Do postizbornih priča ima bar još desetak dana. Izbori zakazani za 17. decembar dolaze samo godinu i po posle prethodnih parlamentarnih izbora, održanih aprila 2022-ge. Zbog toga je jedno od važnih pitanja i to koliko su građani motivisani da glasaju. Istorija pokazuje da je izlaznost mala, i da su samo političke i ekonomske krize većeg obima izvodile građane na birališta.
Uvođenje višestranačja u Srbiji izvelo je na birališta 1990.
godine oko 70 odsto građana što je, kasnije će se pokazati, jedna od najvećih
izlaznosti u zemlji.
Više ljudi je glasalo samo 2000. godine, kada je biračko
pravo iskoristilo oko 74 odsto građana.
Politikolog Cvijetin
Milivojevć ističe da su visokom odzivu građana doprineli i veliki ekonomski
problemi u kojima je bila zemlja, kao i nezadovoljstvo građana posle decenije
ratova.
"Srbija je bila pod sankcijama, bilo je
rata na Kosovu, na prostoru bivše Jugoslavije, hiperinflacija...Dakle ljudi su
preživeli sve i svašta tako da se to nezadovoljstvo nagomilavalo godinama i u
jednom trenutku je došlo do kritičnog spoja, dve vrste nezadovoljstva-
sopstvenim životom, položajem, statusom, a na drugoj strani i političko
nezadovoljstvo koje je dolazilo sa dva pola opozicije i u jednoj tački se
spojila u to da postoji krivac za sve to i krivac je imenovan i na neki način
je kažnjen na tim izborima“, objašnjava Milivojević.
Veća izlaznost u odnosu na većinu izbora zabeležena je i
2008. godine, u kojoj je Kosovo i Metohija proglasilo nezavisnost. Tada je u
dva navrata - najpre na predsedničke, a onda i tri meseca kasnije na
parlamentarne izbore, izašlo oko 61 odsto birača.
Narednih godina, procenat birača koji su koristili biračko
pravo varirao je između 53 odsto i 57 odsto. Pad je zabeležen 2020-te, kada je
deo opozicije bojkotovao izbore. Tada je na glasanje za poslanike Narodne
skupštine izašlo tek 48 odsto građana. Tako nizak procenat zabeležen je još
samo 2003. i 2004. godine, ali na predsedničkim izborima.
Cvijetin Milivojević
dodaje da na izlaznost birača utiče i to koliko političari brinu o svakodnevnim
potrebama građana.
"Postoji deo
birača koji eventualno može biti stimulisan da izađe na izbore nekom posebnom
pažnjom koju mu neka od političkih stranaka, lista, pokaže. Da biste vi grabili
od dela biračkog tela koje je politički neopredeljeno, pasivno, i tako dalje,
koje nije na vašoj strani, vi morate da pronalazite ono što su njihove životne
priče, životne teme, za koje oni mogu eventualno da se prime“.
Srbija je zemlja koja godinama ima veliki broj apstinenata.
Tome, ocenjuju politikolozi, u velikoj meri doprinosi razočaranost birača
neispunjenim obećanjima sa prethodnih izbora.
Zato je problem
apstinenata u mnogim zemljama rešen tako što glasanje nije samo pravo, već i
obaveza koja se, ako se ne ispuni, kažnjava. Među zemljama u kojima je glasanje
obavezno su brojne zemlje Južne Amerike, Australija, Belgija i Grčka. (www.insajder.net, ,Insajder TV, 7.12.2023)
Нема коментара:
Постави коментар