promenu izbornog sistema,
uz borbu protiv partijskog zapošljavanja, ističe kao jedan od najvažnijih
postizbornih ciljeva koalicije Nada.
„Neophodno je da ljudi glasaju za konkretno ime i prezime
kandidata, ne za liste", navodi.
Prognozama rezultata ne želi da se bavi, ali dodaje da
stanje u društvu i državi svakako mora da se menja.
Bojana Kostur iz Dveri smatra da će ovi izbori biti
„drugačiji u odnosu na prethodne zato što je opozicija vidljivija, iako je i
dalje ima malo na nacionalnim televizijama".
„Ima šanse da se nešto promeni", veruje.
Život u Srbiji opisuje kao „izuzetno loš, porodice ne mogu
da sastave kraj sa krajem, a sve više mladih napušta Srbiju", ali veruje
da „ima šanse da se nešto promeni".
Koalicija Srbija protiv nasilja očekuje pobedu, izričita je
Šerbula.
Posle slavlja, planiraju formiranje tehničke vlade, koja bi
imala za cilj da „prvo sredi svoje dvorište" i da se „konačno vrati
normalnost u Srbiju".
„Da se bavimo dekriminalizacijom, zaustavimo divljanje cena
i oslobodimo medije, a na kraju i organizujemo nove, slobodne, parlamentarne
izbore", kaže Šerbula.
Arpadu Fremondu za to vreme „nije drago što će biti
izbora".
„Ako želimo da ostvarimo neke političke ciljeve, onda i
građani očekuju od nas da svaka vlada ispuni mandat koji traje četiri
godine", smatra.
Nada se da će tako biti posle ovih izbora, koji se održavaju
te godinu i po dana posle onih u aprilu 2022, kao i da će SVM ostati „most
između Srbije i Mađarske".
Na pitanje kako će Srbija izgledati posle glasanja 17.
decembra, odgovara da „volju građana uvek treba ispoštovati", ali da „ne
očekuje velike promene".
„Očekujem da Savez vojvođanskih Mađara ostvari dobar
rezultat, izuzetno bi nam značilo da imamo poslaničku grupu u parlamentu i
očekujem da ćemo biti deo vladajuće većine."
„Ako je tako, onda možemo da utičemo na razne stvari koje
tiču naše zajednice i njenog opstanka". (www.bbc.com,
BBC na srpskom, Slobodan Maričić, 4.12.2023)
Нема коментара:
Постави коментар